МЦП: Не можемо да прећутимо исказе предсједника Ђукановића надојене нетрпељивошћу и лажима

[александар живаљев]

 

јул 13, 2022 

Питамо се, пред домаћом и свјетском јавношћу, може ли и умије ли предсједник државе Црне Горе, водити политику, правити планове и анализе – а да при том не узима у уста Цркву?

Будући да се ради о декларисаном атеисти и човјеку који је у више наврата показао да не познаје и не разумије црквени поредак ни улогу Цркве у друштву и историји, зар не би било боље да буде досљедан таквим својим свјетоназорима и да своју политику води мимо црквених тема?

Сматрамо да је његово бављење Црквом уморило црногорске грађане и да ништа добро није донијело никоме. Да се ради о персоналним духовним и интелектуалним лутањима једног човјека, то никада не би била тема црквених јавних саопштења. Јер, таквих лутања и тумарања има на све стране и у многим животима. Али како се ради о политичару који на разне начине утиче на животе и опредјељења одређеног броја грађана, и како је ријеч о институцији која треба да буде гарант чувања демократских стандарда, – не можемо да прећутимо његове исказе надојене нетрпељивошћу и лажима.

Од првих комунустичких убјеђења, чијих се најрадикалнијих елемената до данас суштински није одрекао, па до налагања бадњака и цјеливања крстова и ћивота; затим преко отвореног омаловажавања најсветијих црквених обреда и увреда на рачун црквених скупова; па опет до недавног именовања Цркве “мајком” а онда истовремених исказивања бестидних лажи о наводном учешћу свештенства у ратним злочинима у ратовима 90-тих. Такву промјену расположења и увјерења према једној те истој институцији не памти историја. А те лажи, ничим доказиве и ничим објашњиве предсједник Ђукановић је изрекао у истој емисији у којој је више пута казао како му требају бројни докази да би повјеровао у оптужбе тужилаштва према људима који су већ у затвору! А о свештенству лаже а да не трепне. Као да свештеници немају морал, достојанство и породични углед – и сва она људска својства о којима суптилно брине када су у питању најновији притвореници спушког затвора.

“Онај ко се олако опредјелио да доведе у питање морални лик јавних функционера, без довољно оправдане сумње, не може рачунати да и убудуће обавља тај свој посао… а такво поступање заслужује и кривичну одговорност”. Све је ово синоћ рекао Ђукановић, превиђајући да је доста сликовито описао сам себе када опањкава и без и једног јединог доказа доводи у везу свештенство Цркве са политичким пројектима и ратним злочинима.

 Из Митрополије црногорско-приморске

View full Странице

[александар живаљев]

До сада смо имали прилике да свашта чујемо из Ђукановићевих уста, али данашње реаговање на саопштење Митрополије црногорско-приморске СПЦ, превазишло је и самог Мила.

Дугогодишње Ђукановићево хушкање против СПЦ досигло је врхунац, “дно – па он“. Показао је да неповазане халуцинације преовладавају његовим умом, у којима се предсједник ДПС-а и даље обрачунава са собом из ранијих времена.

Реаговање преносимо у цјелости:

“Уставотворци” из Митрополије црногорско-приморске хтјели би да пропишу и да ме подуче шта су теме дозвољене Предсједнику државе.

Нијесу убједљивије могли да потврде моје оцјене о бесправном, вансистемском, демократском и мултивјерском друштву непримјереном односу цркве Србије и последње двије Владе Црне Горе, изабране након нашег “ослобођења” 30. августа 2020. године.

Зато, да подсјетим:

Обавеза је, не само право Предсједника државе да говори и то веома одређено о сваком ко покушава да негира државни, национални, културни и вјерски идентитет државе на чијем се челу налази. Да говори против оних који тврде да је Црна Гора исто што и Шумадија; да су Црногорци комунистички накот и копилад; да у данашњој, дакле грађанској Црној Гори Срби живе лошије него у Павелићевој НДХ, те да је цркви Србије у Црној Гори данас теже него под Османлијама.

Обавеза је Предсједника да дигне глас против насилничке праксе цркве Србије да злоупотребом државног апарата силе брутално руши најсветије вриједности друштва у којем тобоже остварује Божју вољу – да освајачки, хеликоптерима Војске Југославије гази вишевјековни међуетнички склад на Румији и да хеликоптерима жалосне Владе Црне Горе гази достојанство и понос Цетиња и Црногораца.

Предсједник не треба само да говори него и да предано ради против свих који покушавају да украду историју Црне Горе, лажима о тобожњем 800-годишњем континуитету цркве Србије у Црној Гори, док јој је матична држава Србија признала континуитет у трајању 186 година. И који би жељели да нам отму историју тако што ће нам, уз свесрдну помоћ двије последње Владе Црне Горе и њихових фалсификата – Закона о слободи вјероисповијести и ткз. Темељног уговора данас отети културно, историјско и сакрално насљеђе Црне Горе.

А прије свега Предсједник државе мора да говори и да ради против оних који у црногорском слободарском друштву и држави часне традиције хришћанске и источно-православне цркве, дуге и поносне државотворне историје Цетињске митрополије-Црногорске православне цркве, историје часних патриота, црногорских свештеника и њихових фамилија, дакле у таквој Црној Гори за свеце проглашавају зликовце и кољаче невиних жена и дјеце-Мацу Вукојичића и Слободана Шиљка и у таквој Црној Гори данас већину православних свештеника увозимо. А препоруке за богослужење и чисту мантију црногорског свештеника су им претходна искуства из БИА, 63. падобранске дивизије или неке н-те геноцидне, из ратова 90-их. Треба ли ћутке да их пустимо да, након што су националистичким залуђивањем несрећни народ протјерали са својих вјековних огњишта из разних крајева бивше домовине и након што су незаслужено уточиште нашли под мантијом цркве Србије у Црној Гори, да сада тим истим отровом трују и смјерни народ грађанске Црне Горе?

Неће моћи. Него, веома гласно: и ријечју и сликом, да би сваком било јасно ко говори истину, а ко безочно лаже. И тако, све док не схвате да нијесу у српској провинцији него у грађанској и европској Црној Гори, са хиљадугодишњом државном историјом. Чије је важне странице исписала Аутокефална православна Митрополија у Књажевини Црној Гори-Црногорска црква.

Извор: https://www.in4s.net/dripac-rastocki-nastvalja-obracun-sa-spc-moram-da-se-borim-protiv-koljaca-djece-preporuke-za-mantiju-su-vam-iskustva-iz-ratova/

[александар живаљев]

О. Дарко Ђого за ИН4С: Изјава никада образованог ђилкоша за искључење из политичког живота нормалног друштва

"Сада видимо само посљедњи покушај да некада "хладнокрвни" предсједник украде који проценат бирачког тијела од директних насљедника новоусташке тј црвенохрватске политичке традиције оличене у лажним комитама. Томе и само томе служе његове несувисле, тинејџерске изјаве", сматра О. Ђого

Од  ИН4С -  14/07/2022

о. Дарко Ристов Ђого

„На примјерено и одмјерено саопштење Митрополије Црногорско-приморске Српске Православне Цркве реаговало је фаустовско биће које је деценијама продавало све своје за власт и моћ: часне претке, српски идентитет, дане када је чекао пријем код Митрополита Амфилохија, помагао напоре српског народа у Отаџбинском рату, писао писма пуна поштовања Патријарху Павлу – све је то Ђукановић продавао силама зла и страним господарима, само да му омогуће да своју империју зла и непочинстава одржава и шири“, рекао је за портал ИН4С Отац Дарко Ристов Ђого.

„Али све до најскоријег времена тај никада образовани ђилкош успијевао је да глуматањем стила и реториком успјешног медиокритета одржава привид озбиљног политичара„, сматра он и додаје да је ипак постало јасно да он данас није ништа друго до исфруструрани и социјалистички апаратчик који је џемпер замијенио ролексом али ништа није научио ни из историје, ни политикологије ни из културе комуникације.

„То се, ипак, не може купити. Сада видимо само посљедњи покушај да некада „хладнокрвни“ предсједник украде који проценат бирачког тијела од директних насљедника новоусташке тј црвенохрватске политичке традиције оличене у лажним комитама. Томе и само томе служе његове несувисле, тинејџерске изјаве„, јасан је О. Ђого и додаје да су оне непријатни али сигурни показатељ краја политичке каријере човјека који је прешао пут од Јогурт револуције до паразитирања на покушаја паразитирања на лажнокомитским скуповима.

„Ако је раније било Ђукановићевих изјава за оцјену (лош) 1, посљедња му је сасвим за искључење из политичког живота било ког нормалног друштва“, закључио је он за портал ИН4С.

[Sun14861]

Zato Dajković je car :).    

 

[Sun14861]

Moji su poreklom sa Cetinja. Da ga Bog makne više sa vlasti i očisti prostor...

[александар живаљев]

МЦП: Ђукановић одговорност за сопствена непочинства преноси на друге

јул 15, 2022 

Саопштење предсједника државе у коме поново полемише са Црквом одише непримјереном нервозом и неодговорношћу изрицања јавне ријечи. Одговарамо му онако како би и њему и свима који прате ову полемику било од највеће користи. Истином.

Националистички пир почетком деведесетих у Југославији заиграли су политичари, међу којима се свакако истиче Мило Ђукановић. А све то злоупотребом родољубивих осјећаја и вјековних колективних емоција југословенских народа, а на првом мјесту српског народа као најбројнијег и најраспрострањенијег на простору бивше државе. О томе постоји обиље доказа и ријеч је о процесу ратне политике који је трајао годинама. Нема међу зрелим и пунољетним људима никога који вјерује да је Црква (или ма која друга вјерска заједница) имала битног утицаја на ратна збивања и на ратнохушкачке одлуке и команде, у односу на политичке групације чији је истакнути члан био Ђукановић. Он свакако нити је једини нити најодговорнији за ратна зла, али је ваљда једини који се без трунке савјести пред свима нама ретроактивно премеће у Гандија а да одговорност за сопствена непочинства преноси на друге.

Колико нас сјећање служи, Ђукановић се у име Црне Горе понекоме и извињавао за почињена ратна непочинства – што нас недвосмислено утврђује у увјерењу да је он био актер свих тих зала. Али читајући његово посљедње обраћање јавности у коме зла за која се лично извињавао приписује Цркви, и у ком даје алузије на расељавање и прогнање Срба са њихових вјековних огњишта, питамо се: има ли као судионик растурања СФРЈ потребу да извињење упути српском народу коме је ДПС и његов политички врх најприје слао војнике и оружије, потом гориво и друге сировине, а онда га оставио на цједилу да сам води рат који су му они започели. Црква свој народ није напуштала ни прије ни током ни послије тога рата. Ни у Хрватској, ни у Босни ни на Косову. Али је ван сваког укуса слушати да нам лекције о одговорности за народно страдање држи онај који је саучесник започињања сва три рата, и доказани бјегунац са сва три ратишта, остављајући тамошњи народ и тамошњу Цркву на цједилу.
И просто што је побјегао, него је мучно слушати га како сада моралише на те теме.

Када јавно опоменемо Ђукановића како би било паметно да се држи својих уставних овлашћења, ми тада нити дјелујемо бесправно нити вансистемски него се придружујемо оним друштвеним снагама који су у предсједниковом посљедњем интервјуу РТЦГ препознали вишеструка прекорачења компетенција: мијешања у унутрашње ствари Цркве, притисак на тужилаштво, распиривање вјерске и међуетничке нетрпељивости… итд. Неко ко претендује да буде предсједник свих грађана и чувар демократског поретка не може себи допустити прекорачење ингеренција. Јер, такав одговара свима (па и вјерујућим грађанима), а цркве и вјерске институције само Богу и својим вјерницима. Осим наравно ако неко не чини нешто противзаконито.

А за такву противзаконитост коју Цркви приписује у својим јавним оглашавањима, г. Ђукановић би морао да потражи лијек пред судовима и пред институцијама државе, којом управља деценијама, ако за то има доказе. Међутим, он нити може да докаже своје неистине, нити је, као дугогодишњи властодржац једнопартијске власти навикао да се обраћа институцијама. Он их држи испод ауторитета сопственог култа личности. Е то је унижавање државног и националног идентитета државе Црне Горе.

Лет хеликоптера који је изнио цркву на Румију није могао одобрити војни врх без сагласности политичког руководства Црне Горе. Нити је црквица могла бити допремљена до хеликоптерске писте без знања и подршке ондашњег МУП-а Црне Горе. Нијесмо сагласни са оцјеном о негативном карактеру тог поступка. И сад мислимо да је то било благословено дјело. Али смо сагласни да је предсједник државе дволичан када сада овако говори о том догађају.

Када је у питању хеликоптер који је омогућио устоличење Митрополита Јоаникија, он је свакако израз много већег цивилизацијског ступња развоја и свијести од запаљених гума на магистрали којима се Ђукановић игра као са угарком који је могао запалити сву Црну Гору. Божијом вољом и на сву срећу – није успио у тој замисли, и то је оно што је сачувало и образ и напредак и Цетиња и Црне Горе.

Када су у питању теме из црквене историје, збиља је свештеницима и теолозима испод части и интелектуалног нивоа распредати о тим тема са персоном која показује елементарно непознавање основних ствари. Он на тако редукован и површан однос према сопственој историји има право као Мило Ђукановић, али нема као предсједник Црне Горе. Државе која би била незамислива без Цетињске митрополије “једине преостале светосавске епископске столице која је без прекида сачувана” и која је као таква “насљедница Пећке патријаршије” како су то говорили црногорски премијери, књажеви и митрополити кроз црногорску историју.