Свети Архијерејски Сабор 2022.

[александар живаљев]

Посланица поводом Стогодишњице васпостављања Српске Патријаршије

15. Мај 2022

 

ПОРФИРИЈЕ,

по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима сабраним на редовно годишње заседање Светог Архијерејског Сабора, упућује ову пастирску посланицу свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве поводом прослављања стогодишњице васпостављања канонског јединства Српске Патријаршије

Са радошћу вас, драга децо духовна, поздрављамо из једног од три историјска седишта српских патријараха, из Богом благословених Сремских Карловаца, где литургијски свечано прослављамо велики јубилеј који због епидемије нисмо могли да обележимо 2020. године, стогодишњицу обнове древне Пећке Патријаршије, односно уједињења свих српских црквених области, дотад у различитим статусима и јурисдикцијама, у једну и јединствену Српску Патријаршију.

Велика је наша радост у Духу Светоме зато што, молитвено помињући наше оце који су баш у Карловцима прогласили велико дело васпостављања јединства Српске Православне Цркве, имамо на уму да смо духовни потомци оних који су у овај део наше данашње Србије донели име Христово и организовани црквени живот још у апостолско доба. Апостол Павле у Посланици Римљанима поздравља Андроника, првог епископа античког Сирмијума, данас оближње Сремске Митровице, седишта древне епископије. У Сирмијуму, једној од четири престонице Римског Царства, у Диоклецијано-вим гоњењима су мученички венац задобили светитељи Божји епископ Иринеј, ђакон Димитрије, петорица каменорезаца са Фрушке Горе и многи други чија се имена налазе у именословима светих, а још више је оних чија имена нису записана, али су Богу позната. Као њихови наследници и баштиници, 1500. лета Господњег сремску епископију, сада на немањићком корену, поново успостављају изобиљем таланата од Бога благословени свети из рода Бранковића. Из дивних фрушкогорских манастира, које су подигли или обновили, из врдничког кивота светога кнеза Лазара, јазачког кивота светога цара Уроша Немањића и из крушедолских кивота светих Бранковића, никла је Карловачка митрополија, а потом и Патријаршија, која је изградила чврсто црквено устројство, али и била кључни покретач духовног и свеукупног друштвеног и културног развоја нашег народа све до победе у Великом рату.

Српска Православна Црква је, од незаконитог и насилног укидања Пећке Патријаршије 1766. године, живела подељена у митрополије и епископије у границама различитих држава, али се и у тим условима свака црквена организациона јединица старала да очува духовни и национални идентитет своје пастве, да обезбеди опстанак српскога народа. То је чинила по цену највећих жртава, непрестано разгоревајући пламен наде да ће се сви православни Срби поново сабрати под омофором и пред троном српског просветитеља, светитеља Саве.

И коначно, после победе у Великом рату, по ослобођењу и стварању државе јужних Словена, 12. септембра 1920. године у Сремским Карловцима, у присуству регента Александра Карађорђевића и државних званичника, одржан је Сабор архијерејâ на којем је, после стотину и педесет четири године, уз литургијско јединство, које никада није ни било нарушено, васпостављено и канонско и административно јединство и свечано проглашена обновљена Пећка Патријаршија, односно Српска Православна Црква, на подручју њене историјске и канонске јурисдикције. Тако су коначно испуњене тежње многих покољења наших предака.

Данас је наша света дужност да са молитвеним трепетом поменемо све архијереје који су били непосредни прегаоци у васпостављању и проглашењу јединства Српске Православне Цркве. На првом месту је то архиепископ београдски и митрополит Србије Димитрије Павловић, потом први патријарх обновљене јединствене Српске Цркве; митрополит црногорски Митрофан Бан, који је председавао и руководио седницама; митрополит дабробосански Петар Зимоњић, потоњи у Господу прослављени свештеномученик Петар Сарајевски, митрополит сарајевски Евгеније Летица, митрополит бањалучки и бихаћки Василије Поповић, епископ пакрачки Мирон Николић, епископ темишварски Георгије Летић, епископ горњокарловачки Иларион Зеремски, епископ задарски Димитрије Бранковић, епископ бачки Иринеј Ћирић, епископ рашко-захумски Кирило Митровић, епископ будимски Георгије Зубковић, епископ зворничко-тузлански Иларион Радонић и епископ вршачки Гаврило Змејановић.

Упућујући Господу благодарне молитве за ове наше оце и молећи њих да пред Престолом небеским помињу наше покољење, данас са поносом у саборно народно памћење уписујемо тај 12. септембар 1920. године, када је у Сремским Карловцима, уз хиљаде верника окупљених из свих ослобођених и уједињених српских земаља, уз звуке звонâ са свих карловачких храмова и топовске салве победничке српске војске, обнародован указ о обнови Пећке Патријаршије и саборном јединству српских црквених области: Архиепископије београдске и Митрополије Србије; Архиепископије карловачке и Митрополије српске, са епископијама далматинско-истријском и бококоторском; Архиепископије цетињске и Митрополије Црне Горе, Брдâ и Приморја; затим Митрополијâ скопске, рашко-призренске, велешко-дебарске, пелагонијске, преспанско-охридске, струмичке, једног дела Митрополије воденске, Епископије пољанске; Митрополијâ Босне и Хрецеговине: дабробосанске, херцеговачке, зворничко-тузланске и бањалучко-бихаћке, уједињених у једну аутокефалну Уједињену Српску Православну Цркву.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је убрзо, 28. септембра 1920. године, најугледнијег архијереја тог доба, митрополита београдског Димитрија, изабрао за првог патријарха обновљене Патријаршије, што је 20. новембра исте године  потврдио и Изборни сабор. Убрзо, 19. фебруара 1922. године, Патријаршија у Константинопољу је одговарајућим црквеним актом, свеправославно прихваћеним Томосом, потврдила уједињење историјских српских црквених области као „канонско и оправдано“, а Српска Православна Црква је призната, „за сталнo и заувек”, као сестринска Црква свих аутокефалних Православних Цркава.

Овај велики празник јесте празник јединства и слоге, дан када је од свих потврђена општа, свагдашња свест о јединству и континуитету наше свете Православне Цркве у историји, посебно од великог догађаја стицања аутокефалије, пре више од осам векова, од Жиче, Пећи и Карловаца до Београда. И ми данас, после стотину година, радосно објављујемо и прослављамо овај историјски догађај, било да живимо у матици, било у некој од српских или околних земаља, било у расејању, разбацани буром историјских ветрова широм шест континената.

У свим невољама, недаћама и страдањима Српска Православна Црква је делила и радости и туге васцелог српског народа, а Патријаршија српска је била и остала символ народног јединства и онда када је државно устројство и јединство бивало разбијено.

Због свега тога ми ових дана, када се сећамо подвига наших предака који су жудили за јединством, за јединство се борили и јединство Цркве остварили, озарени светлошћу Васкрсења Христовог, шаљемо архипастирски благослов свој пуноћи наше Српске Православне Цркве, историјске Патријаршије пећке и београдско-карловачке, и позивамо наш верни народ у земљи и расејању да, упркос свим искушењима, остане и истраје у заједништву, у крилу своје Мајке Цркве.

Дано у Патријаршији Српској
у Сремским Карловцима
15. маја лета Господњега 2022.

Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом:

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ

Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ
Митрополит црногорско-приморски ЈОАНИКИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
Епископ буеносајрески и јужно-централно-амерички КИРИЛО
Епископ Митрополије аустралијско-ново-зеландске СИЛУАН
Епископ далматински НИКОДИМ
Епископ осечко-пољски и барањски ХЕРУВИМ
Епископ ваљевски ИСИХИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки МЕТОДИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ

Умировљени Епископ зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Умировљени Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ
Умировљени Епископ средњоевропски КОНСТАНТИН
Умировљени Епископ славонски САВА
Умировљени Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Умировљени Епископ нишки ЈОВАН

Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН
Викарни Епископ топлички ЈЕРОТЕЈ
Викарни Епископ хвостански ЈУСТИН
Викарни Епископ мохачки ДАМАСКИН
Викарни Епископ марчански САВА
Викарни Епископ хумски ЈОВАН

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни епископ стобијски ДАВИД

[александар живаљев]

Јутрошња штампа доноси извештаје о јучерашњој свечаности у Сремским Карловцима, по правилу, што таблоиднији лист то мањи извештај.

[александар живаљев]

Дио моштију, икона и служба свештеномученика Риста Јарамаза у Сремским Карловцима

мај 16, 2022 у 06:26 | mitropolija.com

У Сремским Карловцима започело је редовно мајско засиједање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. У претходна два дана свечано је обиљежен и прослављена 100-годишњица васпостављања Српске Патријаршије.

Сремски Карловци су од јуче богатији и са моштима свештеномученика Риста Јарамаза. Наиме, Владика будимљанско-никшићки Методије, архимандрит Арсеније, игуман манастира Косијерево, протојереј-ставрофор Велимир Јововић и протођакон Владимир Јарамаз предали су дио моштију, икону и службу свештеномученика Риста Јарамаза.

Преносимо обраћање протођакон Владимира Јарамаза потомка свештеномученика Риста:

Ваша Светости, Ваше Високопреосвештенство Ваше преосвештенство, оче ректоре, часни Оци, сестре монахиње, браћо и сестре

У радости данашњег сабрања наша су срца испуњена милином и топлином јер смо дошли међу братственике и иноплеменицике по духу светосавском и  светоарсенијевском. Дошли смо са оне љуте светосавске границе Црне Горе и Херцеговине, која је освештана и заливена жртвом и крвљу наших најбољих синова и кћери. Дошли смо и са собом довели вашег ђака а нашег духовног првака – свештеномученика о. Риста Јарамаза. Оче ректоре, доводимо Ти овога нашег ученика и Христовог послушника, који је положио онај најзначајнији испит који сваки хришћанин може и мора положити да би се убројио међу људске и божје угоднике. О. Ристо Јарамаз је отишао из овога свијета мученички страдајући далеке 1942. године у оној богородичној херцеговачкој башти у долу Валске цркве од братске руке, а враћа се овдје, међу своје, у сремску равницу црквеношколске питомине. Молим Вас зато, оче ректоре, да га дочекате како доликује а он ће Вам као Христов ученик дати достојан одговор на свако питање. Ако га питате, рећи ће вам не само о себи и своме животу већ о оној вјери и невјери народа и племена светосавскога и светолазаревскога којем је припадао и које се послије Косова склонило у љуте стране крша и камените планине Опутних Рудина и Бањана. О. Ристо је небески пјесник који ће вам испјевати оним његошевским стихом свој живот: „вољех царство земно изгубити, но небесно да изгубим царство“. Зато и кажемо даданас: Оче Ристо, учениче и ђаче карловачки, Твоје свето и мученичко тијело је одговор који дајемо као хришћани на сва људска питања од постанка свијета, на ону “прегршт свести”, како си као пјесник пјевао, у којој смо запретени именом Христовим, и којом разумијемо и себе и другога као бића која су научена да воле и да живе у заједници са Богом. Радујемо се као људи кад на свијет дође новорођенче, које се јави плачем свијету, а тугујемо плачем када са њега оде. Али само онај ко задобије и земљу и небо и Христом се озрачи радује се оним свјетлозарним осмјехом који у вјекове не престаје. Онебеси се земља и оземни се небо кад се свети човјек пресели на ону границу са које се све види. Тако се и данас овдје, у светим Сремским Карловцима, нашим српским црквеним границама кољенопреклоно небо отворило у вашим срцима и лицима да прими свога ђака о. Риста свештеномученика који се вратио да би ту остао и тако и Срем и Херцеговину и Црну Гору и цијело Српство спојио у својој светости и Богу га предао. Тај пут је она божанска Литија која није стала и никада неће стати док је свијета и вијека и док је у њему људског лица и људских личности. Ми смо вам донијели оно најбоље што смо имали да вам се мало одужимо и на Светом Арсенију, који се код нас зауставио и предахнуо да би нас са свима светима у оној последњој сеоби нашега народа повео и настанио у земљи нашег свељудског одредишта. Као потомак по тијелу и потомак по духу свештеномученика о. Риста Јарамаза благодаран сам и Вама, преосвећени владико, и Вама, браћо и сестре, на овом дану који Бог створи да се у њему прослави Име његово и име угодника Божјих. Теби, оче Ристо, срећан останак, јер дошао си међу своје.

   

 

[александар живаљев]

Под сводовима Спомен-храма Светог Саве на Врачару 16. маја 2022. године, под председништвом Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија и уз учешће високопреосвећене и преосвећене господе епархијских архијереја, отпочео је радни део заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.Заседање се одржава у крипти Светог великомученика кнеза Лазара, a по процедури одређеној Пословником о раду заседање почиње усвајањем дневог реда који чине приспели предмети достављени од стране Светог Архијерејског Синода, а наставља се разматрањем извештаја свих централних црквених тела, органа и завода. На крају заседања Сабор ће о свом раду издати саопштење за јавност.

 

[Драгана Милошевић]

 

[александар живаљев]

Исте шпекулације, са истих адреса, од истих аутора, као и прошле године:

SAZNAJEMO: Jovan Ćulibrk prvi favorit da nasledi Porfirija u Zagrebu

NOVA S Autor:Vojislav Milovančević16. maj. 202216:42 > 16:44

 

Episkop Jovan Ćulibrk i patrijarh Porfirije Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Episkop pakračko-slavonski, Jovan Ćulibrk, ima najveće šanse da postane novi mitroplit zagrebačko-ljubljanski, saznaje “Nova” iz izvora u Patrijaršiji.

 

Prema informacijama našeg portala, Ćulibrk je u prvi plan iskočio uoči Sabora, iako je prvobitna ideja patrijarha Porfirija bila da još godinu dana administrira Mitroplolijom zagrebačko-ljubljanskom.

“Vladika Jovan se u poslednje vreme najčešće spominje u tom kontekstu. Zbog poznavanja prilika u Hrvatskoj, smatra se idealnim čovekom za mesto mitropolita”, navodi naš izvor.

Od izbora Porfirija Perića za patrijarha Srpske pravoslavne crkve, u februaru prošle godine, mesto mitropolita zagrebačko-ljubljanskog je ostalo upražnjeno. Na redovnom zasedanju Sabora, održanom u maju 2021, odlučeno je da patrijarh nastavi da upravlja mitropolijom u narednih godinu dana i izbora novog naslednika.

Od momenta kad je Porfirije postao patrijarh, episkopa pakračko-slavonskog je većina u SPC videla kao novog mitropolita, ali je, kako saznajemo, on sam u nekoliko navrata izrazio želju da ostane u svojoj eparhiji i da radi na njenom podizanju

Prema saznanjima “Nove”, pored Ćulibrka, među onima koji su se pominjali kao mogući naslednici patrijarha u Hrvatskoj su i episkop kruševački David i vikarni episkop patrijarha Savo Bundalo.

Dok se za vladiku Davida ističe da nema preterane šanse, izvori našeg lista iz SPC navode da je Bundalo i dalje među kandidatima, ali da će u slučaju kandidovanja Ćulibrka svi ostali konkurenti imati manje šanse.

[александар живаљев]

Овогодишње заседање Светог Архијерејског Сабора, сасвим извесно, биће обележено успостављањем канонског јединства са досадашњом Македонском црквом у расколу. Тако и треба да буде јер је превазилажење раскола један и од највећих чинова у православљу.

Због тога овде остављам форумске поруке на ту тему:

Што се тиче осталог прегледа данашње штампе, о другим тачкама Сабора углавном се мало говори, има неколико шпекулација о "кадровским решењима".

Београдски листови доста пишу о Дритану и његовој "спремности" да потпише Темељни уговор... Данас су се појавиле и теме о акцији новог црногорског министра вањских послова Ранка Кривокапића, да обезбеди независну цркву за ЦГ у договору са колегом министром из Украјине... На ове Рањове акције оштро одговара председник цетињске црквене општине инж. Рајко Радусиновић.

[александар живаљев]

Patrijarh Porfirije i arhiep. makedonski Stefan služiće liturgiju pomirenja 19. maja

Sabor SPC saopštio je juče da za makedonsku crkvu prihvata status najšire moguće autonomije, odnosno pune unutrašnje samostalnosti, koji joj je dodeljen još 1959. godine.

 

17 Maj 2022 12:00

 

 

 

 

Patrijarh srpski Porfirije i arhiepiskop makedonski Stefan služiće 19. maja liturgiju pomirenja u Hramu svetog Save u Beogradu, rečeno je Tanjugu u Patrijaršiji.

Luturgija će početi u devet sati, a sasluživaće svi arhijereji obe crkve.

 

Foto Tanjug/R. Prelić, arhiva

[александар живаљев]

Други дан радног дела Светог Архијерејског Сабора

Под сводовима Спомен-храма Светог Саве на Врачару 17. маја 2022. године, под председавањем Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија и уз учешће високопреосвећене и преосвећене господе епархијских архијереја, настављен је радни део заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.

 

 

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

[александар живаљев]

Стефан Каргановић: Црквене прилике у САД условно се нормализују

BY СТАЊЕ СТВАРИ on 17. МАЈА 2022. • 

На потезу је сада Свети архијерејски сабор да на заседању које је почело 15. маја постави архијереје којима би амерички Срби искрено могли да узвикну „Аксиос!“

Стефан Каргановић (Извор: standard.rs)

 

Хвала Богу, множе се знаци да се донедавно изразито лоше стање у трима епархијама Српске православне цркве у Сједињеним Америчким Државама постепено поправља. Да будемо неумољиво прецизни, бољитак који се за сада на хоризонту назире искључиво  је материјалне и административне природе. Мада те димензије јесу значајне за живот и делатност Цркве у свету, њихова ограничења ипак је важно нагласити зато што оне не задиру нити одређују суштину мисије Цркве у том истом свету. Суштину је у својој приступној беседи приликом уздизања на патријаршијски престо најбоље изразио  блаженопочивши патријарх Павле када је, у име Цркве, рекао да је „наш програм – Јеванђеље Христово.“

Према томе, програмска визија и надахнуће који треба да анимирају Христову Цркву, и све њене саставне делове укључујући  епархије и парохије у северној Америци, бескрајно су изнад релативно приземних, али истовремено ни мало неважних спорних питања која су настала у америчкој дијаспори. Већ неколико година врло интензивно, а деценијама уназад латентно, то су питања која смућују онај знатни део српске дијаспоре у САД који је окупљен око своје Цркве и брижно прати све што се у њој и око ње догађа.

Да подсетимо читаоце, смута је кренула пре неколико година када је сасвим случајно, захваљујућу будности неколицине свештеника и верника, откривена једна поражавајућа правна ситуација. Тројица српских епископа у САД, на своју руку и иза леђа Светог архијерејског сабора, Светог архијерејског синода, клира и пастве, криомице су, као пунолетни амерички грађани, формирали необичне „корпорације,“ – секуларна правна лица устројена тако да се налазе под њиховом искључивом контролом, а којима су наденули називе који не само да су били нетрадиционални, већ су их формулисали на начин да се практично избрише, или у сваком случају знаковито прећути, веза између тих новоформираних приватно-секуларних тела и централних органа Српске православне цркве у Београду.

Као да довођење у питање органске и канонске везе са матичном Црквом у Србији није било довољно, организатори ове нове приватно-секуларне структуре отишли су још један корак даље. У правна акта која су пред америчким властима у тајности регистровали они су уградили механизам за пренос целокупне црквене имовине у својину посебно за ту сврху основаних једночланих правних лица, или „корпорација.“ У свакој од три приватно-секуларне корпорације било је предвиђено да, уколико би систем који су планирали заживео, тај један члан, власник и господар целокупног црквеног иметка, буде епископ у својству пунолетног америчког грађанина. По новом устројству, пред америчким властима епископ би имао апсолутно право располагања црквеном имовином која је била стечена доприносом бројних поколења америчких Срба. Ти верници Српске православне цркве радили су под најтежим условима и често су од уста одвајали да би подигли Светосавске оазе, српске цркве и манастире, које данас красе  северну Америку и чувају огањ српског православног духа и културе на том континенту.

Циљ њиховог побожног и родољубивог прегнућа и самоодрицања није био да њихова црква и потомци заврше у неком топионичарском лонцу, односно у њиховим приватно-секуларним корпорацијама.

Али поред материјалне стране овог питања, убрзо се појавила и једна друга страна, не мање узнемирујућа.

Многи амерички Срби, не без разлога, посумњали су да се у позадини ове чисто материјалне интриге, поред личне амбиције и самовоље тројице српских епископа, налази и једна друга, и још злослутнија интрига црквенополитичке природе, много ширег обима и далекосежнијег домета. Већ неколико деценија, а колико је писцу ових редова из непосредног искуства познато још од осамдесетих година прошлога века, унутар српске Цркве у САД делује струја која заговара једну необичну тезу. На начин како њени поборници тумаче црквене каноне, у дијаспори није дозвољено постојање више територијално преклапајућих јурисдикција, везаних за разне матичне цркве. Уместо тога, решење које они предлажу било би да се све дијаспоре, српска, грчка, румунска, бугарска, руска, итд. изузму из састава својих матица и ставе под јединствену јурисдикцију цариградске Патријаршије.

Ствари сада, како би се то у Америци рекло, долазе у фокус. Овакав план можда би имао одређени смисао са становишта јерархијски хипертрофираног Фанара, са сувишком архијереја и црквених достојанственика али критичним мањком пастве. Али, са становишта православних етничких заједница, са живом свешћу о свом идентитету и блиским везама са матичном земљом, он нема никаквог смисла. А за православне Србе који припадају Цркви коју је основао Свети Сава, понајмање.

Баш те околности највероватније објашњавају конспиративну атмосферу у којој је био изведен покушај преврата у српској Цркви 2017. године. Тај преврат замало да није успео.

Ако амерички Срби ништа нису знали о потезима и плановима тројице епископа у САД, Српска патријаршија је у то била упућена још мање.

Током 2019. године, звонили су аларми који су најзад пажњу виших црквених органа усмерили на необично понашање тројице владика из САД и на бројне неправилности у њиховом раду, што је чак наговештавало и могућност отцепљења од Српске православне цркве и раскол. На захтев Патријаршије да се испитају околности ових дешавања и да јој се поднесе транспарентан извештај, епископи су се оглушили. Америчка паства се ускомешала као ретко до тада. На иницијативу тадашњег патријарха Иринеја, за 29. фебруар 2020. заказан је ванредан сабор у месту Клирвотер, Флорида, да би се у присуству патријарха разјаснило у ком смеру се креће Српска православна црква у САД и какве су намере тројице епископа из САД.

Сабор је одржан и донео je једногласне одлуке свих присутних делегата да се сепаратистички тзв. Устав српских православних епархија у САД поништи, а пренета црквена имовина врати на стање пре 2017. године, односно у оквире црквеног поретка који је прописан Уставом СПЦ.

Током наредних месеци, вршени су интензивни и углавном безуспешни покушаји да се тројица епископа приволе да укину са становишта црквене праксе илегалне „корпорације“ за преузимање црквене имовине, које су у тајности и без знања и благослова виших власти формирали са нејасним и сумњивим циљевима. Неколико рокова је прошло без одзива са њихове стране. На крају, суочена са систематским одуговлачењем и потпуним одсуством сарадње, Патријаршија је била принуђена да формира стручну Комисију да се позабави овом озбиљном ситуацијом која је очигледно угрожавала интегритет српске Цркве.

Стручни правни тим Комисије Светог архијерејског синода је извршиo увид у све релевантне документе приватно-секуларних корпорација и важеће законе у САД. Као последица стечених сазнања, комисија је израдила план за санирање насталог стања који предвиђа поништење свих нетранспарентно донетих одлука и укидање једночланих приватних корпорација чије формирање је изазвало кризу. Кључни сегмент комисијиног плана је правно реструктурирање Српске православне цркве у северној Америци, у саставу епархија источноамеричке, новограчаничко-средњезападно америчке и западноамеричке у оквирима Устава СПЦ са свим заштитним и контролним механизмима које он садржи. Документа – оснивачки акти – после интервенције Светог архијерејског синода на предлог Комисијe већ су доступна јавности на веб-сајтовима државних секретара у савезним државама Илиноис и Њујорк, а, како сазнајемо, врло брзо ће бити доступна и за Калифорнију, Индијану, Охајо и Пенсилванију.

Предложени план узима у обзир главне рањиве тачке у досадашњем систему управљања утолико што налаже темељну имовинскоправну реконструкцију на територији трију епархија у САД. У нови систем су уграђени механизми којима би отуђивање  црквене имовине убудуће било онемогућено, а представници Српске патријаршије позиционирани су као пуноправни чланови у сва главна црквена тела у северној Америци. Како се види из садржаја конститутивна акта су, после ове интервенције, недвосмислено потврдила да су српске епархије у САД неодвојиви део Српске православне цркве, која над њима врши неупитну канонску јурисдикцију.

Под претњом свргнућа, амерички епископи су се најзад помирили са овако драстичном интервенцијом.

Искуство задњих неколико година у потпуности оправдава настојање да се амерички део српске црквене дијаспоре правно што чвршће веже за Цркву у матици. Предложено решење за америчку дијаспору формулисано је као непосредни и специфичан одговор на центрифугалне тенденције које су настале међу епископима (али не и свештенством и народом) у САД, али оно може да послужи као модел за превентивно сузбијање сличних тенденција које би се могле појавити и на другим местима. У скорашњем периоду, већ смо били сведоци врбовања архијереја и низа грубих упада једне јурисдикције на канонску територију друге.

Српска Црква се мора хитно позабавити импликацијама тих појава и предузети канонске и, у разним државама где је присутна, одговарајуће правне мере ефикасне самозаштите.

Ипак, све мере такве врсте, ма колико хитне и лековите биле, више лече симптоматологију него узрок пошасти. Када је реч о српској Цркви у Америци, узроци нездравог стања сежу много дубље и не могу се лечити искључиво правним и административним средствима.

Болна чињеница, чије горке плодове Црква управо жање, јесте то да је северноамеричка дијаспора већ деценијама духовно проблематичан кутак српског расејања и да је за то занемарено стадо избор пастира углавном био очајно лош. Надлежним црквеним круговима било би корисно скренути пажњу на учење св. Апостола Павла у овој материји:

„Истинита је ријеч: ако ко епископство жели, добро дјело жели. Али епископ треба да је без мане … трезвен, мудар, поштен, гостољубив, кадар да поучава; … кротак, мирољубив, не среброљубив; Који својим домом добро управља … а ако неко не умије својим домом управљати, како ће се моћи старати за Цркву Божију? … А треба да има и добро свједочанство од оних који су напољу, да не би упао у срамоту и замку ђавољу.“ (1 Тим. 3, 1 – 6)

Усредсређеност на решавање других, неспорно такође важних питања која утичу на црквени живот, у најбољем случају може довести до релативног бољитка уколико се не би испоштовали критеријуми које је изложио св. Апостол Павле за избор будућих предстојника тих трију епархија, ионако изложених – као и све остале верске заједнице у САД – снажним нападима секуларизације, асимилације, и других појава пост-хришћанског глобалистичког света. Труби која даје неразговетан глас (1 Кор. 14:8) слабо ће се ко одазвати, и то управо јесте оно што сажима преовлађујуће стање у српској Цркви у Америци. Њена смућена паства налази се на рубу осипања услед промашених ангажмана, недоличног понашања и неподражавања Онога у чије име су постављени да делају и говоре, од стране духовно залуталих пастира.

На потезу је сада Свети архијерејски сабор да на заседању које је почело 15. маја постави архијереје којима би амерички Срби искрено могли да узвикну „Аксиос!“ и да тако скине предзнак условности са делотворности мера које ће предузети да би се црквени живот у САД вратио у нормалне токове. Без свести да америчку дијаспору могу да препороде само архијереји који живе посвећеним хришћанским животом, половична, чисто административна решења имаће највише козметички учинак. Без обзира колико била заиста неопходна да би се спречило настајање веће штете, сама по себи  решења такве врсте не могу спасити српско православље у Америци.

 

 

[александар живаљев]

Vučić u sredu sa patrijarhom i episkopima SPC

DRUŠTVO Autor:Beta17. maj. 2022 18:10

 

Foto: TANJUG/ MILOS MILIVOJEVIC/ nr

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se u sredu u Beogradu sa patrijarhom srpskim Porfirijem i episkopima Srpske pravoslavne crkve (SPC) koji učestvuju na redovnom godišnjem Arhijerejskom saboru SPC.

 

Kako je najavljeno, sastanak će biti održan u zgradi Predsedništva na Andrićevom vencu.

Početak sastanka zakazan je za 13.30 časova.

[александар живаљев]

Састанак председника Вучића са патријархом Порфиријем и епископима СПЦ

Председник Србије Александар Вучић угостиo je патријарха српског Порфирија и епископе Српске православне цркве, који су се окупили на редовном овогодишњем Архијерејском сабору СПЦ.

13:54

Патријарх Порфирије: Оно што желимо себи желимо и другим заједницама

Партијарх Порфирије се захвалио председнику Вучићу на одговорном понашању у овој ситуацији и принципијалном ставу.

"Све је прожето и срцем и емоцијом и љубављу која има амбицију да не буде искључива и да не буде пристрасна. Хвала што чините све да грађанима чините да кроз ову кризу прођу што лакше", навео је патријарх.

Партијарх Порфирије рекао је да где год да се налазе поштују све државе где се налазе. 

"Хоће да нас прикажу да смо продужена рука једнима или другима. то није тачно и ми немамо потребе да то демантујемо. Трудимо се да живимо духом цркве и да проповедамо Јеванђеље народи. Не желимо да будемо херметички затворени у себе", истакао је.

За нашу цркву је најважније стање наше цркве у матици, а то ј Србија, напоменуо је патријарх Порфирије и захвалио се држави на односу према СПЦ, али и на односу према свим осталим верским заједницама у Србији.

"Ми не желимо да имамо било шта више од других верских заједница. Оно што желимо себи желимо и другим заједницама", каже патријарх Порфирије. 

КРАЋЕ

13:52

Патријарх Порфирије: Да се језик оружја заустави

Патријарх Порфирије је захвалио на позиву председнику Србије и на топлим речима добродошлице.

"Хвала вам на прецизном и кратко изложеном опису стања и глобалне ситуације", рекао је патријарх.

Времена су компликована и више него тешка. Лежемо и будимо се са мишљу када ће доћи крај сукобу у Украјини, подвукао је патријарх.

"То није сукоб између две земље које би по свему требале имати могућност заједничког живота већ дубљи сукоб. То није само геополитички сукоб, већ сукоб цивилизација који нас доводи у позицију да имамо став", каже патријарх Порфирије.

Додаје да је став цркве став молитве Богу за мир. "Најбољи могући пут да се са Богом миримо", поручио је патријах.

Зато и ми као Сабор и црква се трудимо да се кроз речи молитве обраћамо Богу. Човек не може сам да успостави мир, навео је патријарх.

Сукоба је било безброј, мир је долазио у неочекиваним ситуацијама, молимо се да мир дође на све људе, у овом тренутку на простору Украјине, поручио је патријарх.

Да се језик оружја заустави и да се започне дијалог, поручио је Порфирије.

13:50

Вучић: Покушаћемо да сачувамо мир по сваку цену

Председник Вучић је изјавио да од дана када је руски председник рекао на чему заснива упаде у Украјину, све западне силе убрзано раде да се реши "косовски чвор" како би избили руском председнику аргумент из руке. 

 "Ми смо једина земља која није увела санкција Русији и налазимо се под огромним притиском. То нама прави велике проблеме и пртисци ће бити све већи. Нама је потребно да чујемо и ваше ставове", каже Вучић.

Напоменуо је да ће све одлуке доносити у интересу грађана Србије, покушаћемо да сачувамо мир и стабилност по сваку цену.

КРАЋЕ

13:44

Вучић: Више од свега нам недостаје мир

Желим да се захвалим што можемо да разговарамо о различитим питањима за српски народ, рекао је председник Вучић на састанку са патријархом и епископима.

У разговору са Вама много тога научимо, добијемо нову наду и енергију да можемо на боље да мењамо будућниост, каже Вучић.

Ваша светости који столујете на престолу Светог Саве желим да се захвалим на пажњи коју показујете, каже председник.

Данас нам више од свега недостаје мир и од кога додатно тражити мир ако не од бога, рекао је Вучић.

Србија се налази у много тежој ситуацији него што изгледа, али да ли се озбиљни облаци надвијају и над нашом земљом - да, поручио је Вучић.

Имали смо и данас и претходних дана састанке за припрему за зиму, биће теже него икада, додао је председник Србије.

Што се нас тиче вршимо све припреме да урадимо све што можемо, налазимо се у специфичној ситуацији због КиМ и ако смем да искажем поштовање владики Теодосију што је дошао на данашњи скуп, каже Вучић.

"Биће све теже сачувати интересе јер ће притисци бити све тежи", истакао је Вучић.

Сусрет се одржава у згради Генералног секретаријата председника Републике.

Извор:

Састанак председника Вучића са патријархом Порфиријем и епископима СПЦ

WWW.RTS.RS

---

Председник Србије Александар Вучић угостиo je патријарха српског Порфирија и епископе Српске православне цркве, који су се окупили на редовном овогодишњем Архијерејском сабору СПЦ.

 

[александар живаљев]

 

[александар живаљев]

Фотографије ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

[Ćiriličar]

пре 2 часа, александар живаљев рече

 

Сама чињеница да се Предсеник Републике Србије крсти је за највише похале. СПЦ вероватно није имала никада - од пада средњовеквоне српске државе - више слободе и подршке од стране државе. Остало, политика, геополитика, унутрашња политика су нешто друго што треба, али се јако мало узима у обзир.