Četiri miliona Srba našlo uhlebljenje u inostranstvu

[Justin Waters]

Četiri miliona Srba našlo uhlebljenje u inostranstvu

Srbi su vazda živeli u rasejanju, a srpske seobe pamte se u kolektivnom sećanju kao usud. Tako je bilo nekad, tako je i danas. Zato ne čudi što od ukupnog broja Srba na planeti (oko deset i po miliona), polovina živi izvan matice.

Prema podacima iz poslednjeg popisa 2002. godine, u Srbiji ima 7,4 miliona stanovnika, od tog broja se 6,2 miliona izjasnilo kao Srbi. U zemljama u susedstvu živi oko milion i po naših sunarodnika (najviše u Republici Srpskoj, oko milion), a širom sveta oko 2,8 miliona.

Najbrojnija dijaspora živi u SAD (milion), Nemačkoj (800.000) i Austriji (300.000), a nemali broj živi u Švajcarskoj (200.000), Francuskoj (120.000), Švedskoj (110.000) i dalekoj Australiji (130.000).

U novijoj istoriji, prvi veći talas iseljavanja bio je krajem 19. veka u SAD. U to vreme mnogi iz Evrope krenuli su preko okeana u “obećanu zemlju”, pa tako i Srbi. Nedavno je utvrđeno da se prvi registrovan Srbin useljenik u SAD zvao Đorđe Šagić koji je 1815. stigao brodom u Filadelfiju.

Nakon Drugog svetskog rata usledio je drugi talas u kojem su zemlju napustili (tačnije u nju se nisu vratili) ratni zarobljenici kraljevske vojske, zagovornici monarhije i uopšte protivnici komunizma. Ta politička emigracija živela je najviše u SAD, Australiji, Kanadi i Velikoj Britaniji.

Treći talas bio je talas ekonomske migracije. Početkom šezdesetih godina prošlog veka, tadašnja socijalistička Jugoslavija suočena sa nezaposlenošću otvorila je granice i dozvolila svojim stanovnicima da idu na privremeni rad u inostranstvo. Potpisivala je bilateralne sporazume sa zemljama Zapadne Evrope kojima je radna snaga bila potrebna.

To su čuveni gastarbajteri - gostujući radnici. Konačno, četvrti talas krenuo je sa ratovima i raspadom bivše SFRJ. U tom talasu devedesetih godina izdvaja se odliv mozgova u Kanadu, zemlju koja je otvorila svoja vrata za naše stručnjake prirodnih i elektrotehničkih nauka.

Opširnije u štampanom izdanju.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/266353/Cetiri-miliona-Srba-naslo-uhlebljenje-u-inostranstvu

[Justin Waters]

Ево како је изнесена једна неистина у овом тексту.

Наиме није 4 милиона нашло ухлебљење у иностранству, него је тај број мањи. Мањи је за број Срба који живе у БиХ, Црној Гори, Хрватској и Македонији. Срби на овим просторима живе много дуже него када су биле помињане сеобе у тексту, почев од прве у 19 веку која је ишта према САД.

Срби у БиХ нису у дијаспори, него у српској земљи, на свом многовјековном огњишту.

[Владан]

Ево како је изнесена једна неистина у овом тексту.

Наиме није 4 милиона нашло ухлебљење у иностранству, него је тај број мањи. Мањи је за број Срба који живе у БиХ, Црној Гори, Хрватској и Македонији. Срби на овим просторима живе много дуже него када су биле помињане сеобе у тексту, почев од прве у 19 веку која је ишта према САД.

Срби у БиХ нису у дијаспори, него у српској земљи, на свом многовјековном огњишту.

.mislise. :cheesy2:

[Captain]

Ево како је изнесена једна неистина у овом тексту.

Наиме није 4 милиона нашло ухлебљење у иностранству, него је тај број мањи. Мањи је за број Срба који живе у БиХ, Црној Гори, Хрватској и Македонији. Срби на овим просторима живе много дуже него када су биле помињане сеобе у тексту, почев од прве у 19 веку која је ишта према САД.

Срби у БиХ нису у дијаспори, него у српској земљи, на свом многовјековном огњишту.

.mislise. Bravo Brate.

[Captain]

Sjetih se dobrog videja  sHa_sarcasticlol

[Guest]

Дијаспора духовно сазрева

02 недеља сеп 2012

Posted by radiosvetigora in Интервју

≈ Оставите коментар

Протојереј Братислав Божовић (38), парох друге штутгартске парохије и архијерејски намесник за јужну Немачку, представник друге генерације миграната, основно образовање стекао је у Штутгарту.

По говору и неговању српске традиције то се не примећује, рекло би се да сте дошли директно из Србије.

- Са три месеца су ме родитељи довели из Крагујевца за Штутгарт, где сам провео детињство и завршио основно образовање. Било је и онда Срба који су долазили у цркву и неговали здраву српску традицију. Додуше, било их је мало. Срећан сам што још увек имам контакт са њима и њиховом децом, сада као њихов свештеник.

Српску православну парохије у Штутгарту сачињавају представници свих генерација и има пуно младих, али бринете и о старијима.

- Уз редовна богослужења, имамо доста активности за наше вернике. Поред српске школе у којој се редовно одржава веронаука, водимо бригу за генерацију наших родитеља кроз дом за старије и особе с посебном негом. Мислим да сваким даном полако духовно сазревамо и постајемо свеснији да смо деца Божја.

Колико сте задовољни учешћем Срба у црквеном животу?

- Нашу парохију испомаже око 800 породица редовним месечним или годишњим прилозима, а скоро сваке недеље цркву у Штутгарту верници испуњавају својим доласком. Радује ме што млади родитељи са децом посећују цркву и учествују у њеном животу. Чак и у нашим богослужбеним местима у Хајлброну, Гепингену, Ројтлингену и Калву храмови су за велике празнике попуњени.

Колико сте задовољни радом Јужног намесништва СПЦ на чијем сте челу?

- Архијерејско намесништво за јужну Немачку има девет парохија са 14 свештенослужитеља (од тога два свештеномонаха). Скоро сви су млади свештеници, са којима имам редован контакт. У Баден-Виртембергу су поред тога и вероучитељи и предају при допунској школи на српском језик и верску наставу. Веома сам задовољан.

Каква је сарадња са српским клубовима и удружењима у Штутгарту и околини?

- Постоји неколико удружења, клубова и асоцијација, чији су чланови и припадници наше цркве. Уз то, они обележавају своје крсне славе и позивају свештенике на славски обред, на коме смо увек радо виђени. Поготову се радујем када сретнем децу, од којих има и много мојих ђака веронауке. Са представницима заједница усклађујемо термине и разговарамо о раду.

Поред свештенства, бавите се и музиком.

- Свирао сам фрулу као дете и на црквеним прославама, када сам са шајкачом на глави свирао Химну Светога Саве. После сам у Богословији певао у хору и иза певнице. То опредељење према музици сам “продужио” на потомке, па моје троје деце који свирају инструменте и певају у црквеном хору.

Жива реч најјача

Књигу “Шематизам 1991-2006″ уредио је заједно са протонамесником Слободаном Тијанићем, парохом у Фридхрихсхафену. Сада је у плану “Споменица 1971-2011″, која ће говорити о црквеном животу и раду наших верника у Баден-Виртембергу. Божовић очекује да ће књига заузети посебно место међу нашим светом у овој покрајини, али да писана реч није довољна и да су мисионарење свештеника (посете српским домовима) и жива реч на богослужењима много јачи печат “оправослављења” међу Србима.

Дечак у олтару

Прота Божовић је по рођењу Крагујевчанин, основно образовање стекао у Штутгарту, а потом похађао богословију у Београду. Дипломирао је на Православном богословском факултету у Минхену 2004, 1. октобра те године постављен је за пароха друге штутгартске парохије, а архијерејски намесник за јужну Немачку је од 2009. Ожењен је Бојаном, архитектом по струци. Имају троје деце Ангелину (13), Радојицу (11) и Исидору (9). Иако није из свештеничке породице, побожни родитељи су, како каже, пресудно утицали да постане свештенослужитељ. Већ као дечак је испомагао штутгартском проти Слободану Миљевићу у олтару.

Извор: Вести

[Баба]

Бостон: Град у коме је лепо бити Србин

Репортер Новости у срцу америчке историје, где живи најобразованији део наше дијаспоре. Наши људи заузимају значајна места

СА последње метро станице Кембриџа, два километра на исток путем број 16, стижете пред Српску православну цркву Свети Сава у Бостону. У наше власништво, од католичке цркве, откупљена је недавно.

Овај храм на Кембриџу, као место окупљања и саборовања наше дијаспоре у Масачусетсу и околини, настао је из српског ината. Наиме, када су деведесетих на америчким медијима почели да сатанизују српски народ окупили су се наши људи из овог дела Америке око оца Александра и његове супруге Вере да виде шта им је чинити. Наши професори на факултетима, инжењери, доктори, излазили и су на улице да кажу своју истину о својој земљи.

Затим су се договорили да оснују парохију.

Сваке недеље окупљају се у цркви на служби у 10 ујутру а после је заједнички доручак. Прва генерација деце која од рођења са својим родитељима саборују сваке недеље у храму Светог Саве у Бостону ове године навршава осамнаест година и уписује факултете.

- Морате да доручкујете, морате да се упознате - упорна је Миљана Бован, мала, енергична женица која нас је сачекала на вратима простране сале у наставку цркве.

Миљана нас је водила од човека до човека, искрено усхићена што може да дочека неког из Србије.

И како је у Србији, запиткивала је у паузама док нас је представљала окупљенима.

Ту је Памела Томић, Американка удата за нашег човека, која је прешла у православље. Затим и Корејка удата за Србина, такође православна, ту су Александар Јовановић из црквене општине и његов друг Бранко Глисовић, Зоран Банковић је довео и унуке.

- Треба ли нам нешто - питају сви углас, како могу да нам се нађу, колико остајемо. Интересује их имамо ли ових дана времена за дружење.

Ништа није требало, сем да видимо да Срби могу и овако.

А Бостон је заиста специфичан град. У њему живи око 600.000 људи од којих су половина студенти и професори. Ту је, сем Харварда, надалеко познати МИТ, где је створена веб мрежа и играчке које мисле. На Бостон универзитету је предавао Александар Бел и ту је најпрестижнија школа за „паблик рилејшн“, Бостон колеџ је у првих двадесет у Америци а Норт Истерн је факултет после кога се најлакше нађе посао. Са Универзитета ТАФТ долазе најбољи лекари.

Бостон личи мало и на Београд. Има мост на реци Чарлс са пилоном и харфом. Затим има лаки метро какав би Београд хтео да има, где трамваји и тешки метро иду истим шинама. Има и исти замор и енергију, а у сваком парку су велике бине где се увече уживо свира, у добротворне сврхе. Бостонцима није битно да ли је приредба са добровољним прилозима у сврху превенције канцера или помоћи ратним ветаранима.
ОТАЦ АЛЕКСАНДАР ПАРОХ Александар Влајковић омиљена је личност међу овдашњим људима. Захваљујући његовој енергији, вољи и породици рођена је парохија. Александра нисмо затекли у Бостону, али ту је била његова супруга Вера, која нам је са поносом у гласу испричала да у српску цркву Свети Сава у Бостону долазе и такви научници и стручњаци као што је др Никола Којић, човек који је предавао на Масачусетс универзитету, МИТ универзитету, Харварду.

Ипак, градска лука је срце престонице Масачусетса, града у коме играју Бостон Селтикси и Ред Сокси. Највећи град Нове Енглеске подигли су Ирци и Италијани на обали Атлантског океана, где је бродовима било најближе да пристану из Европе. Овај залив се зове Масачусетс беј и увлачи се 65 километара у обалу, а око њега се налази 34 острва где су се одигравале и највеће битке у Америчкој револуцији. Сва та острва могу се посетити из луке и до њих вози бесплатан брод.

Бостон значајно чине и Срби.

Шетајући лавиринтом ирских пабова где се виски и гинис пиво пију заједно, и италијанских пицерија и посластичарница пред којима су непрегледни редови, у парку код луке свом у водоскоцима приметили смо човека са породицом како хладнокрвно пије воду са фонтане. У Бостону, иначе, пију флаширану воду и то је био разлог да гласно прокоментаришемо: „Ово је најхрабрији човек у граду“.

И то је био Србин! Чувши опаску, младић се окренуо и хладнокрвно одговорио:

- Наравно, кад је исправна!

ХОТЕЛИ И БОМБАШИ

ЈЕДИНИ велики проблем Бостона су хотели. Има их доста, али су прескупи за Европљане. Нема спавања без 150 долара, осим у хостелима, где је око 120. Преко агенција на интернету издају се приватне собе, али је и то голгота. Прво вам траже број кредитне картице за број дана колико намеравате да боравите. Одмах вам заробе паре, а затим од вас траже да им мејлом пошаљете слику. После слике траже веб видео-запис вашег лица са показаним пасошем. Све ове мере опреза код станодаваца су због бомбаша из Дагестана, који су на најстаријој маратонској трци у свету ове године направили масакр.

Извор: Новости

[Volim_Sina_Bozjeg]

Bas sam uzivao u tekstu.

[ssimke]

svaka cast boston srbima. koliko ih ima u parohiji? veliku su crkvu kupili