Jump to content

Саопштење Светог Архијерејског Синода поводом ревизионистичке кампање о броју жртава концентрационог логора смрти Јасеновац

Оцени ову тему


Препоручена порука

Ако би се држали науке и технологије  Св Илија би био као Фра Мајсторовић, али није баш тако. Св Илија је Свет.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 295
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

@kopitar

Правопис ти није јача страна. А ни смисао оног што си написао није баш једноставно докучити. Једино што је јасно то је да си врло фрустриран, али ти ја ту не могу помоћи.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Родољуб Лазић рече

@kopitar

Правопис ти није јача страна. А ни смисао оног што си написао није баш једноставно докучити. Једино што је јасно то је да си врло фрустриран, али ти ја ту не могу помоћи.  

Pravopisijanije, pravovjerovanije, rodoljubnovanije misveznanije mi nismo ko ona nepismena bagra i sirotinja.

Akademici naši znaju oni su završili vakultete će da nam kažu a glupa povjesničarska bagra i sirotinja ko da njiha pita za zašto.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

Даншњи чланак у Новистима:

DEDA ZATIRAO SRBE, UNUK ZATIRE ISTINU: Propagandista Drago Pilsel prljavom kampanjom pokušava da opere zločine genocidne NDH

WWW.NOVOSTI.RS

KADA je u SFRJ po­kojni Titov general i nadriistoričar Franjo Tuđman počeo da umanjuje broj žrtava u Jasenovcu mnogi to nisu shvatali ozbiljno.

DEDA ZATIRAO SRBE, UNUK ZATIRE ISTINU: Propagandista Drago Pilsel prljavom kampanjom pokušava da opere zločine genocidne NDH

V. N.

20. 09. 2023. u 11:31

 
 

KADA je u SFRJ po­kojni Titov general i nadriistoričar Franjo Tuđman počeo da umanjuje broj žrtava u Jasenovcu mnogi to nisu shvatali ozbiljno.

 

 
 

Onda su došle devedesete i Tuđ­man je upravo na tvrdnji da je u jasenovačkoj fa­brici smrti ubijeno manje od 3.000 Srba dobio pred­sedničke izbore, izbrisao srpski narod iz ustava i pokrenuo rat.

Ovo podsećanje je važno u vreme novog revizioni­zma koji pokušava da po­ništi činjenicu da je NDH sa svim njenim institu­cijama, zakonima i podr­škom u tadašnjoj hrvatskoj javnosti bila genocidna. Pošto su Srbi u Hrvatskoj posle etničkog čišćenja u "Oluji" svedeni na nivo statističke greške, čemu služi novo ubijanje jase­novačkih žrtava?

 

Izgleda da je cilj Repu­blika Srpska, sudeći po kampanji koju je nedavno pokrenuo jedan sarajevski portal emitujući snimak vladike Jovana Ćulibrka star četiri godine, koji je iz publike na jednom malom skupu iznosio svo­je mišljenje o kulturi se­ćanja o Jasenovcu.

Autor snimka je hrvatski "novi­nar i borac za ljudska pra­va" Drago Pilsel, koji je 2021. napisao nezapaženu kolumnu: "Mit o 700.000 Srba ubijenih u Jasenovcu ruši upravo Srpska pra­voslavna crkva". Uz cilja­no recikliranje Ćulibr­kovog snimka podgrejana je i Pilselova kolumna.

400133_img-83a1791b51e9c97c86d953a08bda6d1a-v_ig.jpg?1695202230

 

Sveti arhijerejski Si­nod SPC nije mogao da prećuti ovu prljavu igru i izdao saopštenje u ko­me naglašava da "sa ža­ljenjem i indignacijom prati medijsku kampanju koju je, reciklirajući jed­nu staru - inače potpuno netačnu i krajnje štetnu - izjavu o broju srpskih žrtava u genocidu nad Sr­bima, Jevrejima i Romima na teritoriji NDH, po­krenuo izvesni sarajevski portal ..."

 
 

Pilsel je odmah od­govorio podrugljivom kolumnom "Doći će dan kada će i Sinod SPC-a znati pisati saopštenja" u kojoj ponavlja: "Cifra o 700.000 umorenih Srba u Jasenovcu je mitološka, ona je čista izmišljoti­na, rekao bih i da je nemo­ralna..." On smatra nemoralnim i nepotrebnim i podizanje spomenika jase­novačkim žrtvama na gu­bilištu u Donjoj Gradini.

Pilsel je još jedan od onih koji osporavaju broj žrtava u Jasenovcu od 600.000 do 700.000 koji pominju visoki nemački oficiri tokom Drugog svetskog rata i jevrejski svedoci na suđenju naci­stičkom zločincu Ajhma­nu u Izraelu. Oni jaseno­vačke žrtve proglašavaju "srpskom mitomanijom" jer ustaše nisu ostavile uredan popis genocida sa njihovim generalijama na šalteru Nirnberškog suda. Štaviše, ono što je od objekta logora ostalo posle Drugog svetskog ra­ta po naređenju hrvatskog komunističkog vrha je uništeno, a sistematsko iskopavanje gubilišta nikada nije obavljeno. Stanovništvu u okolini logora dat je na upotrebu građevinski materijal srušenih logorskih zgra­da. Mnogo je simbolike u činjenici da su kuće oko kompleksa logora smrti u socijalističkoj Hrvatskoj građene krvavom jaseno­vačkom ciglom.

Naredbodavci i izvr­šioci genocida nad Srbi­ma u NDH su vatikanskim "pacovskim kanalima" uz pomoć britanskih tajnih službi pobegli u Latin­sku Ameriku. Među njima su bili i Pilselovi pre­ci. Upravo zbog toga za ra­zliku od ogromne većine, manje ili više ozbiljnih, istraživača jasenovačkog stratišta, koji do svojih zaključaka moraju da dola­ze posredno preko razli­čitih pisanih, ili nepo­sredno što je sada skoro pa nemoguće retkih usmenih izvora (koji su, uostalom, mogli da govore samo o vremenu svoga stradanja a ne o celokupnom trajanju jasenovačkog gubilišta), ili preko naredaba i smernica koje im se dosta­vljaju na "primanje na zna­nje i izvršenje", Pilsel je do svojih brojeva mogao da dođe iz prve ruke. Nepo­sredno. I to ne o nekoj od faza u razvoju jasenovačke klanice nego o osmišlja­nju, sprovođenju i pokušaju brisanja tragova (koji, gle čuda, i dalje traju!).

Drago Pilsel rođen je 1962. u emigrantskoj po­rodici iz NDH u Buenos Ajresu, a prešao je put od mladog ustaše, preko fratra - franjevca i dra­govoljca Tuđmanove vojske do predvodnika parade homoseksualaca. Pilse­lov deda po ocu bio je tvr­dokorni ustaša, a otac Adolf Pilses član usta­škog "Hrvatskog oslobo­dilačkog pokreta" i neko vreme telohranitelj Ante Pavelića, porodičnog prijatelja. U Zagreb je do­šao 1989. kao franjevac, a od septembra 1991. ra­tovao je u 4. brigadi Zbo­ra narodne garde. U martu 1992. upisao je Katolič­ki bogoslovski fakultet u Zagrebu, a diplomirao je na Visokoj evangeli­stičkoj teološkoj školi u Osijeku. Radio je kao novinar i bio jedan od osnivača Hrvatskog hel­sinškog odbora iz koga je isključen 1997. posle čega je neko vreme živeo u Sa­rajevu. U Zagrebu je 2002. imao istaknutu ulogu kao predvodnik "prve povor­ke ponosa", posle koje je otkrio da je postao i "an­tifašista". U kabinetu hrvatskog predsednika Ive Josipovića bio je šef odeljenja za anali­tiku. Sada je stručnjak za Jasenovac koji vešto pre­brojava kosti Srba koje su njegovi preci ubijali, pokrštavali i proteri­vali. Zamislite kakvu bi samo, opravdanu - podra­zumeva se, buru izazvao pokušaj da o broju žrtava u koncentracionim lo­gorima poput Aušvica, Dahaua ili Mauthauzena diskutuje neko od bliskih srodnika bilo kog od ar­hitekata ili izvođača Holokausta? I to da di­skutuje na takav način da broj postradalih dovodi u pitanje! Sigurno je da bi sa gnušanjem osudili takva besprimerna nasto­janja ne samo oni čiji su preci - rođaci, prijatelji i zemljaci tamo pobijeni nego i oni čiji su preci te zločine izvršili a koji, uprkos tome što ih spajaju niti krvnog srodstva sa dželatima, imaju zrno sačuvane savesti i osećaja za dobru meru ne samo u građanskom dru­štvu nego i pred zgađenim licem istorije. Bez obzi­ra na to koliko lično bio upoznat i zainteresovan, motivisan i nadahnut da pridoda svoju kunu ovoj raspravi Pilsel, iz gore navedenih razloga, to ne treba da čini. Niti treba da je umnožava na račun jasenovačkih livada uža­sa, bola i tuge.

Sa Foklanda u franjevce

DRAGO Pilsel je kao srednjoškolac bio "posvećeni hrvatski naciona­lista", koji je neumorno ispisivao grafite protiv Jugoslavije i širio mržnju prema njoj, a po sopstvenom priznanju jednom je i razbio prozor sinagoge. Učestvovao je u argentinsko-britanskom ratu na Foklandima. Zatim je osetio poziv vere i stupio u franjevački red (isti onaj koji je čuvao i podržavao ustaše između dva svetska rata, a zatim i aktivno učestvovao u genocidu nad Srbima).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Ćiriličar рече

 

Даншњи чланак у Новистима:

DEDA ZATIRAO SRBE, UNUK ZATIRE ISTINU: Propagandista Drago Pilsel prljavom kampanjom pokušava da opere zločine genocidne NDH

WWW.NOVOSTI.RS

KADA je u SFRJ po­kojni Titov general i nadriistoričar Franjo Tuđman počeo da umanjuje broj žrtava u Jasenovcu mnogi to nisu shvatali ozbiljno.

DEDA ZATIRAO SRBE, UNUK ZATIRE ISTINU: Propagandista Drago Pilsel prljavom kampanjom pokušava da opere zločine genocidne NDH

V. N.

20. 09. 2023. u 11:31

 
 

KADA je u SFRJ po­kojni Titov general i nadriistoričar Franjo Tuđman počeo da umanjuje broj žrtava u Jasenovcu mnogi to nisu shvatali ozbiljno.

 

 
 

Onda su došle devedesete i Tuđ­man je upravo na tvrdnji da je u jasenovačkoj fa­brici smrti ubijeno manje od 3.000 Srba dobio pred­sedničke izbore, izbrisao srpski narod iz ustava i pokrenuo rat.

Ovo podsećanje je važno u vreme novog revizioni­zma koji pokušava da po­ništi činjenicu da je NDH sa svim njenim institu­cijama, zakonima i podr­škom u tadašnjoj hrvatskoj javnosti bila genocidna. Pošto su Srbi u Hrvatskoj posle etničkog čišćenja u "Oluji" svedeni na nivo statističke greške, čemu služi novo ubijanje jase­novačkih žrtava?

 

Izgleda da je cilj Repu­blika Srpska, sudeći po kampanji koju je nedavno pokrenuo jedan sarajevski portal emitujući snimak vladike Jovana Ćulibrka star četiri godine, koji je iz publike na jednom malom skupu iznosio svo­je mišljenje o kulturi se­ćanja o Jasenovcu.

Autor snimka je hrvatski "novi­nar i borac za ljudska pra­va" Drago Pilsel, koji je 2021. napisao nezapaženu kolumnu: "Mit o 700.000 Srba ubijenih u Jasenovcu ruši upravo Srpska pra­voslavna crkva". Uz cilja­no recikliranje Ćulibr­kovog snimka podgrejana je i Pilselova kolumna.

400133_img-83a1791b51e9c97c86d953a08bda6d1a-v_ig.jpg?1695202230

 

Sveti arhijerejski Si­nod SPC nije mogao da prećuti ovu prljavu igru i izdao saopštenje u ko­me naglašava da "sa ža­ljenjem i indignacijom prati medijsku kampanju koju je, reciklirajući jed­nu staru - inače potpuno netačnu i krajnje štetnu - izjavu o broju srpskih žrtava u genocidu nad Sr­bima, Jevrejima i Romima na teritoriji NDH, po­krenuo izvesni sarajevski portal ..."

 
 

Pilsel je odmah od­govorio podrugljivom kolumnom "Doći će dan kada će i Sinod SPC-a znati pisati saopštenja" u kojoj ponavlja: "Cifra o 700.000 umorenih Srba u Jasenovcu je mitološka, ona je čista izmišljoti­na, rekao bih i da je nemo­ralna..." On smatra nemoralnim i nepotrebnim i podizanje spomenika jase­novačkim žrtvama na gu­bilištu u Donjoj Gradini.

Pilsel je još jedan od onih koji osporavaju broj žrtava u Jasenovcu od 600.000 do 700.000 koji pominju visoki nemački oficiri tokom Drugog svetskog rata i jevrejski svedoci na suđenju naci­stičkom zločincu Ajhma­nu u Izraelu. Oni jaseno­vačke žrtve proglašavaju "srpskom mitomanijom" jer ustaše nisu ostavile uredan popis genocida sa njihovim generalijama na šalteru Nirnberškog suda. Štaviše, ono što je od objekta logora ostalo posle Drugog svetskog ra­ta po naređenju hrvatskog komunističkog vrha je uništeno, a sistematsko iskopavanje gubilišta nikada nije obavljeno. Stanovništvu u okolini logora dat je na upotrebu građevinski materijal srušenih logorskih zgra­da. Mnogo je simbolike u činjenici da su kuće oko kompleksa logora smrti u socijalističkoj Hrvatskoj građene krvavom jaseno­vačkom ciglom.

Naredbodavci i izvr­šioci genocida nad Srbi­ma u NDH su vatikanskim "pacovskim kanalima" uz pomoć britanskih tajnih službi pobegli u Latin­sku Ameriku. Među njima su bili i Pilselovi pre­ci. Upravo zbog toga za ra­zliku od ogromne većine, manje ili više ozbiljnih, istraživača jasenovačkog stratišta, koji do svojih zaključaka moraju da dola­ze posredno preko razli­čitih pisanih, ili nepo­sredno što je sada skoro pa nemoguće retkih usmenih izvora (koji su, uostalom, mogli da govore samo o vremenu svoga stradanja a ne o celokupnom trajanju jasenovačkog gubilišta), ili preko naredaba i smernica koje im se dosta­vljaju na "primanje na zna­nje i izvršenje", Pilsel je do svojih brojeva mogao da dođe iz prve ruke. Nepo­sredno. I to ne o nekoj od faza u razvoju jasenovačke klanice nego o osmišlja­nju, sprovođenju i pokušaju brisanja tragova (koji, gle čuda, i dalje traju!).

Drago Pilsel rođen je 1962. u emigrantskoj po­rodici iz NDH u Buenos Ajresu, a prešao je put od mladog ustaše, preko fratra - franjevca i dra­govoljca Tuđmanove vojske do predvodnika parade homoseksualaca. Pilse­lov deda po ocu bio je tvr­dokorni ustaša, a otac Adolf Pilses član usta­škog "Hrvatskog oslobo­dilačkog pokreta" i neko vreme telohranitelj Ante Pavelića, porodičnog prijatelja. U Zagreb je do­šao 1989. kao franjevac, a od septembra 1991. ra­tovao je u 4. brigadi Zbo­ra narodne garde. U martu 1992. upisao je Katolič­ki bogoslovski fakultet u Zagrebu, a diplomirao je na Visokoj evangeli­stičkoj teološkoj školi u Osijeku. Radio je kao novinar i bio jedan od osnivača Hrvatskog hel­sinškog odbora iz koga je isključen 1997. posle čega je neko vreme živeo u Sa­rajevu. U Zagrebu je 2002. imao istaknutu ulogu kao predvodnik "prve povor­ke ponosa", posle koje je otkrio da je postao i "an­tifašista". U kabinetu hrvatskog predsednika Ive Josipovića bio je šef odeljenja za anali­tiku. Sada je stručnjak za Jasenovac koji vešto pre­brojava kosti Srba koje su njegovi preci ubijali, pokrštavali i proteri­vali. Zamislite kakvu bi samo, opravdanu - podra­zumeva se, buru izazvao pokušaj da o broju žrtava u koncentracionim lo­gorima poput Aušvica, Dahaua ili Mauthauzena diskutuje neko od bliskih srodnika bilo kog od ar­hitekata ili izvođača Holokausta? I to da di­skutuje na takav način da broj postradalih dovodi u pitanje! Sigurno je da bi sa gnušanjem osudili takva besprimerna nasto­janja ne samo oni čiji su preci - rođaci, prijatelji i zemljaci tamo pobijeni nego i oni čiji su preci te zločine izvršili a koji, uprkos tome što ih spajaju niti krvnog srodstva sa dželatima, imaju zrno sačuvane savesti i osećaja za dobru meru ne samo u građanskom dru­štvu nego i pred zgađenim licem istorije. Bez obzi­ra na to koliko lično bio upoznat i zainteresovan, motivisan i nadahnut da pridoda svoju kunu ovoj raspravi Pilsel, iz gore navedenih razloga, to ne treba da čini. Niti treba da je umnožava na račun jasenovačkih livada uža­sa, bola i tuge.

Sa Foklanda u franjevce

DRAGO Pilsel je kao srednjoškolac bio "posvećeni hrvatski naciona­lista", koji je neumorno ispisivao grafite protiv Jugoslavije i širio mržnju prema njoj, a po sopstvenom priznanju jednom je i razbio prozor sinagoge. Učestvovao je u argentinsko-britanskom ratu na Foklandima. Zatim je osetio poziv vere i stupio u franjevački red (isti onaj koji je čuvao i podržavao ustaše između dva svetska rata, a zatim i aktivno učestvovao u genocidu nad Srbima).

Do sada vam je ovaj bio ok....šta se to dogodilo od jednom.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 33 минута, kopitar рече

od jednom.

Пише се 'одједном' - састављено. Одлазиш од једног човека ка другом човеку. Или: Разочарао си се и одједном одлазиш од једног (дрвета, прасета, шпорета...форумаша, Родољуба - ма кога/чега).

пре 33 минута, kopitar рече

Do sada vam je ovaj bio ok....šta se to dogodilo od jednom.

Драго Пилсел није шампита па да ми оцењујемо је ли слатка, мекана, свежа. Ми не меримо доброту или злоћу, него коментаришемо поступке човека. Овде се говори о његовом ангажману око ове болне теме. Добар може бити жени, деци, комшијама - има народ преча посла него да врши психоанализе разних ликова.

Коментар ти је потпуно глуп, бесмислен. Па људи критикују и свог владику, да неће Пилсела. Не ради се какав је ко, него како делује поводом ове страшне теме. То је можда орвацко становиште да је добар Србин мртав или протеран Србин - код нас се не осуђују људи него њихови поступци. Тако и овде, осуђује се Пилсеова шкработина и ништа више.

Човек се позива на "струку" а нема никаве струке поводом ове теме. То што су његови преци клали Србе, не квалификује га да буде "стручан" колико су их поклали.

Он да има имало хришћанског покајања и свести, не би се усуђивао слова прозборити о овј теми - ма каквог.  Јер треба да се каје(мо) и за неше претке а не само да мењамо идеолошка становишта.

Нема никаво морално право да реч проговри на ову страшну тему - осим да моли српски народ за опрошај и ћути.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Ćiriličar рече

Пише се 'одједном' - састављено. Одлазиш од једног човека ка другом човеку. Или: Разочарао си се и одједном одлазиш од једног (дрвета, прасета, шпорета...форумаша, Родољуба - ма кога/чега).

Драго Пилсел није шампита па да ми оцењујемо је ли слатка, мекана, свежа. Ми не меримо доброту или злоћу, него коментаришемо поступке човека. Овде се говори о његовом ангажману око ове болне теме. Добар може бити жени, деци, комшијама - има народ преча посла него да врши психоанализе разних ликова.

Коментар ти је потпуно глуп, бесмислен. Па људи критикују и свог владику, да неће Пилсела. Не ради се какав је ко, него како делује поводом ове страшне теме. То је можда орвацко становиште да је добар Србин мртав или протеран Србин - код нас се не осуђују људи него њихови поступци. Тако и овде, осуђује се Пилсеова шкработина и ништа више.

Човек се позива на "струку" а нема никаве струке поводом ове теме. То што су његови преци клали Србе, не квалификује га да буде "стручан" колико су их поклали.

Он да има имало хришћанског покајања и свести, не би се усуђивао слова прозборити о овј теми - ма каквог.  Јер треба да се каје(мо) и за неше претке а не само да мењамо идеолошка становишта.

Нема никаво морално право да реч проговри на ову страшну тему - осим да моли српски народ за опрошај и ћути.

Šta da ti kažem kad si pametan, pismen i pravedan i sva ta elita oko tebe sve znate i po svojoj pravednosti se spašavate mi bagra i sirotinja to ne razumijemo i nama ostaje samo Božje milosrđe.

Ti si se našao da pričaš o žrtvama o toj bagri i sirotinju...za takve je pisano:

"Da smo mi živjeli u dane otaca svojih, ne bismo bili njihovi sudionici u prolijevanju krvi proročke.' Tako sami protiv sebe svjedočite da ste sinovi ubojica proroka. Dopunite samo mjeru otaca svojih!"

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Свети Григорије Палама се, између осталог, молио и молитвом: "Господе, просветли моју таму". Добра је то и корисна молитва.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ма бре тежак ујкица, има слику Павелића у днсвној соби па се изнервирао :)) Што се са њим распраља, дечко има задатак да  провицира, а са њима не вреди да се расправља.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

 

Институт Арчибалд Рајс

 

О српским жртвама Јасеновца – непостављена кључна питања

 
hitler-i-pavelic.jpg

У дебати која се усковитлала на ову тему истичу се два непостављена али кључна питања. Прво гласи, како је у јавном дискурсу уопште дошло до тога да се озбиљно третира методолошки апсурд који држи да је за доказивање броја српских жртава неопходно оформити списак убијених? Друго питање се односи на то, какви мотиви покрећу острашћене поборнике минималистичке процене српских жртава?

Прво од упадљиво непостављаних питања од фундаменталног je значаја. То је зато што, под датим околностима, намерни избор дефектне методологије унапред усмерава исход расправе и сугерише једини могући одговор на питање о бројчаним размерама српског страдања. Осамдесет година од предметних догађаја, и после неколико деценија трајања режима који је из идеолошких и политичких разлога био непријатељски настројен према сваком покушају објективног утврђивања броја српских жртава, претпоставка да би се у другој деценији двадесет и првог века могао саставити списак који обухвата више од једног разломка стварног броја жртава није само бесмислена. Много више од тога, за здрав разум она је неопростиво увредљива.

Практичну немогућност израде поименичног пописа жртава на оволиком временском растојању од догађаја индиректно признају и заговорници оваквог приступа. Сигурно зато они не откривају на какав начин прикупљају и верификују имена жртава. Они о томе не говоре, нити их ико о томе пита. За толику уздржаност вероватно постоје јаки разлози. Главни међу тим разлозима је то да, противно утиску који негују да се баве теренским радом, они не иду од врата до врата у крајевима одакле су жртве биле присилно отпремане у Јасеновац да се распитују међу преживелима. Чак када би то и предузели, услед масивних демографских и политичких промена, то више не би уродило никаквим научно значајним плодом. Они то врло добро знају и само се надају да их нико неће питати како долазе до имена које уносе у свој списак.

На то изузетно важно питање, проф. Србољуб Живановић дао је тачан одговор. Они се уопште не баве теренским радом да би прикупили имена жртава, већ паразитирају на непотпуним и необрађеним резултатима аматерски спроведене новинске анкете из шездесетих година прошлога века. Наравно, подаци прикупљени помоћу те анкете, мада нису идеално потпуни и поуздани као што би то били резултати теренских истраживања, да је било дозвољено да буду спроведени непосредно после завршетка рата, ипак су кориснији и веродостојнији од било каквих података који би се могли прикупити 2023. године. Притом, важно је истаћи да је шездесетих година чак и такву научно неутемељену анкету режим напрасно пресекао када је увидео политичку опасност од увећаног броја српских жртава док је сећање преживелих још увек било релативно свеже. Зато је, одлуком власти, започети процес био прекинут када је достигао само неколико десетина хиљада пописаних жртава.

Међутим, као што проф. Живановић наводи, чак и под најпогоднијим условима било би неизводљиво саставити поименични списак макар знатног дела жртава. То је зато што је под хаотичним ратним околностима велики број смакнут анонимно или просто нестао, а нестали су такође и многи који би могли нешто да посведоче о њиховом идентитету и судбини. Укратко, и ту се осликава лукавство заговорника поименичног списка као јединог начина да се установи приближан број српских жртава. Сам избор овакве методологије разоткрива њихову игру. Инсистирањем на поименичном списку онда када је састављање свеобухватног историјског документа такве врсте неизводљиво, број српских жртава које они признају циљано и вештачки одржава се на најнижој плаузибилној граници. А што је још поквареније са њихове стране, усвајањем баш овакве методологије отклања се могућност накнадне корекције прихваћених бројева. Уколико се унапред искључе други извори који указују на размере српског страдања, што они врло агресивно чине, са протоком времена ионако малобројни преостали подаци о српским жртвама неће се умножавати, него ће их на против бити све мање и мање. Управо то и јесте циљ њихове операције.

Друго кључно питање је тесно повезано и преплетено са овим првим. Шта покреће оспораватеље прихваћеног рачунања броја српских жртава да тај број на начин који не приличи научним делатницима, жучно и острашћено, оповргавају? То је морално и психолошко питање првога реда које је још важније од оног претходног.

Јасеновац, документи, књиге, сведочанства - Гора Савина

Пошто се међу присталицама стандардне процене да је страдало неколико стотина хиљада српских жртава налазе еминентни научни радници, зачуђујуће је да им је промакао један значајан детаљ. То је да је у озбиљном  научном дискурсу искључен сваки облик острашћености. Ту нема места личним нападима и неутемељеним тврдњама. Допуштено је једино изношење и уравнотежено разматрање проверљивих чињеница и рационална аргументација која се на такве чињенице ослања.

Међутим, у овој расправи минимизатори српског страдања пружају потпуно другачију слику. Они, пре свега, нису транспарентни у односу на порекло података којима баратају да би поткрепили своје тезе, нити нуде икакво објашњење за бизарну методологију којом се служе. Њихови текстови обилују ad hominem нападима на неистомишљенике. Главни кец у њиховом  рукаву је argumentum ab auctoritate, којим се служе кад год им понестану факти. У ту сврху, они су сами себе арогантно прогласили за „струку“ и недодирљиве „школоване историчаре,“ у настојању да превентивно ућуткају сваког ко заступа друкчије гледиште. Међутим, научним расправама приступа се уздржано, смирено, без емоција и свакако без дисквалификовања валидних доказа само зато што се не уклапају у шему. То је приступ који они упадљиво не практикују.

Они су „струка“ исто онолико колико је то био Кризни штаб за време недавне „пандемије“. И једни и други су проводници политичких налога центара моћи којима се покоравају. У првом случају, слугерањска зависност од спољашњих захтева шарлатана прерушених у  „струку“ сада је већ свима кристално јасна и мало ко би се обазирао на њихове директиве у поновљеној „пандемији.“ У случају ових других, необјашњиво острашћених пропагатора минималистичког тумачења српског покоља у НДХ, а специфично у Јасеновцу, они своју позицију код неупућеног света још увек некако одржавају ђоном и блефом професионалне неприкосновености.

Заиста, the lady doth protest too much, methinks (Хамлет, чин трећи). Они се не понашају као научни радници него као пропагандисти на задатку. И више од било чега другог, управо их то одаје.

А коме они полажу рачуне? Коме се толико приљежно труде да се допадну? Свакако пре свега онима који виде не људску патњу него конкуренцију у стварном обиму српског страдања. Затим, страним – а то значи западним – научним круговима који од српских колега које признају и цитирају, и са којима ће се снисходљиво дружити и позивати на међународне скупове, очекују сервилну скромност у исказима о српским губицима. Најзад, они су такође дужни да се допадну и непостојећој српској држави, која има своју перфидну јасеновачку агенду, а која за њих ипак постоји тек довољно да им као својим чиновницима исплаћује принадлежности и бенефиције.

На изазове дрских опортуниста, и на све њихове провокације, бацамо им у лице следећи одговор. У свом аутистичком кругу они наравно себе могу сматрати струком. Али не, њима се не допушта монопол на разговор о Јасеновцу. То је тема о којој сви Срби могу слободно да формирају мишљење, узимајући у обзир све расположиве доказе а не само оне који су подешени да воде предодређеном закључку. И да, довољно је да сте образована особа, и није неопходно да сте дипломирали историју, да би стекли право да одговорно и без дозволе ове корумпиране клике расправљате о Јасеновцу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Treba samo razumeti da nekim ljudima ovo ne vredi objašnjavati, na primer bajdenovcima. On im je čak primer. Taj čovekoliki monstrum po količini laganja mora doći u saglasje sa satanistima iz Hrvatske, konkretno sa onima koji su ređali decu mrtvu u krug, valjda da obeščaste čiste duše - ako poređaju dečake nad devojčicama sa raširenim nogama. Čovek može živeti u laži mnogo godina, ali ona će postati ogoljena jednom garantovano. Uvek su velike laži išle uz velike zločine i prevare. Stvoren je svet gde se masovno laže, gde čovek učestvuje svojim nečistim i ružnim postupcima u suštinskom i rasprostranjenom neverstvu. Sreća je samo u tome što takav rod prirodno izumire. Neko je rekao jednom za blato istorije. Pa to je prosto neizbežno.

Наука верујућих каже:

Апсолутан је само Бог

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Писмо Патрјарха Иринеја 'епископу Рима' (!!!), Папи Франциску:

 

images.jpg.43a2314313e23344593cdf25d566da51.jpg

Untitled.jpg.0acfa9d455d72b37c1f82617e0d1489d.jpg

 

30. aprila 2014. godine
U Beogradu
Njegovoj Svetosti
Episkopu Rima
Papi FRANCISKU
Vatikan - Rim

 

Vaša Svetosti,


Sa velikom pažnjom smo od početka Vašeg pontifikata pratili Vaše nastojanje na intenzivnijem dijalogu Rimokatoličke i Pravoslavne crkve, kao i Vaše poruke o miru i međusobnom uvažavanju koje nam je danas toliko potrebno.

Pored Vaših zalaganja za jedinstvo među hrišćanima, posebno nas ohrabruje Vaš odnos prema svima onima koji nevino stradaju i pate, kao i Vaš jasan i nedvosmislen stav o Holokaustu, koji ste nazvali 'sramotom čovečanstva'. S tim u vezi, a posle najave kardinala Angela Amata, Prefekta Kongregacije za proglašenje svetih, da postoji inicijativa da se Vašoj Svetosti predloži da se kardinal Alojzije Stepinac, nadbiskup zagrebački za vreme Drugog svetskog rata, uzdigne u red svetih Rimokatoličke crkve, podstakla nas je da Vam se obratimo, jer, kao i u slučaju Stepinčevog savremenika, pape Pija XII, tako 'izgleda da nema kraja kontroverzi' - kako kažu istraživači - u vezi sa ulogom nadbiskupa zagrebačkog u Drugom svetskom ratu.

Krvava strahovlada

Toj kontroverzi je na najgori mogući način doprinela krvava komunistička strahovlada posle Drugog svetskog rata, kao i proces koji se protiv kardinala Stepinca vodio pred komunističkim sudom 1946. godine, a koji je rezultirao njegovim dugogodišnjim zatvorom i konfinacijom. Na procesu je kardinal Stepinac prikazan kao inicijator i naredbodavac stravičnih zločina koji su se desili u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj za vreme njenog postojanja od 1941. do 1945. godine. Pogotovu u Jugoslaviji, Stepinčeva slika stvorena ovim procesom je odredila kardinalovu javnu sliku u narednim decenijama; za i protiv te slike su se vodile polemike i na taj način nije u javnosti nikada stvoren izbalansiran istorijski sud o Stepincu.

Gušenje istine

Jasenovac je postao duboki jecaj u srpskom narodu, tim dublji i teži jer su komunističke bezbožne vlasti posle rata gušile svaki pokušaj da se o Jasenovcu iznese istina; bez istine nije moglo biti pravde, a bez pravde - ni pomirenja

Ta slika je svakako, bila radikalizovana i nerealna: ne samo da nadbiskup Stepinac nije imao moć da naređuje i rukovodi političkim, vojnim i policijskim aparatom Nezavisne Države Hrvatske - nacističkog satelita par excellence, kako je ovu zločinačku državu nazvao Paul Hilberg - nego iz vrlo ranih izvora saznajemo o slučajevima gde se kardinal Stepinac zauzimao za pojedine progonjene Srbe i Jevreje. To je bio i razlog zbog kojeg su neki od spasenih bili spremni da svedoče u Stepinčevu korist na procesu 1946. godine, uprkos pretnjama komunističkih tužitelja.

Dužni smo, međutim, istine radi, reći i ovo: kardinal Stepinac je svesrdno podržao stvaranje Nezavisne Države Hrvatske, obasuo je pohvalama njeno vođstvo i višestruko učestvovao u stvaranju atmosfere netolerancije koja je carevala u toj državi, kopiji Hitlerove Nemačke i Musolinijeve Italije.

Dok danas sve civilizovane nacije i istorijska nauka daju visok značaj puču kojim se 27. marta 1941. godine Jugoslavija otrgla iz Trojnog pakta, kardinal Stepinac je isti puč proglasio izdajom za koju je optužio Pravoslavnu crkvu. Pravoslavlje je proglasio za 'najveće prokletstvo Evrope' i upravo te reči zabeležio u svom dnevniku odmah posle kobnih događaja koji će uvesti Jugoslaviju u rat, dovesti do njenog pada i do stvaranja Nezavisne Države Hrvatske.

Zločinačka priroda

Jedino takvim njegovim odnosom prema Pravoslavnoj crkvi moguće je objasniti i njegov odnos prema prisilnom prevođenju Srba u NDH u rimokatoličku veru i Crkvu (pokatoličeno je 240-250 hiljada ljudi), a pritom je ta prisilna prozelitistička akcija sprovođena najčešće i kroz ponovno krštavanje. Stepinac je, doduše, podsećao na to da prelazak u katoličku veru treba da bude slobodan, ali prozelitizam u praksi nije sprečio nego i odobrio, iako je svakome, a ponajpre njemu samom, bilo jasno pod kakvim užasnim nasiljem se on vrši.

Zločinačka priroda NDH ubrzo je postala jasna i onima koji su u njoj videli legitimno pravo hrvatskog naroda na svoju državu: samo kompleks logora smrti Jadovno, koji je postojao od kraja aprila do polovine avgusta 1941. godine, mesecima pre bilo kakvog gerilskog pokreta i ustanka, kao i mesecima pre operacije Rajhard i stvaranja nacističkih logora smrti, progutao je, po rečima sadašnjeg hrvatskog predsednika Ive Josipovića, između 'trideset i četrdeset tisuća ljudi'.

Sistem logora Jadovno je prestao sa radom kada je italijanska vojska, užasnuta zločinima koje je podrobno dokumentovala (i danas tu dokumentaciju drži u svom arhivu), reokupirala deo NDH u kome su se logori nalazili. Ali i tada, kada su državne vlasti Nezavisne Države Hrvatske bestidno i naočigled svih pretvorile zemlju u klanicu, kardinal Stepinac se uzdržavao od osude režima, zalažući se isključivo za pojedinačne žrtve progona i nemajući snage da osudi vlast koju je od početka tako srdačno pozdravio.

Užasni zločini

Nažalost, kardinal Stepinac nije protestovao, nego je ćutao i kada se znalo da je nacistički ustaški režim na najužasniji način poslao u smrt tri pravoslavna episkopa, više stotina pravoslavnih sveštenika i monaha i više stotina hiljada pravoslavnih vernika, njegovih sugrađana. Nije protestovao, nego je ćutao i kada su hrvatske ustaše, između ostalih, mučili i ubijali i one pravoslavne Srbe koji su već, pod pretnjom sile, bili primili katoličku veru, a pritom su mučitelji i ubice sa besprimernim cinizmom izjavljivali da će 'Gospod već nekako prepoznati koji su Njegovi, a koji nisu'. Nije protestovao nego je ćutao i pred činjenicom da su u 'njegovoj' državi hladnokrvno, planski i sistematski ubijana i deca 'nepoćudnih' građana te države - Srba, Jevreja, Cigana... Procenjeno je da ukupan broj dece žrtava u takozvanoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj iznosi oko sto trideset hiljada, od toga samo u logoru smrti Jasenovac oko trideset pet hiljada. Prikupljena su i popisana imena i prezimena jednog dela dece žrtava (njih 74.762), od kojih su većina (42.791) bila deca iz srpskih pravoslavnih porodica. Samo logor Jasenovac je progutao 20.545 dečjih života. U tim mračnim danima bilo je, ipak, ljudi koji su, nadahnuti Hristovom ljubavlju, spasavali žrtve, osobito decu. Najsvetliji primer je lik Dijane Budisavljević, pobožne Austrijanke, rimokatolikinje udate za pravoslavnog Srbina u Zagrebu, koja je, zajedno sa svojim saradnicima, spasla iz Jasenovca preko dvanaest hiljada dece.

Kao rečit primer ove ambivalentnosti u ponašanju kardinala Stepinca, najblaže rečeno, služi njegovo pismo tadašnjem ministru unutrašnjih poslova NDH Andriji Artukoviću, koji je u tom trenutku - 22. maja 1941. godine - nadgledao sprovođenje ubilačkih procesa u kompleksu logora Jadovno, koji je sam i stvorio. U ovom pismu Stepinac moli Artukovića 'da se židovski i ostali slični zakoni (mere protiv Srba i drugo) provode tako da se u svakom čovjeku poštuje ličnost i čovječije dostojanstvo'. Kardinal Stepinac, kako vidimo iz pisma, ne samo da ničim ne dovodi u pitanje postojanje zakona i mera protiv Jevreja i Srba nego se zalaže za poštovanje njihovog 'dostojanstva' u trenutku kada je i te kako dobro znao da pomenute 'mere' znače skoro isključivo jezivu smrt desetina hiljada ljudi u Jadovnu, a potom mnogo više u Jasenovcu i širom NDH.

Ako se ne radi o cinizmu, sigurno je da je reč o stravičnom kompromisu, kakvih je, nažalost, bilo mnogo u odnosima Stepinca i njegovog klira sa NDH i koji su, i pored spasavanja pojedinaca Stepinčevim zauzimanjem, stvarali odijum prema Rimokatoličkoj crkvi u Hrvata, simbolizovanoj u ličnosti kardinala Stepinca.

Pitamo se: da li je taj odijum uopšte mogao da izostane ako se ima u vidu uloga koju je veliki deo Stepinčevog klira igrao u NDH? Da damo samo nekoliko primera: u aprilskim danima tranzicije 1941. godine, kada je NDH stvarana na ruševinama Kraljevine Jugoslavije, ustaški pokret koji je preuzimao vlast uputio je preko medija uputstvo građanstvu i svojim pristalicama da se za sve smernice u ponašanju i radu na formiranju nove države obraćaju rimokatoličkom kliru. Od tog trenutka, pa sve do kraja rata, ogroman deo Stepinčevog klira otvoreno učestvuje u ustaškom pokretu, a vrlo često i u zločinima, uključujući i komandovanje koncentracionim logorima smrti - među njima i zloglasnim logorom Jasenovac, koji je po rečima Jehude Bauera, 'bio ako ništa drugo, okrutniji od svih nacističkih parnjaka', a sve u slavu novostvorene 'države'. Ostao je do danas zapamćen, između ostalih, i franjevac Miroslav Filipović-Majstorović, nazvan fra-Sotona, iz samostana Petrićevac, koji je svojeručno klao ljude i decu u Drakuliću.
Kao da je enciklika pape Pija XI Non abbiamo bisogno, kojom je hrabro i pravovremeno osuđena državolatrija fašističkog režima, izgubila vrednost u NDH samo zato što se krvavi ustaški režim izdavao za rimokatolički.

Vojni vikarijat

Slovenac, rimokatolik (a posle rata poznati australijski slikar) Stanislav Rapotec posetio je okupiranu Jugoslaviju 1942. godine u saradnji sa Britancima i ovako svedočio u svom izveštaju: 'Na nju (Katoličku crkvu) pada strašna odgovornost za jedan od najgorih zločina naše civilizacije u dvadesetom veku. Stotine hiljada grobova nevinih žrtava biće večni svedoci protiv ovih propovednika ljubavi'. Iako Rapotec izdvaja Stepinca od ostaloga klira, on ga ne razrešava odgovornosti, jer je, po svojoj poziciji, nadbiskup zagrebački morao da ima uticaja na svoje biskupe i sveštenstvo.

Vaša Svetosti, suviše često se Stepinac prikazuje kao nemoćan i izolovan pojedinac koji je činio što je mogao da pomogne i kao čovek koji nije imao vlasti nad svojim sveštenstvom. Nama se pak čini da je Stepinčeva situacija realnije i iskrenije opisana pitanjem koje je postavio Domeniko Tardini povodom slične situacije u Slovačkoj, gde je sveštenik Tiso bio premijer satelitske kvislinške vlade: 'Svi znaju da Sveta stolica ne može da komanduje Hitleru. Ali ko će shvatiti da ne možemo kontrolisati jednog sveštenika?' Pogotovu ovo duboko odjekuje, znajući, što je od posebnog značaja, da je kardinal Stepinac bio lično na čelu vojnog vikarijata oružanih snaga takozvane NDH, čije je sveštenstvo velikim svojim delom bilo uključeno u zločine koje su vršile oružane snage NDH.
Sa istinskim razumevanjem smo čitali duboko tumačenje nacističkih zločina Vašeg časnog i mudrog prethodnika, pape emeritusa Benedikta XVI, koji govori da su hitlerovci, ubijajući jevrejski narod, 'želeli da ubiju Boga koji je prizvao Avrama, koji je govorio na Sinaju i koji je postavio načela da vode čovečanstvo, načela koja su večno važeća'.

Nacisti su to činili da bi 'iščupali koren hrišćanske vere i zamenili je verom koju su sami izmislili'. Kakav se samo strašan obrat desio u Hrvatskoj, gde se u ovo bogoubistvo uključio, u znatnom broju, i rimokatolički klir, ali ne u ime izmišljene neopaganske vere nego u ime Crkve, na čijem ste Vi danas čelu! I šta je sa takvim predstavnicima jerarhije i klira - biskupima, sveštenstvom, redovnicima - činio kardinal Stepinac? Moramo se suočiti sa činjenicom da je, nažalost, uglavnom ćutao.

Molimo Vas da razumete da je ovo ćutanje kardinala Stepinca - uz sve nabrojano - učinilo da spomen na njega u ovom trenutku ne ističe iz biblijskog korena niti je put ka pomirenju kada su u pitanju Rimokatolička i Pravoslavna crkva. Naprotiv, bojimo se da je suviše otvorenih pitanja i nezalečenih rana koje kardinal Stepinac simbolizuje, te bi njegova kanonizacija samo produbila rane i postojeće razlike, a znamo koliko je manipulacija pamćenjem i prošlošću doprinela tragičnim događajima na Balkanu devedesetih godina prošlog veka, događajima od kojih su samo neprijatelji hrišćanstva imali koristi i radosti.

Upravo zato, priznajući i visoko ceneći Vaš neumorni trud na zalečenju râna između hrišćanskog Istoka i Zapada i u vremenu kada se otvaramo jedni prema drugima, obraćamo Vam se ovim pismom, tražeći način kako naša zajednička odgovornost prema temeljima na kojima počiva hrišćanska Evropa i obaveza na zajedničko delanje pred opasnostima koje Evropi prete ne bi bila izneverena. Onome koji je 'Put, Istina i Život', Gospodu našem, dugujemo obavezu da Njemu kao Istini i služimo, a kardinalu Stepincu treba posvetiti trezveno i mudro razmatranje njegovog mesta u istoriji, pogotovu ako je ono obremenjeno Jadovnom i Jasenovcem, vaskolikim simbolom stradanja više od milion pravoslavnih Srba i Jevreja u Drugom svetskom ratu, u tadašnjoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i, šire, u Jugoslaviji.

No, kao ljudi prizvani da jevanđelski sagledamo istoriju i eshatologiju, mesta stradanja su i mesta koja nas osvešćuju, zalečuju i mire jedne sa drugima: nije li kamen na kome je praotac Avram vezao Isaka da bi ga prineo na žrtvu postao krajeugaoni kamen Hrama Gospodnjeg? Tako je naročito logor Jasenovac za Srbe, Jevreje i Rome - i sve antifašiste, među kojima je bilo i dosta Hrvata, čije stradanje u borbi protiv države koja je trebalo da bude njihova posebno poštujemo - postao stravični oltar na kome su neizbrojive hiljade žena, dece i muškaraca maljem i nožem prinesene na žrtvu NDH, koja je to radila tvrdeći da time brani Rimokatoličku crkvu.

Jasenovac je postao duboki jecaj u srpskom narodu, tim dublji i teži jer su komunističke bezbožne vlasti posle rata gušile svaki pokušaj da se o Jasenovcu iznese istina; bez istine nije moglo biti pravde, a bez pravde - ni pomirenja.

Ali Jasenovac, kao i pomenuto Jadovno, zato jesu i velika šansa i velika nada: kao što je mera Avramove žrtve postala mera svetosti starozavetnog Hrama i kao što je mera golgotske žrtve Gospoda Hrista postala mera našeg vaskrsenja u vaskrslom Gospodu Hristu, tako i mera užasa i stradanja u Jadovnu i Jasenovcu može postati mera izmirenja.

Sud Božji

Vaša Svetosti, nadamo se da ćete nas pravilno razumeti jer samo ako ličnosti i događaje iz prošlosti objektivno sagledamo i istinom osvetlimo, onda će i naš dijalog i saradnja u ime Gospoda svih nas, pravoslavnih i rimskih katolika, biti po blagodati Božjoj, a na radost našu i na spasenje svih nas, pastira Crkve Hristove, i vernog naroda koji nam je poveren.
Zbog svega iskreno iznetog u našem bratskom pismu, a u ime ljubavi Hrista Spasitelja, kojom nas jedino On ljubi, pozivajući nas da i mi ljubimo jedni druge kao što On ljubi nas, Mi Vas, Vaša Svetosti, molimo da pitanje kanonizacije kardinala Stepinca skinete sa dnevnog reda i prepustite nepogrešivom sudu Božjem.

Time ćete dati snažan podstrek dijalogu istine i ljubavi na putu ka jedinstvu hrišćana i pokazati da autentični smisao primata u Crkvi jeste kenotičko, samožrtveno, Hristovim primerom nadahnuto služenje svim crkvama Božjim u svetu i njihovom jedinstvu u punoći jedne, svete, katoličanske i apostolske Crkve.

Nasuprot tome, Stepinčeva kanonizacija bi, na našu veliku žalost, pravoslavno-katoličke odnose, kao i odnose Srba i Hrvata, susednih i geografski izmešanih hrišćanskih naroda, besumnje vratila duboko u tragičnu i našega hrišćanskoga prizvanja nedostojnu prošlost.
Klanjajući se Hristu Bogu našem, raspetom i vaskrslom Spasitelju, Iskupitelju i Gospodu, pozdravljamo Vašu Svetost najradosnijim pozdravom pobede, mira, ljubavi, nade, utehe, pomirenja i praštanja:


Hristos vaskrse!
Vaistinu vaskrse!
PREDSEDNIK SVETOG ARHIJEREJSKOG SINODA
AEM i Patrijarh srpski
† Irinej

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нека екуменистичка молитва у Јасеновцу и е.Ћулибрк ладно каже :

"Тако и овде, ово место страдања прво је породило овај бетонски цвет, па је онда на једвите муке и уз многе забране породило храм овде, у одсјају Јерусалима, у Јасеновцу, па је породило манастир и ко зна шта ће Бог силни спустити овде  на земљу међу нас, да означи ову жртву овде у Јасенобцу, која је свечовечанска, свеуједињујућа — као што видимо ево овде међу нама —жртва која је овде знак Божијег праштања. Господ када дође да суди свету, КАДА ДОЂЕ МЕСИЈА —ЗА НЕКЕ ПО ПРВИ, ЗА НЕКЕ ПО ДРУГИ ПУТ — заједно говоримо да ћеу ћи на врата Јерусалима која  се зову „Ша'Ар Рахамим“, што ће рећи „Врата милосрђа“ и милосрђем ће судити свету. "

Ајде што прича потпуно напамет да ће Господ милосрђем судити свету, него ово да ће Јеврејима доћи Месија и то као други пут (а шта није већ дошо Први пут), и иако знамо да светитељи тај други пут тумаче управо супротно као антихрист, ово је благо речено скандалозна изјава.

Превише и за е.Ћулибрка, превише скандалозних изјава поводом многих питања и на крају ето завршава са умањивањем жртава мученика Јасеновца, ко је пратио његов епископски пут то је некако очекиван завршетак, или није завршетак, ко зна шта све можемо од њега очекивати у будућности. :blush:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...