Šta je zapravo - ISPOVEST (naša iskustva)

[Sofija_]

пре 1 минут, Драгана Милошевић рече

Има свакаквих ситуација и догодовштина.

Eeeeeee o tome bih mogla knjigu da napisem

[Natasa.]

Moje iskustvo je takvo da mi je to bila obaveza pred pričest. Razmislim dva, tri dana pre šta ću da kažem i to je otprilike to. Bezveze.

[Кратос]

Nikad se nisam ispovedio.

[Paradoksologija]

пре 3 часа, Sofija_ рече

svaki svestenik se ispoveda svom duhovniku, a za pravila u smislu kad, to ti ne znam reci

Većina sveštenika koje lično poznajem ispoveda se u proseku jednom u dva-tri meseca, kada mogu doći do svojih ispovednika, a služe i pričešćuju se na svakoj liturgiji. I isto savetuju i nama bednim laicima.

Ja sam lično stvarno počela da osećam koliko je ispovest lepa i divna tajna kada sam počela da te meni drage sveštenike slušam, umesto onih uz koje sam ušla u crkvu u Nevskom, i ispovedam se kada osetim iskreno pokajanje za nešto i potrebu za ispovešću i umesto sa spiskom pogrešaka na bdeniju pred pričešće izađem sa kajanjem i neretko suzama. Nekad dvaput u desetak dana, nekad jednom u dva meseca. To je samo moje lično iskustvo, kako tema zapoveda.

[Sofija_]

пре 8 минута, Paradoksologija рече

I isto savetuju i nama bednim laicima.

da se ispovedate jednom u tri meseca?

Ja se ispovedam uvek kad imam neki veci problem,prota me utesi i da savet, to je nevezano za pricest, a ne pricescujem se ako se za pricest nisam spremila.

Uvek se mozes ispovediti ako imas neki problem ili teskocu, tako sam ja naucila jos od moje bake.

[Драгана Милошевић]

Прво, никад не чекам задњи час.

Ако треба, назовем телефоном и договоримо се очас посла

Дешавало се да се исповедим у среду а причестим у недељу. И то није никакав проблем, таман се слегну осећања.

[Војвода7]

пре 4 часа, Поуке.орг инфо рече

Веома погрешна пракса, али код нас је у суштини доста конфузно стање, тако да је све ово нешто што се очекује.

Kaд неко пише иза профила Поуке.орг-инфо, имам осјећај као да гледам ЗФ филм гдје умјетна интелигенција преузима контролу, као да је форум постао свјестан сам себе

[Матусал]

Где ће мени душа? Исповедам се по потреби једном или два пута у посту а причешћујем се само када има литургија, евентуално ако проценим да нисам баш при себи прескочим.

[JESSY]

Treba razumeti da ispovest nije samo razgovor sa sveštenikom, već naše obraćanje Bogu. U skaladu s tim, ispovest treba smatrati ne kao priliku da dobijemo savet i utehu od mudrog i ljubaznog sveštenika, već kao nešto mnogo veće i uzvišenije. Sveti Oci kažu:“Bog spašava, ali ne i bez našeg učešća.“ Sveta tajna Pokajanja može biti izvedena na različite načine,a u zavisnosti od životnih okolnosti. Osoba koja se kaje i ispoveda svoje grehe, to čini ispred sveštenika, koji koristi Epitrahilj i Molitvenik. Takođe, osoba se može ispovediti i izvan crkve,bez i jednog od navedenih obeležja, kao što je bila praksa u vreme progona hrišćana. Jedino neophodno da ispovest stupi na snagu jeste želja osobe da se pokaje i ispovedi sve svoje učinjene grehe.

Međutim, može se dogoditi da osoba ne nađe u svojoj duši olakšanje čak i onda kada su svi uslovi ispovesti zadovoljeni, tj. čak i onda kada se dobio oproštaj od sveštenika koji je koristio Epitrahilj, Molitvenik, Krst i Jevanđelje. Sve molitve bile su izrečene, grešnikova glava bila je pokrivena Epitrahiljem i otpuštanje grehova bilo je zagarantovano. Šta je onda razlog tome?

Kao što smo rekli, Pokajanje je jedna od najvećih tajni. Sve u njoj može biti okarakterisano kao ne iskazano, neobjašnjivo, neopisivo. Koliko je izvan našeg razuma da opišemo kako je Bog stvorio svet jednom Rečju, toliko je nemoguće objasniti kako Bog izova „obnavlja“ čoveka. Uobičajen način ispovesti, na koji se ljudi najlakše odlučuju jeste ispovest tipa pitanje-odgovor. Mnogi kao dodatno sredstvo koriste priručnik „Kako ispovediti svoje grehe“. Pokajnik dolazi kod ispovednika, nabroji sve svoje grehe, i dobije razrešenje tj. oproštaj svojih grehova.

Neophodno je da ispovest postane jedna ustaljena, duhovna potreba u životu svakog vernika.Dolazi post. Osoba dolazi u crkvu da svoje grehe ispovdi i da primi Sveto Prićešče…Post prolazi i osoba nastavlja sa svojim ustaljenim načinom života do sledećeg posta, ispovesti i prićešča. Nažalost, večina ljudi švata ovu Svetu Tajnu kao povremenu versku radnju, kojoj pristupaju samo onda kada su u potrebi. I umesto da to bude jedan dug, neprekidan put ka Bogu, Sveta Tajna Pokajanja postaje jedna nepotpuna i uzgredna verska radnja. Ako ne naučimo da svoj život gradimo u jednom neprekidnom pokajanju, naša ispovest će uvek biti takva.
Život u pokajanju i Sveta tajna Pokajanja su jedno, ne mogu biti odvojeni. Kada i kako se ova tajna obavlja? Kada naša ispovest postaje pokretačka snaga? Za čoveka koji živi u stalnom pokajanju, svaka ispovest je nova i drugačija od predhodne. Svaka ispovest zahteva novu, samostalnu borbu osobe koja se kaje. Ne možemo se osloniti samo na Božju pomoć.Potrebna je i ljudska borba protiv greha.

Mi znamo da je Bog sveznajući.Bogu je znan život svakog pojedinca, još pre no što se ovaj rodio. Ništa nije skriveno od Boga. On zna svačije srce. S druge strane, čovek je obdaren od Boga slobodnom voljom, i Bog tu slobodu nikada ne oduzima čoveku. Čovek je odgovoran za sebe. Ista ideja data nam je ovaploćenjem Boga. On je rođen kao beba. Njegova Majka povijala je njegove ruke i noge u povoje. Bog je došao na ovaj svet ograničen u svojim akcijama. Mogao bih reći“ nije imao slobodu.“ Međutim, to nisu pravilno upotrebljene reči, jer se suprotstavljaju Njegovoj svetoj prirodi. Ipak, ove reči mogao bih ponovo iskoristiti kada vidimo Hrista u Pilatovoj tamnici vezanih nogu i ruku. Bio je zararobljen, bez slobode.

Znamo da Bog poseduje apsolutnu slobodu. Kada je Petar pokušao da ga zaštiti od vojnika u Getsimanskom vrtu, Gospod mu je rekao sledeće: „…ili misliš da ne mogu sada umoliti Oca svoga da mi pošalje više od 12 legiona anđela?“(Matej 26:53).On je bio slobodan da se brani, ali umesto toga on bira drugačije da bi ljudska sloboda trijumfovala. Posle svega rečenog, bez obzira što je svaki čovek predodređen za spasenje, ne znači da će svako od nas biti spašen. Mi treba da ispunimo ono što je Bog provibitno predodredo za nas, a to je da budemo usinovljeni preko Gospoda našeg Isusa Hrista. Mi treba da prihvatimo Njegovo usinovljenje. Ali to može biti dostignuto samo kod onih koji ispravno koriste svoju slobodnu volju, i koji žele da budu usinovljeni. Ponašanjem, koje je suprotno od navedenog, mi odbijamo sopstveno spasenje.

Sveštenik Aleksej Uminski

Prevod sa engleskog prof. Bojana Popović

Preuzeto sa: Manastir lepavina

[kopitar]

Nedavno sam došao u katedralu na ispovijed i stao u red koji mi se učinio najmanji jer sam došao manje od sat prije završetka ispovjedi .
U redu su bile većinom žene, nakon nekog vremena svećenik izađe iz ispovjedaonice i pozove sa kraja reda nekakvu valjda Maju, kaže da se naručila telefonski ili preko poruka nisam siguran.
Pošto je to sve potrajalo pomirio sam se da neću stići jer je svećenik svaki put izlazio i upozoravao da neće stići sve ispovjediti.
Kad je došao red na mene već sam htio otići jer vidim da je svećenik nervozan jer smo pet minuta zašli u prekovremeno, međutim on mi onako nervozno mahne: " ajde,ajde"..i ja uđem.
I sad pošto je meni za ispovijed inače dovoljno manje od minute a vrlo rijetko više i to samo ako me svećenik pita da pojasnim..,počnem se ispovjedati i nakon 10 sekundi me prekine( taman kad sam htio reći najteži grijeh) a da još nisam sve rekao i da mi vrlo kratko i nervozno neki savjet a pola ga nisam razumio jer je stranac , da odrešenje sve skupa 25 sekundi ...nikad brže.
Izađem i pogledam na vrata piše nekakav Ramos.
Iza mene je još bila nekakva ženska, nisam gledao da li ju je primio jer sam izašao van.

[Панарет]

пре 2 минута, kopitar рече

nekakav Ramos.

Биће да је Хорхе Рамос, шеф хрватског Опуса Деи.

[Панарет]

Тренутно се исповедам врло променљиво, а у ранијем интензивном црквеном периоду на две недеље код једног београдског проте који ми је био духовник. Свакако ми је жеља да чешће приступам светој тајни исповести. 

Иначе, често се "исповедам" у својој соби, суочавам са помислима и у неком ширем смислу и то се може подвести под исповест или барем под припрему за исту.

[kopitar]

пре 32 минута, Панарет рече

Биће да је Хорхе Рамос, шеф хрватског Опуса Деи.

Da, inače ga hvale da je dobar ispovjednik.

[JESSY]

ПРОТОЈЕРЕЈ АЛЕКСЕЈ УМИНСКИ - ИСПОВЕСТ
... Ако сам ја све грехе набројао, значи све је уреду, значи они су ми опроштени. А АКО ИХ НИСАМ НАБРОЈАО, ЗНАЧИ НИСУ МИ ОПРОШТЕНИ. ТО НИЈЕ ТАКО.

Ако се ми бојимо тога да некакав грех нисмо до краја именовали, онда у томе постоји дубоко неразумевање шта се догађа за време исповести и дубоко неповерење према самоме Богу. Ако сте ви дошли на тајну исповести, тада Христос невидљиво стоји ту и прихвата вашу исповест. Он прима вашу исповест не само зато што сте ви записали то на комаду папира, зато што сте ви то изговорили или вас нису саслушали, а ви сте хтели то да изнесете, већ зато што Он види устројење вашег срца. Он види дубоку озбиљност вашег односа ка себи и жељу да се избавите од грехова. Очигледно је да на исповести човек никада у животу неће моћи набројати своје грехе до краја.
Зато, ако сте дошли на исповест и нису вас саслушали, нисте чак прочитали ваш списак, већ сте га просто исцепали, то није ништа, то не значи да то није исповест и да се она није догодила, зато јер сте ви дошли живоме Богу. Свештеник сведочи о вашем покајању онолико колико њему дозвољава физичка снага... Ми смо се данас навикли на некакво књиговодство. Ако сам ја све грехе набројао, значи све је уреду, значи они су ми опроштени. А АКО ИХ НИСАМ НАБРОЈАО, ЗНАЧИ НИСУ МИ ОПРОШТЕНИ. ТО НИЈЕ ТАКО. Ту нема никаквог односа, озбиљног односа према таинству.

[Desiderius Erasmus]

пре 13 минута, JESSY рече

ПРОТОЈЕРЕЈ АЛЕКСЕЈ УМИНСКИ - ИСПОВЕСТ
... Ако сам ја све грехе набројао, значи све је уреду, значи они су ми опроштени. А АКО ИХ НИСАМ НАБРОЈАО, ЗНАЧИ НИСУ МИ ОПРОШТЕНИ. ТО НИЈЕ ТАКО.

Ако се ми бојимо тога да некакав грех нисмо до краја именовали, онда у томе постоји дубоко неразумевање шта се догађа за време исповести и дубоко неповерење према самоме Богу. Ако сте ви дошли на тајну исповести, тада Христос невидљиво стоји ту и прихвата вашу исповест. Он прима вашу исповест не само зато што сте ви записали то на комаду папира, зато што сте ви то изговорили или вас нису саслушали, а ви сте хтели то да изнесете, већ зато што Он види устројење вашег срца. Он види дубоку озбиљност вашег односа ка себи и жељу да се избавите од грехова. Очигледно је да на исповести човек никада у животу неће моћи набројати своје грехе до краја.
Зато, ако сте дошли на исповест и нису вас саслушали, нисте чак прочитали ваш списак, већ сте га просто исцепали, то није ништа, то не значи да то није исповест и да се она није догодила, зато јер сте ви дошли живоме Богу. Свештеник сведочи о вашем покајању онолико колико њему дозвољава физичка снага... Ми смо се данас навикли на некакво књиговодство. Ако сам ја све грехе набројао, значи све је уреду, значи они су ми опроштени. А АКО ИХ НИСАМ НАБРОЈАО, ЗНАЧИ НИСУ МИ ОПРОШТЕНИ. ТО НИЈЕ ТАКО. Ту нема никаквог односа, озбиљног односа према таинству.

Ja sam se prvi put u životu bio ispovedao kod o. Zorana Devrnje. Čovek mi je neizmerno pomogao samim svojim stavom. Video je valjda da sam prestrog prema sebi, pa je maltene za svaki moj greh nalazio i poneku olakšavajuću okolnost. Čovek je stvarno genije. I uzeše mu parohiju zato što je potpisao onaj apel o evoluciji.