Jump to content

Зоран Миливојевић - формуле живљења


Препоручена порука

sumnja u ljubavi ti je isto što i maligne ćelije u organizmu...

Господи возвах к Тебе, услиши мя. Да исправится молитва моя,яко кадило пред Тобою,водеяние руку моею,жертва вечерняя.Услиши мя, Господи.

post-4388-0-42760500-1422739834_zps9d7da834.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 months later...

Emocionalni incest opisuje neseksualnu emocionalnu vezu bliskih rođaka, često roditelja i njihove odrasle dece, a koja sprečava sinove i ćerke da ostvare druge emocionalne veze.

emo_incest.jpg

Dobro i potrebno je da između roditelja i dece postoji ljubav, ali u slučaju emocionalnog incesta ta vrsta ljubavi isključuje ljubav prema nekom trećem, jer kao da su odrasli sin ili kćerka "venčani" sa vlastitim roditeljem i zato nedostupni drugima za kvalitetno i trajno vezivanje, piše za "Politiku" Zoran Milivojević.

U ovom odnosu emocionalna lojalnost nekom trećem se razume kao "izdaja" voljenog roditelja koji se toliko žrtvovao da bi podigao dete.

Ovakva emocionalna veza nastaje nesvesno, na inicijativu roditelja. Na primer, žena je izgubila poverenje u muškarce i razočarala se u partnersku ljubav. Odlučila se za rađanje deteta, jer veruje da će tako dobiti trajnu i neraskidivu emocionalnu vezu, tako da nikada više neće biti niti sama, niti usamljena. Ovakav stav majke ne mora biti problematičan sve dok je dete malo i dok odrasta.

Problemi nastaju onda kada se dete bliži punoletstvu i kada se priprema da "zaleprša krilima i odleti iz roditeljskog gnezda". Tada se kod roditelja pojavljuje strah od napuštanja, da će detetu neko strani biti važniji od roditelja, da će nakon toliko žrtvovanja za dobrobit deteta roditelj biti odbačen kao nekoristan.

Roditelj sa takvim stavom ima doživljaj da je odrastanjem deteta došlo vreme da uživa u plodovima svog dotadašnjeg žrtvovanja i pruža otpor svakoj promeni. Sa jedne strane, pokušava da svom detetu bude najbolji prijatelj ili prijateljica, da između njih ne bude tajni, da često imaju svoje aktivnosti u koje drugi nemaju pristupa.

Iako deklarativno nije protiv emocionalnih partnera svoje odrasle kćerke ili sina, svima nalazi zamerke, stalno se oseća uvređenim sa njihove strane, reaguje prikrivenom ljubomorom, pokazuje da ih doživljava kao protivnike i neprijatelje.

Sinovi i kćeri koje žive u ovakvim vrstama emocionalnih odnosa najčešće nisu svesni da su ovakve veze preterane i neprimerene. Oni su od malih nogu odrasli uz poruke koje su ih pripremale za ovakav tip veze. Zato veruju da i drugi ljudi, ako su dobri sinovi i kćeri, imaju isti takav odnos sa svojim roditeljima.

Oni koji najbolje primećuju da tu nešto nije u redu, da postoji "prevelika vezanost" za mamu ili tatu, jesu oni koje ta veza ugrožava, a to su njihovi partneri. I zato iako pomalo grub, pojam "emocionalni incest" pomaže da ovu pojavu prepoznamo kao važnu prepreku ličnom rastu i razvoju, ali i uspostavljanju kvalitetnih i trajnih partnerskih veza.

Politika

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Емоционални инцест на нашем подручју и није тако ријетка појава. То се код нас још увијек сматра нечим сасвим нормалним. 

"Ох, та ја сам Човек! Човек!" 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Деца нарциса немају шансе да нормално живе. Они се сматрају продужетком родитеља, а не пуштамо да нам нога одлута неку д сама, зар не. Без обзира да ли је огледање у негативном или у позитивном,  они своје дете деформишу тако да криво расте уз њихова заврнућа. Чак и када родитеља више нема, емотивна кастрација остаје. 

 

Честа појава.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Невјероватно, али истинито.

Умјесто да то за родитеља буде најсрећнији тренутак, па ваљда је између осталога за тако нешто живио, он то схвати као издају.

Комшија, сад већ у годинама, а ја га знам можда неких 10-ак година, је мајци за "љубав" оставио (несуђену) жену. Причају ми ови што га боље знају да је био скроз нормалан момак (и сад је нормалан), обезбијеђен, буквално момак за женидбу. Довео жену кући и све је било фино, али његова мајка није мислила тако... Да не причам детаље јер те детаље само они знају. Сад је самац, живи са мајком која има близу 80 година.

Нек нам Бог да среће да се врате дани, славни дани наше прошлости...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Један случај из парохије ( можда сам већ писао ).

До цркве долази човек од својих 50 и нешто година, тешко замишљен тражи свештеника. Седа на клупу док поп не изађе из куће и почиње причу.

Наиме живи са родитељима који имају око 80 и нешто. Нашао је у тим годинама жену приближних година с којом би се женио. Међутим родитељи му не дозвољавају јер им се тобож не свиђа "млада". Човек кука, с једне стране неће да се свађа с старим родитељима с друге стране свестан је да му је ово последњи воз. Долази поп. Човек га преклиње да оду заједно до његових родитеља да их моле да га пусте да се ожени. Поп је прихватио и отишли су до родитеља.

Како се завршило заиста не знам...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Није се оженио. А ако и јесте, млада или није преживела или је побегла. Нема ту зезања. Њихово власништво користе само они и нико други.

 

Овај сценарио могу готово да ти потпишем. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ми смо онда поприлично егоистичан народ јер ово код нас није ретка појава.

 

Овде има једна спрега два фактора која је убитачна.

С једне стране је тај нарцисоидни однос према свом детету ( Моје дете сам уствари ја лично, и кад умрем оно наставља оно што сам ја започео ) илити емотивни инцест. А с друге стране је традиционализам који није базиран на црквености него постоји паралелно а често и контра православном Хришћанству.

Такав традиционализам који је, што сам више старији све сам убеђенији,  поприлично штетан за савремено српско друштво, практично даје легитимитет овом емотивном инцесту.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Није се оженио. А ако и јесте, млада или није преживела или је побегла. Нема ту зезања. Њихово власништво користе само они и нико други.

 

Овај сценарио могу готово да ти потпишем.

Мене занима је ли поп претекао.

Нек нам Бог да среће да се врате дани, славни дани наше прошлости...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да, то је оно...где ја стадох ти продужи...мада ја никад нећу стати, и после тита тито...мада сам јако забринут, што је одраз озбиљности...како ћеш ти то кад без мене не знаш ни воде пити како треба...или, бирајте крај...кад ти треба мене вишеструко да надмашиш да би био иоле успешан као ја...да будеш минимум па овде уметните божанство, супермена или неко друго нереално очекивање.

 

Попа су покушали да подмите. Или изманипулишу, да он објасни њиховом незахвалном синчићу да не може тако да истерује своје са тамо неком, па то ни црква не одобрава, зар не оче... 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Možda je termin malo pregrub, ali lepo opisuje odnso izmedju dece i roditelja kada se prisnost pretvori u patologiju. Bilo bi zahvlno rasvetliti ovaj termin u svetlu pravoslavnog bogoslovlja, tj pravoslavne psihoterapije.... 

 

Samoljublje + gordost + slaba vera ili njeno potpuno odsustvo + strah od smrti

Link to comment
Подели на овим сајтовима

На жалост, Србија је пуна овакве или сличне дијагнозе.

Жељко је лепо употребио реч традиционализам.

Имамо и доста чудне патологије родитеља где неће никако да се одвоје од деце са или без супружника. Тако да би се надовезао на овај текст психотарапеута Зорана Миливојевића, да постоје родитељи који своју децу толико гуше и стопирају их у свом развитку на приватном, пословном или неком другом плану да то није нормално, али то није емоционални инцест већ чист егоизам. На пример дете хоће да се одвоји са породицом или одсели у неки други град или иностранство, а родитељ каже: ти ме не волиш, ти желиш да ја умрем, па ко ће о мени да брине, ми смо се жртвовали, шта ћеш тамо, није то за тебе... Све то говоре из чистог егоизма и само гледају себе, занемарујући децу и њихову срећу, успех, напредовање. То је једно робовање.

Не кажем да не треба бринути о родитељима, то таман посла, али знам доста примера где су таквим притисцима уништавали своју децу, тако да им је било џаба што су деца остајала, када нису била више ни за шта.

 

Чудили смо се и смејали некада западу, што их родитељи шаљу на послове од пола радног времена док су средњошколци, а после школовања чим се запосле, одмах следи одвајање. Нама је то било чудно и хладно, а у ствари је најбоља могућа ствар. Децу одмалена уче да се осамостаљују и да се сама боре у животу. А ми смо у ствари држава размажене мамине и татине деце.

orthodoxlighthouse

Душо моја, душо моја, устани, што спаваш; крај се приближава и ти ћеш се узнемирити; прени се, дакле, да те поштеди Христос Бог који је свуда и све испуњава.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...