depresija. kako se izlečiti. poželjni saveti sa ličnim iskustvom.

[sanja84]

пре 1 сат, trisveta рече

Depresija je jedna ozbiljna bolest, a većina se ovde ponaša kao da će ona nestati sama od sebe i da je to plod nečije sebičnosti. Kao da neko želi da bude depresivan (osim tinejdžera koji glorifikuju mentalne bolesti, pa posle skontaju da depresija nije samo oblačenje u crno i slušanje emo bendova). Član je tražio savet i pomoć, a ne pridiku. Mislim da je psihoterapija jedan od dobrih početaka. Svakako, iznalaženje snage da se malo pokrene, izađe u svet. Svačija depresija je individualna i treba da se leči na odgovarajuće načine, ali meni je pomogla šetnja u prirodi, samo sa svojim mislima. Takođe, porodica i prijatelji nisu baš uvek najbolje pribežište, ali ako imate otvoren i zdrav odnos, slobodno im se obrati. Priča uvek pomogne, zato preporučujem psihoterapiju, jer je uvek mnogo lakše reći nešto potpunom strancu.

Ja ne. Psihoterapeuti su uglavnom najbolesniji ljudi koje znam.  Čast pojedincima.

[sanja84]

...znači oni su odjednom odlučili da će biti Bog i batina i da će upravljati dušama njima poverenih ljudi...sa dozom prezira, jer eto, oni su pozvani da sude i rasuđuju o životima drugih ljudi...Smatraju sebe mudrima. Pogotovi oni sa dvadeset, trideset godina..oni su mi najluđi...

[Ćiriličar]

Овде треба истаћи 3 битна фактора у депресији (има их трилион, али издвојимо 3 и уопштимо мало):

1. Ми смо грешили.
2. Према нама су се огрешили.
3. Ми не знамо много.

Ове три ствари су аксиоми - не треба их доказивати, то је просто тако.

1. Ми смо грешили! Црква је за то увела - исповест. Исповест као корак, усмерење наше воље и нашег начина живота ка покајању. Ја сам грешан човек, ево ме Господе, молим Те да ми опростиш. Изнесемо конкретне греха, али изнесемо и "знане и незнане, речју, делом и мишљу". Ако то урадимо без траћења икаве правде и правице - истог трена ће Св. Дух, на молитву свештеника у св. Тајни да делује и да нам "просвелти ум, душу и срце".
2. Према нама су се огрешили. Ми смо позвани да праштамо. Јер злопамћење, унутрашње расправе, испитивања зашто/како/оправдавања и сл. - то ствара ужасан немир у души. Дакле праштаући, просто растеретимо себе, "полетимо", али не неки начин нам Бог да и мудрост да не будемо сервилини или "јагањци за клање". Дакле не "добар и будала су исти", него "безазлени као голубови, мудри као змије".
3. Ми не знамо много. Одлика гордих људи је да себи ствара неке идоле, да науку сматра неком светом кравом и сл. Управо из гордости. Полазећи од тезе "што више знам, знам да ништа не знам", човек схвата да заиста јако мало зна, и да они којима се обраћа за помоћ такође јако мало знају. Да, могу имати нека знања, али ограничена, те стога их узимамо са резервом - лекаре, рецимо! Знајући да "ништа не зна" човек почне да се интересује, да тражи, али са скепсом, не као "теле у шарена врата". Дакле, тада се на њему оствари оно "куцај и отвориће се".

Сви депресивни људи, а људи иначе, скачу као "опарени" кад им се спомене грех. Н епоимајући да грех није само убити/урасти/слагати, него - промашен циљ.

 

Сви депресивни људи јако тешко прашају. Они праштају, али њихов очај, у сржи, је пун самосажалења које негде, свесно/несвесно некога осуђује/замери/не прашта - улога жртве! И одлично се осећају у тој улози.

 

И сви депресивни људи, негде, нису д о дубина себи призали да "ништа не знају". Узећу пример Ћирајковића, по мени, из излагања, дивног човека, интелигентног, али ако се он пажљиво слуша - он је, уствари "памтило" и "опажач", дакле некупио се знања, искустава из живота, памти за знања и опаша појаве у друштву. Али то је недовољно, плитко. Он може да дрћи лекције другосрбијанцима, али не може простом верујућем сељаку, јер није зашао у сфере вере.

Терапеути/психијатри?

• Сматрам да је то клизав терен. Школство данас је ужасно. Етика је на катасрофалним нивоима трендова, а не етике. А верујућих је мало.
• Са становишта Цркве - подразумева се да је депресија болест на мисаоном пољу, негде.
• Задирати, путем психо-терапија у неке дубине је јако опасан терен. Мисли и помисли су сфере где ми нисмо сами, где и демони делују (путем помисли) - зато је те сфере набоље оставити где јесу, на њих деловати путем Тајни у Цркви, без анализирања.
• Зато је најбоље, по мени, да се терапеут држи искључиво рационалног нова - што мање да залази у осећајно (мада је човеку све осећајно). Те да особама букално даје неке практичне смернице које понекад можда више звуче социјалног него психолошког карактера.
• И набитније, верници! Па не постоји скоро ништа на што Црква није дала одговор. Проблем је што је од силне "надпамети", теологисања, даншњице, дошло до тога да 100 теолога има 200 ставова различитих. А депресивним људима треба једноставност, делом послушање и ауторитет, а не "чешање". Треба их упутити да сами траже, по Предању, дати им смернице, и да тако лече сами себе. Нису лудаци, просто људи нормални али од унинија неспособни да шире сагледавају, јер - то што сам ја назвао егоцентризмом, није ли егоцентризам ако смо сломљени од нечега што је сву нашу енергију усмерило на нас? Назови то ко како хоће - али то је "гледање у самог себе". Поробљеност самим собом. Из тога треба искорачити.
• Има 3 највађниј акорака: исповест (покајање), праштање и тражење одговора али у Цркви, у Предању (наравно будући колико можемо црквени).

Све остало је - клизав терен. Веровати у теблетице као еликсир "здравља" је исто као искати гуруа у Цркви. Депресија је болест која захтева САМОизлечење у Богу - мењањем свог односа ка животу и свету око себе.  Биће је све више јер се ненормално живи: све смо отуђенији од људи и природе, све смо грешнији, све смо стреснији...нарвано да је ту "наука" која преко - гле "чуда" - преко фармакологије нуди своје еликсире среће. Мада "земља ова мати милиона, сина једног не мож' венчат срећом". Кад је тако, не видим што су депресивни људи умислили да су само они несрећни - па сви смо. Дете се не смеје кад се роди, него кмечи, ништа ми није по вољи. Од рођења, дете само почиње процес ПРИВИКАВАЊА на недођију смрти, бола, плача и свега.

ПС

Најмоћније ми је кад чујем од депресивног човека: "Али, мене нико не разуме"! Па ко икога разуме? Не разумемо ни сами себе. Мислим, то је глуост и НАДглупост. Очекивати да нас неко разуме је уско - то ј епитање смисла и живота уопште. Сам себе човек треба покушати разумети, наћи свој еместо под сунцем и свој смисао битисања. Али да не заборави да га чека горб. Јер ако мислимо да нећемо умрети онда ћемо сигурно поставити лажне циљеве пуне илузија.

 

[slovoA]

On 5.8.2022. at 22:36, Ćiriličar рече

Назови то ко како хоће - али то је "гледање у самог себе". Поробљеност самим собом. Из тога треба искорачити.

Тачно тако! Тим "спознај самог себе" је управо психологија сатјерала човјека у ћорсокак. Јер, шта ћеш с тим, кад спознаш то своје сопство (природу)? Ако га не прихватиш, не прихваташ себе. А ако га прихватиш, не гине ти депресија, јер немаш куд из те самоспознаје, осим да на њој градиш разне фантазије, као претходницу саме болести (депресије).

Та психолошка, тачније, психологизирана прича је заснована, значи, на потпуно погрешним основама. Тим што си себе сам спознао, већ си осудио самог себе на такво познање, које не долази ни кроз ближњег (или, од ближњег), ни кроз Христа. И шта си урадио? Закључао самог себе у кавез и још се жалиш што нема ко да отвори врата, а ти држиш кључ у рукама. ("Ево стојим на вратима и куцам... Отк. 3, 20)

На жалост, човјек више ни не тражи излаз из тог зачараног круга. Индивидуализам савременог човјека је већ на границама далеко озбиљнијих болести, од саме депресије.

[Božena]

 

[Dragi]

Nemojte da pridigujete o stvarima koje ne znate. Mene je sam pravoslavni sveštenik, bogoslovski rektor o. Nenad Mihajlović, poslao na "lečenje", tim rečima ("depresija mora da se leči").

Da nekome boli zub, isto mu kažete da ide kod zubara, umesto "veruj u Boga, i zubobolje će prestati!" Da neko ima kamen bubrega, isto ga šaljete kod interniste, umesto da mu govorite "veruj u Boga i kamen će nestati!"

Ne kažem da duhovnik ne može da pomogne. Ali koji duhovnik ima toliko vremena za jednog despresivnog čoveka? A nažalost, ni molitva nije magijska formula, izgovoriš jedan hokus pokus i sve je rešeno.

Lekovi mogu da pomognu. Ali sami lekovi nisu dovoljni. Potrebna je sveukupna terapija, dakle i ona duhovna, psihička, i medikacija. Ko ima sreću, naćiće dobrog duhovnika za duhovnu terapiju. Ko upadne u duboku depresiju, njega moramo ponovo podići, nešto što onaj često sam od sebe to više ne može. Depresivnome je bezveze govoriti da se pokaje. On više nema tu snagu. To je kao da kažete gladnome da se nahrani, a onaj nema ni dinar za jednu kiflicu. Šta onome pomaže što ga vi savetujete da se nahrani? Nego dajte mu baren dinar za kiflicu.

Mi dan danas ne znamo sve o depresiji, i kako i zbog čega ona tačno funkcioniše. Zato sam i rekao da je potrebna jedna sveukupna terapija. Lekovi sami nisu dovoljni, a ni molitva sama neće biti dovoljna. I sve zavisno koji su simptomi depresije, mora se više od jednoga, ili drugoga, ili od trećega. Zato je dobro da imamo ljude od struke, koji tu imaju više iskustva, i koji znaju i umeju bolje da pomognu.

I lekari su samo ljudi. Koliko sam sreo lekara a da sigurno nisu živeli zdravo. Jedu, piju, puše. Moj zubar je teški pušač, taj između svakog pacijente mora na balkon da zapali. Ali to je njegovo. Za mene je bitno da mi popravi zub.

Idi, dakle, kod psihoterapeuta. Ali idi i kod duhovnika ako ti je potreban duhovnik, i neka duhovnik nadzire. U psihoterapiji ovo se zove supervizija, neko ko nagleda terapiju i kakvi su njeni uspesi. 
 

[sanja84]

Ja sam i dalje protiv psihoterapeuta. A i protiv duhovnika...

[Рапсоди]

пре 53 минута, sanja84 рече

Ja sam i dalje protiv psihoterapeuta. A i protiv duhovnika...

Ко или шта ти је алтернатива ? 

[Božena]

Проф. Дилигенски: Депресија ће постати други узрок разбољевања у свету

WWW.RTS.RS

---

Подаци говоре да је током пандемије коронавируса стопа депресивности код људи порасла за 30, а...

 

[Božena]

Која је разлика између анксиозности и депресије: хајде да сазнамо о ова два широко распрострањена ментална поремећаја

 

Анксиозност и депресија су два најчешћа ментална поремећаја у Аустралији. Хајде да истражимо ефекат ова два стања, као и њихове узроке, симптоме и опције лечења

Анксиозност и депресија: Која је веза?

Осећај анксиозности или депресије су нормалне емоције које се доживљавају након што сте били у високо ризичним или узнемирујућим околностима.

Са овим, постоји велика шанса да сте ви или неко кога познајете погођени анксиозношћу и депресијом – које често доживљавају адолесценти и одрасли.

Анксиозност и депресија су озбиљна стања менталног здравља која могу утицати на дневну рутину и укупан квалитет живота

Иако се неки од њихових узрока, симптома и лечења могу преклапати, постоје критичне разлике између њих.

Шта је депресија

Депресија је врста великог депресивног поремећаја који негативно утиче на осећања особе, начин размишљања и начин на који се понаша.

Ово стање изазива осећај туге или губитак интересовања за ствари или активности у којима сте претходно уживали.

Такође резултира физичким и емоционалним симптомима који смањују нечију способност да функционише код куће и на послу.

Већина људи ће доживети његове негативне симптоме у неком тренутку свог живота и могу се појавити у било ком узрасту.

Људи просечне старости људи који пате од депресије су касни тинејџери до средине 20-их година.

Такође је чешћи код жена него код мушкараца.

Шта је анксиозност

Анксиозност је вишеструки ментални и физиолошки феномен, који укључује страх особе од стварне ситуације или забринутост због будућих догађаја.

То је нормалан одговор на стрес, који може бити од користи у одређеним околностима.

'Страх' и 'брига' нас упозоравају на опасности и гурају нас на припрему и пажњу.

Међутим, важно је знати разлику између анксиозног поремећаја и нормалног осећаја анксиозности и страха.

Препознавање раних симптома помаже већини људи са анксиозношћу да воде нормалан, продуктиван живот.

Знаци и симптоми анксиозности и депресије

Иако са сличностима, анксиозност и депресија имају различите симптоме или оно што они називају „ментални маркери“.

Симптоми анксиозности

• Стална брига о непосредним или будућим догађајима
• Имати неконтролисане мисли које су често негативне
• Увек размишљам о смрти због уочене опасности
• Непрестано ишчекивање опасних исхода

Симптоми депресије

• Слабо или депресивно расположење
• Недостатак интересовања за некада уживане активности
• Нагло повећање или смањење апетита
• Несаница или хиперсомнија
• Споро кретање или недостатак енергије
• Недостатак фокуса или проблеми са концентрацијом
• Суицидалне мисли или понашања
• Недостатак наде у себе, друге и свет
• Осећај кривице или безвредности
• Размислите о смрти (или о постојаном уверењу да живот није вредан живљења)

Разговарајте са стручњаком за ментално здравље

Ако осећате симптоме анксиозности и депресије, велике су шансе да лекар или Ментално здравље професионалац ће препоручити лекове или терапију.

Пратите симптоме и запишите их у дневник како бисте помогли у дијагностичком процесу.

Поделите своја осећања и затражите професионални савет.

Ово појашњава ваше стање и помоћи ће вам да разумете опције лечења, као и да управљате симптомима.

Zakljucak

Анксиозност и депресија су ментални поремећаји који се могу десити свакоме, без обзира на године, пол и друге друштвене факторе.

Иако ова два стања имају сличности, важно је познавати 'менталне маркере' да бисте их разликовали један од другог.

Нормално је да с времена на време имате осећај анксиозности или депресије.

Међутим, ако ова осећања не нестану и не почну да ометају свакодневни живот, можда ћете патити од анксиозности или депресије.

Најважније је знати да су обе ситуације излечиве.

Никада не оклевајте да тражите помоћ од стручњака за ментално здравље или подршку својих најмилијих.

То ће вам помоћи да останете информисани о свом стању и на правом путу ка здравом духу и телу. Emergency -live.com

[sanja84]

пре 6 часа, Рапсоди рече

Ко или шта ти је алтернатива ? 

Psihijatar i Bog. 

Znači lekovi I ljudi koje Gospod donese u naše živote. 

[Božena]

 

Недостатак Витамина Б12 један од узрока депресије

WWW.POLITIKA.RS

---

ДАБЛИН – Недостатак витамина Б12 директно утиче на металну раздражљивост, проблеме са...

 

[Bokisha]

@sanja84 а за кога си ?

[Ćiriličar]

Пре сат времена, Božena рече

 

Недостатак Витамина Б12 један од узрока депресије

WWW.POLITIKA.RS

---

ДАБЛИН – Недостатак витамина Б12 директно утиче на металну раздражљивост, проблеме са...

 

Нашли смо фосил стар 456 милијарди, 795 милион, 872 хиљаде    и 937 година, 231 дан, 14 сати, 12 минута, 26 секунди и 45 милисекунди. Извадили смо фосилу ногу и утврдили да на папку има песка старог 985 милијарди и кусур....онда смо издвојили зрно песка и нашли остатак биљке богате витамином Б12...под претпоставком да тада није било депресије установили смо да депресивни људи треба једу храну обогаћену Б12, а могу и таблетице...нисмо сигурни да ће пацијенти да сањају азрне обале, али у сваком случају ће имати миран сан. Научници су утврдили...

Ако "случајно" немате ливаду и своје поврће и воће, нема да бригате, постареће се фармако хуманисти да вам обазбеде таблетице, а нацртеће вам и лепу девоју са осмехом среће и кристално белих зуба...па ко да одоли?

Не брините...па новине и портали ће вас да извесет о свему...треба и они од нечега да живе...

Дакле, ред ко се са ким "забавља", ред политике, и ред "здравља"...ти само одеш до апотеке и платиш...и буеш срећан.

ПС

Политика спала на дежурно лапрдало Бошка Јакшића и овакве будалаштине.

[Ćiriličar]

Ова и слична испирања мозгова здравом народу долази одваде:

 

About Us • PIN

PSYCHOSOCIALINNOVATION.NET

 

Све је то део сорошевизма и глобал-манипулатора.