Патријарх српски Порфирије у канонској посети Македонској Православној Цркви – Охридској Архиепископији

[Вилер Текс]

пре 10 минута, DemijanBG рече

Pitao bih ja njih a ko je njih primio u Srbiju kada su bezali kao misevi !!!!! Sramota da se delimo izmedju sebe.

Ти себе сводиш на миша овим горе цитираним писањем и од како си на форуму стално потенцираш поделу на Србе са ове и оне стране Дрине, ниподаштавајући Крајишнике. Те ђилкошке форе са аутошовинистима лупај.

[Prozor na krovu]

@DemijanBG Ako bi moglo bez ikakvih ličnih insinuacija, jer nemaš pojma niti šta mi je u glavi, niti ko sam, niti šta znam niti šta ne znam. A posebno u kakvim svetovima mitova i legendi živim. Dakle, ako imaš neku činjenicu, neki smisleni odgovor  - ti obrazloži i odgovori na postavljena ti pitanja. Ako nemaš zaobidji. Ne moraš ni da kažeš da ne znaš odgovor. Jasno je.
Jer ti mene, lično uopšte ne zanimaš. Niti da li si realan ili nerealan, frustriran ili ne i šta znaš a šta ne. 

[Вилер Текс]

Управо сада, DemijanBG рече

Ja volim svoj narod, ali oni nisu na istom nivou kao mi iz Srbije jer su izgubili elitu vodili su provincijalsku politiku sami sebe doveli na rub opstanka a nas krive iako Srbija ne samo da nije kriva za njihovu sudbinu

Ти имаш неке тешке комплексе. Нема ми и они. Ми смо Срби. И пази сад мајкане, погледај ђе су рођени многи српски интелектуалци са високим положајем или угледом у СПЦ па ћеш виђети да су од свију српских земаља, па и из Крајина.

[Почетник]

пре 20 часа, DemijanBG рече

Ja volim svoj narod, ali oni nisu na istom nivou kao mi iz Srbije jer su izgubili elitu vodili su provincijalsku politiku sami sebe doveli na rub opstanka a nas krive iako Srbija ne samo da nije kriva za njihovu sudbinu. Vec im je nezahvalnicima jos i pomagala, cak im je i kukavni Seselj davao besplatno zemlju i sl. Znas to sve i sam ali ne zelis da priznas sam sebi da si u krivu i uvek me neopravdano i nepravedno cipelaris. A samo sam realan i trudim se biti izravan i brutalno direktan. Takav sam. Ali nadasve pristojan. Pomirenje medju nasim narodom cilj je svih ciljeva i zadatak svih zadataka u godinama koje dolaze. Nismo jedini i nasi susedi nemaju dobre odnose izmedju sebe i sa dijasporom. Zo je zadatak da jedni druge razumemo, i da se kroz bas tu nasu crkvu vratimo jedni drugima. A ne da mi cuvar goveda sa neke licke cuke i ne pitavsi me odakle sam zali se na "Srbijance" tako nas zovu ! Pitam se da li je Srbija devedesetih trebala biti toliko velikodusna kao sto je bila.

Срам те и стид било! Неписмен си а свима памет дијелиш. Само нам још међусобна препуцавања фале.
Опростите остали, али овдје сам дошао да бих се информисао о текућим догађајима али ме је изненадио овај гастарбајтер-супремациста.
Поздрав из Бањалуке.
 

[Драгана Милошевић]

@Почетник

Остани, брате, са нама. 

[Dominika]

Lepe slike Liturgije u Skoplju na stranici bigorskog manastira:

Сослужение во Соборниот храм во Скопје | † Бигорски манастир

BIGORSKI.ORG.MK

---

Соборниот храм на Свети Климент Охридски во Скопје денеска беше сведок на второто радосно сослужение...

 

[МиодрагМ]

On 24.5.2022. at 14:39, МиодрагМ рече

Сваки искрени вјерник се радује излијеченим расколима, па и ја.

Само да питам да ми неко упознатији објасни шта се промијенило данас у мају 2022. године у односу на октобар 2012. ? 

Vladika bački Irinej: Kuda ideš, brate Lavrentije?
Objavljeno 25.10.2012. godine
Vladika bački Irinej (Bulović) ocenio je da je izjava episkopa Lavrentija da takozvanoj Makedonskoj pravoslavnoj crkvi treba dati autokefalnost, krajnje nepromišljena, neozbiljna i crkveno-kanonski neprihvatljiva. Vladika Irinej u svoj obraćanju pojašnjava javnosti, ali šalje i poruku vladiki Lavrentiju, koga pita da li ne zna ili možda ne želi da zna ono što zna svaki student prve godine teologije - na koji način je vekovima u Pravoslavnoj crkvi sticana i davana autokefalija odnosno takozvana nezavisnost pomesne Crkve.
"A, očigledno, nije ni čuo za savremeni, svepravoslavnim konsenzusom formulisani stav po ovom pitanju. Da je išta o tome načuo, znao bi da nijedna pomesna Crkva, sama za sebe, ne može dati autokefaliju već samo predložiti svepravoslavno razmatranje eventualnog osamostaljenja nekih svojih eparhija. Žalim što moj uvaženi stariji brat i saslužitelj ne zna – ili možda ne želi da zna", piše vladika bački.
Njegovo preosveštenstvo navodi da kada bi bila primenjena “lavrentijevska logika, jedan crkvorazbijački puč, antisaborski i antisaborni akt samoproglašenja, izvršen uz aktivno učešće i podršku svetovne, pritom bezbožničke i anticrkvene vlasti, treba prosto-naprosto priznati: bezakonje treba proglasiti zakonitošću, raskolništvo crkvenošću, mržnju ljubavlju, zlo dobrom”.
- Kuda bi nas to odvelo? Šta bi ostalo od Crkve i njenog bogoustanovljenog poretka? Ima li u istoriji Crkve ijednog primera za takvu metodologiju rešavanja kanonskih pitanja? Da li su blaženopočivši patrijarsi German i Pavle i toliki naši episkopi za vreme trajanja već gotovo poluvekovnog raskola bili u teškoj zabludi ili u stanju umne pomračenosti kada su, uprkos svim pretnjama tadašnjeg režima, zauzeli odlučan, a kanonski i jedini mogući stav prema crkvenim pučistima i njihovim nastavljačima? Da li su i sve pomesne Pravoslavne Crkve u zabludi – ili „nezrele”, kako vele vođe raskola u Skoplju – zato što, solidarno sa SPC, ne priznaju samoproglašenu autokefaliju i odbijaju kanonsko opštenje sa raskolnicima - pita vladika bački.
On poredi ako nekoliko episkopa u raskolu mogu, po ovoj teoriji, “mirno i hladnokrvno, umesto predviđenih kanonskih mera, da čekaju priznanje, odnosno nagradu za rušenje crkvenog poretka, odbacivanja bratske ljubavi i gaženja sopstvenog ispovedanja vere datog pred episkopsku hirotoniju, zašto onda i bilo koji sveštenik ili monah ne bi mogao da proglasi svoju nezavisnost ili „autokefalnost” u odnosu na nadležnog episkopa”.
"Recimo na episkopa šabačkog Lavrentija, pa da, umesto crkvenog suda i raščinjenja, čeka i dočeka priznanje i odlikovanje, poput, recimo, priznanja i odlikovanja koje je od pomenutog epikopa dobio nesrećni pop Peranović? Zašto to, na kraju krajeva, ne bi mogao i bilo koji vernik", dodaje episkop bački.
Episkop Lavrentije najavio je u izjavama medijima da bi on ili neko drugi mogao da na Arhijerejskom Saboru da predloži da se nepriznatoj MPC da autokefalnost.
"Predložio je to pa ostao živ. Duboko sam uveren da, osim njega, niko ne bi predložio tako nešto, a sve se nadam da će i on u međuvremenu promisliti, a možda ponešto iz eklisiologije i kanonskog prava i pročitati. Umesto najavljenoga, mogao bi da učini nešto drugo. On je, naime, do sada tri puta podnosio i povlačio ostavku na aktivnu službu, odnosno na upravljanje Eparhijom. Ukoliko ovakvim potezima misli da kruniše svoju višedecenijsku arhipastirsku službu, mnogo korisnije i za njega i za Crkvu bilo bi, uveren sam, da po četvrti put zatraži umirovljenje i da pri tome ostane. Ovo govorim, pred Bogom i pred ljudima, krajnje dobronamerno, bez i trunke zlobe ili ironije", ističe bački episkop. 
On podseća i da ovo nije po prvi put da odgovara na navode vladike Lavrentija. 
"Poodavno, dok je episkop Lavrentije još bio mlad vladika, a moja malenkost mlad jeromonah, napisao sam mu pismo pod naslovom Quo vadis, Laurentie? Ono je bilo motivisano njegovim tadašnjim postupcima u odnosu na Rimokatoličku Crkvu: ponašao se, naime, kao da je jedinstvo među Crkvama već datost, a ne zadati cilj, ostvariv samo blagodaću Duha Svetoga", piše episkop. 
Svoje obraćanje vladika Irinej završio je rečima: 
“Sa svim poštovanjem prema sveštenom činu, godinama i nespornim zaslugama vladike Lavrentija, zaključujem pitanjem iz naslova i prve rečenice ovog neplaniranog i neželjenog obraćanja, i za adresata i za mene mučnog, ali ni u kom slučaju žučnog. Ponovo: kuda ideš, brate Lavrentije? Iterum: quo vadis, frater Laurentie?” 
 

У чему је гријешио тада блажене успомене владика Лаврентије? 

Ово питам, крајње добронамјерно, без трунке злобе или ироније... 

 

Видјех сад ово на Спутњику: 

https://rs.sputniknews.com/20220525/rakovic-istorijskom-odlukom-spc-sprecila-carigradskog-patrijarha-da-ponovi-ukrajinski-scenario---1137710243.html

Ако је тачан Раковић онда је то тај одговор на моје постављено питање.  И баш ми жао што ово није доживио владика Лаврентије, мој омиљени владика, како бе се тек он радовао, и вјерујем да се радује у Царству Небеском.