depresija. kako se izlečiti. poželjni saveti sa ličnim iskustvom.

[Милошшш]

пре 3 часа, sanja84 рече

... lepa i debela ...

With no complex at all, that's the spirit. 

[Božena]

 

[Violetta Valery]

On 14.6.2022. at 16:09, mirko1929 рече

Шта ти то уопште значи промашен живот?

Шта је важно? Шта је неважно? Оно што је једном човеку на живот и смрт битно, други ни не зна да постоји.

Nisam htela odmah da odgovorim dok dobro ne razmislim. Sa izuzetkom spasenja, do kog ima mnogo puteva u Pravoslavlju (brak, monaštvo, mučeništvo, neosuđivanje...) i odnosa prema bližnjima bez kog nema spasenja, ne znam šta je važno i šta želim od života.

Vreme prolazi, ne može se vratiti. Prolazi u premišljanju, prolazi u bavljenju nevažnim stvarima...

[Драгана Милошевић]

Може ли без тог дубоког размишљања да се живи дан по дан? Пуним плућима, озарена радошћу, задовољна малим стварима?

 

Нисам се остварила кроз брак. С једне стране боли, с друге стране кажем боли ме уво па терам кола даље.

[Драгана Милошевић]

Књига даје одговоре на много шкакљива питања, на оно злокобно или благословено "зашто".

[Милошшш]

пре 26 минута, Драгана Милошевић рече

Може ли без тог дубоког размишљања да се живи дан по дан? Пуним плућима, озарена радошћу, задовољна малим стварима?

 

Нисам се остварила кроз брак. С једне стране боли, с друге стране кажем боли ме уво па терам кола даље.

Sestro, to sve nas muči. Samo jedno po jedno i smiravamo se, prihvatamo stvari kakve jesu. A ko je u malom veran... 🙂

[Милошшш]

Dobro objašnjeno kako deluju demoni

 

[mirko1929]

пре 6 часа, Violetta Valery рече

ne znam šta je važno i šta želim od života

И ето твог проблема.

[Dragi]

Depresija je što volimo da živimo, ali vidimo da sve prolazi i odlazi. Ništa nije trajno. Danas jeste, sutra već nije. A često ni sami nemamo energije da živimo život u punoći, sa punom snagom. Sa obzirom, šta bi bio takav život u punoći? Ali to je ta paradoksija: Mi ustvari hoćemo da živimo, ali ne možemo, ili ne znamo. I jedni, sada, nauče sa ovim da žive nekako. Drugi, pak, oni padnu u tugu, melanholiju, a jako opasno je razočarenje na samoga sebe, i beznađe ako i ovo nastane. Razočarenje i beznađe može da preraste u najgori duhovni pakao, gde dobri saveti više ne pomažu. Potrebna je dugotrajna stručna pomoć.

Na neki način, depresija je bolest pametnih, koji mnogo razmišljaju odnosno koji su u stanju da bolje poznaju svet. Stopa suicida je kod lekara tri puta veća (+ 300 %) nego kod "normalnih", kod lekarka čak pet puta veća (+ 500 %).

Ja - neću da kažem da nemam baš straha od smrti, ali mene plaši starost. Starost je toliko daleko od moje realnosti, od mojih ideala, gde sebe doživljam da sam i dalje dvadeset a ustvari imam skoro pedeset godina. Da umrem - jednom sam zamalo kolabirao, mislio sam da je gotovo - ako se tako umire, nije strašno. Bio sam miran, bez ikakvog straha, malo čak i radoznalan ("da i to jednom doživim"). Ali sebe da zamislim da sam star, možda i bolestan, senilan, dementan itd., ovo mi je strašno i molim Boga nikad da doživim. Idem na terapiju već punih tri godina kod jednog rimokatoličkog đakona ovde u Beču (kuća mu je puna srpskih i pravoslavnih ikona, oženjen je), ranije asistent poznatog Viktora Frankl. Sad da'l nešto pomaže, Bog dragi znade. Više mi je neka vrsta duhovnik, koga ali moram da plaćam...

[Милошшш]

пре 2 часа, Dragi рече

Depresija je što volimo da živimo, ali vidimo da sve prolazi i odlazi. Ništa nije trajno. Danas jeste, sutra već nije. A često ni sami nemamo energije da živimo život u punoći, sa punom snagom. Sa obzirom, šta bi bio takav život u punoći? Ali to je ta paradoksija: Mi ustvari hoćemo da živimo, ali ne možemo, ili ne znamo. I jedni, sada, nauče sa ovim da žive nekako. Drugi, pak, oni padnu u tugu, melanholiju, a jako opasno je razočarenje na samoga sebe, i beznađe ako i ovo nastane. Razočarenje i beznađe može da preraste u najgori duhovni pakao, gde dobri saveti više ne pomažu. Potrebna je dugotrajna stručna pomoć.

Na neki način, depresija je bolest pametnih, koji mnogo razmišljaju odnosno koji su u stanju da bolje poznaju svet. Stopa suicida je kod lekara tri puta veća (+ 300 %) nego kod "normalnih", kod lekarka čak pet puta veća (+ 500 %).

Ja - neću da kažem da nemam baš straha od smrti, ali mene plaši starost. Starost je toliko daleko od moje realnosti, od mojih ideala, gde sebe doživljam da sam i dalje dvadeset a ustvari imam skoro pedeset godina. Da umrem - jednom sam zamalo kolabirao, mislio sam da je gotovo - ako se tako umire, nije strašno. Bio sam miran, bez ikakvog straha, malo čak i radoznalan ("da i to jednom doživim"). Ali sebe da zamislim da sam star, možda i bolestan, senilan, dementan itd., ovo mi je strašno i molim Boga nikad da doživim. Idem na terapiju već punih tri godina kod jednog rimokatoličkog đakona ovde u Beču (kuća mu je puna srpskih i pravoslavnih ikona, oženjen je), ranije asistent poznatog Viktora Frankl. Sad da'l nešto pomaže, Bog dragi znade. Više mi je neka vrsta duhovnik, koga ali moram da plaćam...

Hvala brate što si ovo podelio sa nama.

[Dragi]

Dvadeset i četiri godina psihoanaliza, četiri puta nedeljno.. 

Žena (psiholog) ga naterala na terapiju da od svojih velikih čudovišta napravi male miševe, a on od svojih malih miševa napravi velika čudovišta (05:05) 

https://youtu.be/gxxBz_aEYjk

A hteo je prvo da bude pop, ali kod Rimokatolika nije smeo da se ženi

Rolando Villazón - Wikipedia

EN.WIKIPEDIA.ORG

 

[sanja84]

Osnivač teme, bacio buvu i zbrisao...

[Violetta Valery]

пре 19 часа, Драгана Милошевић рече

Може ли без тог дубоког размишљања да се живи дан по дан? Пуним плућима, озарена радошћу, задовољна малим стварима?

Život mi je bio neuporedivo lepši kada sam bila mala i kada mi prolaznost nije padala na pamet. Živela sam baš tako, ozarena radošću, punim plućima i sa mnoštvom sitnica koje su me svakodnevno radovale.

Onda sam otkrila da sam odrasla, da sam grešna, da svaki dan grešim, da je sve prolazno i propadljivo na ovom svetu, da vreme prolazi i da je potencijal za promašaje ogroman...

пре 13 часа, Dragi рече

Depresija je što volimo da živimo, ali vidimo da sve prolazi i odlazi. Ništa nije trajno. Danas jeste, sutra već nije.

Ali ja ne volim. Sad bih dala život da moji bližnji budu srećni i dugovečni, da ne doživim da ikada izgubim nekoga koga volim.

[Милошшш]

пре 26 минута, Violetta Valery рече

Ali ja ne volim. Sad bih dala život da moji bližnji budu srećni i dugovečni, da ne doživim da ikada izgubim nekoga koga volim.

Pouzdanje stavljamo u Boga a ne u svoje slabašne snage. 

 

пре 26 минута, Violetta Valery рече

Onda sam otkrila da sam odrasla, da sam grešna, da svaki dan grešim, da je sve prolazno i propadljivo na ovom svetu, da vreme prolazi i da je potencijal za promašaje ogroman...

Kako si otkrila da si odrasla? Kaješ li se, ispovedaš li se, Pričešćuješ li se? 

[Драгана Милошевић]

пре 20 часа, Драгана Милошевић рече

Може ли без тог дубоког размишљања да се живи дан по дан? Пуним плућима, озарена радошћу, задовољна малим стварима?

 

Нисам се остварила кроз брак. С једне стране боли, с друге стране кажем боли ме уво па терам кола даље.

Лоше сам се изразила.

Ово није питање већ моја свакодневница. Дакле, да по дан.

Пре сат времена, Violetta Valery рече

Ali ja ne volim. Sad bih dala život da moji bližnji budu srećni i dugovečni, da ne doživim da ikada izgubim nekoga koga volim.

Тај филм нећемо гледати, на жалост. Ни тад неће бити крај.