Утисци из Хиландара ЖРУ форумаша

[StefanLugic]

 

[StefanLugic]

Лето 2018. Хиландар

[Драган Јашић]

Стефане брате свака част ! Колико си дана био и да ли је већ било проблема са стеницама ?

Ја на жалост ове године нећу видети ове драге зидине ! А од 2011 године сам био и по два-три пута годишње .

[StefanLugic]

@Драган Јашић  Помаже Бог! Ове године сам био 3 недеље  у Хиландару, а прошле године 10 дана код оца Доситеја у Кареји. Проблем са стеницама има, али ништа страшно и ништа што не може да се поднесе.

[StefanLugic]

Света Гора 2019.

[StefanLugic]

[StefanLugic]

[Flojd]

  Manastir S.Vasilija Velikog.

[Bokisha]

како је премилостив Бог наш

о Божићу при честитању ,упита ме +М ,ако буде ишао за Хиландар на прославу Саве,да пођем са њим.Их,како не би,срце заигра,нисам био на Св Гори,а камоли у Хиландару. Знам да је чест посетилац Атоса,а и наших крајева,кад му обавезе дозвољавају.

Имао сам прилике само да из брода видим западну обалу и издалека светиње са те стране.Умногоме ми је помогао фото апарат са јаким зумом.И то је био сав мој контакт са Атосом уз паузу за ручак у Уранополису ,уз повремено праћење блога Светогорац и сајта Хиландарског....А и ваших прича

На све рекох ,слава ти Боже,обрадовало ме ,ал како буде воља Твоја.

На пар дана уочи ,стиже позив и потврда одласка.Договарамо сусрет у Солуну,па одатле заједно.Са још двојицом познаника из братске нам Цркве.

Срце заигра.За св Саву у Хиландар?Достојан ли сам?Ал опет Боже како буде воља твоја.

Из треће смене директ на превоз.Како се сместих обезнаних се од умора,са кратким буђењем на границама.На улазу у Солун ,отворих очи,а у њима још увек трње.Била је напорна ноћ. А седиште баш није за одмор.

[Bokisha]

Помисао на сусрет са старим знанцима као и заједничко одредиште,разгалише ме изненада.Стигох пре договореног времена на аутобуску станицу,па се прихватих кафице и освежења.Оде и друга кафа мојих вођа пута нема.Са чуђењем,ватам телефон,зовем,+М недоступан.Неколико пута покушавам -исто.Рекох у себи како буде воља Твоја боже мој.

Проверавам роминг  качење на мрежу ,делује ок.Види ово види оно.У том стиже ми окаснели смс,да су моје путовође морали кренути ,а да за мене стиже превоз.И то је све.

Време у Солуну прилично хладно 7-8 степени уз ветар и кишу ,час слабу час јаку.Уз пут је чак било трагова снега местимично. Нек је воља Твоја Боже.

У неко доба ,док сам цупкао са ноге на ногу,појави се човек са картоном на којем је било моје име и Уранополис.ХА!Слава ти Боже.Са Грком се некако споразумех да сам ја тај,ал он не зна за моје сапутнике који су.Ма реко Боже нек је воља твоја ,сигурно  ме ниси довео довде шеге ради.

Очас посла смо у колима и на путу за Уранополис .Скоро 2 сата вожње,али слава Богу.Док се прибрах од претходне неизвесности,гледајући у кишу, дрвеће које се повија, сиво небо,питам шофера ко нас чека тамо.Он ми рече да не зна,да га је замолио пријатељ који је ван Грчке да одради вожњу.Ја му објасних да сапутници с којима сам се требао наћи нису доступни.Да је требало заједно да путујемо и да ја не знам како ћу сам. Не знам где су ми сапутници и шта је са њима.Како ћу да уђем на Св Гору ,кад је и Диамонтирион са њима?

 

Ступи он у контакт са тим његовим колегом ,и ускоро добисмо информацију.Неко ће нас чекати у Уранополису.Неко?!! Боже нек је воља твоја .Мокар клизав пут у не баш добром стању ,потсети ме на наше.Па није ваљда и у Грчкој овако?Али пусти то Хиландар чека ако Бог да.

Размишљам успут ,гледам време,.Хоће ли се моћи бродом?Можда је тамо уз море лепше?

Пролазимо кроз Јерисос ,близу луке ,видим море бесни…ветар и овде.Како ли је с друге стране у Уранополису......наставиће се 

[Bokisha]

Није дуг пут од Јерисоса до Уранополиса.Успут сам покушао још неколико позива,мојим познаницима ,али безуспешно.На прилазу Уранополису,време још грђе.Киша туче,ветар таласи велики.Раде ли бродови?Колко знам нема другог начина до тамо,до бродом.Нек је воља твоја Боже.Ако ништа биће предах у Уранополису па ајд назад кући.

                                                        

Стижемо у Уранополис идемо ка луци,месту сусрета.Киша се спустила ,још јаче.Питам шофера ко нас чека,он не зна .Каже, видећемо.Прилазимо паркинг простору код пирга,неколико возила,један стари бели  џип Ленд Ровер са БГ таблицама.Рекох шоферу да је вероватно то веза за даље.Стајемо поред,излазимо из кола ,из џипа излази старији човек из БГ.На послушању у Какову,метоху хиландарском.Брат настојатеља каковског.Питам га за моје планиране сапутнике,не зна.Каже ,јављено му да ме сачека и спроведе даље.Прича о времену како је већ више дана лоше и да је лука већ 5 дана затворена и бродови не возе због лошег времена.Ау, шта сад?Пребацујем ствари у џип, успут навлачећи капу на већ покислу главу,седам унутра.Питам земљака на коју ћемо страну ,кад нема брода за даље.

наставиће се

[Bokisha]

     

Помслих за Каково.А он ми одговори да су због вишедневног невремена отворили копнени прелаз на Атос.Срце заигра ,слава ти Боже.

 Уједно се сетим Диамонтириона,који је требало да среде моји познаници.И даље не знам шта је с њима,слутим да су већ ушли на Атос.Још један позив-корисник није доступан.Упитах  земљака како даље,а он рече да идемо до прелаза па ћемо видети кад дође манастирски превоз.

Кренусмо ка излазу Уранополиса ,уским мокрим улицама.Па преко једног настог пута туцаником,избразданог многим бујицама од вишедневних киша.Мимо задњег реда градских кућа изађосмо на једну чистину.Иза групе вишелетних добро мокрих стабала група кућа са кованом оградом.Осим јарбола са заставом у дворишту ништа не одаје да је то гранични прелаз

 

                                       

Излазимо,трудим се да прескочим баре и бујице,како би сачувао ноге да се не исквасе.Не волим кад су ми мокре ноге у ципелама и кад шљапка изнутра.А и одма ме стигне кијавица.

У дворишту граничног прелаза кућа наспрам куће ,са тремом,а испод стреха 20ак -30ак људи.Чека се контрола ,превоз и прелаз.Шта ли је са мојим Диамонтирионом?Шта је са мојим сапутницима?Па не би мене +М тек тако оставио,нешто је већ сређено ,надам се.Па и са превозом испаде на крају добро.Нека буде воља твоја Боже,хвала ти и за оволико.     наставак следи

[Bokisha]

Питам земљака шофера ,да питамо у канцеларији ,ако је случајно остављен Диамонтирион,за мене.Он не зна Грчки,а ни ја ,а старији господин граничар Грка,очигледно осим Грчког није говорио ни један други језик.Људи су улазили један по један ћутке,мислим да су сви скоро били наши.Како смо кроз прозор видели унутра се све ћутке одвијало ,уз прегелед Диамонтириона и пасоша и климом главе завршавало.Нико ни од присутних није говорио Грчки.

Дочекасмо и манстирски џип,скоро идентични Ленд Ровер као и каковски.Момак шофер,на послушању,такође ништа не зна о мом Диамонтириону,а ни за моје познанике.Мада мисли да је чуо да је +М  стигао у Хиландар.Зове манстир,зове задуженог за пријем.Нико не одговара .Група земљака ходочасника,нестрпљиво би да крену што пре.Дуго су се радовали посети светињи ,дуго путовали.Момак шофер их смешта у џип.Враћа се под стреху ,још неколико позива и коначно дозва некога.Иде разговор,потврђује се да је +М стигао са још неким,ништа није речено за мој Диамонтирион,не зна ни за мене.О Боже,како буде воља твоја.Прекида се веза ,гледам у момка ,каже да сачекамо,јавиће се.          .......стиже још

[Bokisha]

Убрзо стиже позив,момак се јавља, у разговору ме за рукав води ка канцеларији,каже ми успут да спремим пасош.Улазимо у канцеларију,он на вези довршава реченицу,уз просто калиспера ,додаје телефон господину са контроле.Овај га зачуђено погледа ,нешто отегнуто прокометариса и узе везу.Уз вртење главом и повременим погледима у мене,и отегнутим коментарима ,које свакако нисам разумео,а који ми нису деловали обећавајуће.Успут је вртео странице мог пасоша.

По завршеном разговору веза је прекинута ,тако да нисмо могли чути од оца ,на чему смо.Господин са контроле постави мој пасош на сто и услика својим телефоном страницу пасоша са сликом. Пружи ми пасош у руку и прозбори нешто на Грчком.Момак и ја  се погледасмо па у њега.А он на енглеском рече Гоу Гоу.

Није нам било јасно где да идемо,али стиже позив из Хиландара ,и потврди отац ,да је све у реду,договорено

[Bokisha]

 

Седосмо и нас двојица и џип,она деветорица браће,земљака,згужвани позади ко сардине.Мене чекаше, увенуше,а мени оста место сувозача.Ко директору.Једино коферче ми је морало на кров.

Али свима је већ било ,ај само да кренемо више,па како било.Кренусмо,пут расквашен,туцаник разнеле бујице где га је и било,блата и блтишта колко хоћеш.Прича шофер да је киша прлично оштетила пут ,да и са џипом је проблем проћи неким деоницама.А киша туче ли туче и даље.

 

 

Рече да ћемо ићи на доњу капију ,пошто је пут са горње стране манастира проблематичан.Уз буку мотора,замагљену шоферку и ритам брисача ,јездили смо са радошћу ка светињи.Уз често проклизавање џипа,па и повремено шлајфовање точкова.Промишљајући о свим овим изненадним променама које су се претходно дешавале,ипак ни једном нисам био у неспокоју.Помисливши да засигурно и молитве наших домаћина,обарају све препреке,како би се скупили и прославили нашег св Саву.Који је уједно и главни домаћин ове пригоде ,наравно уз пресвету Владичицу ,чије је заступништво и милост измољена.Као и заступништво св Симеона и осталих светогорских отаца.Са поуздањем у срцу с препустих вожњи трудивши се да проникнем у лепоту Атоса покривену сивилом облака и црвеним блатњавим путем.Напредовало се полако и сигурно