depresija. kako se izlečiti. poželjni saveti sa ličnim iskustvom.

[Драгана Милошевић]

пре 41 минута, Natasa. рече

A ti ih pitaj šta će oni ako odeš pre njih... možda ućute i malo porazmisle šta pričaju i kako to utiče na tebe kad se ćurak obrne na drugu stranu. Izvini ako sam morbidna...dovoljno je što imaš CP, pa ti još najbliži staju na muku. Nije ok. 

Питам, свађам се, наводим причу на то да ће знати све.

Не вреди, извучем дебљи крај вазда.

[Natasa.]

пре 2 минута, Драгана Милошевић рече

Питам, свађам се, наводим причу на то да ће знати све.

Не вреди, извучем дебљи крај вазда.

Ma verujem... sve si pokušala i lepo i da se svađaš i ne vredi... mi ovde pišemo nešto kao da ti već ne znaš ili nisi probala milion puta. Sve što bih ti rekla zvučaće glupo. 

Ali možeš da pišeš ako želiš, čisto eto... neko da te čuje i razume. 

[mirko1929]

пре 3 часа, Violetta Valery рече

Ni roditeljima, ni prijateljicama nisam rekla šta zaista osećam. Ne usuđujem se bez koprene anonimnosti. Moji roditelji nikada to neće znati. Njhov mir mi je iznad svega.

Потпуно искрен да будем, то је огромна грешка. Најгоре што човек може да уради јесте да се затвори сам са собом, и својим мислима. Треба бити апсолутно отворен с онима којима верујеш (па чак не нужно ни с онима којима верујеш, понекад ти било ко може рећи нешто паметно, што ће те извући из рупе), јербо су две главе паметније од једне, а оно што ми умишљамо да је нешто страшно, смак света, можда само илузија коју смо сами себи створили и коју би неко други могао да нам развеје.

[Милошшш]

Gooospodi pooomiiiiluuj 

 

 

[Ćiriličar]

пре 4 часа, Драгана Милошевић рече

Питам, свађам се, наводим причу на то да ће знати све.

Не вреди, извучем дебљи крај вазда.

Па...можда психијатар може да помогне? Можда имају таблете, ставиш родбини у чаше кришом и они се промене...сви срећни будете?

Одакле ти знаш да они треба да се мењају а не ти? Ако си хришћанка, треба да знаш више од њих значи више ти је дано, више се и траћи од тебе - уреди односе у породици.

Ајде овако да ти кажем - ја сам 7 година у браку, за седам година мој ажена никада није мени рекла "опрости". Чита Псалтир, моли се, пости...никада не само да није рекла опрости, него никада али никада након било којег конфликта мањег није прва пришла, није прва проговорила са мном.

Видиш како ја звучим арогантан, а видиш шта трпим. У принципу мени ј емоје жене жао - то је болестан его феномен јединице. Није она безобразна, не зна. Она не зна другачије, или да се наљути (=за њу повреди). Сад замисли која је то баш добро болесна гордост. Али ето, мени је то свеједно, у сислу да мене то поврђује, да сматрам унижењем први проговрити - утвари ја не проговарам први, ја но стоп комуницирам са њом.

Има фобију и нервозу...ја бих могао слатким лажима да је мотам к'о пластеин, али нећу, увек јој кажем истину, а њој се то не свиђа често. Ја сам је заволео не по форми, него као личност. Не како прави сарму, и не прави је и никад вероватно неће...а има квалитете, за велике ствари да јој је свеједно оно за што би друга жена ноктима гребла.

Многу кукамо селе! Много нико и ништа не ваља. Много смо жртве - нигде трачка благодарности. Знаш оне набидане фаце, нераднике, тетовиране, којимамама даје за шишање и пиће. Они само кукају на Вучића...као да ће им неко уредити државу да буде по њиховом...ти ниси ни близу томе, али хришчанин са тим ставовима не разликује се много од поменутих. Зашто? Па више му је дато, више се иште.

Нема кукљаве, и нема НЕрадости! Бити љут, некад и бесан, свадити се, преречити, не прекидати односе и општење, да те неко саблазни....све је то људски, све је то нормално, а ако низмо злобни, ако је добра воља у срцу то ће Господ на корист да окрене - конфликте на корист - да, да! Јер то нам је педагогија, тако се учимо...али да ли се учимо?

И...не можемо мењати друге, ми смо позвани себе да мењамо.

Ти ниси свесна, уопште, шта значи "промена односа према некоме" - одједном видиш другог човека, друге особе. И има она народна: "Или се склони, или се приклони (=прлагоди)"!

Депресивни људи су тешки к'о ливено гвожђе. Узми само овде: на моја два коментара ти си заповеднички заћутала - а ја ти кажем да ти могу предаваља држати и из депресија, и из психијатрије и из теологије...а и живота.

Нисам ја безобразан сад него ти је то живи живот - што ти писјатар не помогне са родбином? Са ближњима? Јеси ти Света, па не треба да се мењаш? И да јеси, нема стајања, нема, непрекидно усавршавања. И ми не смемо друге да мењамо него себе!

Ја сам својој жени милион пута рекао "опрпсти" кад она сагреши. Нема ни атом мога искуства, најешће будем у праву - сукоби се моје искуство са њеним ПРЕДубежењем. И ја је тешим, извинем се, први прижем...а шта ти, не можеш бити нежна ка оцу, мајци, ма коме.

Има и она: "Лепа реч и лајава кера умири".

Рећићу ти отворено, не судим, наравно, али ан основу твојих изјава, а то је класика: свеоко тебе је лоше, и све треба мењати али не тебе. Неће бити..."смири се и хиљаде око тебе ће се смирити".

Мој отац је мени говорио да сам "полудео од књижурина". Скро ме исмејавао што сви возе кола а ја их немам, а ја радим на грађевини и учим теологију. А имам ЕУ пасош, и остављам најбољу земљу...па шта ти мислиш, да си центар света - да нико нема својих прича. Мало ти то боље...и не нуди никоме своје ципеле...то је будалаштина...треба не да их нудиш нео да их заволиш, да ЛЕТИШ, да ти буде жао како ти који те нервирају не знају оно што ти знаш - нађалости, види се да ти то не знаш.

Ја ти ово кажем из љубави, добрих намера...не порчем твоје страдае...али верујем да си свом страдању много сама допринела..осим, наравно ако имаш телесних проблема.

Свако добро...

Силазим дубоко у душу своју – Фондација Пријатељ Божији

PRIJATELJBOZIJI.COM

---

Како је страховита дубина душе човекове, Невесто Небесна, кад се човек осмели да понире у њу! … Запрепастих се, кад прегледах сав многочислени пород...

 

[Ćiriličar]

Силазим дубоко у срце своје

 

 

И са страхом налазим многобројне странце, како се боре око поделе срца мога. Нађох их онолико у срцу моме колико време од Адама садржи људских и нељудских душа.

Па разумех, зашто је срце моје изнемоћало, те не може да прими ни Тебе ни мене у одаје своје, него нас гура крају, – сопственике на ивицу имања њихова.

Пре него изађох из утробе матере своје, свет са својим жељама усели се у мене.

Сваку ласку света скупо сам и прескупо плаћао, вазда одвајајући и дајући део срца мога. Док не предадох свету цело срце своје, и док ми ласке не посташе отужне.

Жале ми се старци на године говорећи: од многих година остари срце наше.

Заиста, старци, не остари срце ваше од многих година но од многих жеља.

Па саветујем срце своје у самоћи: оцепи се од јучошњег дана, јер и он се већ оцепио од тебе. Сви они предмети, за које те је жеља јуче везивала, данас не постоје: једни су се изменили, друге је болест унаказила, трећи су умрли. Нити постоје предмети твојих сутрашњих жеља. Својим бичем време шиба своје стадо, и ово се зноји и крвави од удараца. А предмети данашњега дана убацују у тебе, већ препуњено сенкама мртваца, нове жеље, које ће сутра и саме бити сенке мртваца.

Не понављај прошле осећаје, јер ће те ови онолико пута везати за стуб времена, колико их пута будеш понављало, срце моје. И бићеш роб времену, и остарићеш и умрећеш пре смрти.

Кидај што брже чворове страсти, који се завезаше од удружених и често поновљених жеља и осећаја. Лакше је искидати појединачне конце жеља и конце осећаја него јаке чворове страсти. Но и ове мораш искидати ма се раскрвавило, ако желиш ново детињство, и нову младост, лепшу и вечнију од прошле ти младости.

Избаци свет из себе, срце моје, па га посматрај онда, како је немоћан. И посматрај тада себе, и осетићеш неслућену моћ. Свет нам се чини моћан само дотле, док робујемо свету.

И бићеш пространо као вечност, и вечност ће се уселити у тебе....

 

Владика Николај Велимировић, Молитве на језеру

[Ćiriličar]

@Драгана Милошевић Сејо, не кукај! радуј се. Имаш живот! Имаш Свету Цркву! Имаш трилионе мудрости, све одговоре из свих судбина света, тражи, читај - Предање Свето! Да имаш 50 живота не би га исчитала, а оно се стално пише и надопуњује. Па само Нови Завет даје одговоре на све судбине људске и све догађаје, свки појединачно у историји човечанства бивале и који ће бити. Имаш НАС, све који се причешћујемо Господом и Спасом, сви те ми волимо...кроз Њега.

Шта те брига за неком Персом, или чак и мајком, ма ким. Ти буди хришчанка, а остали нека терају своје. Не ишти разумевање од људи...па сви смо ми слабићи, јадови обични. То само фолирање...сви смо ми герешни, танани...нађеш некога са ким ћеш поделти радост и тугу, и то је доста. Остало Господу, Срцезналцу.

Радуј се животу, живот је чудо, ћудо Стварања, и овако пали а тако све прелепо иако озлобљено и шизофрено....имаш депресију? Па сви ми и ти имамо шизофренију, али праву - наша природа је шизофрена, болесна, пала...депресија је заблуда! Уствари депресија је симптом заблуде човекове! Обично добрих људи - зарибала маина, генералка мора да се ради. Али у смислу поимања смисла живота и односа ка ближњима и Богу.

 

[Flojd]

OSOBA ODRASLA BEZ LJUBAVI PREPOZNAJE SE NA KILOMETAR: Ova greška roditelja prati dete celog života! - Novi Početak

WWW.NOVIPOCETAK.COM

---

Nikad ne postanu emotivno stabilni Neke greške koje roditelji naprave mogu da unište čitav život njihovoj deci. Naime, osobe koje u detinjstvu nisu imale dovoljno roditeljske...

 

[Flojd]

Прво је потребно да човек призна себи а и својим ближњима да има проблем. Онда треба да потражи неког доброг психијатра и да оде на разговор како би му утврдили стање. Битно је и да пије лекове јер када си у депресивном стању, тело је под великим стресом и треба му смирење лековима. Дефинитивно када добијеш терапију требаш да се распиташ и прочиташ доста о томе како би се информисао који лекови са којима иду. Они дају нпр Серотонин са они леком на смирење на К. Заборавио сам како се зове, а уствари уместо да те подигну они те у комбинацији закопавају. И онда ти појачају дозу а ти тонеш све више. Значи обавезно терапија, али обавезно да се распита о дејству и не дозволити да то дуго траје. Месец, два три док се мало ен смири организам и онда се вадите одатле, полако и постепано.

Друго: Нађите неку игрицу где има занимљива природа и играјте се. Нешто на фору Вичера. Када сте у таквом стању, нисте за друштво, пуно времена проводите кући лежећи и читајући форуме или мишљења о вашем стању, боље скрените мисли са добром игрицом (серије и филмови можда нису добро решење јер можда вам неће држати пажњу па чак можда ни књига).

Треће: Обавезно идите у шетњу, морате да имате један део дана проведен у природи. У зеленилу, на ваздуху. Идите сами, слушалице у уши ишетња. Сат -да, нема везе. Само нека је нека активност, трчање вежбање  Шта год.

Четврто: Обавезна исповест, пост, причест, разговори са духовником. Духовници су често против терапија и одлазака код лекара јер све препуштају Божијој помоћи и занемарују лекаре. То није добро, Бог није без везе дао докторе, значи и они имају сврху. Боље да се распитају који је добар доктор па да тамо пошаљу некога коме то треба. Духовне књиге, можете али и не мора да читате, можда у тим ситуацијама не разумете најбоље мисао духовника а вам буде још горе, морате баш читати нешто по препоруци. Има добра књига од руског монаха - зелене су корице. Лако штиво само сам заборавио како се зове.

Пето: Акатист С. Роману. Ако имате могућности да одете у М. Светог Романа између Крушевца и Ниша. Тамо су се лечили душевни болесници. Значи тамо исповест, причест и молитву да вам прочитају. Наравно пост па исповест и причест. Али искрена причест, а не "Јел си грешио?" - "Јесам"- Јел се кајеш?" - " Кајем се ". Него исповедиш грехе.

Шесто: Идите негде на послушање у неки манастир добро је и за душу и тело. Мушкарци ако могу обавезно на Хиландар, жене могу у неки манастир ближе. Значи МОЖЕТЕ да идете нема изговора. Узмите годишњи одмор и искористите га да идете 10 дана на послушање.

Имате манастир Љубостињу близу Трстеника где су све старије монахиње и потребна им је увек помоћ. Тражите благослов духовника и правац манастир, нећете бити монахиње или монаси ако одете десетак дана у Манастир. Тамо се само челичите.

Седмо: Акатисти, молитве светитељима које изаберете, кад наиђу лоше мисли само кренете (господи помилуј и не одустајете док не оду) или држите руке испод хладне воде, чак шта више можете и да се освежите хладном водом или чак и да се купате. Када крену мисли пробајте да их пустите само да лете да се не држите њих никако. Можете и рећи " Бежи ђаволе" терајте га од себе. Јер ако он нам гура мисли али ако се ухватимо за мисао и почнемо да развијамо у својој глави није крив ОН него МИ. Значи не задржавајте мисао. И пробајте да се молите "Господи помилуј" константно, после це молитва ићи сама од себе.

Осмо: Радите нешто када се осетите боље, цртајте, сређујте башту, кућу, узмите лего коцкице па правите нешто... Узмите папир па цртајте, лепите будите упорни и не одустајте никако па ако испадне лоше, битно је скренути мисли.

И девето: ДЕПРЕСИЈА ЈЕ СТАЊЕ ВАШЕ ГРЕШНЕ ДУШЕ. Значи ваша душа је огрзла у греху. Нешто сте грешили а нисте исповедали или вам се просто враћа све оно што сте ЗГРЕШИЛИ па сада је стигло на наплату и издржите то СТОИЧКИ.  Значи признајте себи и духовнику своје грехе, а људима око себе да сте у проблему. Таман ћете видети ко вам је пријатељ а ко није.

И десето: Ако желите да вас Бог призна онда морате себи и другима признати СВОЈЕ МАНЕ. Значи хоћете да вас дотакне прст Божији признајте своје мане. И молите Бога да вам помогне да те мане превазиђете, верујте помаже.

[Flojd]

пре 3 минута, Flojd рече

Прво је потребно да човек призна себи а и својим ближњима да има проблем. Онда треба да потражи неког доброг психијатра и да оде на разговор како би му утврдили стање. Битно је и да пије лекове јер када си у депресивном стању, тело је под великим стресом и треба му смирење лековима. Дефинитивно када добијеш терапију требаш да се распиташ и прочиташ доста о томе како би се информисао који лекови са којима иду. Они дају нпр Серотонин са они леком на смирење на К. Заборавио сам како се зове, а уствари уместо да те подигну они те у комбинацији закопавају. И онда ти појачају дозу а ти тонеш све више. Значи обавезно терапија, али обавезно да се распита о дејству и не дозволити да то дуго траје. Месец, два три док се мало ен смири организам и онда се вадите одатле, полако и постепано.

Друго: Нађите неку игрицу где има занимљива природа и играјте се. Нешто на фору Вичера. Када сте у таквом стању, нисте за друштво, пуно времена проводите кући лежећи и читајући форуме или мишљења о вашем стању, боље скрените мисли са добром игрицом (серије и филмови можда нису добро решење јер можда вам неће држати пажњу па чак можда ни књига).

Треће: Обавезно идите у шетњу, морате да имате један део дана проведен у природи. У зеленилу, на ваздуху. Идите сами, слушалице у уши ишетња. Сат -да, нема везе. Само нека је нека активност, трчање вежбање  Шта год.

Четврто: Обавезна исповест, пост, причест, разговори са духовником. Духовници су често против терапија и одлазака код лекара јер све препуштају Божијој помоћи и занемарују лекаре. То није добро, Бог није без везе дао докторе, значи и они имају сврху. Боље да се распитају који је добар доктор па да тамо пошаљу некога коме то треба. Духовне књиге, можете али и не мора да читате, можда у тим ситуацијама не разумете најбоље мисао духовника а вам буде још горе, морате баш читати нешто по препоруци. Има добра књига од руског монаха - зелене су корице. Лако штиво само сам заборавио како се зове.

Пето: Акатист С. Роману. Ако имате могућности да одете у М. Светог Романа између Крушевца и Ниша. Тамо су се лечили душевни болесници. Значи тамо исповест, причест и молитву да вам прочитају. Наравно пост па исповест и причест. Али искрена причест, а не "Јел си грешио?" - "Јесам"- Јел се кајеш?" - " Кајем се ". Него исповедиш грехе.

Шесто: Идите негде на послушање у неки манастир добро је и за душу и тело. Мушкарци ако могу обавезно на Хиландар, жене могу у неки манастир ближе. Значи МОЖЕТЕ да идете нема изговора. Узмите годишњи одмор и искористите га да идете 10 дана на послушање.

Имате манастир Љубостињу близу Трстеника где су све старије монахиње и потребна им је увек помоћ. Тражите благослов духовника и правац манастир, нећете бити монахиње или монаси ако одете десетак дана у Манастир. Тамо се само челичите.

Седмо: Акатисти, молитве светитељима које изаберете, кад наиђу лоше мисли само кренете (господи помилуј и не одустајете док не оду) или држите руке испод хладне воде, чак шта више можете и да се освежите хладном водом или чак и да се купате. Када крену мисли пробајте да их пустите само да лете да се не држите њих никако. Можете и рећи " Бежи ђаволе" терајте га од себе. Јер ако он нам гура мисли али ако се ухватимо за мисао и почнемо да развијамо у својој глави није крив ОН него МИ. Значи не задржавајте мисао. И пробајте да се молите "Господи помилуј" константно, после це молитва ићи сама од себе.

Осмо: Радите нешто када се осетите боље, цртајте, сређујте башту, кућу, узмите лего коцкице па правите нешто... Узмите папир па цртајте, лепите будите упорни и не одустајте никако па ако испадне лоше, битно је скренути мисли.

И девето: ДЕПРЕСИЈА ЈЕ СТАЊЕ ВАШЕ ГРЕШНЕ ДУШЕ. Значи ваша душа је огрзла у греху. Нешто сте грешили а нисте исповедали или вам се просто враћа све оно што сте ЗГРЕШИЛИ па сада је стигло на наплату и издржите то СТОИЧКИ.  Значи признајте себи и духовнику своје грехе, а људима око себе да сте у проблему. Таман ћете видети ко вам је пријатељ а ко није.

И десето: Ако желите да вас Бог призна онда морате себи и другима признати СВОЈЕ МАНЕ. Значи хоћете да вас дотакне прст Божији признајте своје мане. И молите Бога да вам помогне да те мане превазиђете, верујте помаже.

И да додам: редован одлазак на Литургију и акатисте ако их има у твом граду.

[sanja84]

пре 1 сат, Flojd рече

Прво је потребно да човек призна себи а и својим ближњима да има проблем. Онда треба да потражи неког доброг психијатра и да оде на разговор како би му утврдили стање. Битно је и да пије лекове јер када си у депресивном стању, тело је под великим стресом и треба му смирење лековима. Дефинитивно када добијеш терапију требаш да се распиташ и прочиташ доста о томе како би се информисао који лекови са којима иду. Они дају нпр Серотонин са они леком на смирење на К. Заборавио сам како се зове, а уствари уместо да те подигну они те у комбинацији закопавају. И онда ти појачају дозу а ти тонеш све више. Значи обавезно терапија, али обавезно да се распита о дејству и не дозволити да то дуго траје. Месец, два три док се мало ен смири организам и онда се вадите одатле, полако и постепано.

Друго: Нађите неку игрицу где има занимљива природа и играјте се. Нешто на фору Вичера. Када сте у таквом стању, нисте за друштво, пуно времена проводите кући лежећи и читајући форуме или мишљења о вашем стању, боље скрените мисли са добром игрицом (серије и филмови можда нису добро решење јер можда вам неће држати пажњу па чак можда ни књига).

Треће: Обавезно идите у шетњу, морате да имате један део дана проведен у природи. У зеленилу, на ваздуху. Идите сами, слушалице у уши ишетња. Сат -да, нема везе. Само нека је нека активност, трчање вежбање  Шта год.

Четврто: Обавезна исповест, пост, причест, разговори са духовником. Духовници су често против терапија и одлазака код лекара јер све препуштају Божијој помоћи и занемарују лекаре. То није добро, Бог није без везе дао докторе, значи и они имају сврху. Боље да се распитају који је добар доктор па да тамо пошаљу некога коме то треба. Духовне књиге, можете али и не мора да читате, можда у тим ситуацијама не разумете најбоље мисао духовника а вам буде још горе, морате баш читати нешто по препоруци. Има добра књига од руског монаха - зелене су корице. Лако штиво само сам заборавио како се зове.

Пето: Акатист С. Роману. Ако имате могућности да одете у М. Светог Романа између Крушевца и Ниша. Тамо су се лечили душевни болесници. Значи тамо исповест, причест и молитву да вам прочитају. Наравно пост па исповест и причест. Али искрена причест, а не "Јел си грешио?" - "Јесам"- Јел се кајеш?" - " Кајем се ". Него исповедиш грехе.

Шесто: Идите негде на послушање у неки манастир добро је и за душу и тело. Мушкарци ако могу обавезно на Хиландар, жене могу у неки манастир ближе. Значи МОЖЕТЕ да идете нема изговора. Узмите годишњи одмор и искористите га да идете 10 дана на послушање.

Имате манастир Љубостињу близу Трстеника где су све старије монахиње и потребна им је увек помоћ. Тражите благослов духовника и правац манастир, нећете бити монахиње или монаси ако одете десетак дана у Манастир. Тамо се само челичите.

Седмо: Акатисти, молитве светитељима које изаберете, кад наиђу лоше мисли само кренете (господи помилуј и не одустајете док не оду) или држите руке испод хладне воде, чак шта више можете и да се освежите хладном водом или чак и да се купате. Када крену мисли пробајте да их пустите само да лете да се не држите њих никако. Можете и рећи " Бежи ђаволе" терајте га од себе. Јер ако 

И девето: ДЕПРЕСИЈА ЈЕ СТАЊЕ ВАШЕ ГРЕШНЕ ДУШЕ. Значи ваша душа је огрзла у греху. Нешто сте грешили а нисте исповедали или вам се просто враћа све оно што сте ЗГРЕШИЛИ па сада је стигло на наплату и издржите то СТОИЧКИ.  Значи признајте себи и духовнику своје грехе, а људима око себе да сте у проблему. Таман ћете видети ко вам је пријатељ а ко није.

 

"Depresija je stanje VAŠE grešne duše".??? A ne NAŠE. Nije ni čudo što će te sad svi oterati u tri šargarepe... Najbolji su mi ljudi koji govore da nisu nikada bili depresivni. I da imaju toliku distancu od bolesti. 

[Violetta Valery]

пре 17 часа, mirko1929 рече

Потпуно искрен да будем, то је огромна грешка. Најгоре што човек може да уради јесте да се затвори сам са собом, и својим мислима. Треба бити апсолутно отворен с онима којима верујеш (па чак не нужно ни с онима којима верујеш, понекад ти било ко може рећи нешто паметно, што ће те извући из рупе), јербо су две главе паметније од једне, а оно што ми умишљамо да је нешто страшно, смак света, можда само илузија коју смо сами себи створили и коју би неко други могао да нам развеје.

Znam da grešim. Lakše mi je da se otvorim pred nepoznatim ljudima ako sam anonimna, nego pred roditeljima i prijateljicama. Zabrinuli bi se, mislili bi da sam prsla.

Moj sunovrat je počeo kada sam se prvi put zapitala šta je smisao svega, kada sam postala svesna prolaznosti i koliko mi je nevažno ono što mi je samo par godina ranije bilo važno. Shvatila sam koliki mi je potencijal za promašaj i odlučila sam da se "usidrim" za ono što nije prolazno.

Molim vas, nemojte da budete toliko grubi i osuđivački nastrojeni prema Dragani. Niste svesni njenog krsta i koliko je lako stajati sa strane i osuđivati.

Čitala sam i ranije šta je ovde pisano o depresiji. Samo čekam da neko pomene motiku i poljske radove.

[Милошшш]

[Драгана Милошевић]

Иди па копај, ко ти брани.

[Natasa.]

Пре сат времена, Violetta Valery рече

Zabrinuli bi se, mislili bi da sam prsla.

Pa dobro i šta sad? Ko u 30+ godina nije prs'o bar u nekom periodu života... pa i ranije. To mora da se desi kad tad. 

KO NIJE PRS'O PITAM ?! Ili će da se javi neko jako mlad ili će da laže .