Свети Архијерејски Сабор 2022.

[александар живаљев]

Овогодишње заседање Светог Архијерејског Сабора торжествено ће почети у недељу 15. маја у Сремским Карловцима. Овим ће се обележити 100 годишњица уручења Томоса обновљено Пећкој Српској Патријаршији 1922.

Тим поводом ЊП епископ сремски г. Василије упутио је Позив својим епархиотама  на молитвено учествовање у Сабору и указује на значај јубилеја који се обележава.

Посланица епископа сремског:

Велики сабор – Сремски Карловци | Епархија сремска - српска православна црква

WWW.EPARHIJA-SREMSKA.RS

 

[александар живаљев]

На овом линку могу да се нађу Саопштења за јавност о раду СвАрхСабора претходних година:

/files/spc_social.png

Саборска саопштења | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]

WWW.SPC.RS

 

[александар живаљев]

Подсећамо на наше теме са два прошла редовна заседања Светог Арх Сабора (2020 није било заседања због епидемиолошке ситуације). У архиви Поука, могу се наћи, наравно, и теме о ранијим Саборима.

[александар живаљев]

[александар живаљев]

Прослава стогодишњице васпостављања Српске Патријаршије биће одржана 14. и 15. маја 2022. године у Сремским Карловцима, једној од три катедре патријараха српских.

Прослава великог црквено-историјског јубилеја почеће у суботу, 14. маја 2022. године, у Саборном храму Светог оца Николаја свечаним дочеком Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и отачаствених архијереја где ће у 17 часова бити служено вечерње богослужење са доксологијом предстојатељу Српске Православне Цркве.

Његова Светост Патријарх ће затим у знаменитом сремскокарловачком Патријаршијском двору отворити мултимедијалну изложбу под називом „Један век од васпостављања Српске Патријаршије 1920-2020“. По речима ђакона Владана Радовановића, управника Музеја Српске Православне Цркве, биће изложене најзначајније инсигније које одражавају патријаршијско достојанство Српске Православне Цркве: панагија Срба Светитеља из 1923. године са оригиналним нацртима архитекте Пере Ј. Поповића и Уроша Предића, митра дванаест апостола, архијерејско жезло са којим је устоличен патријарх Димитрије, као и његова архијерејска одежда. Извршена је реконструкција некадашњег патријаршијског трона са балдахином, који се налазио у престоној дворани Патријаршијског двора у Сремским Карловцима, у којој је обављена свечаност васпостављања Патријаршије.

- Овом изузетном приликом биће изложена дела Уроша Предића Патријарх Лукијан Богдановић заступа Српску Цркву пред Светим Николом (Узбуркано море), Паје Јовановића Свети Сава мири браћу и Свети Сава крунише Стефана Првовенчаног, низ портрета првих српских патријараха који су дошли на подручје будуће Карловачке митрополије и портрета карловачких патријараха: Јосифа Рајачића, Лукијана Богдановића. Међу њима су најрепрезентативнији портрети патријарха Арсенија III Чарнојевића и патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте, рад Јова Василијевича из 1744. године, и патријарха Георгија Бранковића, рад Уроша Предића из 1906. године. У поставци ће се наћи престони крст цара Душана из ризнице манастира Високи Дечани и најзначајнији експонати из Музеја Српске Православне Цркве и Патријаршијског двора у Београду, неколико рукописних и штампаних књига, дела црквено-уметничког веза и текстила, митра и напрсни крст патријарха Арсенија III Чарнојевића, мали омофор и напрсни крст патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте, а по први пут се излаже напрсни крст и панагија патријарха Георгија Бранковића. Аутори изложбе и каталога су ђакон Владимир Радовановић, Владислав Касалица и др Миљана Матић, а сарадници на реализацији изложбе др Гордана Петковић, МА Биљана Цинцар Костић, Марија Јовић и МА Наталија Стокановић, истакао је управник Музеја Српске Православне Цркве.

Сутрадан, у недељу 15. маја 2022. године, у 8.30 часова у Саборном храму Светог оца Николаја Мирликијског, Његова Светост Патријарх г. Порфирије ће началствовати светом архијерејском Литургијом, као и чином призива Светог Духа на којој ће му саслуживати архијереји, чланови Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, који ће прву свечану седницу одржати одмах по богослужењу у престоној дворани Патријаршијског двора.

У 12.00 часова на градском тргу испред Патријарашког двора и Саборне цркве биће одржана свечана академија која ће бити отворена читањем Саборске посланице поводом великог јубилеја.

Предвиђено је да овом приликом наступите еминентни црквени хорови, најбољи српски драмски уметници, културно-уметничка друштва и ученици Богословије „Светог Арсенија“ у Сремским Карловцима.

[александар живаљев]

Политика и новосадски Дневник опширно пишу о планираној церемонији отварања овогодишњег Светог Архијерејског Сабора у Сремским Карловцима. Овим отварањем, заправо се обележавају два јубилеја  - васпостоваљање Српске патријаршије обједињавањем покрајинских цркава и избором првог патријарха 12. септембра по новом календару 1920, и добијањем Томоса којим је овај чин признат од Васељенске патријаршије 1922. године.

Планирано је да у суботу 14.9. патријарх Порфирије са већином архијереја, попут њихових претходника из 1920., допутује у Ср Карловце возом, а потом се у литији упуте ка Саборној цркви Светог оца Николаја у којој ће у 17 сати почети вечерње богослужење.

У 18 сати патријарх ће отворити богату пригодну изложбу у карловачком Патријаршијском двору (посетиоци ће моћи да је виде до 1. јуна). Биће изложена стара Јеванђеља, крст цара Душана, као и патријаршијске инсигније: жезал Карловачке митрополије, панагија Српских Светитеља коју је краљ Александар поклонио патријарху Димитрију и митра дванаест апостола, која се налази и на грбу СПЦ. Биће изложене и слике наших чувених сликара, архивски документи итд. Такође, у Карловачки двор је пренесен и трон у који је устоличен патријарх Димитрије, као и балдахин под којим се кретао у литији.

Сутрадан ће бити одслужена Света архијерејска литургија са призивом Светог духа. Архијерејима, како наводи архимандрит Нектарије, главни секретар Синода, ће саслуживати игумани Хиландара, Студенице, Крке, Ковиља, Острога, декани богословских факултета, ректори богословија.

У 11.30 ће се у Сали Патријаршијског двора одржати прва, Свечана седница Сабора, да би у 12 сати почела Свечана академија на тргу испред Патријаршије. Патријарх ће се народу обратити Саборском посланицом са балкона Патријаршије.

У програму наступају Симфонијски оркестар и хор Српског народног позоришта из Новог Сада, десет културно-уметничких друштава, дечји хор и хор Карловачке богословије, глумци... Очекује се присуство око 10 000 људи којима ће бити послужено освежење и окрепљење.

Позвани су највиши државни званичници, као и представници националних културно-научних установа.

Радни део Сабора наставља се 16. маја, као и прошле године, у крипти Храма Светог Саве.

 

[Драгана Милошевић]

Желим да буде што мање новинарских нагађања.

[александар живаљев]

Пре сат времена, Драгана Милошевић рече

Желим да буде што мање новинарских нагађања.

Сада као теме у новинама, конкретно Вечерњим новостима, помињу: македонско питање, позиција СПЦ у расколу у православном свету, стање Цркве у "региону"... Раније су се на неким порталима појављивале шпекулације о кадровским решењима (упражњене су три епархије: загребачко-љубљанска, западноевропска и шабачка).

[александар живаљев]

Упркос Драганиним жељама, пуно шпекулација у јутрошњем тексту Јелене Тасић, најављеном и на насловној страници DanasaДа ли ће патријарх Порфирије следити Вучићеву политику? Наводно, то је главна тема Сабора. Текст је тешко препричљив, мешају се бабе и жабе, наводно ће се о Мк говорити, истовремено, уопште се о том питању неће говорити на Сабору итд. Патријарху се замера небрига за Косово (sic!), подложност духовном оцу, мада се примећује да није потписао Апел против увођења санкција Русији, итд. Што се тиче кадровских решења, наводно се размишља о томе да патријарх још једну годину администрира Загреб-љуб. епархијом, а у осталим упражњеним епархијама би могло доћи до "рокаде" епископа. Власти Србије су, наводно, изразиле жељу да викарни владика Стефан Шарић добије епархију. Најављено је и повлачење из активне службе епископа британско-скандинавског Доситеја (Мотике). Све ово наведох из прес-клипинг, чланак ће се на мрежи вероватно појавити у току дана.

[Поуке.орг инфо]

On 13.5.2022. at 7:51, александар живаљев рече

Упркос Драганиним жељама, пуно шпекулација у јутрошњем тексту Јелене Тасић, најављеном и на насловној страници DanasaДа ли ће патријарх Порфирије следити Вучићеву политику? Наводно, то је главна тема Сабора. Текст је тешко препричљив, мешају се бабе и жабе, наводно ће се о Мк говорити, истовремено, уопште се о том питању неће говорити на Сабору итд. Патријарху се замера небрига за Косово (sic!), подложност духовном оцу, мада се примећује да није потписао Апел против увођења санкција Русији, итд. Што се тиче кадровских решења, наводно се размишља о томе да патријарх још једну годину администрира Загреб-љуб. епархијом, а у осталим упражњеним епархијама би могло доћи до "рокаде" епископа. Власти Србије су, наводно, изразиле жељу да викарни владика Стефан Шарић добије епархију. Најављено је и повлачење из активне службе епископа британско-скандинавског Доситеја (Мотике). Све ово наведох из прес-клипинг, чланак ће се на мрежи вероватно појавити у току дана.

На расколничком сајту Борба за веру је већ написан списак жеља и чему ће Сабор говорити.

 

[александар живаљев]

Из јутрошње прес-клипинга: Политика пише да ће теме везане за македонско црквено питање бити у центру пажње Сабора. Могуће је да се у току рада Сабор огласи ставом о недавним одлукама цариградске патријаршије, а да на крају рада изнесе свој предлог решења.

Исти лист наводи да у Српској цркви постоји велико незадовољство статусом верунауке у Србији (обавезни изборни програм, а не предмет) као и нерешеним радноправним статусом вероучитеља. Када су СПЦ и и све традиционалне цркве изашле пред просветне власти са усаглашеним захтевом да се реше та питања, деловало је да ће се до решења, заиста, и доћи. Каснији игнорантски став актуелног министарства просвете изазвао је разочарење у СПЦ. Јелена Чалија у Политици набраја и редовне теме којима се Сабор бави, од извештаја о раду епархија до ситуације на Косову и Метохији. По њој, биће изнет став и о питањима раскола у православном свету у светлу рата у Украјини.

Јелена Тасић у Danasu наводи да је Синод на јучерашњој седници усвојио текст Посланце поводом стогодишњице васпостављања Патријаршије. Такође, усвојен је предлог дневног реда Сабора, који се коначно утврђује на радном заседању које почиње у понедељак у крипти Храма Светог Саве. Ауторка поново отвара питање неусловности крипте за рад, снимања тока седница итд.

Очекује се и реакција на збивања на Косову у светлу дипломатских потеза тамошњих албанских челника (захтев за пријем у Савет Европе). Биће речи и о епархијама у САД...

Blic (Слађана Вукашиновић) такође, истиче теме Македоније и Косова. По њој, врх СПЦ изненађен је одлуком Вартоломејевог синода који је био упознат са преговорима СПЦ и МПЦ. Blic се највише бави евентуалним кадровским решењима. По изворима овог листа, патријарх би наставио да администрира еп Заг-љуб. до јесењег заседања Сабора, а највише шанси за избор новог епархијског архијереја шабачког има викарни епископ ремезијански Стефан (Шарић), а западноевропског викарни епископ хвостански Јустин (Јеремић). Говори се и о избору два нова патријархова викара...

[александар живаљев]

Патријарх Порфирије стигао у Сремске Карловце

14. Мај 2022 - 17:48 СПЦ.РС

http://www.spc.rs/files/u5/dst_8384.jpg http://www.spc.rs/files/u5/dst_8425.jpgЊегова Светост Патријарх српски г. Порфирије стигао је 14. маја 2022. године у поподневним часовима у пратњи архијереја редовном линијом Железница Србије у Сремске Карловце, једну од три катедре патријараха српских, где ће данас и сутра бити одржана свечана прослава стогодишњице васпостављања Српске Патријаршије.

• Патријарх Порфирије стигао у Сремске Карловце (фото)
• Вечерње богослужење у Саборном храму Светог оца Николаја (фото)

Предстојатеља Српске Православне Цркве на железничкој станици у Сремским Карловцима дочекали су Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије, председник Покрајинске владе г. Игор Мировић, градоначелник Новог Сада г. Милош Вучевић, представници локалних власти, свештенство, монаштво и верни народ. Његова Светост Патријарх се довезао кочијама до Патријаршијског двора праћен архијерејима, званичницима, децом и народом. После свечаног пријема у Патријаршијском двору биће служено вечерње богослужење у Саборном храму Светог оца Николаја.

Како је предвиђено програмом прославе, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије ће затим у знаменитом сремскокарловачком Патријаршијском двору отворити мултимедијалну изложбу под називом „Један век од васпостављања Српске Патријаршије 1920–2020“. Сутрадан, у недељу 15. маја 2022. године, у 8.30 часова у Саборном храму Светог оца Николаја Мирликијског, Његова Светост Патријарх г. Порфирије ће началствовати светом архијерејском Литургијом, као и чином призива Светог Духа на којој ће му саслуживати архијереји, чланови Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, који ће прву свечану седницу одржати одмах по богослужењу у престоној дворани Патријаршијског двора. У 12.00 часова на градском тргу испред Патријарашког двора и Саборне цркве биће одржана свечана академија која ће бити отворена читањем Саборске посланице поводом великог јубилеја.

[александар живаљев]

Изложба: Један век од васпостављања Српске Патријаршије 1920-2020

14. Мај 2022 - 23:31 СПЦ.РС

http://www.spc.rs/files/u5/patrijarh_izlozhba_skarlovci.jpg-Карловци и својом спољашном материјалном културом и својом духовном културом сведоче о чињеници да је наша Црква прожета са нашим народом и да заправо наш народ јесте у исто време и наша Црква, а са друге стране и наша Црква јесте наш народ. Ми себе препознајемо као православни народ и само у тој самоспознаји можемо препознати сазвежђе свих народа, а у исто време једино тако можемо бити и звезда у том сазвежђу, поручио је патријарх Порфирије.

Прослава великог црквено-историјског јубилеја, стогодишњице васпостављања Српске Патријаршије, почелa je 14. маја 2022. године у Сремским Карловцима. По свечаном дочеку, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије у 17 часова служио је вечерње богослужење у Саборном храму Светог оца Николаја, а затим је у знаменитом Патријаршијском двору отворио мултимедијалну изложбу под називом „Један век од васпостављања Српске Патријаршије 1920–2020“.

Изложба „Један век од васпостављања Српске Патријаршије 1920–2020“ подсетник је на процес уједињења српских црквених области у јединствену Српску Патријаршију. Сам процес уједињења трајао је од 31. децембра 1918. године, када је у Сремским Карловцима одржана прва конференција представника свих делова Српске Православне Цркве, до 12. септембра 1920. године, када је у престоној дворани Патријаршијског двора свечано проглашена Српска Патријаршија. Жељу да ова годишњица буде обележена у септембру 2020. године омела је здравствена ситуација изазвана корона вирусом. Но у славу Божју, изложба је припремљена, и постављена у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима, на истом месту на ком је пре једног века свечано проглашена обновљена Српска Патријаршија.

На овој изложби приказане су најзначајније инсигније које одражавају патријаршијско достојанство Српске Православне Цркве: панагија Срба Светитеља из 1923. године са оригиналним нацртима архитекте Пере Ј. Поповића и Уроша Предића, митра дванаест апостола, архијерејски жезал са којим је устоличен патријарх Димитрије, као и његова архијерејска одежда... Међу изложеним експонатима налазе се и дела Уроша Предића и Паје Јовановића, а изложени су и портрети карловачких патријараха, као и престони крст цара Душана из ризнице манастира Високи Дечани, као и други најзначајнији предмети из ризница Музеја Српске Православне Цркве и Патријаршијског двора у Београду.

Програм отварања ове јединствене изложбе започео је хор Карловачке богословије, који је под диригентском палицом гђе Миле Радонић извео песму „Отаџбино наша“. Окупљенима се потом обратио Пресовећени Епископ сремски г. Василије: „Ваша Светости, високопреосвећена и преосвећена браћо архијереји, председниче Покрајинске Владе, градоначелниче Новог Сада, даме и господо, ево нас у једном историјском битију и времену у којем нас Бог дарује да учествујемо у обележавању великог јубилеја, стогодишњице васпостављања Српске Патријаршије. Господ нам је подарио да будемо учесници у овом историјском ходу српског народа, у једном изузетно важном тренутку народа Божјег у читавом свету, у коме је императив уједињење, разумевање, праштање и све оно што треба да краси човека онако како је то Бог одредио. Данас исписујемо још једну златну страницу црквене и националне историје, као што су то чинили и наши преци у овој кући када су пре сто година доносили кључне одлуке желећи да, ма у ком времену или простору се нашли, српски народ и његова Црква увек буду сједињени. Данас, када смо расејани од Ванкувера до Новог Зеланда, широм Америке и Европе, сваком од нас је задатак да у овом тренутку читавом човечанству пошаљемо поруку заједничарења и јединства нашег народа и наше Цркве. Ових дана често се говори о деобама и сеобама, почевши од патријараха Арсенија Чарнојовића и Арсенија Шакабенте, до расејања на разне стране света, а ретко о сједињењу и уједињењу, о љубави и праштању. Још једном, поздрављам Његову Светост Патријарха и браћу архијереје, чланове Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, који ће прву свечану седницу одржати сутра у овом прекрасном здању које је нама, деци 21. века, оставио знаменити митрополит Георгије Бранковић“.

Као што је приликом свечаног проглашења Српске Патријаршије у септембру 1920. године у Патријаршијском двору био присутан тадашњи градоначелник Новог Сада, тако је на отварању изложбе био присутан и садашњи градоначелник Српске Атине г. Милош Вучевић, који је између осталог истакао: „Дозволите да поделим са вама одушевљење и срећу због утиска како су Сремски Карловци кићени и поносни Срем дочекали данас свог Патријарха и своје владике. Мудро и тачно збори Владика сремски Василије да смо привилеговани што смо генерација која може да обележи овако важан историјски датум не само за нашу Цркву, већ и за наш народ и за нашу државу. И колико год се неки трудили да нас раздвоје, поделе и формало-правно и технички стеве у различите колоне, нераскидива су крила и народ и Црква и држава вазда били и заувек остали. Када је било тешко време, када је пала српска царевина, када су нас окупирали, Црква је била уз свој народ и у тим тешким изазовним временима надоместила недостатак државе. Црква је била спона јединства са народом, чувала је свеукупно културно наслеђе, бавила се просветитељским образовним позивом, практично чувала и сачувала српски народ. Колико је одлука од пре сто година била Богом благословена, да се Црква поново уједнини под троном Српског Патријарха, показује и садашње време. Честитам велики јубилеј Патријарху, архијерејима, народу и нашој држави. Нека буде као у стиховима наше химне, нека Бог спаси и сачува наши отаџбину Србију, све њене грађане и сав српски народ где год живео. Срећан дан уједињена наше мајке Српске Православне Цркве, нераскидивог дела српског народа и српске државе. На многаја љета!“.

Целокупну свечаност прославе стогодишњице васпостављења Српске Патријаршије финансијски је подржала Аутономна покрајина Војводина. Између осталог, посетиоци ове изложбе моћи ће да виде и реконструкцију некадашњег патријаршијског трона са балдахином, који се налазио у престоној дворани Патријаршијског двора у Сремским Карловцима у којој је обављена свечаност васпостављања Патријаршије — реализовану уз помоћ Покрајинске владе. Као знак ове подршке, на отварању изложбе „Један век од васпостављања Српске Патријаршије 1920–2020“ тако је био присутан и председник Покрајинске владе г. Игор Мировић, који је поручио:

„Заиста је велика част бити део обележавања једног тако значајног јубилеја као што је стота годишњица васпостављања Српске Патријаршије. Част ми је обратити се поводом отварања изложбе чији је циљ да реконструише амбијент у коме се тај не само за нашу Цркву, већ за цео наш народ, значајан историјски чин одиграо 30. августа/12. септембра 1920. године. У каквом год да је статусу била, са каквим год недаћама и страдањима са којима смо се вековима наш народ и она суочавали, наша Црква је увек била стожер нашег постојања, чувар нашег духовног и националног бића и темељ нашег идентитета. Зато је и ова свечаност повод да у знак захвалности и поштовања смерно погнемо главе пред свима онима који су, кроз векове, предано чували пламен завештања предака као смисао живота и као светлост која ће зарити и озарити не само њихово него и сва потоња поколења нашег народа. Разлог више за поштовање те истрајности и оданости јесу духовна пустош, одрицање од самих себе и странпутице и беспућа којима смо, као народ, ходали деценијама после Другог светског рата, да би нас, мада и сама у том периоду тешко рањена, наша Црква поново примила у своја недра и вратила на, за нас једини могући и једини исправан пут, пут православља и светосавља. Кроз сва та столећа кандило српске православне вере се овде, у Сремским Карловцима, никада није гасило. Због тога смо заветовани да ово место у потпуности и свеоубхватно обновимо. Важну симболику има и то што ова свечаност почиње у предвечерје 15. маја, дана на који је баш овде, у Сремским Карловцима, 1848. године створена Српска Војводина и обновљено звање и достојанство српског патријарха. Била је то једна од преломних тачака у вековној борби овостраног Српства за ослобођење и уједињење, борби која ће бити крунисана присаједињењем Војводине Краљевини Србији у новембру 1918. године, дакле, баш у време када је започет и процес уједињења Српске Православне Цркве. На тај заиста велики јубилеј смо поносни, као што и аутори изложбе која је пред нама треба да буду поности на труд и креативност коју су у њену припрему уложили“.

По завршетку говора г. Мировића, Архијерејску посланицу која је објављена приликом свечаног проглашења Српске Патријаршије у септембру 1920. године прочитао је ученик четвртог разреда Карловачке богословије Стјепан Тривунчевић.

Уследило је обраћање Његове Светости Патријарха српског Порфирија: „Високопреосвећена и преосвећена браћо архијереји, браћо и сестре, после свега што смо чули од предходних беседника, мени није преостало ништа друго него да вам честитам јубилеј и да као закључак из свега онога што смо чули до сада поновим још једампут да Карловци и својом спољашном материјалном културом и својом духовном културом сведоче о чињеници да је наша Црква прожета са нашим народом и да заправо наш народ јесте у исто време и наша Црква, а са друге стране и наша Црква јесте наш народ. Другим речима, где год нема вере православне у нашем народу, где год не постоји наша Црква као живи живот, као динамична реалност у нашем народу, ту заправо и нема више народа, тј. ако га и има онда је он бесплодан, онда је он без конкретне форме и облика. Ми себе препознајемо као православни народ и само у тој самоспознаји можемо препознати сазвежђе свих народа, а у исто време једино тако можемо бити и звезда у том сазвежђу. Ја вам честитам свима овај јубилеј. Проглашавам изложбу  отвореном и позивам вас да шетајући испред ових експоната прођете кроз историју, тј.  да пролазећи кроз прошлост сви још боље упознамо себе сада како бисмо имали чврсте темеље за будућност. Живели на много година! Христос васкрсе!“

Изложбу „Један век од васпостављања Српске Патријаршије 1920–2020“ припремили су Српска Православна Црква и Музеј града Новог Сада. Изложба је плод сарадње Музеја Новог Сада са Музејом Српске Православне Цркве, Архивом Српске Православне Цркве, Историјским архивом града Новог Сада, Епархијом сремском и Епархијом бачком, а дело је ауторског тима који је предводила историчарка-музејска саветница др Гордана Петковић. Аутори каталога изложбе, који је уредила МSc Весна Ивковић, јесу др Гордана Петковић, др Радован Пилиповић - директор Архива Српске Православне Цркве, МА Петар Ђурђев - директор Историјског архива града Новог Сада, и ђакон Мирослав Николић - управник Ризнице Епархије бачке. Према импресуму каталога, аутори изложбе су др Гордана Петковић, др Радован Пилиповић, ђакон мр Владимир Радовановић - управник Музеја Српске Православне Цркве, Петар Ђурђев, протојереј-ставрофор мр Јован Милановић - ректор Богословије Светог Арсенија, као и ђакон Мирослав Николић. Сарадници су Јована Гогић, Дијана Милиновић, Слађана Ђурић, Наташа Малобабић Вукић, Дарко Ћирић, Владислав Касалица, др Миљана Матић, МА Биљана Цинцар Костић, Марија Јовић и МА Наталија Стокановић. 

Прослава једног века од васпостављања Српске Патријаршије настaвља се у недељу 15. маја у Сремским Карловцима када ће, по Светој Архијерејској Литургији и призиву Духа Светог, у престоној дворани Патријаршијског двора бити одржана и прва свечана седница заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, а затим ће у 12 часова на градском тргу испред Патријарашког двора и Саборне цркве бити одржана свечана академија која ће бити отворена читањем Саборске посланице поводом великог јубилеја.

[Драгана Милошевић]

 

[Драгана Милошевић]

@александар живаљев

Кад измешају бабе и жабе настаје хаос .

Наше је да се молимо за своје архијереје.