Jump to content

Владика Николај или Љуба Ранковић?

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 8 часа, Родољуб Лазић рече

Док сам писао претходну поруку видим да си у међувремену и ти написао још једну са којом си најзад у теми.

У теми сам ја сроз - ђакон који је главни издавач Николајевих дела децнијама, потурио Николају неке изјаве/речи у неким својм писанијама. Није ме занимало да до детаља улазим, ко ће да чита миноране ликове ту. Мада, кад сам мал боље видео....ово је ван памети.

Иначе, Николај није био много срећан због чина. Не знам које контесте ваља ђакон, али он ово није рекао за Константина. За своју хиротонију није био. то има у књози "Епископ Николај, Живот мисао и дело еп. Николаја" - дотични ђакон ју је издао. Био је љут кад су га предложили. Знао је Николај добро историју, енциколопедиски, а и нервирало га је стање у СПЦ, са неким епископима се добрано качио. Прихватио је чин и обновио скоро угашено Светосавље, разгрнуо пепое и наложио.

То је стварно чудно да ђакон то пише. Он има приступ сваком папирићу, сваком историјском документу Владике Николаја. Лично не верујем да неки "рецензенти" у СПЦ и читају те неке књижице, само их нахвале....ако је то тачно, то је за озбиљну критику и реаговање код Синода. Глупо је да се то шири даље и да ико чита неистине. И то не баш мале...и те драме-не-драме? Шта бре поп и теолог има да пишу драме? Народ и онако нема исправно поимање вере по многим питањима, ем га теолози збуњују својим каријеристичким....да не кажем шта...и још неке драме да се псикарају о Светима и сл. Иди бре...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 30.9.2022. at 21:43, Дејан рече

Вас двојица има да се ородите.

:))Аватар каже све :))

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 22 часа, Ćiriličar рече

Нисам много пратио бившег ђакона, иначе главног издавача дела Св. Николаја, али треба му одати признање, или "Гласу Цркве" за дела вл. Николаја. Мора се рећи да је дота тих мањих кљига лоше припремљено и лошег квалитета био.

Сабрана дела, разна издања, су квалитетнија.

Што се његаовог "мисли и дела тиче", гледао сам га у "Док анђели спавају"....немам став, осим да овако кажем: чини ми се да је већина православно света ИСПРЕПАДАНА паклом! Некако смо спутани, некако нерадосни, и некако немамо меру да ли окретати други образ или око-за-око и стајати на црту непријатељу...а то може да кошта милионе жртава. Снисходити злу, често, је стимулисање зла.

 

Тако да као да православни свет корача у те 2 дилеме: једна је тај страх од пакла, неслободно, нераскршћено сам сас обом и немогучност да се изрази у пуном смислу као човек/цивилизација, и друга је та дака окренути други образ а када сутати протв зла.  Да ли ђакон/отац доприноси да људи буду мало мање уплашени од "вечних мука" или је либераш у православљу....не бих могао да судим...чудно је да су и Лаврентије и он, дота "либерални" а да су најише допринели на Николајевим делима. Да ли су омашили, или су Николајеви следбеници?

Па, ђакон је у суштини на страни проекуменистичке и либералне и модернистичке теолошке струје у СПЦ, тако да мене не чуди ово што је покушао да подметне неке либералне теолошке идеје нашем св.Николају и св.Серафиму Саровском.

Још једна либерална прича јесте и тај наводни теолошки проблем страха од паклених и вечних мука и тумачења да превише уноси страх у духовни живот и да нас лишава радости и сличних позитивних осећања и онда на основу те почетне погрешне претпоставке извлаче се и погрешни ставови и закључци и одлази се чак и у екстрем да пакао и муке нису вечне и да ће пакао и муке бити укинути и слично.

Решење може да буде у оном светоотачком средњем путу када имамо неку духовну и верску дилему, не ићи у екстрем ни на лево ни на десно, што у овом питању значи, не ићи у лево у потпуном порицању страха од пакла и вечних мука, али не ићи ни на десно и само препадати људе страхом од пакла, што значи да треба наћи средину и веровати у пакао и плашити се вечних мука, али имати и веру и наду и љубав да ћемо милошћу Божијом задобити вечни живот.

Па, можемо Ћирилко и ти и ја да читамо Сократа и Платона али је битно како и да ли ћемо то код њих правилно схватити,:citac: да ли су омашили или нису слично зависи од тога да ли прихватају оно што је св.Николај писао у својим делима и пракси и да ли правилно тумаче. Овде горе је ђакон покушао да реинтерпретира св.Николаја и то му не служи на част. Никако. :0201wink:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Bokisd Браво! Видиш како си лепо разумео шта сам написао. Искрено, нисам придао важност и нисам читао до детаља Рођу. Најпре јер сам веровао да је он то све лепо подетаљисао, а друго, ајде тамо омануло се пар речи ђакону, као да је то битно сад Молитве или Молитве и Свечовек...мада чудно да он не зна кад је сабирао и издавао сву историјску гражо о Николају, поред Владичиних дела/рукописа...мислим није сабирао он ништа, добио је све на готово....али...кад сам видео оно за Контантина и остало...бре то је ненормално...једино да се пише нека апологетска драма или којешта, па да то иде као нека конверзација којој иде контрааргумент...бре, Николај да тако говори, аман!

Ја ђакона уопште не пратим, шта да ми каже после Николаја? Али сам га сматрао неком том...струјом...ајде да мало народу "умекша" да "измрви" јаку храну...

Ако се хтело Св. Владики потурити...па бре мене је страх читати шта је написано. Не живи Црква само на мученицима из времена Нерона и Диоклецијана, него живи на Симболу вере после Едикта донетом, и догмама Кападокијаца и каснијих отаца...јереси су се само ПРОјавиле у слободи, јер кад се прогон онда се спашава гола кожа по катакомбама, нема се времена ни шансе ни могучности за теологију велику.

Одакле такве ствари, то је забрињавајуће. Али кад узмеш, стварно Николај није хтео Чин, али ако му се то оће потурити то је ван памети.

Сад то што су се владике накитиле митрама...мсилим то деца по богословијама знају одакле је...неће нико митру појести ни продати. У Старом завету се отимало за штап дрвени/жезал....и да нема митре исто би било борби за престо/катедру и бори се и данас...шта је човеку. шта пише оно?

Мада...морам то мало боље...цео контест да видим...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Ćiriličar рече

Не живи Црква само на мученицима из времена Нерона и Диоклецијана, него живи на Симболу вере после Едикта донетом, и догмама Кападокијаца и каснијих отаца..

Црква живи на предању Духа Светог, оличеном и у Символу, и у догматима, и у светоотачком учењу, али не у слову које је увијек мртво, већ у Духу који то слово оличава (= осликава, иконопише) у човјеку, па тако и оживљава (предаје човјеку), по самом односу Духа према том тијелу (Цркви Христовој). И то "човјеку", што кажем, зато не треба схватати као нешто појединачно, индивидуално (уличњено), већ као природу човјека коју је Христос усвојио као своје тијело (Цркву) и предао му ту благодат, да и ми, као причасници тог Тијела, будемо свети, управо у Духу који у том тијелу (природи) оприсутњује Христа.

И зашто се, онда, толико плашимо светости? Зашто нам је она увијек тамо негдје, далеко, чак и у Цркви, кад се причешћујемо? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...