СПЦ: све је учињено да се веронаука избаци из распореда часова

[александар живаљев]

 

Пише: Јелена Чалија

Одбор за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке добио је пријаве неправилности за 58 основних и средњих школа на подручју архиепископије и 11 на територији Жичке епархије, а још им пристижу подаци из других епархија

Веронаука је поново узбуркала јавност. Након објаве патријарха српског Порфирија на званичном инстаграм налогу да директори појединих школа обесхрабрују ученике да се определе за Верску наставу, те да се разматра објављивање имена директора школа у којима се то чини, поново су покренута питања о статусу овог изборног програма у школама, а као и у време њеног увођења у наставу 2001. године, јавили су се гласови за и против, који изгледа од тада несмирено воде расправу за веронауку у школама и против ње. Јавна расправа је почела чак и пре него што је објашњено у чему је, у ствари, проблем. А ово је већ други пут да поглавар СПЦ указује да постоје озбиљни проблеми са организовањем и извођењем Верске наставе у школама и позива надлежне на тражење заједничког решења.

Проблем у вези са опредељивањем ученика за Верску наставу или Грађанско васпитање почео је од 2008. године, од стране Министарства просвете, које је једностраним решењима, без сагласности владине Комисије за верску наставу, из домена законâ преместило у домен подзаконских аката питање избора и обавезности представљања Верске наставе, односно Грађанског васпитања родитељима и ђацима, објашњава за „Политику” викарни епископ топлички Јеротеј, председник Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке.

До тада је била пракса да вероучитељ или наставник Грађанског васпитања, у времену од једног школског часа, представља свој предмет родитељима (основне школе) и ученицима (средње школе). Након представљања предмета педагошко-психолошка служба школе вршила је анкетирање, на коме су се они опредељивали који предмет желе да изаберу. Пошто је Министарство просвете од 2008. године дефакто укинуло представљање предмета, обавезно опредељивање ученика за Верску наставу или Грађанско васпитање свело се, по правилу, само на анкету коју је вршила педагошко-психолошка служба. Неправилности које су се појавиле приликом анкетирања родитеља и ученика, а на које је реаговао патријарх српски господин Порфирије на свом инстаграм налогу, своде се на четири главне: педагошко-психолошка служба не анкетира, већ сугерише који предмет да се одабере, уместо педагошко-психолошке службе, учитељица или одељењски старешина не анкетирају, већ сугеришу који предмет да се одабере, што по закону немају право да раде. Такође, педагошко-психолошка служба или одељењски старешина (учитељица) обесхрабрују, а понекад и не дозвољавају прелазак ученика с једног предмета на други иако закон говори да имају на то право у току једног образовног циклуса, а уочено је и да педагошко-психолошка служба или одељењски старешина (учитељица), без знања родитеља и деце, пребацују децу с једног предмета на други, истиче владика Јеротеј.

Он додаје да за све ове неправилности имају одговорност, пре свега, директори школа и истиче да је до сада Одбор за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке добио пријаве неправилности за 58 основних и средњих школа на подручју архиепископије и 11 на територији Жичке епархије, као и да им још пристижу подаци из других епархија.

– Напоменуо бих да смо пријаве и притужбе добили не само од вероучитеља већ и од незадовољних родитеља. До сада је Национални просветни савет Републике Србије званично реаговао овим поводом, а у припреми су и дописи традиционалних цркава и верских заједница свим релевантним институцијама у нашој земљи – каже владика Јеротеј.

Он подсећа да су традиционалне цркве и верске заједнице крајем новембра прошле године са скупа посвећеног двадесетогодишњици од враћања Верске наставе у школски систем, одржаног на Православном богословском факултету, послале допис надлежним органима, председнику републике, премијеру, председнику Народне скупштине и министру просвете, са пет захтева, међу којима се један тиче и омогућавања представљања предмета и могућности промене, решавања радноправног статуса око 2.100 вероучитеља, враћања статуса Верске наставе из изборног програма у изборни предмет...

– Нажалост, до сада нисмо добили никакав одговор ни са једне од ових адреса – истиче владика Јеротеј.

Ђакон Стеван Јовановић, помоћник председника Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, додаје и да велики системски проблем представља то што владино тело које је кључно када је у питању Верска настава у школама, Комисија за верску наставу, коју чине представници просветних власти и традиционалних цркава и верских заједница, а које одобрава наставне планове и програме, уџбенике, листу вероучитеља и остало што се тиче организације и извођења Верске наставе, није конституисано већ две године.

– У нашој земљи сарадња Министарства просвете, као државног органа који је задужен за образовање, и традиционалних цркава и верских заједница одвија се унутар комисије, која је орган Владе Републике Србије. Ако узмете у обзир чињеницу да она није конституисана већ две године, онда је јасно да изостаје сарадња. Другим речима, отворен је простор за доношење једностраних одлука. Међутим, то не би био тако велики проблем да су питања која се тичу организације Верске наставе регулисана у нивоу законâ. Министарство просвете је кроз подзаконске акте, без сарадње с традиционалним црквама и верским заједницама, донело одлуке којима је укинуло обавезност представљања Верске наставе и Грађанског васпитања родитељима и ђацима и увело нова правила за формирање група – каже ђакон Стеван Јовановић.

Та нова правила подразумевају да се Верска настава, као и Грађанско васпитање не организује на нивоу одељења, како је то било предвиђено 2001. године.

– Не обазирући се на питања квалитета, Министарство просвете је почело да захтева од директора школа да контрахују како групе за Грађанско васпитање, тако и групе за Верску наставу. У претходне две године смо стигли до тога да је министарство захтевало од директора школа да формирају најмањи могући број група и за један и за други предмет, не обазирући се на апеле, не само представника традиционалних цркава и верских заједница него и многих директора школа и наставника, да таква решења утичу на квалитет рада и онемогућују да се настава ових предмета одржава у оквиру редовне наставе. У четвртак се овим поводом огласио Национални просветни савет, јасно захтевајући од Министарства просвете да поништи све једностране одлуке и да сва питања која се тичу Верске наставе решава у сарадњи с традиционалним црквама и верским заједницама, тј. кроз Комисију за верску наставу – истиче Јовановић.

Преименовање из изборног предмета у изборни програм омогућило је директорима школа да пошто Верску наставу и Грађанско васпитање избаце из распореда часова, тим чином не прекрше закон, објашњава наш саговорник.

– Наиме, завршивши на тзв. листи бе – листи слободних активности и изборних програма – избацивање Верске наставе и Грађанског васпитања из редовне наставе, посматрано са формалноправне стране, више није незаконит чин. Другим речима, учињено је све да се настава ових предмета избаци из распореда часова и онемогући остваривање њихових образовно-васпитних циљева – наглашава ђакон Стеван Јовановић.

 

Извор:

 

СПЦ: све је учињено да се веронаука избаци из распореда часова

WWW.POLITIKA.RS

---

Веронаука је поново узбуркала јавност. Након објаве патријарха српског Порфирија на званичном инстаграм налогу да директори појединих школа обесхрабрују ученике да се определе за Верску...

View full Странице

[Bokisha]

Ретки су вероучитељи који децу упућују у литургијски живот и који их и воде на Литургију

[александар живаљев]

Бискуп Немет: Верска настава посматра се као нешто сувишно

Када ученици немају веронауку у редовном распореду часова, него на крају недеље у блоковима или за све ђаке заједно, не морају ни бити обесхрабривани да се определе за њу

 

Да проблеми у извођењу и организовању верске наставе не погађају само Српску православну цркву, јасно је како због чињенице да је веронаука у просветном систему од почетка устројена тако да у њеном извођењу учествују све традиционалне цркве и верске заједнице у нашој земљи, тако и због њиховог заједничког обраћања у новембру прошле године, када су затражили од надлежних да се нагомилани проблеми заједнички решавају.

Наводе из скорашњег упозорења патријарха српског Порфирија да директори обесхрабрују ученике да се определе за верску наставу, у разговору за „Политику” потврђује нам и зрењанински бискуп Ладислав Немет, председник Међународне бискупске конференције Светих Ћирила и Методија, када је у питању католичка веронаука. Он истиче да су искуства Католичке цркве у Србији различита када је реч о организовању и извођењу верске наставе, има оних добрих, али и лоших.

– Први проблем је да јако често вероучитељима или наставницима верске наставе није омогућено да на почетку школске године представе свој предмет ученицима првог и петог разреда основне школе, или првог разреда средње школе. Будући да верска настава није обавезна, па чак ни изборни предмет, него изборни програм, сама полазна тачка је тако постављена – и то мислим од стране одговорних људи у Министарству просвете – да се креће с најлошијег почетног положаја. У пуно школских средина имамо добар контакт с директорима школа, који желе свакако помоћи у овој ситуацији, али има и оних који максимално користе ову ситуацију и не помажу у нормалној организацији верске наставе – наглашава бискуп Немет.

Он додаје да су следећи велики проблем „Стручна упутства о формирању одељења и начин финансирања у основним и средњим школама у Републици Србији за школску 2022/2023. годину”.

– Ова упутства се објављују сваке године и, нажалост, сваке године доводе до тога да крајњи критеријум није добро ученика, нити наставника, него уштеда новца: формирају се велике групе ђака, и то не само истог узраста него различитих генерација, што ствара скоро немогућу ситуацију за спровођење верске наставе. Апсолутно не би требало да буде допустиво кројити реализовање и организовање једног предмета, па чак и изборног предмета – програма, имајући у виду само финансијску страну целог сложеног проблема – истиче зрењанински бискуп.

Осврћући се на недавно објаву патријарха Порфирија на његовом званичном инстаграм налогу, он додаје да је поглавар СПЦ додирнуо само врх проблема.

– Када административно-финансијским одредбама долази до тога да ученици немају верску наставу у склопу редовног школског распореда часова, него на крају недеље у блоковима или за све генерације заједно на нултом часу, полако долази до умора и деце и родитеља, па и вероучитеља. Мислим да се не морају ни обесхрабривати ученици да се определе за верску наставу, доста им је само дати на знање да је верска настава нешто сувишно, а ако већ неко жели то да узме, нека сам плати цену своје одлуке. Ту нису директори у питању, иако су они непосредни вршиоци ових акција, већ људи изнад њих, који сносе већу одговорност за настале проблеме – каже бискуп Немет.

Он сматра и да је највећи проблем, што се тиче положаја веронауке у просветним систему, управо формирање група ученика који похађају верску наставу, за које додаје да се врши без икаквог педагошког критеријума.

– Ту се не може нормално радити, када у једној групи имате ђаке од првог до петог, од петог до осмог разреда, а у средњим школама сва четири разреда заједно. Други проблем је сигурно питање запошљавања вероучитеља. Они су и дан-данас, 20 година после поновног увођења верске наставе у наше школе, запошљавани сваке године на уговорној бази. То би требало свакако што пре решити и дати тим људима егзистенцијалну сигурност – наглашава зрењанински бискуп Ладислав Немет.

 

Извор: 

Бискуп Немет: Верска настава посматра се као нешто сувишно

WWW.POLITIKA.RS

---

Да проблеми у извођењу и организовању верске наставе не погађају само Српску православну цркву, јасно је како због чињенице да је веронаука у просветном систему од почетка устројена тако да у...