Jump to content

Свети Архијерејски Сабор 2023. године

Оцени ову тему


Препоручена порука

Пре сат времена, Родољуб Лазић рече

Мислим да јесте неопрезно и непотребно патријарх то изрекао (са све оним "бре" два пута изреченим). Могло је, а и требало, без тога. Уопште ми није јасно како је себи то допустио

 "Породи аспидини, викаше Јован..."

Можда је неопрезно, ја не знам, то зна само патријарх...али није непожељно, напротив, јако је пожељено. Пређене су црте кад се могло тактизирати, сада је време одбране истине, а не снисхиђења лажи

Милићевићева, Кубатова...а и понеких владика 'мисија' међу другосрбијанском 'елитом' не само да је неуспела, него је погубна за живот Цркве. Требао их је Патријарх још више 'начепити', па да се сами покажу какви су.

Па патријарх је човек, Србин, а Срби говоре "бре" - није препарана винил-плоча којој је неко 'нарезао' шта ће да каже.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

Другосрбијанци га неће чути ни овако ни онако, шта год рекао.

Сад само имају додатни разлог за пљување и хајку, и за антицрквену кампању којом ће и оне незнавене да покушају да окрену против Цркве.

Ако је већ био толико опрезан и са Хрватима и у неким другим ситуацијама, није било згорег да је и сад тако поступио. Не треба давати непотребне поводе мрзтељима.

А то "бре", "битанго", јадница", "бедо"...шта да кажем... било би ми занимљиво да чујем које би термине користио за Жељка Митровића, Пецонија, Марића, који су промотери сатанизма на својим телевизијама Када је ове термине изрекао за родно сензитивни језик.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Закон о језику, говору, логосу је на један начин закон о Логосу и о Адаму, закон о начину на који ће се именовати биће, а како се биће тек у именовању јаваља / опажа/ "ствара"  појаве за које немамо ријечи измичу, нису чврсте ни сасвим истините, не постоје.

Тако да је закон о језику, закон о свијету у којему живимо, о стању, о природи и врсти државе у којој живимо. Па је закон о родно осјетљивом говору, закон о родно осјетљивом свијету, идеолошки тоталитаризам који се не плаши природе, јер природа се јавља само унутар језика, ( језик је кућа бића).

Те се унутар родно осјетљивог језика јавља родно осјетљива природа, а учење Цркве о светоме тијелу се у овом идеолошком кључу -Боже опрости што ћу то изрећи-, јавља као притивприродни грјех.

Колико год Дуци Симонвић био атеиста и жудио за спасењем свијета, (као да се свијет може спасити и тако сви људи у њему, а не да се свако понаособ и у слобдним односима са другима спашава) ипак је у сасвим у праву када истиче да је питање тијела ( физичко вас-питање) основно политичко питање, јер је ријеч о саморазмијевању властите природе, оног дјела природе које је поистовјећено са нашим јаством, са нашом личношћу, оном природом коју називамо ја.

Тако, коме је ово неразумљиво може и треба да пита, а нека крене од просог факта језичких реформи у Украјини, Копитара и јерго Вука који су српски језик још ономад довели до тога да када на српском кажеш БИЋЕ, углавном Србима није јасно о чемо се говори, мутно је. А читава филозофија се вави само том једном ријечи.

Кад се тако нешто изведе онда може Хајдегер да каже: само се на њемачком може мислити, и да добрим дијелом буде у праву.

Том смо интервенцијом лишени могућности да мислимо, а родно осјетљивим говором, бићемо лишени природе, ако и будемо постојали бићемо немисаона и изопачена бића.

Начин на који говоримо је и начин на који изражавамо своја осјећања и божанствена надахнућа, тијелодвиженија, а не начин на који се уклапамо у задати идеолошки склоп, који је сваки и увјек противправан, јер "Пјеснички станује човјек" и право је ипак у крајњој линији саборни израз осјећања правде, и заштита тог осјећања код сваке личности.

Отпор овоме растакању бића, народнога и црквенога је готово незнатан и ефикасно спрјечен, између осталог јер се занимамо периферним стварима а не логосом-природом, тијелом-језиком, побожношћу-сексом....

Наравно без обзира на све законе које донесе закон духовни важи, важи и јединство природа у Христи, у принципу немам ништа да праве пакао за себе, али не за мене и моју дјецу, мој народ..., ту се негдје  мора стати у какву такву одбрану, не мора бити савршена и безгрешна!

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

Да, недостојан речник Патријарха то је сигурно, зато није био да се укине ријалити када је био у РИМ:) Патријарх је у Цркви увек важио за неког ко зна са женема, док је био у Ковиљу многе жене из друштвене елите су ишле тамо јер им је он био духовник тако да је ово потпуна конфузија. Онда има и то да Патријарх стално хоће да буде близу младалачког тренда: те Инстаграм те фудбалери те рок музика. 

Поредити ријалити са језиком и Хрватском опет нема неког смисла пошто ни у каквој ситуацији не би требало употребити такво обраћање. Јесу сатанини другосрбијанци искористили трагедију да траже да се истера веронаука, малте не Црква је крива за убиства, и они не разумеју други речник сигурно, али то није оправдање.

Како било, ова власт је  донела накарадни сатанистички закон не другосрбијанци,  и прави се луда. Следеће је по сатаниној агенди да Орлић и компанија закажу заседање за легализацију хомо права и ту се зна исход. Црква је поводом тога од почетка ћутала, хтела је да оћути и прошли  пут у септембру када је прављења конференција педера у Бг.

Слично је и са Косовом, с једне стране издаје власт и предаје српске градове на тацни, са друге стране (део) опозицијае хоће силом на власт, а и једни и други раде за Запад,  и сад је питање како даље јер треба бити и као змија и као голубови то је сигурно.

Постоји опозиција која не учествује у бруци и издаји, можда треба Црква да их помогне, али је можда и рано да се каже коцка је бачена:), доста њих раде за Председника који их је финасирао да уђу у Скупштину, питање да ли су се  отргли.

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Како је злоупотребљен патријархов приватни разговор да нападну СПЦ

15. мај 2023 14:04
 
Један приватан снимак из неформалног разговора патријарха користи се да би се напала Црква и њен поглавар, оцењује културолог проф. др Јован Јањић
 

Како је злоупотребљен патријархов приватни разговор да нападну СПЦ© FOTO TANJUG/ DIMITRIJE NIKOLIĆ

Бројне реакције, нарочито жена, изазвао је снимак начињен мобилним телефоном говора патријарха српског Порфирија у којем он прича о родно сензитивном језику и осврће се на нападе на Српску православну цркву у вези с њеним захтевима да се одбаци законска обавеза његове употребе у јавном говору.

На друштвеним мрежама протекла два дана дели се део овог говора начињен, како се може претпоставити, на неком приватном скупу, па иако постоји и у дужој и у краћој верзији, ни једна ни друга немају ни почетак ни крај обраћања.

/.../

Јањић: Вешто манипулишу 

Један приватан снимак из неформалног разговора патријарха користи се да би се напала Црква и њен поглавар, оцењује за РТ Балкан културолог проф. др Јован Јањић.

"Вешто се манипулише. У јавност се пушта и коментарише само оно што је патријарх рекао, не знајући да га снимају. По снимку се види изузетно емотивна реакција патријарха када каже 'плакао бих, вриштао бих од муке' и каже да се замењују тезе. Дакле, реч је о неком подметању цркви на шта он реагује, а што се по снимку не види", каже Јањић.

Он истиче да када се коментарише нечија изјава, коректно је да се узме "прича" у целини, да се посматра у контексту, да се види на шта то патријарх реагује.

"Онда се може судити зашто је шта и коме је речено. Не могу се анализирати последице без приказа узрока", додаје Јањић.

У беседи после литургије коју је у суботу служио у храму Светог Василија Острошког на Бежанијској коси, патријарх Порфирије је подсетио на честу замену теза под велом "мешања цркве у државу" како би јој се пришила непостојећа одговорност.

"Чујемо да је Црква крива и за насиље над женама. Немојте то чинити, зато што ћемо вам одговорити. Неће вам бити добро ако вам будемо одговарали, зато што ће сви видети да сте манипулисали и лагали", рекао је тада патријарх Порфирије.

Говорећи о тој замени теза, да црква не брине о насиљу над женама, па и да га посредно подстиче или одобрава наступима попут оног забележеног на снимку, Јован Јањић истиче да су по хришћанском учењу мушко и женско у цркви равноправни, као и да се црква залаже за поштовање свих, без обзира на пол, расу, нацију…

Црква има права на став

"Овде се покушава да се Црква увуче у политичку причу око Предлога закона о родно сензитивном језику. Патријарх реагује на 'политички став'. А чији је то политички став?! Црква као организација која обухвата огромну већину народа у овој земљи, има право да изнесе свој став о одређеним друштвеним питањима, јер се то тиче њених чланова, њеног верног народа, али се тиче и њеног друштвеног статуса као, заједнице", наглашава Јањић.  

Прошлог октобра патријарх Порфирије објавио је саопштење за јавност у којем указује на озбиљност проблема насиља над женама у нашем друштву.

"За хришћане су наше мајке, жене и сестре светиња. Незамисливо је и болно насиље над њима, а чињеница је да су мушкарци – кукавице и слабићи – само у последње две године у Србији убили више од 40 жена, а за последњих 10 година, око 300! Какви смо ми то људи када нам супруге беже из дома у сигурне куће?", навео је тада патријарх који је написао и да ће се "лично ангажовати на помоћи женама које су се склониле од насиља у сигурне куће".

Али, какве то везе има...

ИЗВОР: РТ БАЛКАН

Напомена: Новинарке РТ Балкана Јелене Чалије, сећамо се као изванредног пратиоца црквених питања у Политици

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Владика Атанасије прославио имендан у манастиру Ваведење

мај 15, 2023 у 13:55 | Актуелности, СПЦ

Vavedenje-BG-02-1080x675.webp

По благослову Његове светости Патријарха српског г. Порфирија Његово преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је данас, 15. маја 2023. године, поводом обележавања празника његовог небеског заштитника и покровитеља Светог Атанасија Великог, Свету архијерејску литургију у манастиру Ваведење у Београду. Саслуживали су Епископ рашко-призренски г. Теодосије, Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије, протојереј Чедомир Милосављевић и протођакон Иван Савић.

Након отпуста Преосвећени Епископ Атанасије је заблагодарио Богу на свим добрим даровима које нам несебично даје, захвалио Патријарху Порфирију на благослову да на овај дан служи у овој светој обитељи, а игуманији манастира мати Теодори и њеним сестрама изразио своју најтоплију благодарност што су помогле и учиниле све да на данашњи дан сви скупа доживе ову велику радост Божанске литургије. Владика је захвалио браћи архијерејима на заједничком богослужењу, што су са њим узнели молитве и благодарност Богу за велики дар у лику Његовог угодника Светог Атанасија Великог, а затим је замолио Епископа Теодосија да упути неколико празничних речи поуке присутном верном народу.

Честитајући имендан, Епископ Теодосије кратко је подсетио на величину и значај Светитеља: – Свети Атанасије Велики био је пример и правило вере. Он је показао неизмерну љубав за Бога, за Истину и правду, за Цркву Божију. Он је доста пострадао али га је Господ наградио и даровао му Венац Живота, Венац Победе. Нама је он пример и узор, да и ми, иако мали и слаби, истрајемо у подвигу, у служењу Богу, Цркви и своме роду.

– Сав наш живот има вредност ако служимо Богу и ближњима, и ова данашња Света литургија јесте слика Царства Небеског. Сабрани у љубави Христовој, сабрани сви овде у овој Светој обитељи, прослављамо Бога и Светога Атанасија, додао је Епископ Теодосије, пожелевши Епископу Атанасију крепости, снаге и стрпљења, у времену нимало лаком, у коме живимо.

Извор: Епархија милешевска

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А у Врању је неко искористио одсуство владике:

WWW.EPARHIJAVRANJSKA.ORG

Епархија Врањска - Званични сајт

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Новa оригиналнa српскa серија „Добар дан, добра жено!“

Објављено 15/05/2023

У разговору са свештеницима и верницима током празничног ручка на дан Светог Василија Острошког, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је оштро и са горчином говорио о кампањи коју против Цркве воде поједини државни функционери и тзв. антирежимски медији.

Разлог томе је што је у Васкршњој посланици, између осталог, указано на противуставне одредбе Закона о родној равноправности, којима се врши насиље над српским језиком, у народни живот имплементира наопака родна (gender) идеологија, све под плаштом тобожње бриге, а заправо свесне и потпуне злоупотребе велике угрожености жена у српском, и не само српском друштву. Патријарх, наравно, није навео ничије име, али су контекст, именице и придеви учинили да се актери сами препознају и јаве, као у дијалогу из серије која је још у предпродукцији, а који гласи: – Добар дан, добра жено!  Откуд ти знаш да сам ја добра?

Прва се препознала госпођа Бранкица Јанковић, заштитник равноправности, која је веома заслужна за разумевање политичких односа у Србији, јер је у телевизијској емисији на РТС-у на примеру Закона о родној равноправности народу појаснила како се у Србији доносе закони. Наиме, на примедбе Цркве, јавности и компетентних саговорница у емисији да се у конкретном случају ради о противустаном закону, да није поштована предвиђена процедура, да су се против одредби о насиљу над српским језиком изјаснили САНУ, Матица српска, свих пет катедри за српски језик на државним универзитетима, који иако једини компетентни у вези са овом темом нису били ни консултовани, да је и народ против злонамерног насиља над својим језикoм – она је лаконски одговорила да то уопште није важно, а да је само важна политичка воља, односно број  подигнутих руку у Народној скупштини.

Уз то је, а да не трепне, у необољшевичком дискриминаторском маниру мењала тезе, подметала (показавши за то врхунску компетентност), банализовала проблем до те мере да је изјавила да се, ето, именице женског рода користе чак и у Цркви (sic!). Уз то није крила жељу да Цркви oспори право да се изјашњава о било ком друштвеном питању, па и о овом суштинском о насилном наметању начина на који ће народ међусобно општити и озакоњењу обавезности родне, односно трансродне  праксе (LGBTQIA+∞) од вртића, па на даље, у сваком сегменту живота. То су питања која се тичу целокупног српског народа, а не само нас који живимо у Републици Србији и имамо ту срећу да се госпођа Јанковић стара о нашој равноправности. Она не да не крије, него уздигнута чела поносно истиче да је за тему о којој говори некомпетентна. Но ипак, код ње је као код Фауста, који каже да је део силе која жели зло, а чини добро, претегло добро, пошто смо из прве руке сазнали да је у Србији за доношење закона једино важна тзв. политичка воља, односно одлука политичара, без обзира на то што је већина од њих за ову тему потпуно некомпетентна.

На кастинг за нову серију Добар дан, добра жено!, заправо пред огледало истине које је нехотице у медијски галиматијас поставио наш Патријарх, затим стаје, огледа се, препознаје  и одговара госпођа Зорана Михајловић, досадашње, а могуће и будуће, отелотворење политичке воље у Србији, а за њом још неколико дама, али и уважене господе, који су се препознали у патријарховим квалификацијама. Сви они, знајући добро да Закон о родној равноправности нема везе са бригом за жене, са  одбраном жена од насиља, нити са било каквим реалним правима и потребама жена, најбескрупулозније мењају тезе, тврдећи да Патријарх говори о свим женама показујући нетрепељивост према њима. Свесно, међутим, занемарују чињеницу да је Патријарх говорио у једнини и мислио на једног државног функционера. Сасвим случајно је тај функционер функционерка, особа женског пола. Нема сумње да би Патријарх исто говорио и да се којим случајем ради о функционеру, односно мушкарцу.

Опште је позната и лако проверљива чињеница да Патријарх и Црква, у којој је иначе активно и делатно много више жена него мушкараца, у погледу конкретне бриге и помоћи женама, учине дневно онолико колико поменути нису урадили у својој целокупној и добро спонзорисаној функционерској каријери. Црква већ деценијима, углавном далеко од дневне медијске пажње, угроженим женама пружа конкретну духовну и материјалну помоћ коју сигурно не добијају у канцеларијама поменутих. Ми их наравно нећемо злоупотребљавати и позивати да се огласе.

Црква и Патријарх најчешће не одговарају на безочне лажи и клевете.  Међутим,  када се ради о суштинским питањима, питањима начина живота, вредностима, када се насилно намећу неприхватљиви модели живота у наше домове и породице, у вртиће, школе, као што је то случај са озакоњењем трансродне (LGBTQIA+∞) праксе кроз противуставни Закон о родној равноправности или када се у том циљу клевеће Црква, будите сигурни да ћемо реаговати још снажније на ову врсту манипулација и клевета без обзира на то да ли клевете и манупалације долазе од мушкараца или жена. Патријарх, који је духовни предводник милиона православних Срба и има највећу одговорност, нема право да ћути и неће ћутати. Да не буде забуне, Црква нема ништа против било чијег личног избора или оријентације. Она зна да је сваки човек икона Божја и зато се, поштујући свачију слободу, моли за све без изузетка, све грли Христовом љубављу, али одлучно устаје и устајаће против сваког наметања онога што је страно бићу нашег народа и човековој природи уопште.

Патријарх, пак, никада не пропушта прилику да стане у заштиту жена, што знају сви којима Црква помаже и сви који хоће да га чују. Навешћемо, у наставку, само два скорија примера.*

На послетку сви који су се јавили на кастинг серије Добар дан, добра жено!, клеветници и њихови медији треба да се замисле, да се покају за свесно изговорене и пласиране лажи или да упуте јавно извињење ако и када буду схватили да су у заблуди. Јер, зима дефинитивно пролази… Нема више мразева, а камење није свезано…

*
Патријарх Порфирије: Наше мајке и жене и сестре су светиња! (6. октобар 2022. године)

Свакодневно говоримо и трудимо се да слушамо реч Господњу и да се поучавамо примерима из светог Јеванђеља. Упорно говоримо о молитви за наше ближње и не само за ближње него за читав свет, за све људе. Говоримо о неопходности чињења добра, о љубави Господњој, о Христу који је сам љубав и који је из те љубави према човеку пострадао на крсту за све људе, за живот свих људи.

Човекољубива реч Христова која се данас, хвала Богу, проноси и различитим средствима комуникације, заглушена је општом експолоатацијом насиља у јавности. Неки медији нам свакодневно, чак и на нивоу забаве, приказују најразличитије врсте насиља, све до самог дивљавштва, користећи их у циљу постизања боље гледаности и зараде. И то толико, да смо у овој ери електронског умрежавања и вољно и невољно изложени промоцији насилништва. Оваквим истицањем насиља и неморала у појединим медијима, филмовима, на неким страницама новина и интернета, чак у свету дечије игре, у видео играма и безазленим алманасима, фигуре сексуално изопачених људи, убица и силеџија постају узори младим нараштајима, стварна оприсутњења онога најстрашнијега што се може учинити другоме. У свету овакве тзв. „нове нормалности“, јавност је свакодневно обавештена о томе да је супруг убио жену или момак девојку, да је родитељ, не дај Боже, убио дете, и што је опет страшно, обрнуто. На насиље се и јавно позива, и то нажалост и са неочекиваних позиција, па чак и из наше свете Цркве, одакле би морале да одјекују искључиво поруке мира! А у мноштву вести које искачу на нашим паметним уређајима посебно се издвајају наслови о насиљу над женама, о премлаћивању, срамоћењу, силовању и убијању наших сестара, кћерки, супруга и мајки.

Православна Црква Христова, а верујем и сви хришћани у свеколиком свету, али не само хришћани, него сви људи који, према речима Светог апостола Павла, осећају у свом срцу и у својој савести неписани закон Божји, не може бити одлучнија у одбацивању овакве тзв. ”нове нормалности”, посебно у осуди насиља. За Цркву је свако људско биће икона Божија. А најдостојнија и најпоштованија од целог људског рода је Мајка Божја. Који већи доказ од овог нам је потребан да схватимо колико Црква неизмерно поштује сваку жену, сестру и мајку као светињу и икону Божју? За хришћане су наше мајке и жене и сестре светиња. Незамисливо је и болно насиље над њима, а чињеница је су мушкарци – кукавице и слабићи – само у последње две године у Србији убили више од 40 жена, а за последњих 10 година, око 300! Колико је још њих које су у породицама, на радним местима и другде изложене свакојаким тортурама, Бог зна. Какви смо ми то људи када нам супруге беже из дома у сигурне куће? Колико сигурних кућа треба да саградимо да би било мање злостављаних и убијених жена? Колико уопште разних прихватилишта треба да оснујемо да бисмо помогли сваком злостављаном бићу?

За Цркву Христову сасвим је јасно да насилнички порив проистиче из умањивања Божје замисли о себи и о ближњем као слици и прилици Божјој, што се већ по себи сматра великим грехом. Због тога што људи не виде у себи и другоме истинско и вечно достојанство, њихов међусобни однос може да поприми облик звероликог супарништва које се лако заврши најтежим насиљем. Стога осећам одговорност и потребу да Црква овај проблем сагледа у свим његовим страхотним димензијама, како би се пробудила благодат Божија тамо где буде потребно. Српска Православна Црква ће ово чинити јер је на то обавезује предањско разумевање човековог достојанства.

Црква ће, макар овде у Архиепископији београдско-карловачкој, помагати сигурне куће. Она ће подстицати вернике да добровољно узимају учешће у раду постојећих институција и центара који се брину о жртвама сваког насиља. Свештеници ће имати препоруку да, колико могу, препознају породично насиље у својим парохијама и да у сарадњи са социјалним радницима настоје да утичу да не долази до трагичних исхода. Они ће такође бити подстицани да у својим проповедима учесталије говоре о проблему свих облика насиља који су данас присутни у нашем друштву и породицама. Лично ћу се ангажовати на помоћи женама које су се склониле од насиља у сигурне куће. Црква ће настојати и да путем својих медија, образовних институција и издаваштва активно подиже свест о овим болним темама и о могућностима за препознавање и спречавање оваквих злодела и изопачења. А свима који исповедају Христа Господа и сматрају себе православним хришћанима поручујемо да је сваки насилни чин над слабима и незаштићенима, додатна рана на телу Христовом! На смирење, кротост и љубав смо позвани и трудимо да се да будемо достојни призвања у заједницу вечнога живота у коју нас је призвао Бог.

Патријарх српски
Порфирије

Из беседе патријарха Пофирија у Недељу мироносица (30. април 2023. године)

Мироносице су, дакле, биле испуњене вером и онда када је био највећи ризик ићи за Христом. Онда када је осуђен на смрт и распет био. Онда када су га убили они који нису могли да прихвате Бога у крајњем његовом смирењу, који су хтели Бога као војсковођу, као освајача света а да притом они буду та Божја војска. У то доба је било најтеже пратити Христа, најопасније. И то се види и међу самим апостолима. Они који су непрестано били у прилици да виде лепоту лика Христовог, лепоту лика Сина Божјег, снагу Његову, благодат Духа Светога на Њему, неколико пута су у страху оставили Христа. И од страха од непријатеља Христових разбежали се. А наравно, онда када је пострадао, када је страдао Господ, сви су отишли осим жена. Те исте жене које су гледале, и у најдубљој тузи, биле у подножју крста Христовог, оне су сада дошле да виде погребеног Сина Божјег, да га помажу уљем и затекле празан гроб и на гробу анђела који седи, који је најлепше осликан у манастиру Милешеви, и који им каже: Не бојте се ви; јер знам да Исуса распетог тражите. Није овде: јер устаде као што је казао. Ходите да видите место где је лежао Господ... И ево, мироносице су биле први сведоци празног гроба – Васкрсења Сина Божјег и Васкрсења свакога од нас заједно са Њим и у Њему. Први сведоци победе над смрћу и први благовесници те тајне. Мироносице су први апостоли пре апостола. Оне су биле и апостоли апостолима. Њих је Господ одредио – жене! Жене које су у то доба биле потпуно презрене, не само на маргинама друштва него су биле и власништво својих мужева, мушкараца. Господ је подигао жене на ниво апостола пре апостола, да буду апостоли и самим апостолима, да оне обавесте апостоле да је Господ устао из мртвих. То је учинио, пре свега, јер је код њих постојала најдубља, најискренија и најпотпунија посвећеност Господу. Најдубља потреба за Господом је када трагамо за Богом. Тамо је најдубља жеља, тамо где је највећа глад за Христом, независно од тога ко смо, било у Цркви, било у друштву, било у једном народу. Тамо где постоји искрена потреба за Богом, Бог се јавља. Онај који има искрену, смирену потребу, молитвом и вером бива удостојен да му се Господ јавља и он сам, баш као мироносице, има изнутра ту спознају, информацију, и собом и својим животом постаје апостол и благовесник тог догађаја.

Извор: СПЦ.РС
Link to comment
Подели на овим сајтовима

SPUTNIKPORTAL.RS

Српска православна црква саопштила је данас да је патријарх српски Порфирије у разговору са свештеницима и верницима током празничног ручка на дан Светог Василија Острошког...

 

Наука верујућих каже:

Апсолутан је само Бог

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Проблем је што Патријарх нема и губи тај потребни ауторитет који је имао претходни и пре њега нарочито Патријарх Павле, тиме што се некако удвара модерном свету који у злу лежи и вреба да понизи Цркву. Овај наш тренутни Председник се тресао пред претходним Патријархом и био под некаквом контролом, а сада видимо да се озбиљно погубио, чак се може говорити и о шизофренији, јер између осталог Патријарх не зна како с њим да поступа и да га саветује. Нема то искуство од 70 година као калуђер и као Владика у Нишу за време комунизма, раскола у Америци,  где је Патријарх Иринеј изучио велику школу.  Како каже Јјеванђеље ово зло се истерује само постом и молитвом, нема ту модерних технологија, Инстаграма, егзистенцијалне философије, синергије науке и технологије све су то празне приче.

Ја не сумњам да ће Патријарх Порфирије да буде велики Патријарх као и његови претходници, али такво је време, зато и јесте он ту, и треба стрпљења док се привикне и престроји.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, александар живаљев рече

Новa оригиналнa српскa серија „Добар дан, добра жено!“

Објављено 15/05/2023

У разговору са свештеницима и верницима током празничног ручка на дан Светог Василија Острошког, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је оштро и са горчином говорио о кампањи коју против Цркве воде поједини државни функционери и тзв. антирежимски медији.

Разлог томе је што је у Васкршњој посланици, између осталог, указано на противуставне одредбе Закона о родној равноправности, којима се врши насиље над српским језиком, у народни живот имплементира наопака родна (gender) идеологија, све под плаштом тобожње бриге, а заправо свесне и потпуне злоупотребе велике угрожености жена у српском, и не само српском друштву. Патријарх, наравно, није навео ничије име, али су контекст, именице и придеви учинили да се актери сами препознају и јаве, као у дијалогу из серије која је још у предпродукцији, а који гласи: – Добар дан, добра жено!  Откуд ти знаш да сам ја добра?

Прва се препознала госпођа Бранкица Јанковић, заштитник равноправности, која је веома заслужна за разумевање политичких односа у Србији, јер је у телевизијској емисији на РТС-у на примеру Закона о родној равноправности народу појаснила како се у Србији доносе закони. Наиме, на примедбе Цркве, јавности и компетентних саговорница у емисији да се у конкретном случају ради о противустаном закону, да није поштована предвиђена процедура, да су се против одредби о насиљу над српским језиком изјаснили САНУ, Матица српска, свих пет катедри за српски језик на државним универзитетима, који иако једини компетентни у вези са овом темом нису били ни консултовани, да је и народ против злонамерног насиља над својим језикoм – она је лаконски одговорила да то уопште није важно, а да је само важна политичка воља, односно број  подигнутих руку у Народној скупштини.

Уз то је, а да не трепне, у необољшевичком дискриминаторском маниру мењала тезе, подметала (показавши за то врхунску компетентност), банализовала проблем до те мере да је изјавила да се, ето, именице женског рода користе чак и у Цркви (sic!). Уз то није крила жељу да Цркви oспори право да се изјашњава о било ком друштвеном питању, па и о овом суштинском о насилном наметању начина на који ће народ међусобно општити и озакоњењу обавезности родне, односно трансродне  праксе (LGBTQIA+∞) од вртића, па на даље, у сваком сегменту живота. То су питања која се тичу целокупног српског народа, а не само нас који живимо у Републици Србији и имамо ту срећу да се госпођа Јанковић стара о нашој равноправности. Она не да не крије, него уздигнута чела поносно истиче да је за тему о којој говори некомпетентна. Но ипак, код ње је као код Фауста, који каже да је део силе која жели зло, а чини добро, претегло добро, пошто смо из прве руке сазнали да је у Србији за доношење закона једино важна тзв. политичка воља, односно одлука политичара, без обзира на то што је већина од њих за ову тему потпуно некомпетентна.

На кастинг за нову серију Добар дан, добра жено!, заправо пред огледало истине које је нехотице у медијски галиматијас поставио наш Патријарх, затим стаје, огледа се, препознаје  и одговара госпођа Зорана Михајловић, досадашње, а могуће и будуће, отелотворење политичке воље у Србији, а за њом још неколико дама, али и уважене господе, који су се препознали у патријарховим квалификацијама. Сви они, знајући добро да Закон о родној равноправности нема везе са бригом за жене, са  одбраном жена од насиља, нити са било каквим реалним правима и потребама жена, најбескрупулозније мењају тезе, тврдећи да Патријарх говори о свим женама показујући нетрепељивост према њима. Свесно, међутим, занемарују чињеницу да је Патријарх говорио у једнини и мислио на једног државног функционера. Сасвим случајно је тај функционер функционерка, особа женског пола. Нема сумње да би Патријарх исто говорио и да се којим случајем ради о функционеру, односно мушкарцу.

Опште је позната и лако проверљива чињеница да Патријарх и Црква, у којој је иначе активно и делатно много више жена него мушкараца, у погледу конкретне бриге и помоћи женама, учине дневно онолико колико поменути нису урадили у својој целокупној и добро спонзорисаној функционерској каријери. Црква већ деценијима, углавном далеко од дневне медијске пажње, угроженим женама пружа конкретну духовну и материјалну помоћ коју сигурно не добијају у канцеларијама поменутих. Ми их наравно нећемо злоупотребљавати и позивати да се огласе.

Црква и Патријарх најчешће не одговарају на безочне лажи и клевете.  Међутим,  када се ради о суштинским пита

пре 2 часа, александар живаљев рече

Међутим,  када се ради о суштинским питањима, питањима начина живота, вредностима, када се насилно намећу неприхватљиви модели живота у наше домове и породице, у вртиће, школе, као што је то случај са озакоњењем трансродне (LGBTQIA+∞) праксе кроз противуставни Закон о родној равноправности или када се у том циљу клевеће Црква, будите сигурни да ћемо реаговати још снажније на ову врсту манипулација и клевета без обзира на то да ли клевете и манупалације долазе од мушкараца или жена. Патријарх, који је духовни предводник милиона православних Срба и има највећу одговорност, нема право да ћути и неће ћутати.

њима, питањима начина живота, вредностима, када се насилно намећу неприхватљиви модели живота у наше домове и породице, у вртиће, школе, као што је то случај са озакоњењем трансродне (LGBTQIA+∞) праксе кроз противуставни Закон о родној равноправности или када се у том циљу клевеће Црква, будите сигурни да ћемо реаговати још снажније на ову врсту манипулација и клевета без обзира на то да ли клевете и манупалације долазе од мушкараца или жена. Патријарх, који је духовни предводник милиона православних Срба и има највећу одговорност, нема право да ћути и неће ћутати. Да не буде забуне, Црква нема ништа против било чијег личног избора или оријентације. Она зна да је сваки човек икона Божја и зато се, поштујући свачију слободу, моли за све без изузетка, све грли Христовом љубављу, али одлучно устаје и устајаће против сваког наметања онога што је страно бићу нашег народа и човековој природи уопште.

Патријарх, пак, никада не пропушта прилику да стане у заштиту жена, што знају сви којима Црква помаже и сви који хоће да га чују. Навешћемо, у наставку, само два скорија примера.*

На послетку сви који су се јавили на кастинг серије Добар дан, добра жено!, клеветници и њихови медији треба да се замисле, да се покају за свесно изговорене и пласиране лажи или да упуте јавно извињење ако и када буду схватили да су у заблуди. Јер, зима дефинитивно пролази… Нема више мразева, а камење није свезано…

*
Патријарх Порфирије: Наше мајке и жене и сестре су светиња! (6. октобар 2022. године)

Свакодневно говоримо и трудимо се да слушамо реч Господњу и да се поучавамо примерима из светог Јеванђеља. Упорно говоримо о молитви за наше ближње и не само за ближње него за читав свет, за све људе. Говоримо о неопходности чињења добра, о љубави Господњој, о Христу који је сам љубав и који је из те љубави према човеку пострадао на крсту за све људе, за живот свих људи.

Човекољубива реч Христова која се данас, хвала Богу, проноси и различитим средствима комуникације, заглушена је општом експолоатацијом насиља у јавности. Неки медији нам свакодневно, чак и на нивоу забаве, приказују најразличитије врсте насиља, све до самог дивљавштва, користећи их у циљу постизања боље гледаности и зараде. И то толико, да смо у овој ери електронског умрежавања и вољно и невољно изложени промоцији насилништва. Оваквим истицањем насиља и неморала у појединим медијима, филмовима, на неким страницама новина и интернета, чак у свету дечије игре, у видео играма и безазленим алманасима, фигуре сексуално изопачених људи, убица и силеџија постају узори младим нараштајима, стварна оприсутњења онога најстрашнијега што се може учинити другоме. У свету овакве тзв. „нове нормалности“, јавност је свакодневно обавештена о томе да је супруг убио жену или момак девојку, да је родитељ, не дај Боже, убио дете, и што је опет страшно, обрнуто. На насиље се и јавно позива, и то нажалост и са неочекиваних позиција, па чак и из наше свете Цркве, одакле би морале да одјекују искључиво поруке мира! А у мноштву вести које искачу на нашим паметним уређајима посебно се издвајају наслови о насиљу над женама, о премлаћивању, срамоћењу, силовању и убијању наших сестара, кћерки, супруга и мајки.

Православна Црква Христова, а верујем и сви хришћани у свеколиком свету, али не само хришћани, него сви људи који, према речима Светог апостола Павла, осећају у свом срцу и у својој савести неписани закон Божји, не може бити одлучнија у одбацивању овакве тзв. ”нове нормалности”, посебно у осуди насиља. За Цркву је свако људско биће икона Божија. А најдостојнија и најпоштованија од целог људског рода је Мајка Божја. Који већи доказ од овог нам је потребан да схватимо колико Црква неизмерно поштује сваку жену, сестру и мајку као светињу и икону Божју? За хришћане су наше мајке и жене и сестре светиња. Незамисливо је и болно насиље над њима, а чињеница је су мушкарци – кукавице и слабићи – само у последње две године у Србији убили више од 40 жена, а за последњих 10 година, око 300! Колико је још њих које су у породицама, на радним местима и другде изложене свакојаким тортурама, Бог зна. Какви смо ми то људи када нам супруге беже из дома у сигурне куће? Колико сигурних кућа треба да саградимо да би било мање злостављаних и убијених жена? Колико уопште разних прихватилишта треба да оснујемо да бисмо помогли сваком злостављаном бићу?

За Цркву Христову сасвим је јасно да насилнички порив проистиче из умањивања Божје замисли о себи и о ближњем као слици и прилици Божјој, што се већ по себи сматра великим грехом. Због тога што људи не виде у себи и другоме истинско и вечно достојанство, њихов међусобни однос може да поприми облик звероликог супарништва које се лако заврши најтежим насиљем. Стога осећам одговорност и потребу да Црква овај проблем сагледа у свим његовим страхотним димензијама, како би се пробудила благодат Божија тамо где буде потребно. Српска Православна Црква ће ово чинити јер је на то обавезује предањско разумевање човековог достојанства.

Црква ће, макар овде у Архиепископији београдско-карловачкој, помагати сигурне куће. Она ће подстицати вернике да добровољно узимају учешће у раду постојећих институција и центара који се брину о жртвама сваког насиља. Свештеници ће имати препоруку да, колико могу, препознају породично насиље у својим парохијама и да у сарадњи са социјалним радницима настоје да утичу да не долази до трагичних исхода. Они ће такође бити подстицани да у својим проповедима учесталије говоре о проблему свих облика насиља који су данас присутни у нашем друштву и породицама. Лично ћу се ангажовати на помоћи женама које су се склониле од насиља у сигурне куће. Црква ће настојати и да путем својих медија, образовних институција и издаваштва активно подиже свест о овим болним темама и о могућностима за препознавање и спречавање оваквих злодела и изопачења. А свима који исповедају Христа Господа и сматрају себе православним хришћанима поручујемо да је сваки насилни чин над слабима и незаштићенима, додатна рана на телу Христовом! На смирење, кротост и љубав смо позвани и трудимо да се да будемо достојни призвања у заједницу вечнога живота у коју нас је призвао Бог.

Патријарх српски
Порфирије

Из беседе патријарха Пофирија у Недељу мироносица (30. април 2023. године)

Мироносице су, дакле, биле испуњене вером и онда када је био највећи ризик ићи за Христом. Онда када је осуђен на смрт и распет био. Онда када су га убили они који нису могли да прихвате Бога у крајњем његовом смирењу, који су хтели Бога као војсковођу, као освајача света а да притом они буду та Божја војска. У то доба је било најтеже пратити Христа, најопасније. И то се види и међу самим апостолима. Они који су непрестано били у прилици да виде лепоту лика Христовог, лепоту лика Сина Божјег, снагу Његову, благодат Духа Светога на Њему, неколико пута су у страху оставили Христа. И од страха од непријатеља Христових разбежали се. А наравно, онда када је пострадао, када је страдао Господ, сви су отишли осим жена. Те исте жене које су гледале, и у најдубљој тузи, биле у подножју крста Христовог, оне су сада дошле да виде погребеног Сина Божјег, да га помажу уљем и затекле празан гроб и на гробу анђела који седи, који је најлепше осликан у манастиру Милешеви, и који им каже: Не бојте се ви; јер знам да Исуса распетог тражите. Није овде: јер устаде као што је казао. Ходите да видите место где је лежао Господ... И ево, мироносице су биле први сведоци празног гроба – Васкрсења Сина Божјег и Васкрсења свакога од нас заједно са Њим и у Њему. Први сведоци победе над смрћу и први благовесници те тајне. Мироносице су први апостоли пре апостола. Оне су биле и апостоли апостолима. Њих је Господ одредио – жене! Жене које су у то доба биле потпуно презрене, не само на маргинама друштва него су биле и власништво својих мужева, мушкараца. Господ је подигао жене на ниво апостола пре апостола, да буду апостоли и самим апостолима, да оне обавесте апостоле да је Господ устао из мртвих. То је учинио, пре свега, јер је код њих постојала најдубља, најискренија и најпотпунија посвећеност Господу. Најдубља потреба за Господом је када трагамо за Богом. Тамо је најдубља жеља, тамо где је највећа глад за Христом, независно од тога ко смо, било у Цркви, било у друштву, било у једном народу. Тамо где постоји искрена потреба за Богом, Бог се јавља. Онај који има искрену, смирену потребу, молитвом и вером бива удостојен да му се Господ јавља и он сам, баш као мироносице, има изнутра ту спознају, информацију, и собом и својим животом постаје апостол и благовесник тог догађаја.

Извор: СПЦ.РС

Није лош покушај вађења флека. Може владика Иринеја бачки за невољу и адвокат да буде. :))) Паметно је поставио ове беседе где се види реалан однос патријарха према женама у целини, што је много корисније и смисленије од Ђуровићеве безвезне тврдње (у његовом тексту истим поводом)  да патријарх следи Христа и Свете Оце у вређању и да су зато и патријархове увреде  сасвим у реду.

Овај део ми се особито допао:

пре 2 часа, александар живаљев рече

Међутим,  када се ради о суштинским питањима, питањима начина живота, вредностима, када се насилно намећу неприхватљиви модели живота у наше домове и породице, у вртиће, школе, као што је то случај са озакоњењем трансродне (LGBTQIA+∞) праксе кроз противуставни Закон о родној равноправности или када се у том циљу клевеће Црква, будите сигурни да ћемо реаговати још снажније на ову врсту манипулација и клевета без обзира на то да ли клевете и манупалације долазе од мушкараца или жена. Патријарх, који је духовни предводник милиона православних Срба и има највећу одговорност, нема право да ћути и неће ћутати.

Не знам зашто ме је ово болдовано асоцирало на ријалитије, али јесте. Додуше у једној од цитираних беседа, патријарх помиње и ријалитије, без именовања, али само у вези са насиљем. А насиље је само један аспект ријалитија,  у њима је читав спектар примењеног сатанизма, којима се гледалишту намећу антихришћански начин живота и вредности, тако да је та једна или две патријархове реченице о насиљу у ријалитијима, надам се, само почетак нећутања о коме говори епископ бачки у свом одбрамбеном тексту.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

SPUTNIKPORTAL.RS

Редовно заседање Светог архијерејског сабора Српске православе цркве, праћено је ванредно отровним и недостојним нападима преко друштвених мрежа и...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Али зар се ниси ти питао што Патријарх да на исти начин не одговори Председнику:D као и овим станситима из нво и ријалити екипе."

Мораш бити прецизнији. Ја сматрам да је Црква/пстријарх требало да изнесе свој став/критику о ријалитијима, и о Бриселско-охридскомм споразуму. Нисам говорио ни о каквом "истом начину", ако мислиш да то подразумева увредљиво изражавање.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 34 минута, dilic рече

Сатаниста ти је тај коме служиш уместо Господу

Па ја не пљујем по Цркви и Патријарху као ти. Води рачуна шта пишеш.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.
×
×
  • Креирај ново...