depresija. kako se izlečiti. poželjni saveti sa ličnim iskustvom.

[Ćiriličar]

пре 6 часа, Драгана Милошевић рече

@Ćiriličar 

Дај диплому психијатра на увид.

Ако ли је немаш ућути.

Селе ти си модератор на православном форуму - дајеш изајве које везе са везом немају са учењем Цркве. Кратко - чисте глупости. Прије таквих изјава "испеци па реци" - форума ради. Ја не редстављам никога! Ти представљаш православни форум!

И два - ја тебе волим, икао ти противречим, ако си још болесн - е тек те онда волим, и то једни ућасним, болним деценијским САстрадавњаем са том болешћу. И опет ти понављам, сад након воде реченог - то што неки психјатар каже, 100  његових колега не би рекло. То је клизав терен.

 

Човек сваки је мали космос - ми причамо о основа, о темљеима, генерално, не причамо о Драгани, Ђури или ма коме. Јеси ли депресивна - узрок твоје депресије егоцентризам - то ти поручује ТВОЈА ЦРКВА, не Ћириличар. Онда мало боље истражуј, свога здравља ради. Који црни психијатри на оваквој теми? Све што сам ти ја реко, рекоа ти је поп Милош, професор, теолог, свештеник и још уз то у Швајцарској учио психологију.

Клип који сам ти поставио је СВЕ супротно од онога што изјављујеш. То да може психијатар помоћи нико не спори. да медикаменти могу да помогну да се лакше носи са свакодневницом - могу. Али то је клизав терен и треба бити јако опрезан. То је прича. И боље ти је одгледај клип - види се да мало читаш, па се пресабери. Јер 40 минута видеа ти може уштедети 10 година странпутице. Прста ствар. Психијатар није фашиста из Украине, нити је плаћеник Фајезра, па да нанорму прописује "лекове" - али није ни неки стручњак, обични читач готових, сервираних решења из фармакологије. Колико су она поуздана када се ради о душевним болестима? То свако нека по савести и својој одговорноси узима на себе.

Депресија и  прлив нису исто и нису "као и свак болест. Лепо ти доктор, психолог и свештеник прича горе да је парализована особа, која је огла д апокреће САМО ЈЕДАН ПРСТ биле НЕдепресивена - не само то, лечели је депресије свим умним људима свог времена. Дакле не ваљај глупости - да си модератор на 15-ту. Свако добро, и много здравља и радости ти желим.

Ако си пропустила - генерално узето, узрок депресије је, наблаже речено, егоцентризам. ПРЕусмеренст на самога себе. Светитељка која је лечила депресије, о којој отац Милош прича је формулисала депресију као: "Божије допуштење на оне који не знају или неће да принесу покајање"!

Шта је покајање, е то сама истражуј....или ће ти психијатар дати прашкић за то....то је твој избор и слобода. Психјатрија није НИКАКВО мерило када се о депресији прича.

Дакле, жена парализована 99,99%, само један прст помера, лечила депресије. И НЕМА ДИМЛОМУ психијатра. Да она заћути? Шта кажеш на то? Или ти да мало "испечеш па речеш".

Форума ради, чији си модерар - мало самоконтроле...иначе иди у обичне форумаше као ја и други. Или ћути....да "цитирам" тебе.

 

[sanja84]

Daj, ne svađajte se. 

[mirko1929]

пре 8 часа, sanja84 рече

Za ono malo što sam radila u Srbiji, depresivni ljudi su uglavnom bili žrtve tranzicije, koji su izgubili poslove, koji nisu vaspitani da "kradu" ili nešto preko veze da grabe. Sa decom koju treba hraniti. Divni ljudi. 

Да, често је у питању заправо мањак егоизма. Превелика оптерећеност својим обавезама и дужностима [према другима]. Људи који имају IDGAF приступ животу нису депресивни.

[Natasa.]

пре 7 часа, sanja84 рече

Pojednostavite svoj život

Ekstra naslov 

Po ovom internetu svi nešto uspešni, vode neke silne firme, super zarađuju uz to su super posvećeni roditelji, mese leba, svaki dan domaće jelo iako rade 24/7...socijalne mreže daju utisak nekog idealnog života samo ako "vibriramo pravilno"... sve bre neka prašina. 

Nemam problem sa depresijom, ali imam sa nervozom. Doduše, to mi je uvek bila boljka... vazda nam bila nadrndana baba . Eto... podelih to sa vama . 

 

[sanja84]

Пре сат времена, Natasa. рече

Ekstra naslov 

Po ovom internetu svi nešto uspešni, vode neke silne firme, super zarađuju uz to su super posvećeni roditelji, mese leba, svaki dan domaće jelo iako rade 24/7...socijalne mreže daju utisak nekog idealnog života samo ako "vibriramo pravilno"... sve bre neka prašina. 

Nemam problem sa depresijom, ali imam sa nervozom. Doduše, to mi je uvek bila boljka... vazda nam bila nadrndana baba . Eto... podelih to sa vama . 

 

Nisi bila nadrndana baba. Živ čovek. Izuzetan. 

[mirko1929]

Пре сат времена, Natasa. рече

Po ovom internetu svi nešto uspešni, vode neke silne firme, super zarađuju uz to su super posvećeni roditelji, mese leba, svaki dan domaće jelo iako rade 24/7...socijalne mreže daju utisak nekog idealnog života samo ako "vibriramo pravilno"... sve bre neka prašina. 

И то је проблем -- живе за друге, не за себе. Само у овом случају за скроз погрешне друге. За људе до којих им није стало, штавише које можда чак и мрзе. Уместо да удесе свој живот тако да њима буде потаман, они удешавају свој живот тако да се прикажу савршени у туђим очима. А све из зависти. Пустили су да им завист води живот.

[Natasa.]

пре 2 часа, mirko1929 рече

Људи који имају IDGAF приступ животу нису депресивни

Na kraju krajeva ključ mentalnog zdravlja je u balansu. Svako treba da ima vreme za sebe i služenje drugima iz ljubavi. Svaki ekstrem je nezdrav. 

Depresiju bih iz ovde pročitanog uporedila sa saobraćajnom nesrećom u alkoholisanom stanju. Koliko god da si kriv za nesreću, nije baš pametno polomljenom čoveku pričati kako je sam kriv dok se bori za život. Prvo se saniraju povrede, pa kad preživi i malo ojača, e onda ide razgovor o odgovornosti i pravo ozdravljenje i rešavanje dubljih problema. Reći nekome ko je tek oboleo da je egocentrik može da bude kontraproduktivno, kao kad neko padne pa ga još šutneš dok je na podu. 

Birajmo reči i pristup, nisu svi na istoj lestvici ka zdravlju. I samo bez predrasuda, svako ima tačku pucanja. 

[mirko1929]

Пре сат времена, Natasa. рече

Na kraju krajeva ključ mentalnog zdravlja je u balansu. Svako treba da ima vreme za sebe i služenje drugima iz ljubavi. Svaki ekstrem je nezdrav. 

Depresiju bih iz ovde pročitanog uporedila sa saobraćajnom nesrećom u alkoholisanom stanju. Koliko god da si kriv za nesreću, nije baš pametno polomljenom čoveku pričati kako je sam kriv dok se bori za život. Prvo se saniraju povrede, pa kad preživi i malo ojača, e onda ide razgovor o odgovornosti i pravo ozdravljenje i rešavanje dubljih problema. Reći nekome ko je tek oboleo da je egocentrik može da bude kontraproduktivno, kao kad neko padne pa ga još šutneš dok je na podu. 

Birajmo reči i pristup, nisu svi na istoj lestvici ka zdravlju. I samo bez predrasuda, svako ima tačku pucanja. 

Епикур је рекао: Ништа није довољно ономе коме довољно није ништа.

Знаш како, највећи је проблем људи да увиде своју заблуду. Јер свако ради оно што је убеђен да треба, и онда када се деси нешто што не треба, тешко је повезати изрочно-последичну везу. „Како је могуће да је ово произишло из тога? Па урадио сам све како је требало!“ Болне ствари су неретко твоје тело, које покушава да ти каже да нешто радиш погрешно. У случају ватре, када те пецне ти склониш руку. Исто тако треба и у осталим сферама живота. Међутим, уместо да помере руку, у многим сферама живота људи се „нашприцају“ метафоричког морфијума како би могли да наставе да држе „руку“ у „ватри“ јер су убеђени да тако треба.

[Драгана Милошевић]

Никако да чујемо покретача теме, нема повратних информација.

Поклањам ципеле на недељу дана сваком од вас. Ставите себе у моју кожу, имајте на уму да вас само мајка подржава.

 

Какви год да буду ваши коментари, болело ме или не, нећу отварати више тему.

 

[sanja84]

@Драгана Милошевић ma pusti ćirilka. Ima on svoje bube. Ali je naš, šta ćemo. 

[Ćiriličar]

@Драгана Милошевић

Сејо....пуно те волим! Не сажалевам те, нема разлога, јер знам да те Господ воли неизмерно, знам не идеолошки, јер кад те ја волим због пар постова...овакав никакакав, како тек Он

Е сад, баш зато што те волим ћу јавно да напишем, благодарећи теби, пар ствари. Ако 'оћеш читај.

Потпуно су невађне ствари, наше мале сујетице, ти рекла мени "ћути", ја рек'о теби "ваљаш глупости"...то су наше сујете и наше слабости...узгред, ја сам убеђен да имам више и искуства и знања од тебе у овим стварима - тиме је моја грешка већа, моја сујета већа, јер "коме је више дано, више се и иште". Толико о томе...ајд' сад мало о оој смртно озбиљној теми.

Кад си ти рекла "то је као сака друга болест", рекла си то да утешиш. То је лепо, то је сестрински, то стоји. Међутим, има ту примеса незнања. Не схватај сад ништа лично. Пробај овај посто читати објективно, Заборави мене и тебе, ми смо објекти, нисмо субјекти сада.

Види...депресија је болест душе код човека. Човек је биће (да поједноставимо мало) од тела и душе. Ако тело страда, утиче на душу. Ако душа страда то утиче на тело. Пишем ти добронамерно, ред је да барем пажљиво прочиташ, и прихватиш добронамерно. Ајде да сад заједно "нацртамо" депресију, све са серотонимом и психијатријом...ајд'.

-Дакле, веруш да је Бог Дух (ставимо з атренутак Оваплоћење), да постоје зли духови демони, и добри анђели, и да смо ми људи слободни, разумни. Као и то да је човек "сатсављен" од душе и тела.

-Сад ћу бити, морам - мало "брутална", искрен - депресија је болест душе. Ако ти као хришћанак самтраш депресију неким физиким поремећајем, онда имаш проблем. Онда и ти и свако треба да се озбиљно посвети истаживању, слушању паметних људи, шат и како учи Црква - Оци. Депресија је болест душе. То је аксиом. Истина која се не треба доказивати.

-Када душа пати - а депресивни људи пате ужасно много (посебо ако имају и физичке, соматске проблеме, то је страдање велико, које сваки човек треба да уважава, да респектује, не да сажалева, да тај крт који неко носи са најдубљим уважавањем доживљава) - дакле када душа пати, ако и нема физичких поремећаја, тело реагује на патњу душе. Долази до поремећаја и у телу.

-Сада долазимо до серотонима. Дакле психијатрија одриче постојање душе. Она функциониште тако што је из искуства из контакта са пацијентима сама стекла нека искуства. Затим је фармакологија радила лабараторијска и друга истраживања и установљено је да депресивним људима недостаје хормон сертоним - "хормон среће".

-Као чисто рационална, назови наука, једино што је мога да уради је следеће: депресивни људи имају мањак/вишак неког хормона, ајде да тај недостатак попунимо. Ако је мањак да га увећамо, ако је вишак да га смањимо, ако је дебаланс да га балансирамо.

-Тако се дошло до такзване тезе, која јесте последица вероватно озбиљних истраживаља, али по јако сумњивим околностима и по принципу накарадном: ми кажемо овако, ако ти мислиш да није ајд ЧИК докажи. Ми, психијатрија, смо ауторитет (?) и ко сме да се дрзне и каже супротно.

-О чему се ради? О тези "биохемијског дебаланса у мозгу"! Чим кажеш мотак, сваки лаик се уплаши. Није моак шала. Централни део човековог тела. Орган који кроз нерве издаје команде целом телу. Орган, мотак, који кроз нерве и сигнале међу њима има директан утицај на наша осећања. Дакле "биохемијски дебаланс"!

-А где је душа? Ње нема нигде. Не занима Фајзера и АстраЗенеку душа. Кажи душа, бићеш лудак. Но, ајде, нашли су да депресивним људима недостаје сертоним, фармакологија је направила туце и више туц(ета)а таблета да би човеку надодала "хормон среће". Ето ти Сања пише како се осећала. А сваки човек је прича за себе.

-Ка смо то апсолвирали (ако смо), ајде мало  јесмо ли ришћани - да видимо шта ћемо са душом? Ок, прознајемо, Мирјана има депресију, има мање серотонима од Предрага, пије антидепресиве - али то јој не лечи депресију. То јој помаже да преброђава свакодневницу. Говоримо о антидепресивима у напозитвнијем контесту. Да само напоменемо да то јесу "треапије", да се не сме као са кафетином данас попји, сутра немој. Да дугорочно делује на мозак, да прилико евентуалног "скидања" мора да се постепено "скида" и сл. Дакле имамо стање да психијатри не врше никава истраживања. То раде искључиво фармако-компаније. Оне диригују истраживањем, и диригују рекламирањем, диригују директно тиме школство, образовањем психијатара. психијатар само готова решења проселжује ка пацијенту. Преко симтома одреди неку дијагозу, онда из арсенала хемикалија бира шта да прошише. КАКО ће то да утиче на Мирајну, Предрага, Ларс, Џона...е то је прича за себе.

-Ако је неко хришчанин, а сматра све ово да никаве везе нема са душом, да је то "научно доказано да је у мом/твом мозгу "биохемијски дебаланс", и да фармако-компаније, толико мене воле, и брину се за ме', имају несаломиве "доказе" лабараторијске - онда тај хришчанин има проблема. Њему треба помоћ, али добра, духовна.

-Питање: да ли и један психијатар ради било каве лабараторијске анализе везано за серотним? Кад му дође пацијен? Мој син је био у сепси, сваки дан су раћене лабараторијске анализе. Дат му је на крају кортизон, и дете се препородило- Али то је на овнову НЕСАЛОМИВИХ лабараторијски доказа.

-Ко је дао за право психијатру да било којем човеку происује стимулансе хемјске који надомештају серотним, када тај психијатер није нити може, нити има струке, нити ресурса, нити воље - када нема појма, нема ни једног лабараторијског доказа да Мирјана, Предраг Џон имају недостатак серотнома?

Дај ми, дајте ми одговор? Нема га! То је погађање, на основу симптома. То је клизав терен..опасан терен.

То је делић, атмчић "науке" зване психијатрија. И још питање једно: педер, вегатаријанц, истетовиран са минђушом, психијатар? И монах, подвижних исто психијатар? Исту школу учили, исту симтпматологију, дијагостику, медикаменте - хоће ли исте "лекове" дати? Хоће ли иси приступ имати? Немој да се лажемо.

 

За сад толико о психијатрији - дакле ДА, може и треба да помогне људима, али, нажалост, када је психијатар са огромним сикуством, када је посебно искусан са контраиндикацијама, као и тим штаи како бива са пацијентима који 5-10-20 година пију "лекове"....таквих је мало, чак и такви психијатри знају да НЕ могу да лече, могу да помогну да се симтоми акше подносе.

 

Зато, и само зато, ово ниеј питање: ИЛИ психијатрија ИЛИ Црква -  не, него И Црква И (можда) психијатрија. Када апсолвирамо ово, онда је јако лако закључити следеће:  средства за смирење (бенодиезепини) су најмање "зло", јер у принципу су краткрочног дејства, али треба бити опрезан и не користити их дуго јер изазивају јаку овисност. Дакле ако наступамо са тезом код депрсивног човека: најбоље је без хемикалија, али ако мора шта је намање ризично? Средтсва за смирење. Помоћи човеку да преброђава тренутну кризу, усмерити га даље - даље, треба са човеком радити даље. Не дати му "терапију" и ајде ћао, мало хормона срећа и шетај. ТУ је проблем.

И на крају (почетка): Депресија је призив Божији, скоро 99% добрим људима. Квалитеним, али који су "загавили", не знају и не могу даље. Дакле лечење депресије је рад са човеком или са самим собом, да се човек  ПРОМЕНИ! Не као што крадљивац престаје да краде, не, него као неко ко има погрешно поимање живота и смисла! Депресија је промашај смисла! Немогучност да се носи са ситуацијом. Друга је сад ствар социолошка, фамилијарна, друштвена....све то наравно има огроман утицај.

Али види...у истој ситуацији животној један човек милионер и 'вата коке по сплавовима, а други депресиван. Ту и јесте "квака". Бог призива себи оне који имају капацитет, који су већ подобни да се одазову. Зна оно који су сами себе отписали....зато су депресивну увек, најчешће добри људи.

И ту долазимо до онога: "они који не знају или неће да принесу плодове покајања"....покајање је начин живљења. Није покајање типа: ма он је крадљива, више не краде и сад је светац. Покајање је измена, непрекидна и непрекидна РАДОСТ! Свако ко је хришћанин, а нема радости - он је негде омашио! Он је дебело омашио. А депресија је "заклана радост"! Зато себи поставити питање: не шта је мани крив Слоба, мој ћаћа или матер јер нису академици и нисам рођен на Теразјама, јер нисам Берд Пит - не, ТО и такво и руши човека, него да сепитам: каако ја да нађем МОЈУ радост! Како ја да имам МОЈ свет! Ја имам Слобу и санкције, али она Сиријка има збег или је имала моја баба испред усташа. Нисам ја срећнији ако је неко лошије него ја, али То ми мора дати благодарност: фала Ти Боже мили, немам ногу, али има оних без обије ноге. И сл.

Без радости и без багодарности не можемо никуда! ЗАТО ја то називам егоцентризмом - не по Википедији, него по: ја стављам себе у центар! Не! Грешка! Ја, ма какав, слаб, егосита, сујетан, немоћан, али морам да слушам БОГ! Зна валда БОГ боље од емен и мог психијатра који одриче и Бога и душу. Па не лаже валда мој БОГ? Ајде онда да Га упитам, Његове Свете - шта је то са мном? Ко је мени заклао радост? Ко, када и зашто? Не да се судим, не да знам датуме - него да би нашао пут из безизаза.

Лако би то било да је нака таблетица свемогућа....проблем је што се те таблеице све више штанцају, све више се пију, а све је више депресивних, НЕрадосних...а и суицидних.

И на крају (почетка...ово је атомчић проблематике, ово је поставка ставри, није решење, решење је у нама самима), селе: Свако има своје ципеле. Богаташ је имао своје ципеле а Лазар је купио мрве....управо напомињање "како с моје ципеле жуљаве, пуне камења" јесте вид егоцентризма. Јесте самосажалење, јесте неблагодарност, јесте кукњава...па није лако, али ајде да видимо МАКАР можемо ли да мало изменимо перспективу. Валда,ако смо хришћани, верујемо....у принципу чак један прехришчански Аристотел је веровао да душа има вид....вид....ако ерујемо - верујемо ли - да душа иам вид, да душа гледа, а очи су само органи. Онда морамо да верујемо да је наш живот онако како га ми видимо/доживљавамо. А деоживљај је ОДНОС са другим људима, са природом. Ако су све комшије злотвори, није лако, ајде макар да не бију и не убијау - па има кад је комшија пререзивао врат - што мене онда брига шта комшиница Перса мисли. БРЕ ја имам мог Бога, слаб сам, никакав, али уздаћу се у Њ...

Не СМЕ хришчанин да нема радости....ево ти сестро исповедам - недавно ми је син од 3 године изашао из смртне опасности! Након 2 месеца драме....треба ли да ти пишем осећај? Да не да Бог ниоме? Да ти причам да у главу долазе "Јовови адвокати" и говоре: Шта си ти сагрешио кад ти тако дете умире? Ја сам плакао, али сам био радостан. Порес евентуалне смрти детета, највише ме је плашило да ми Господ мој и Бог мој, није замандалио врата Раја....плашио сам тога колико и дечије смрти...а размишљао сам где да га возим и сахраљујем....жив је.

Причам ти, селе, о једној РАДОСТИ...тражи је, ако ју је неко заклао, тражи, камиони серотнима, сви психијари света је немају! Она је у нама...ми смо је сами изгубили. И...када сам давно тражио лека мојој доживоно болесној сетри....након скоро 2 деценије сам прогледао - рече ми један калђер: Брате, одмакни се, ратуриће ти ђаво живот - а шта ако она не треба да оздрави?

Видиш, то исто потврђује Јеротић  речима: Нека би дао Бог да ја окајем моје грехе у болести! Велике, страшне, храбре речи. "Мој" егоцентризам, како га ја овде потенцирам да депресивни људи јесу егоцентрици - јесте управо то, да престанемо сами себе да сажалевамо! Да на вагу живота, пред нашег Бога, ставимо сва она добра која нам је дао, и да благодарност донесе РАДОСТ! Па чак ако је доћивотна болест - разореио је смрт, и припрема нам "оно што ухо не чу и око не виде", у Царству Божијем.

Како да ти ја кажем да те волим, или како да ми верујеш да сам гледао своје дете како умире а био радостан иако до коштане сржи и до дубина душе уплашен з ањегов живот, и за своје спасење. Радост знаш гд еј ебила? Ако умре - иде равно У Цартво Божије! Она је већа од дечије смрти. АЛИ, и страх за властито спасење...јер су "Јовови адвокати" бомбардовали мозак старозаведним кривоверјем: умире ти дете, згрешио си.

Ако мислиш да ја теби кажем: грешна си и болујеш ради греха, казнио те Бог? Ма лаже те шејтан. Не видиш...колико сам ја онда згрешио кад ми дета умало не умре?

Немој да одричемо своју грешност? И немој да Бога гледамо као порску упарву - ниси урадио то и то платио рачун, дилази узвршитељ! Немој...узрок депресије, НЕРАДОСТИ, је промашај, незнање, несарзрење, о смислу.....Смислу. Психијатри....клизав терена.

(Требало би оснивати некакве метохе, или "земље живих" за депресивне а и за психотичне људе, гд еби и искусни духовници и продуховљени психијатри радили са тим људима...и та места да им буду нека врста "егзила" од свакодневнице...да се одморе ту, стекну основна занња о својој проблематици, да им се дају духовне смернице, можда и неки медикаменти опрезно, и да виде да нису ни сами, ни остављени ни некави "лудаци"...тиме им је пола проблема решено).

[Violetta Valery]

On 4.6.2022. at 17:43, Ćiriličar рече

Да апсолвирамо: "Депресија је крст који Господ допушта на оне које не знају или неће да принесу плодове покајања"!

 

 

Ne znam da li je imam, jer izbegavam Palmotićevu iako me često put tuda nanese.

Ako moj krst čine periodi bezvoljnosti, izrazito niskog krvnog pritiska, periodi kada pored zdravih očiju ne vidim dalje od svog koraka, kada u vedrom nebu vidim mrak i da ništa nema svrhe, onda ću ih podneti blagodarno, jer stradanje je uvek moglo da bude mnogo gore i moglo je da bude usmereno na one koje volim.

[sanja84]

пре 58 минута, Violetta Valery рече

Ne znam da li je imam, jer izbegavam Palmotićevu iako me često put tuda nanese.

Ako moj krst čine periodi bezvoljnosti, izrazito niskog krvnog pritiska, periodi kada pored zdravih očiju ne vidim dalje od svog koraka, kada u vedrom nebu vidim mrak i da ništa nema svrhe, onda ću ih podneti blagodarno, jer stradanje je uvek moglo da bude mnogo gore i moglo je da bude usmereno na one koje volim.

Što stalno spominješ žrtvu za druge? Čega se plašiš? Imaš li razloga? 

[Ćiriličar]

Пре сат времена, Violetta Valery рече

Ako moj krst čine periodi bezvoljnosti, izrazito niskog krvnog pritiska, periodi kada pored zdravih očiju ne vidim dalje od svog koraka, kada u vedrom nebu vidim mrak i da ništa nema svrhe

Пре обраћања у Цркву ја сам хтео да се убијем. Живео сам у земљи благостања, али ништа није имало смисла. Мене је мучило питање зала. Нисам могао да поднесем да су људи зли. До 20-те године негде ја сам мислио да су сви људи добри. Кад ми неко нешто нажао учини то ме повреди, али ја не верујем даје то човек свесно учонио. Онда рат и друго....питање одакле потиче зло ме дотукло. Нисам прихватоа да су људи зли. Сматрао сам то немогућим. Био сам у предсуицидном стању. Касније кад сам се мало "тргао", имао сам све, одличан посао, стан диван, пара....све је било бесмислено. Међутим осећај неприпадања нигде, недостатак заједнице, комлекси, страхови унутрађњи, ћеља да те људи разумеју, да будеш као други...све ме је то убијало.

Пошто сам имао добре услове једно 5 година сам био потпуно пасиван, могло ми се, али то је само бесмисао чинило горим. Уствари, све је једно велико незнање...зато треба свако ко иде у цркву, ако није кадар, ако му не лежи - теологија је тешка, није за свакога - треба лепо да читиа ЖИТИЈЕ! Обавезно. "Макар" Пролог од Николаја....али боље Житије од Св. Јустина, јер су опширна. Треба да се учи....депресија је призив, то је као да Господ "свеже" некога, као да му не да да срља више, али не да га казни него да му помогне да нађе Пут.

Био сам прилично начитан, али то је све ништа - Православно Предање? Па то је извор непресушан неисцрпан, треба читати.

И онда, сасвим случајно на интернету - беше то тек почетак интернета, када се на модем преко телефона конектовало - налетим избаци ми Гугл, или Јахо беше тада, Гугл је тек био постао мало актуелан....избаци ми Молитве на језеру од Николаја. Када сма прочитао први пасус...моја душа се затресла.

Сви депреивни треба да читају Мотве на језеру - то је "српски Псалтир"...већина неће разумети много, можда ништа...али то је светлост души. Нисам ништа разумео, али сам осетио у дну душе да је човек који то пише надиинтелигентан, да воли тог свог Бога којем пева на начин како никада ниједан мушкарац није могао волети жену.

И почео сам да тражим....и отворило се. Упознао сам девојку, лепу....ја сам био толико скрхан болом од зла у свету, мене је скрхало опште зло....нико и ништа а патио сам због свега...она је живела 500 км даље од мене....молила ме је да дође, баш молила. Ја нисам хтео...рекао сам јој да ме толико душа боле да нисма спреман да губим више. Да је прелепа, да сам почаствован али да немам снаге и храбрости да ако почнемо нешто, ако то пуне да подесем било какав губитак више...толико сам слаб био.

Да не тупим...депресија је једно огрномно незнање из перспективе учења Цркве. најбоље је депресивним људима да се не напињу ни на каве велике планове, него да "рпе" дан за даном, и да траже Бога. Ако иду у цркву, на литургију (а то је лек душ, наравно) и ако им то не помаже, просто треба да пијау из Св. Предања...да смену коејкавих тамо Лествица, Духовних борби...те монашке и подвижничке сложене литературе....да читиају житије Светих, да читају Николајеве Молитве на језеру....ипак...и да уче...Православље није лако, а ми људи данас смо површни....спознати смисао живота је спознати наш однос ка Богу, људима и природи, телу своме, телу другога...то није лако. То не може лако. Треба се упутити у правцу Пута, и онда треба живети, узрастати....депресеја не може нестати за ноћ. годину...душа је поробљена, треба да узраста, да спознаје...проналазак Смисла...

Свети Апостол Павле, коме се Господ јавио...кажу теолози - нема тачних историјских података...да је годинама "медитирао" на крају пустиње док није његова душа - надинтелигентан, и врхунски пзнавалц Пицма и философије...године су прошле док није "преварио" тај дожиљај, тај сусрет са Христом....шта ми да кажемо?

Зато уздати се у неки хемијски прашкић...ОК, то може да нам олакша, али истовремено и кочи, истовремено и ствара колизију у том нашем откривању смисла...јер та хемикалија делује искључиво физички, делује на физичку промену у мозгу која је настала услед болести душе.

 

То је као када се знојиш испод пазуха, и стално мажеш оним стиком, да не смрдиш, да се мање знојиш, а не купаш се, и кожа не дише....не затварају нос у бусу кад стој епред нас....али испод коже жлезде и шта већ, луче зној, и он негде одлази, негде ствара неке талоге. А најгоре од свега је што већина психијатара буквално натури идеологију, научно недоказану, пацијенту: имаш поремећај, дебаланс, фали ти сетронима или овога онога,  и то је то. ТО је најопасније...јер човек не знајући, верује "доктору", и пошто прими погрешну слику о свом проблему, управо ТО га спречава да икад даље суштински реши проблем.

Медикаменти утичу на сигнале у мозгу, рађена су истраживања (јако дискутабилна и јако, јако упитна веродостојност истих), али да је све потаман...чињеница стоји. Пример: када је неко у страју, може да тешко дише, или ако је у стресу, нервозан неко се зноји. Дакле његово дупевно стање има директан утицај на тело. Исто је то са депресијом - не мораш бити Анштајна, наравно да кад те боли душа, да поедноставимо, да има неких промена у мотгу. И сад тмедикаменти делују на те промене у мозгу. Ем је то као да слепац пипа у мраку, опасно, ем је немогуће да то лечи болест. То санира, покушава да санира СИМТОМ.

А шта ако овако кажемо: ако упредимо са затрованом раном - ако по површини очистиш рану, а ниси сам извор заразе очистио, шта ћемо онда? Она ће да се загноји и мож' гангрена да крене? Тако је и са том проблематиком. Да не пишем сад како су "обични" депресивн људи завршили трајно змбирани са цикличним психозама. Психијатри....који? Они што код Марића распредају о бразилкама, и о становима - јел ти психијатри и "професори" да по мом мозгу роваре са потпуно неистраженим медикаментима хемијским?

Алал му вера ко то олако сме. Да му на здравље буде...

Ја сам пробао све, по савету психијатара....и уствари мени ништа није...мене су психијатри убеђивали да сам болестан, али као, то је "болест као свака болест"...то је смртно опасна ЛАЖНА флоскула, то је идеологија која везе нема са начним доказима а посебно са учењем Цркве.

Психијатри по симтоматологији многе здраве људе убеде у нешто што везе нема са њима....генерализујем, не сви наравно....али говорим да је то клизав терен...

 

 

[Ćiriličar]

Св. Марија Гачинска: "Депресија је крст, који Господ попушта на оне које или не знају или неће да принесу плодове покајања"