Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak

[JESSY]

Ljudi se baš ispovređuju kad im neko ne
poželi srećan put, brz oporavak, rođenje
sinovca ili bilo šta što oni u tom času
očekuju. Pa se muče u sebi, pa se pitaju
čime su to zaslužili i odgovaraju odmah
potom kako ničim nisu i kako je taj i taj
zaboravio sve što je ovaj za njega činio kad
je njemu bilo potrebno... I ja sam se
jednom skoro naljutila na jednu ženu koja
mi se uporno nije javljala, a trebalo je. Kad
sam saznala da je umrla, i da tome ima
dosta vremena, postidela sam se pred
sobom i zauvek izlečila od očekivanja i
pravljenja modela po kome drugi treba da
se ponašaju prema meni. Možda je neko
stvarno umro, možda je nešto u njemu
umrlo, a možda baš tad kad od drugih
očekujemo, tražimo i bogoradimo, možda
baš u tom času umire ono najbolje u nama
- moć da razumemo i oprostimo svakom ko
nas se nije setio u nama važnom momentu.
Ako je momenat stvarno važan i stvarno
naš, onda tu ni za koga i nema mesta.
Trenutak ispunjen čistim životom traži celog
čoveka. Onog koji zna da nikad nije sam
kad je sa sobom.
Brankica Damjanović

[Boko90]

Covjek nikada nije sam, Bog je sa njim uvek...

[Давор73]

Сном је човек успаван тешкијем

у ком види страшна привиђења

и једва се опредјелит може

да му биће у њима не спада.

                           П.П. Његош

[Boko90]

Usamljenost je nezavisnost, a ja sam je priželjkivao i stekao tokom dugog niza godina. Nezavisnost je hladna, ali je i spokojna.. čudesno spokojna i prostrana, kao onaj hladni i tihi prostor u kome se okreću zvezde.

[JESSY]

Znaš, ono što neće da ti kažu jeste da, ma koliko pogrešna odluka koja sluša srce je ispravna i, ma koliko ispravna, odluka koja potiče iz racija pogrešna je.
Eto. Da znaš. Neće to da kažu, gadovi, kriju... Kriju zašto se ruše naši svetovi i postaju sivi i bolni... Zapamti, ali molim te, zapamti ovo što nećeš čuti nigde: svaki put kada ne poslušamo svoje srce, ubrzavamo svoj korak ka smrti! 

***

Čovek se uvek oseća bespomoćno naspram bola, bolesti i smrti... A kada još ima susret sa sobom iz budućnosti, onda ga taj bol polomi, zanemi od njega...

***

Sama, Isidora Bjelica

[JESSY]

Draga moja,
Pišem ti ovo iz najdublje nade da ćeš uspeti nešto da promeniš iako sebe smatram direktno odgovornom za formiranje tvojih misli, stavova, emocija... Kriva sam za svaku bajku koju sam ti pročitala, za svaki film sa hepiendom koji sam ti pustila, za svaku dečju knjigu koju su ti preporučili u školi, a ja ti nisam objasnila da je to laž. Mila moja, moj testament nije da ti ostavim ovo ili ono, jer je to nebitno, a ništa i nemam; želim da shvatiš, ako još uvek nije kasno, da je sve što smo ti tata i ja, baka i deda, i svi koji te volimo, čitali i pričali dok si bila devojčica - laž...
Ovo nije svet u kojem dobro pobeduje, ovo nije svet u kojem se žabe pretvaraju u prinčeve, ovo je svet okrutnih, gladnih, besnih i brutalnih... Oni nam, na svaki način, kroz knjige, kroz bajke, kroz religiju, kroz holivudske blokbastere, marketing, ispiraju mozak, pretvaraju nas u naivne i glupe žrtve i, dok se oni beskrajno bogate, mi obični, naivni smrtnici upropaštavamo svoje živote, verujući da pravda, dobrota i moral pobeduju na ovom svetu.
Pitaš me što sam se razbolela? Od tuge. Pitaš me zašto se razboleo mali Nik iz susedne ulice i u najtežim bolovima umro? Ne znam...
Niko ništa ne zna. Znam samo da mi je u detinjstvu amputirana racionalnost i proračunatost. Znam do sam verovala u bajke, znam da sam poverovala i u sve laži koje su mi potom plasirali kroz školovanje, druženje, na poslu... Činjenica je da je sve to laž... Svet je okrutno, brutalno mesto, gde se sve svodi na to ko će postati lovac a ko plen... Taj strašni lanac ishrane, jezivi ciklus opstanka u kojem slabiji gubi život, u kome je instinkt jedini gospodar bivstvovanja... A mi... Mi ljudi... U nama su i džungle, i tundra, i plaže, i reke... Sve je pomešano...
Uspevaju prostitutke, prevaranti, kalkulanti, obmanjivači i oni koji, kao i u ciklusu prirode, proždiru slabije od sebe - zašto? - zato što oni nisu čipovani, oni nisu žrtve virusa koji nas je učinio žrtvama sopstvenih romantičnih projekcija... Mi smo ovisne o našim romantičnim iluzijama...
Ne želim da ti pišem o sebi jer sve znaš. Znaš sva moja razočaranja i padove, izdaje, laži, tuge koje su me dovele do ovog ponižavajućeg trenutka. Dok ovo budeš čitala, nadam se da više neću biti na ovom svetu jer mi je snaga da pronađem smisao pojela svu energiju... 

Rodila sam te sa najvećom ljubavlju, međutim, moram da ti kažem ove tri stvari samo zato što te volim više od sebe i što si žena...
1. Gledaj samo sebe i da tebi bude dobro.
2. Ne veruj nikome, pa ni najbližima, prevariće te i uništiti.
3. Ako se, kao ja, udaš iz ljubavi, a ne zbog novca, strašno ćeš se zajebati, jer ljubav između muškarca i žene samo je iluzija u našoj glavi, i kada ta iluzija nestane, kada otkriješ njegovo pravo lice, ako ti ostane dva miliona, stvorit ćeš sebi novu iluziju a ne rak.
Voli te mama... Ne zameri mi sve one bajke kojima sam te hranila...
Juče sam ih spalila, da ne ostanu za tvoju decu...

 

"Sama"

[JESSY]

Kćeri moja,
Retko koja majka uspe da svojoj kćerci pre udaje i njenog odlaska iz kuće kaže sve ono što treba da zna i šta će joj koristiti u daljem životu. Kako podići i vaspitati dete, dovesti ga do kapije samostalnog života, najbolje zna svaka majka. Postala sam i sama veoma rano majka, neuka i neiskusna u svemu, puna raznih strahova i bojazni od neuspeha, učila sam na svim životnim usponima i padovima, zajedno sa tvojim odrastanjem. Kao i sve majke, najčešće sam koristila one reči koje deca baš i ne vole, "pazi se, čuvaj se, nemoj ovo, nemoj ono,…" itd… ali one prave životne mudrosti nisam uspela da ti saopštim, a za to je trebalo više vremena i tebi i meni. A ti si tako brzo odrasla. Sada ponekad mislim da deca najmanje vremena u svom životu provedu sa svojim roditeljima. 
Najviše svog vremena provela si u školi, a zatim u svojoj sobi učeći, pa sve one školske aktivnosti koje su te zaokupljale i razvile krila da što pre samostalno poletiš, a sve je to oduzimalo naše zajedničko vreme. Sve se dešavalo tako brzo i u nekoj jurnjavi od jutra do mraka. Samo su nam godišnji odmori do tvoje 17. godine bili mirni, veseli, provedeni zajedno i oni ispunjavaju moja najlepša sećanja, a verujem i tvoja.
Tako si brzo preskočila prag detinjstva i postala odrasla, u svemu si želela da izgledaš zrelije i deluješ starije, da što pre udješ kroz veliku kapiju punoletstva u život. To je odlika ponašanja svih mladih, neobuzdanih i nestrpljivih da što pre nadju pravu iskrenu ljubav za životnog saputnika i svoje mesto u društvu. I tada sam osećala veliki strah i zbog njega opet činila neke greške koje deca ne vole. 
Nema osobe na svetu koja više želi sreću i uspeh svojoj deci od njihove majke. Svaka majka na ovim slovenskim prostorima je nešto više, emotivnije vezana za svoju decu od ostalih majki sveta. Možda je tome "kriva" naša prošlost u kojoj su vekovima naši preci skrivali mušku decu od janičara, žensku od razuzdanih vojnika. Život na kapiji Evrope bio je težak u prošlosti, a samo oni koji poznaju našu istoriju i naš narod, mogu nas razumeti. U tim vremenima, srce slovenskih majki je krvarilo zbog dece. Taj strah se duboko urezao u gene naših predaka i mi smo ga nasledili.
I pored sveg blagostanja koje uživate sada, postoji puno skrivenih opasnosti i mnogo gorih nego u svim predhodnim generacijama. Danas se možeš spasiti od najgore bolesti operacijom ili lekovima, ali od onih skrivenih zamki loših ljudi koji žive od prodaje droge, rasturanja zlih misli, raznih sekti, hemijskih zagadjivača se moraš sama odbraniti. Danas se očekuje od svake mlade obrazovane žene, umešnost življenja, prepoznavanje opasnosti u pravo vreme i jedino ćeš tako odbraniti sebe i sačuvati svoju porodicu.
I zato svaka majka dok je živa strahuje i brine nad sudbinom svoje dece bez obzira na njihovu starost. Svojoj ćerki želi bolju sudbinu nego što je ona imala, a i svaka nova današnja generacija mladih živi materijalno bolje nego predhodna. Ali nije sve u materijalnom bogatstvu.
Tog dana kada si napuštala roditeljski dom i pakovala svoje poslednje kofere, mnoge misli su mi mušićavo jurile kroz glavu. Toliko toga sam još imala da ti kažem, a u tom trenutku se nisam mogla setiti ničega pametnog, a da opet ne bude ono "nemoj ovako ili onako…". Sa skrivenim suzama i knedlom u grlu ispratila sam te kao što to rade većinom sve majke, znajući podsvesno šta te u životu još sve čeka, da je život jedna večita borba, a za mlade žene ta borba je danas mnogo veća.
Nema osobe na svetu koja će te više voleti od tvoje majke i znam da ćeš se toga setiti u životu uvek kada ti bude teško, i mnogo posle, kada mi duša ode u nebesko carstvo, znam da ćeš se tada setiti svake moje reči upućene tebi i da ćeš u pravo vreme ovu knjigu dati svojoj kćerki sa dopisanim novim, tvojim životnim mudrostima i iskustvima. Znam da ćeš uvek naći pravi odgovor i izabrati pravi put kad se nadješ u iskušenjima i nedaćama koje život sprema.
Blagoslovena bila kćeri moja! Voli te tvoja majka!

 

"Blagoslovena bila kćeri moja"

[Maslacak_]

Ni za jednu zivotnu stazu ne postoji vodic, svaka je neispitana, neponovljiva. Zato je u zivotu avantura pravilo, a ne izuzetak, jer je zivot putovanje kroz neispitane predjele, koje niko poslije nas ne moze ponoviti. Sve se staze potiru, uvijek se stvara nova konfiguracija, uvijek se ukazuje drugi pejzaz, druga klima, za svakog posebno. Zato moram biti svoj vlastiti vodic, prvi i poslednji putnik na putu koji samo ja mogu proci.
Lako cu pregaziti opasne bujice, ne gazeci ni do clanaka, ili cu se udaviti u smijesnom potocicu kao niko. Ali, ne mogu da cekam, ne mogu da stojim, i sve cu vidjeti tek kad se desi...
Mesa Selimovic, Ostrvo

[Iulianus]

I tako hodam beskrajnim brdima

I znam da ima nade

Da će ono što Ti stvori iz prašine

Družiti se s večnima

***

Kumranski spisi

[Iulianus]

(...)jer teologiji je, kažem, istinito jedino ono što joj je sveto; filozofiji, međutim, sveto je jedino ono što je istinito(...)

 

Ludvig Fojerbah, Predavanja o suštini religije

[Iulianus]

Gde si svetlost ugledao, tu ćeš jednom i usnuti;

Nikad zemlja nikog ne pušta iz svog zagljaja.

 

Ludvig Fojerbah, Predavanja o suštini religije

[Млађони]

пре 1 минут, Iulianus рече

(...)jer teologiji je, kažem, istinito jedino ono što joj je sveto; filozofiji, međutim, sveto je jedino ono što je istinito(...)

Filozofija postoji vec minimum 2500 godina i jos nije ustanovila sta je istinito... zapravo sta je istinito u filozofiji zavisi od trenda.... 

[Iulianus]

пре 2 минута, Млађони рече

Filozofija postoji vec minimum 2500 godina i jos nije ustanovila sta je istinito... zapravo sta je istinito u filozofiji zavisi od trenda.... 

Smanji Mlađo doživljaj 

...

Ovo je tema - "citati koji su ostavili utisak"

Prema tome, dabome 

[Млађони]

пре 1 минут, Iulianus рече

Smanji Mlađo doživljaj 

...

Ovo je tema - "citati koji su ostavili utisak"

Prema tome, dabome 

Imam valjda pravo da se nasmejem tvom "utisku" ???? 

Imamo potrebu da se nasmejem nekom ko unizava religiju zarad neke superiorne filozofije. 

Hvala ti sto koristis moje iskreno i otvoreno priznanje mojih problema u nasoj diskusiji. Vrlo lepo od tebe sto to radis.

[Iulianus]

пре 5 минута, Млађони рече

Imam valjda pravo da se nasmejem tvom "utisku" ???? 

 

Naravno da imaš. 

пре 5 минута, Млађони рече

Hvala ti sto koristis moje iskreno i otvoreno priznanje mojih problema u nasoj diskusiji. Vrlo lepo od tebe sto to radis.

Ne budi maliciozan, brate mili. Ništa je ne "koristim", no utisak mi je da ti nemaš problema tamo gde misliš da ga/ih imaš. Samo "utisak", ništa drugo.

Živ bio.