Jump to content

Епископ Фотије: Обновљени нишки разговори СПЦ и МПЦ, могуће васпостављање канонског јединства већ на мајском Сабору

Оцени ову тему


Препоручена порука

@Вилер Текс Brate onda za par (desetina) godina, kad se priznaju neke crnogorske ili kosovske crkve, ispadne za Decane ili Ostrog da je bitno da kazu da su ih Srbi gradili a ko sluzi manje je bitno..

Srpske pravoslavne svetinje u Makedoniji nisu manje vredne i znacajne od onih na Kosovu.

Равно,нигде брда све је равно...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 22 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Boksid pogledaj stanje u SPC za vrjeme trajanja Dionisjevog raskola i poslje, da li je bas slucajno sto se po iscjeljenju raskola desava preporod? 

Kakvi smo svi mi došli u Crkvu? Ti bi da se prvo osvete pa onda da se priceste. Po plodovima naseg zajednicarenja ce se sve poznati.

Ja to onako strogo kanonski i predanjski, ali naravno da postoji i ikonomija radi spasenje i primanja mnogih, tako moze i neka ikonomijica Just_Cuz_19 i ovde sa Makedoncima.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, Банатски деран рече

@Вилер Текс Brate onda za par (desetina) godina, kad se priznaju neke crnogorske ili kosovske crkve, ispadne za Decane ili Ostrog da je bitno da kazu da su ih Srbi gradili a ko sluzi manje je bitno..

Srpske pravoslavne svetinje u Makedoniji nisu manje vredne i znacajne od onih na Kosovu.

Не. Овде је испуштена прилика да се српство одбрани, тј није било шансе ни прилике у СФРЈ. У Црној Гори не смемо испусти ту прилику.

Ја мислим да никако не треба да падамо у "духовно југословенство".А мислим да се то неће ни десити.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, ekdikos_apomahis рече

Који Конон? :D "Тај канон" је 8. канон Првог васељенског сабора, а у канонима тог сабора разлика је кристално јасна. 

Није овдје проблем ни конкретних потреба ни апстрактних појмова, већ улога епископа у животу Цркве. Постојање више епископа у једном граду је аномалија, како литургичка тако и административна. Сем тога, то није никаква новина изазвана новим временима. "Тај канон" управо и рјешава ситуацију са епископима који су се вратили у Цркву из раскола и њиховог потчињавања канонским епископима.

Не кажем ја овдје да се ситуација са преклапањем јуриздикција у дијаспори треба ломити преко кољена, али то је аномалија у Црквеном животу и треба је исправити. Та аномалија се не може оправдатати изазовима 21. вијека, нити идејама креативне еволуције црквених чинова.

Koja ti je razlika kristalno jasna? Kad ti pojam grad uzimas zdravo za gotovo, ne postoji episkop grada kao ni gradonacelnik Crkve. 

Koja je razlika u konkretnom životu Crkve izmedju episkopa i prezvitera? Ta sto episkop sluzi arhijerejsku lirurgiju i slicne gluposti koje su se uobicavaju zadnjih godina, ili mozda arhijerejsko pricesce ispovjest, jutrenje. Dakle za zivot crkve nema uglavnom nema razlike sem rukopilozenja , jedan je sluzasci na liturgiji i to je to, e sad sto jedan popa drugom zalazi u vodicu ili u apelaciju nikad nije iz crkvenih razloga nego zbog narusavanja. 

Tako da se treba voditi potrebom Crkve pa i one u Americi, ali ovde se radi o upotrebljavanju Crkve to treba sprjecavati.

пре 39 минута, Банатски деран рече

@Вилер Текс Brate onda za par (desetina) godina, kad se priznaju neke crnogorske ili kosovske crkve, ispadne za Decane ili Ostrog da je bitno da kazu da su ih Srbi gradili a ko sluzi manje je bitno..

Srpske pravoslavne svetinje u Makedoniji nisu manje vredne i znacajne od onih na Kosovu.

Sto su zizijalovci udarili pjevati cetnicke:))

 

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, Банатски деран рече

@Вилер Текс Brate onda za par (desetina) godina, kad se priznaju neke crnogorske ili kosovske crkve, ispadne za Decane ili Ostrog da je bitno da kazu da su ih Srbi gradili a ko sluzi manje je bitno..

Srpske pravoslavne svetinje u Makedoniji nisu manje vredne i znacajne od onih na Kosovu.

Upravo. Bugari Makedoniji osporavaju teritoriju, jezik, naciju, Grci im osporavaju ime, Šiptari im kidišu na teritoriju, a izgleda samo mi ništa sporno nemamo, evo vam sve, nosite, jes bilo naše, ali dali smo vam malo za vreme komunista, malo sad... evo manastiri, evo zadužbine, evo teritorije za koje izginuše Srbi da se oslobode, nosi, ništa ne mora da se plati. A oni samo svoj interes i svoje dupe s oproštenjem gledaju.
I još da budemo srećni. Da plačemo od sreće. 
Evo, taman da zaplačem samo da ne nazirem da nešto debelo nije u redu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 часа, Bokisd рече
пре 10 часа, Legatus Pontificius рече

да ли ти заиста верујеш да Дух Свети не пребива са њима? да (римо)католици немају Свете Тајне и да су лишени спасења?

Kao kanonska validnost i eklisioloska institucija nemaju, da li se spasavaju, verujem da licno spasenje postoji po milosti Bozijoj.

("Школски" текст - већина чула/читала, али треба га истицати -  недвосмислено је Флоровски најбоље објаснио, колико један врхунски богослов може да "созерца" ове можда најсложеније богословске теме...нама обичним, мислим, нема бољих смерница...али не на идеолошки начин, него то што он пише се поклапа са оним што човек осећа ако "здраво" поима Цркву, без да је неки надпамети теолог)

 

"За целокупно светотајинско богословље блаженог Августина карактеристично је ово јасно разликовање два нераздељива фактора светотајинског бивствовања: благодат Божја и љубав човека. Али тајна се остварује по благодати, а не по љубави. Ипак, човек се спасава у слободи, а не по принуди, и због тога се благодат некако изван саборности и љубави не разгорева животворним пламеном.

Једна ствар остаје нејасна - како се наставља дејство Духа изван канонске границе Цркве? Како су валидне тајне изван општења, украдене свете тајне, тајне у рукама узурпатора? Позније римско богословље одговара на ово питање учењем о делотворности тајни ex opere operato као дикстинција од валидности ex opere operantis (sc. ministri). Код Августина нема овог разликовања. Али је он схватао валидност тих тајни у истом том смислу. Па и opus operatum означава, пре свега, независност тајне од личног деловања свештенослужитеља. Tајне савршава Црква, и у њој Христос - Првосвештеник. Тајне се савршавају молитвом и дејством Цркве - ex opere orantis et operantis Ecclesiae. И у том смислу учење о валидности ex opere operato мора бити прихваћено. Августину није било толико важно што су шизматичке тајне “незаконите” и “недозвољене” (illicita), - много је важнијa чињеница да је схизма расипање љубави. Ипак, Божја љубав прекрива и превазилази људску не-љубав. И у самим расколничким заједницама (па чак и код јеретика) Црква наставља своју спаситељску и освећујућу делатност. Можда не би требало говорити да су шизматици још у Цркви, - то, у сваком случају, није најтачније и звучи двосмислено. Било би тачније рећи да Црква продужава да живи у шизматичким заједницама - “у очекивању тајанственог часа, када ће се размекшати тврдоглаво срце у топлоти “претходне благодати”, - и када букне и разгори се воља или жеђ за саборношћу и јединством. “Валидност” тајни код шизматика јесте тајински залог њиховог повратка у католичанску пуноћу и јединство".

 

И у том смислу је патријарх московски Филарет одлучио да говори о Црквама “не чисто истинским”.

“Знај, пак, - ја се нећу дрзнути да било коју Цркву, која верује да Исус јесте Христос, назовем лажном. Хришћанска црква може бити или чисто истинска, она која исповеда истинску и спасоносну Божанску науку без примеса лажних и штетних људских мисли, или не чисто истинска, она која додаје истинском и спасоносном учењу вере Христове лажна и штетна људска мудровања.” “Ти сада очекујеш да чујеш шта ћу ја мислити о другој половини садашњег хришћанства, - каже митрополит Филарет у завршном разговору. - Али ја га само једноставно посматрам. Донекле примећујем да Глава и Господ Цркве лечи многе и дубоке озледе што их је древна змија нанела свим деловима и удовима овог тела, дајући час безазлене, час јаке лекове, па чак и огањ и гвожђе да би смекшао озлојеђене, да би извукао отров, да би очистио ране, да би оплевио коров, да би обновио дух и живот у полумртвим и занемелим саставима. И на тај начин ја се утврђујем у вери да ће сила Божја на крају тријумфовати над људским слабостима, благо над злом, јединство над деобом, живот над смрћу.”

 

Постоји много још увек непрекинутих веза помоћу којих се схизме одржавају у неком јединству. И сва пажња и сва воља треба да буде прикупљена и усмерена на то да се ослаби упорност раздора. “Ми не постижемо победу него повратак браће  чија нас одвојеност раздире” по речима светога Григорија Богослова.*

 

 

WWW.ACADEMIA.EDU

Г. Флоровски - Границе Цркве (прев. А. Ђаковац)

 

WWW.SCRIBD.COM

Scribd is the world's largest social reading and publishing site.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 17 часа, Ćiriličar рече

("Школски" текст - већина чула/читала, али треба га истицати -  недвосмислено је Флоровски најбоље објаснио, колико један врхунски богослов може да "созерца" ове можда најсложеније богословске теме...нама обичним, мислим, нема бољих смерница...али не на идеолошки начин, него то што он пише се поклапа са оним што човек осећа ако "здраво" поима Цркву, без да је неки надпамети теолог)

 

"За целокупно светотајинско богословље блаженог Августина карактеристично је ово јасно разликовање два нераздељива фактора светотајинског бивствовања: благодат Божја и љубав човека. Али тајна се остварује по благодати, а не по љубави. Ипак, човек се спасава у слободи, а не по принуди, и због тога се благодат некако изван саборности и љубави не разгорева животворним пламеном.

Једна ствар остаје нејасна - како се наставља дејство Духа изван канонске границе Цркве? Како су валидне тајне изван општења, украдене свете тајне, тајне у рукама узурпатора? Позније римско богословље одговара на ово питање учењем о делотворности тајни ex opere operato као дикстинција од валидности ex opere operantis (sc. ministri). Код Августина нема овог разликовања. Али је он схватао валидност тих тајни у истом том смислу. Па и opus operatum означава, пре свега, независност тајне од личног деловања свештенослужитеља. Tајне савршава Црква, и у њој Христос - Првосвештеник. Тајне се савршавају молитвом и дејством Цркве - ex opere orantis et operantis Ecclesiae. И у том смислу учење о валидности ex opere operato мора бити прихваћено. Августину није било толико важно што су шизматичке тајне “незаконите” и “недозвољене” (illicita), - много је важнијa чињеница да је схизма расипање љубави. Ипак, Божја љубав прекрива и превазилази људску не-љубав. И у самим расколничким заједницама (па чак и код јеретика) Црква наставља своју спаситељску и освећујућу делатност. Можда не би требало говорити да су шизматици још у Цркви, - то, у сваком случају, није најтачније и звучи двосмислено. Било би тачније рећи да Црква продужава да живи у шизматичким заједницама - “у очекивању тајанственог часа, када ће се размекшати тврдоглаво срце у топлоти “претходне благодати”, - и када букне и разгори се воља или жеђ за саборношћу и јединством. “Валидност” тајни код шизматика јесте тајински залог њиховог повратка у католичанску пуноћу и јединство".

 

И у том смислу је патријарх московски Филарет одлучио да говори о Црквама “не чисто истинским”.

“Знај, пак, - ја се нећу дрзнути да било коју Цркву, која верује да Исус јесте Христос, назовем лажном. Хришћанска црква може бити или чисто истинска, она која исповеда истинску и спасоносну Божанску науку без примеса лажних и штетних људских мисли, или не чисто истинска, она која додаје истинском и спасоносном учењу вере Христове лажна и штетна људска мудровања.” “Ти сада очекујеш да чујеш шта ћу ја мислити о другој половини садашњег хришћанства, - каже митрополит Филарет у завршном разговору. - Али ја га само једноставно посматрам. Донекле примећујем да Глава и Господ Цркве лечи многе и дубоке озледе што их је древна змија нанела свим деловима и удовима овог тела, дајући час безазлене, час јаке лекове, па чак и огањ и гвожђе да би смекшао озлојеђене, да би извукао отров, да би очистио ране, да би оплевио коров, да би обновио дух и живот у полумртвим и занемелим саставима. И на тај начин ја се утврђујем у вери да ће сила Божја на крају тријумфовати над људским слабостима, благо над злом, јединство над деобом, живот над смрћу.”

 

Постоји много још увек непрекинутих веза помоћу којих се схизме одржавају у неком јединству. И сва пажња и сва воља треба да буде прикупљена и усмерена на то да се ослаби упорност раздора. “Ми не постижемо победу него повратак браће  чија нас одвојеност раздире” по речима светога Григорија Богослова.*

 

 

WWW.ACADEMIA.EDU

Г. Флоровски - Границе Цркве (прев. А. Ђаковац)

 

WWW.SCRIBD.COM

Scribd is the world's largest social reading and publishing site.

 

Very problematican tekst u mnogim aspektima. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 часа, ekdikos_apomahis рече

Прочитај, имаш на интернету на сто мјеста. Канони Првог васељенског сабора, и погледај.

  

Брате, извини али о чему ти причаш? Да сада не залазимо у дубину, архијерјеска литургија и јесте аутентична литургија. Епископ је служио са колегијумом презвитера. Касније због повећања броја хришћана, епископи су назначавали презвитере да служе по квартовима. Епископ има сву власт у цркви, како литургијску, тако и црквено-управну. Свештеник ништа, ама баш ништа не може да учини без благослова епископа. И када служи литургију, он је служи на антиминсу који је епископ потписао. Дакле он служи литургију у име епископа. Учење да нема суштинске разлике између епископа и презвитера је протестантско, да не буде забуне ја ти то не спочитавам, само ти кажем да код тебе сви ови појмови баш и нису најјасније разграничени.

 

 

 

 

 

E ne begaj sad i utuvi Episkop grada postoji kao i gradonacelnik Crkve, ono piše "episkop grada" ali to treba citati krticki ne bukvalno, treba uciti citati opet i opet, jer i mentolu je jasno da episkop grada ne postoji. 

Napregni vijuge: mi pomjesnost Crkve zovemo gradom i tu ne grjesimo jer ukazujemo na ono sto jeste suština grada na genius loci. U ovom smislu je episkop pomjesan, odnosno nekoga grada. Ili ako hoćeš: pjesnički stanuje čovjek.

Ali ako ti ove pojmove grad, stanovanje, shvatis banalno bez duhovne sadržine, bez sagledavanja istorijskog razvoja pojma i znacenja, onda kanon citas anahrono ili koristiš kao finansijsku i politicku tapiju, ali to je ostrasćeno i neautentično čitanje, odnosno pogresno, a moje je očito na dobrom tragu.:naklon: 

I na dalje mjenjas temu, bez obzira na razliku u činovima, pomoćnik episkopa  kada sluzi nema razlike u pričesćivsnju što i jeste liturgija.

Ne dalje episkop lirurgiji dostojanstvo da bi se ona po njemu nazivala arijerejskom, nego je liturgija izvor svakog dostojanstva pa i arhijerejskog sto se takodje vidi i po hirotoniji. Patrijarsijko dostojonastvo, dostojanstvo Sabora potiče iz pomjesne liturgije a ne obrnuto.

Naravno prisustvo veceg broja vjernika ili prisustvo episkopa, zvona praporci aehitektura doprinosi velelepiju ali je lirurgija u biti ista izvor svega toga i najveci autoritet.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, Bokisd рече

Very problematican tekst u mnogim aspektima. 

Не знам Боки...овако ћу се покушати формулисати, мало кроз примере, мало кроз моје поимање:

  • Овде се ради о богословским стварима из самих висина. Сама та чињеница ми одузима право да доносим свршене закључке.
  • Даље, веру гледам као живи живот, сходно животном искуству и дуги низ година личном црквеном искуству, ја овакве ствари не могу поимати идеолошки - дакле типа: Флоровски је велик, признат, и шта год гаже тако је. Не! Рецимо, давно, док су ме дела Св. Вл. Николаја привела и приводила Цркви, ја многе ствари нисма разумео (иако пише росто, богонадахнуто и не обрађује директно ове теме), требало је време, оне "ломове" које ми је произву у души, недоумице, да их сам разрешим оцрковљавајући се и тражим даље.
  • Многе ствари ми је открио, као и свима, али за многе нисам био спреман - да ли смо ми спремни да "доживимо" речи Флоровског? Из ког духовног и животног опита?

Ево како их ја доживљавам, неидеолошки:

Пар примере:

  • Био сам гладан и јео у католичким самостанима.
  • Био сам без пара и католички попови су ми давали рецимо за карту, за дуг пут.
  • Био сам сам и остављен, пао на улицу у "великом свету" у једној кризи и мојој и тог света. Србин ми је био дужан паре за рад код њега, тражио сам паре - опсовао ми је мајку "фукарску", и рекоа ако га још једном назовем да ће ме "депортовати". Нарвно, возио је мерцедеса. И стојим на станици, железничкој, већ верујући, и у муци овако иде мисао: "Господе, увек нека буде вољеа Твоја, али само да ми је знати, јесам ли много сагрешио  па си ме пустио у све ово. Боли, не товари већи крст, прихватам педагогију али сам смућен, не знам куда, како, и не знам зашто све ово...само да ме Ти не оставиш (није исправно Он не оставља, али контест читај). И тада, моја мисао се завршава, та мисао, и истог трена када се она завршава ја чујем на енглеском како неко громко говори, непримерно громко узвикује: "JESUS LOVES YOU! JESUS LOVES YOU"!  Један средовечан, лепо одевн човек, цивилно одело, за руку води малог синчића 4-5 година лепог као лутка и узвикује. Нису нудили брошуре - то је нека протестанска "струја". Ишао је станицом и узикивао те речи. Ја сам се мало уплашио јер као да ми је Господ одговорио кроз њих: "Ја те волим, не бој се, нисам те оставио (јер ако те и мати твој аостави ја Те оставити нећу)". Моја душа се потресла ду највећиг дубина.
  • Причао ми је човек, реновирали су католичку цркву. И један наш Влах, кад га "потера", за ћоше, и малу нужду врши на храм. На зидове. Вели: "Ја сам му говорио, немој бре, црква је то"....а овај исмејавао....пао је са скеле немало затим и погинуо.
  • Ја лично сам се молио у католичким црквицама, сам, правио сам метаније пред кипом Мајке Божије (нисам се клањао кипу). Је ли то грех? Ја сам се молио Мајци Божијој, а ипак, свестан раскола, застрањења КЦ, ипак је то хам где се - можда на догматси неисправан начин учи о Њеном првпродном греју - ипак ја сам се клањао "нашој" Богородици.

Не желим да наводим негативне примере свештеника КЦ, срео сам многе - али то гледам као (не)људски поступак, нема везе са учењем.

И на крају - давно кад сма полагао код владике Давида, тада обичног монаха. Пита одакле долазим и то, рекох; пита како је тамо, рекох и мало се нашалих несмотрено: "Знате боље од мене, углавном сам сам имао предрасуде, диван је то народ,...наши кажу 'католици су хришћани, али КЦ није црква' ''.

Разумео је дивни потоњи владика, па вели мало опомињуће: "Брате, јесу Црква, како нису Црква"!

 

Ето...углавном, зато сматрам да је Флорски лепо рекао да нису Једна, Света, Саборна и Апостолска, али да "инертност Св Духа" дејствује код њих...о Тајнама и др...па не треба баш да се вићемо у те висине...не можемо ми тамо да докучимо. Ту треба да слушамо званичне ставове Сабора и то је то.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, ekdikos_apomahis рече

  

Гдје?

Ова два пасуса су контрадикторна. Сем тога какве везе има genius loci, нити расправљамо о архитектури, нити о антропологији, а понајмање о римској религији.
Епископ је епископ града, не може се ни рукоположити без назначеног мјеста.

Опрости, али из свега овог што читам си на добром трагу у англиканство широке Цркве. Брате, не може свештеник да се поистовијети са епископом. Гдје је епископ ту је и Црква, а не гдје је свештеник ту је и Црква. Исто тако у Цркви ништа да не буде без знања епископа.

 

Помоћник епископа је по дефиницији и сам епископ (викарни епископ, хороепископ). Наравно да нема разлике у поретку. Разлика је у томе што и он служи по благослову правјашчег архијереја. Тако ти је нпр. у Београду, викари служе гдје им Патријарх благослови и кад им благослови. Не зато што је он више епископ од њих, него зато што је он епископ Београда ( и Пећког манастира)

Ако си мислио на свештеника, ту наравно има разлике. Свештеник служи по благослову епископа, на антиминсу који му је епископ дао. Кад иде у другу епархију треба му благослов и његовог архијереја и оног код кога долази.

  

Знаш шта, кад се већ толико бринеш о анахронизму, аутентичности и тако ближе, прочитај шта сам написао:

Изворно, хришћана је било мало. Епископ је служио литургију са својим свештеницима. Када је пробијен лимит френодва на фејсу (да се послужим твојом пјесничком метафором), нису увођени нови епископи у градовима, мада су и нека села имала епископе, него су епископи назначивали свештенике по квартовима и селима. Да би се сачувала литургичка веза, предузимана су различита рјешења. На истоку то је био антиминс, првобитно постоље, а касније платно, са потписом епископа, на коме свештеник служи. Тако је сачувана веза измећу епископове  литургије и литургије коју његови презивтери служе у његово име. Овај проблем је јако стар, популација хришћана је већ у 4. вијеку нагло расла. С тим у вез је доенесен и 8, канон I васељенског сабора, који ти очигледно ниси ни погледао. Мелитијански и катарски епископ су тражили пријем у Цркву, што им је и допуштено, али им није дата паралелна власт са канонским епископом. Они су прихватани у достојанству епископа, али без власти (као умировљени епископи) или као само презвитери.

Толико о контексту, анахронизму, тапијама...

Mjenjas temu jer je irelevantna razlika izmedju episkopa i svestenika. Za ovo o cemu raspravljamo je irelevantno, kao npr za pricesce, ako ti kazem da je isto pricesce kada te pricescije svestenik ili patrijarh nema potrebe da mi kao kontraargument iznosis sve razlike medju činovima.

Jer kakve to ima veze sa tim sta znači grad i da li je grad pomjesnost Crkve.

Nisu kontradiktorni osim na povsini jer zavisi sta sadrze pojimovi, tako da se može reci episkop grada u smislu pomjesne Crkve, geniusloci, gradzajednica i sl, a ne može se reci episkop grada u smislu episkop naseljenog mjesta jer to ima smisla koliko i gradonacelnik Crkve.

Te nisam kontradiktoran nego ti na sve nacine govorim jedno te isto, da je grad -zajednica -parohija i da se tim pitanjem bavi kanon, liturgijskim pitanjem, a ne problematikom naseljenih mjesta i njihove velicine, kvartovima i mahalama.

Niti kakon podrazumjeva  to sto se rječ grad danas uvrežila za jedan tip naseljenih mjesta, a tada je bila sinonim za drzavu, sto bi danas izgledalo čudno i ako imamo Vatikan i Monte Karlo , Dubrovnik i sl, jasno je iz aviona da je pojam pretrpio promjene, Naprimjer episkop Dubrovnika je episkop države?  ili je episkop Crkve, jedan u okviru zajednice koji nacalstvuje. Pa sad po tom osnovu treba tumaciti kanon jedna drzava jedan episkop i svjetski arhiepiskop na Fanaru?

Jedan nacalstvujici unutar jedne konkretne liturgijske zajednice sigurno bar jedan od nivoa koje sadzi ovaj kanon.

npr. za tebe je Sokrat čudak i budalaš jer je izmedju izgnanstva iz grada i smrti birao smrt, a ako izbjegneš anahroniju shvatićeš da je to mučenički etos, jer je izmedju odlučenja od zajednice i smrti birao smrt kao zdrav i mudar čovjek.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@ekdikos_apomahis Нисма све ваше испратио....него питање: колико епархија има Митрополија београдско-карловака? По мени, треба да има(мо) што више епсикопа, са што мањом паством, како би имали квалитетнију црквену мисју и как би се епископ приближио народу (са смањеним обавезама). Е сад о првенству и са литургичке стране...то препуштам Зизјуласу и др., говорим чисто практично.

Београд дима можда преко 2 милиона....Патријарх има огромне обавезе, по мени, ја би поделио митрополију на 5-6 епархија. Имамо ми калуђера добрих, нека људи раде на њиви Господњој.

СПЦ, ја би волео, да имамо бар 10-так митрополија...на простору српских земаља, говорим....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 35 минута, Ćiriličar рече

@ekdikos_apomahis Нисма све ваше испратио....него питање: колико епархија има Митрополија београдско-карловака? По мени, треба да има(мо) што више епсикопа, са што мањом паством, како би имали квалитетнију црквену мисју и как би се епископ приближио народу (са смањеним обавезама). Е сад о првенству и са литургичке стране...то препуштам Зизјуласу и др., говорим чисто практично.

Београд дима можда преко 2 милиона....Патријарх има огромне обавезе, по мени, ја би поделио митрополију на 5-6 епархија. Имамо ми калуђера добрих, нека људи раде на њиви Господњој.

СПЦ, ја би волео, да имамо бар 10-так митрополија...на простору српских земаља, говорим....

Ćirko, tebi treba episkop jedino da te rukopoloži jer samo on ima blagoslov Crkve citaj liturgijske zajenice da to ucini, ako želiš da se pričestiš i ostalo prezviter ima blagoslov Episkopa\Crkve\liturgijske zajednice da to učini. 

Konkretnoj zajednici je potreban načalstvujući i to je to 1 na 3000  ljudi, kada je pokojni Amfilohije bio mjestopjustitelj trazio je od svestenika da popisu ljude koje znaju u glavu u Bg, cifra je bila ispod 30000, dakle jedan episkop i deset prezvitera.

Dakle da li grad Beograd ima zajednicu od 3milions ili od 30 tisucsa ljudi, kojim se Gradom bavi kanon? Sigurno beogradskim muslimanima.

 

@ekdikos_apomahis na koji Beograd misli kanon?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 33 минута, ekdikos_apomahis рече

  Без те двије службе Црква не постоји, тако да је разлика између њих увијек релевантна

Ne lupaj nije relavantna za milion pitanja ako i dozvolim da jeste za ovo. Da li je tebi isto pričešće episkopsko i  prezvitersko, ili i veliki post djeliš na episkopski i prezviterski? Pošto već razlikuješ liturgije.

 

пре 33 минута, ekdikos_apomahis рече

Епископ мора да буде епископ нечега града, села, покрајине. Он јесте епископ хришћанске заједнице у том граду, али неки горњи лимит чланова те заједнице је бесмислен. Црква је поодавно одговорила на то питање. Не могу бити два епископа у једном граду, то је теолошки, а не практични проблем. И када је постало немогуће да епископ литургише са свим хришћанима у својој заједници, литургијско јединство је очувавано ( у Риму су ђакони разносили дио причешћа из Латеранске цркве по осталима, на Истоку су уведени антиминси). Брате, покушаваш да ријешиш проблем који је давно ријешен.

Episkop necega12:smeha:. Naravno da je besmislen  i nije praktican takvim kao ti bih dao da sam episkop da pričeste 3000000 milona ljudi pa onda da idu kući, onda bi shvatio, a možda ne bi tad.

Ma je li bas je prakticno da se raznosi pricesce, sta ce nam Duh Sveti i Hristos koji čine jedinstvo vremena prostora i radnje, odnosno Jedinstvo Tijela, nego da se odsluzi jedna Papska liturgija pa brzom poštom i pomalo da grickamo. 

пре 33 минута, ekdikos_apomahis рече

Брате, са опроштењем, не знаш о чему причаш.

Samoograničio si se.

пре 33 минута, ekdikos_apomahis рече

Такав канон не постоји

Decko cijelo vrjeme govorimo o mogucnostima citanja jednog te istog kanona, ali slabo pratiš i gubiš niti.

пре 33 минута, ekdikos_apomahis рече

  . Кад си већ поменуо Сократа, дозволи ми да употријебим Аристотела, епископ је категорија, а не епископ Дубровника

А што се тиче Сократа, он је на жалост самоубица, а не мученик.

Vidis da sam pogodio sta mislis o Sokratu, sad idi pa prekreci njegove freske po srpskim manastirma uz put svrati kod nadleznog episkopa i reci mu da je kategorija.:))

Nije sinko nego je izgnanstvo iz grada Sokratu otprilike znacilo ono što bi tebi bila anatema od strane SPC.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 минута, ekdikos_apomahis рече

Брате, ја тебе нисам нигдје вријеђао. Најљепше те молим да ни ти мене не вријеђаш.

Brate oprosti ako sam se malo zanjeo, nemam ništa protiv tebe, pokusao sam da argumentijem protiv nekih tumečenja, nisi ni ti uveo to da se liturgija naziva arhijerejskom,  pokusali smo da mislimo zajedno, da dovedomo u pitanje i ispitamo neke stavove, oprosti ako sam te tom prilikom povrjedio, nisam ni vodio računa o tome koliko imaš godina i sl.

Ne vodim toliko ni računa o tome koji je koji nalog, dok nekog ne naučim, nego čitam prvo šta se piše.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

Ствари су јако просте.

То са градом и епископима је мантра васељенске Патријаршије која једино може да има власт у дијаспори и то користи.

У једној епархији може да буде само један епископ. Значи није ни град него епархија и то функционише.

Али у дијаспори треба ново решење, вероватно, мада и сада добро функционише, сваки народ има свог епископа, али то да буде из Васељенске Патријаршије  једини или први у граду не може да прође поготово после свињарије коју је направљена од Васељенског у Украјини.

Рече безуман у срцу својем: нема Бога.
Трула су и мрска дјела њихова. (Пс. 13, 1)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...