Aleksandar Romilo Knežević — intervjui

[Inženjer Djatlov]

    Dragi svi, voleo bih da prokomentarišete ove intervjue na koje sam naleteo. Radi se o Romilu ili Aleksandru Kneževiću, ne znam da li je čovek još uvek monah. On je pokrenuo neka zanimljiva pitanja, ali je odgovorio na pogrešan način, mislim. Kakav je odgovor pravoslavne teologije na sve ovo? Hvala 

Moralisanje i ideologija nikoga nisu odvratili od kriminala

WWW.POLITIKA.RS

---

Životni put Aleksandra Kneževića (monaško ime Romilo) vredan je filmskog scenarija. Diplomirao je...

Otac Romilo:Priroda treba da postane misao | Kaleidoskop

KALEIDOSKOP-MEDIA.COM

---

Delo postoji samo u onoj meri u kojoj se čita. Ako ne pišemo na nekom od velikih jezika, naša dela su nepostojeća za...

 

 

 

[Bokisd]

I Berđajev kaže: „Uveren sam da je pred Bogom genijalnost Puškinova jednaka kanonskoj svetosti Sv. Serafima Sarovskog.”

 

Recimo na prvu sto mi je zapalo, ovo gore je po veri ipak toliko daleko da ne moze da se uporedjuje, to je nesto kao prosvecenost i osvecenost jeste razlika sustinska i ko nebo i zemlja, prosvecenost je samo spoljasnje, osvecenost je unutrasnje i direct vodi ka najprisnijem sjedinjenju sa Bogom.... itd...

Inace, nikako mi nece biti jasno, dobro probo si kao monah i otiso, ali pusti monastvo da ide svojim putem i ti idi tvojim, sta ti treba da sad ti nesto naknadno 'pametujes' o monastvu i veri, obicno to bude potpuno pogresno sagledavanje, Dositelj Obradovic je klasican primer.

[mirko1929]

пре 28 минута, Bokisd рече

Inace, nikako mi nece biti jasno, dobro probo si kao monah i otiso, ali pusti monastvo da ide svojim putem i ti idi tvojim, sta ti treba da sad ti nesto naknadno 'pametujes' o monastvu i veri, obicno to bude potpuno pogresno sagledavanje, Dositelj Obradovic je klasican primer.

Па ко ће да сагледава него неко ко је „прешао игрицу“? Богослов из свештеничке породице Ниче, монах Доситеј, итд. Мораш да будеш интиман с хришћанством да би стекао реалан увид. Они који су површни, или гледају ствари споља, тешко да могу да дају такву тежину својој критици.

[Bokisd]

пре 14 минута, mirko1929 рече

Па ко ће да сагледава него неко ко је „прешао игрицу“? Богослов из свештеничке породице Ниче, монах Доситеј, итд. Мораш да будеш интиман с хришћанством да би стекао реалан увид. Они који су површни, или гледају ствари споља, тешко да могу да дају такву тежину својој критици.

Daleko su oni od 'pravog gaminga'  moj Mirko.

Obicno biva da oni koji su ostavili monastvo (cak i veru i crkvu) imali su skroz pogresne nazore koje su uveli u svoje  monastvo, koje nazore nisu preobrazili u monastvu, i ti nazori su ih u principu na kraju i izveli iz monastva, i umesto da nastave dalje, oni upravo suprotno pokusavaju da te svoje nazore pokazu kao ispravne u odnosu na ono sto jeste po svojoj sustini monastvo i koju su sustinu oni vise ili manje promasili.

I onda dobijamo od takvih paradigmu monastva, ono sto su oni nazalost izmastali sta je monastvo, i na kraju ni vera i crkva ne ostaje postedjena.

[Inženjer Djatlov]

@Bokisd  Mislim da je ovo oko prosvećenosti i osvećenosti previše uprošćeno. Nisam siguran da su ove dve kategorije potpuno bez preklapanja, iako nisu svodive jedna na drugu. Ja bih ovo možda postavio kao problem koji potiče iz dve različite potrebe kod različitih ljudi. Prva je bežanje od svetovnog, i želja da se sva duhovnost smesti u klir, a druga je bežanje od ljudi u mantiji u neku individualnu pobožnost, duhovnost ,,ceo svet je Crkva" i tako dalje. Mislim da se po toj liniji deli ova priča, jer nije uspeo vešto da integriše i jedno i drugo.

[Bokisd]

Управо сада, Inženjer Djatlov рече

@Bokisd  Mislim da je ovo oko prosvećenosti i osvećenosti previše uprošćeno. Nisam siguran da su ove dve kategorije potpuno bez preklapanja, iako nisu svodive jedna na drugu. Ja bih ovo možda postavio kao problem koji potiče iz dve različite potrebe kod različitih ljudi. Prva je bežanje od svetovnog, i želja da se sva duhovnost smesti u klir, a druga je bežanje od ljudi u mantiji u neku individualnu pobožnost, duhovnost ,,ceo svet je Crkva" i tako dalje. Mislim da se po toj liniji deli ova priča, jer nije uspeo vešto da integriše i jedno i drugo.

Slazem se, ali moro sam da pojednostavim, jer prava prosvecenost u veri moze da vodi i u osvecenost, nismo mi bez uma i intelekta u veri, ali prosvecenost ipak ima prirodna ogranicenja i bez osvecenja ne mozemo da zajednicarimo sa (nadprirodnim) Bogom.

Ne znam, ali meni ovo njegovo deluje kao to bezanje u tu neku individualnu poboznost i duhovnost, pa ceo svet je crkva, pa neka visoka filozofija, a gde je tu pravoslavlje i vera, ko ce ga znati.

[mirko1929]

пре 31 минута, Bokisd рече

Daleko su oni od 'pravog gaminga'  moj Mirko.

Obicno biva da oni koji su ostavili monastvo (cak i veru i crkvu) imali su skroz pogresne nazore koje su uveli u svoje  monastvo, koje nazore nisu preobrazili u monastvu, i ti nazori su ih u principu na kraju i izveli iz monastva, i umesto da nastave dalje, oni upravo suprotno pokusavaju da te svoje nazore pokazu kao ispravne u odnosu na ono sto jeste po svojoj sustini monastvo i koju su sustinu oni vise ili manje promasili.

I onda dobijamo od takvih paradigmu monastva, ono sto su oni nazalost izmastali sta je monastvo, i na kraju ni vera i crkva ne ostaje postedjena.

Не слажем се. То је твој покушаш да себи објасниш отпадништво оних који би требало да су елитни. А истина је да нико не прихвата Христа. Црква управо и преживљава два миленијума на неприхватању Христа. Погледај само шта каже Еванђеље:

Дође ли ко мени, а не мрзи свога оца и мајку, жену и децу, браћу и сестре, па и сам свој живот, не може бити мој ученик!

А ја вам кажем да се не противите злу; него ако те ко удари по твом десном образу, окрени му и други.

Дај свакоме који од тебе тражи, и не одбијај онога који од тебе зајми.

Hе брините се за свој живот, шта ћете јести или шта ћете пити, нити за своје тело, шта ћете обући.

Не брините се дакле за сутра, јер ће се сутра бринути за себе.

Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач. Јер сам дошао да раставим човека од његовог оца и ћерку од мајке њезине и снају од њезине свекрве, и непријатељи човекови су његови укућани.

Иди, продај све што имаш и дај сиромасима, па ћеш имати благо на небу, и дођи, узми крст свој и хајде за мном.

Кад би почео тако да се понашаш, пропао би за два дана (можда и брже). Ни монаси се тако не понашају, него имају манастире који располажу имовином и баве се бизнисом, и брину се о овосветском.

Ниче је само отворено, наместо увијено одбацио Христа. Обично су они који отпадају ти који су покушали скроз наскроз да живе Еванђеље, а ретко ко може то да поднесе. Много је лакше битисати цео живот међу млакима.

[Inženjer Djatlov]

@Bokisd Meni je iz cele ove priče bilo najintrigantnije ovo oko Zizjulasa i Berđajeva, i odnosa Boga i čoveka, i tog problema koji on vidi. Voleo bih da čujem od nekog ko to dobro poznaje o čemu se tu radi i koji je odgovor na to.

[Bokisd]

пре 18 минута, mirko1929 рече

Не слажем се. То је твој покушаш да себи објасниш отпадништво оних који би требало да су елитни. А истина је да нико не прихвата Христа. Црква управо и преживљава два миленијума на неприхватању Христа. Погледај само шта каже Еванђеље:

Дође ли ко мени, а не мрзи свога оца и мајку, жену и децу, браћу и сестре, па и сам свој живот, не може бити мој ученик!

А ја вам кажем да се не противите злу; него ако те ко удари по твом десном образу, окрени му и други.

Дај свакоме који од тебе тражи, и не одбијај онога који од тебе зајми.

Hе брините се за свој живот, шта ћете јести или шта ћете пити, нити за своје тело, шта ћете обући.

Не брините се дакле за сутра, јер ће се сутра бринути за себе.

Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач. Јер сам дошао да раставим човека од његовог оца и ћерку од мајке њезине и снају од њезине свекрве, и непријатељи човекови су његови укућани.

Иди, продај све што имаш и дај сиромасима, па ћеш имати благо на небу, и дођи, узми крст свој и хајде за мном.

Кад би почео тако да се понашаш, пропао би за два дана (можда и брже). Ни монаси се тако не понашају, него имају манастире који располажу имовином и баве се бизнисом, и брину се о овосветском.

Ниче је само отворено, наместо увијено одбацио Христа. Обично су они који отпадају ти који су покушали скроз наскроз да живе Еванђеље, а ретко ко може то да поднесе. Много је лакше битисати цео живот међу млакима.

Uf, pa to su duhovne zapovesti i mogu da se ispune manje ili vise bilo gde, mesto i vreme ne utice premnogo na ispunjavanje.

Za taj neki elitizam, elitizam kao pojam i praktika ne postoji u veri, svako moze da rodi rod dostojan za Boga. Pravo da kazem meni nije jasno kako neko moze da misli da Nice i njegova filozofija ima nekih sustinskih dodira sa hriscanskom verom, meni deluje da je tu kod njega elitizam na maximumu.

 

[Bokisd]

пре 8 минута, Inženjer Djatlov рече

@Bokisd Meni je iz cele ove priče bilo najintrigantnije ovo oko Zizjulasa i Berđajeva, i odnosa Boga i čoveka, i tog problema koji on vidi. Voleo bih da čujem od nekog ko to dobro poznaje o čemu se tu radi i koji je odgovor na to.

I meni je mnogo toga u vezi price oko Zizjulasa i Berdjajeva (Bulgakov) stvarno blago receno intrigantno i jos je on to jos nesto na svoju ruku produbio.

Pa samo ako pogledamo osnove dogmatike i vere to sto on pise o odnosu Boga i coveka je problematicno, previse karikira i uproscava stvari.

[sampaganini92]

пре 2 часа, Inženjer Djatlov рече

    Dragi svi, voleo bih da prokomentarišete ove intervjue na koje sam naleteo. Radi se o Romilu ili Aleksandru Kneževiću, ne znam da li je čovek još uvek monah. On je pokrenuo neka zanimljiva pitanja, ali je odgovorio na pogrešan način, mislim. Kakav je odgovor pravoslavne teologije na sve ovo? Hvala 

Moralisanje i ideologija nikoga nisu odvratili od kriminala

WWW.POLITIKA.RS

---

Životni put Aleksandra Kneževića (monaško ime Romilo) vredan je filmskog scenarija. Diplomirao je...

Otac Romilo:Priroda treba da postane misao | Kaleidoskop

KALEIDOSKOP-MEDIA.COM

---

Delo postoji samo u onoj meri u kojoj se čita. Ako ne pišemo na nekom od velikih jezika, naša dela su nepostojeća za...

 

 

 

Uh slusao sam nekoliko njegovih predavanja, citao tekstove. Uvek mi je delovao jako samozaljubljeno i narcisoidno, i teret raznih filosofskih pravaca uneo je u svoj monaski zivot i ocigledno nije pravilno usmerio. I kroz ono sto i dalje pise ja ne mogu da se otmem utisku da ama bas nikako nije shvato monastvo na ispravan nacin a bice i da hriscanstvo ne uspeva da svari. Non stop ponavlja kako je monastvo svete gore za cilj postavilo moralno savrsenstvo, govori o sizofreniji hriscanstva koja deli stvari na svetovne i sakralne i tako jos mnogo toga omasenog. Kako zivis te silne godine tamo a ne dokacis sustinu? Mozda je i problem sto i nije ziveo tamo i tim zivotom do kraja vec je bio malo tamo malo u Engleskoj malo u Beogradu. Puteva za spasenje i odnosa sa Bogom je mnogo, ok njegov ocigledno nije monastvo ali sto vec rece Boki bezveze je onda da se vracas i osipas paljbu po onome u cemu nisi uspeo. To je onda i sujeta. 

[Inženjer Djatlov]

@sampaganini92 Da, da sujeta i meni izbija iz njega, nije mi to sporno, i jasno mi je da deo njegovih ideja ide i iz toga. Mene zanima ovo što sam gore naveo i odnos duhovnosti i umetnosti, pa samim tim i velikih umetnika i svetitelja, jer sam i ja iz tog sveta. Jako davno sam shvatio da su ona pitanja oko odnosa nauke i vere usiljena i poprilično isprazna. Pravo pitanje je za mene odnos umetnosti kao duhovnosti i Crkve, a tu je i Romilo pao, rekao bih.

[mirko1929]

пре 26 минута, Bokisd рече

Uf, pa to su duhovne zapovesti i mogu da se ispune manje ili vise bilo gde, mesto i vreme ne utice premnogo na ispunjavanje.

Za taj neki elitizam, elitizam kao pojam i praktika ne postoji u veri, svako moze da rodi rod dostojan za Boga. Pravo da kazem meni nije jasno kako neko moze da misli da Nice i njegova filozofija ima nekih sustinskih dodira sa hriscanskom verom, meni deluje da je tu kod njega elitizam na maximumu.

Па како је Исус одбрусио богатоме младићу, испада да није било духовно, већ буквално! Аустријски економиста Лудвиг фон Мизес је хвалио цркву што је у потпуности обезубила хришћанство, што је избрусила из њега сав радикализам, што је од њега начинила респектабилну буржоаску религију грађанске послушности и личне одговорности. Мизесова идеолошка супротност, марксистички философ Славој Жижек, не може да опрости цркви на томе што је створила „фашистичко“ хришћанство -- што је црква била најбогатија институција и највећи земљопоседник у великој већини Европских земаља упркос ономе што је Исус рекао о богатима, што је подржавала и славила као свеце владаре, упркос ономе што је Исус рекао о првима...

Па како нема? Ничеова философија је заснована на свесном одбацивању хришћанства. Оно што је Ниче замерао секуларистима, људскоправашима, комунистима, итд. јесте управо то што су они били још већи робови хришћанског морала од самих хришћана, који су по Ничеу лицемери, док су некрсти, који уништавају друштво, по Ничеу, доследни Еванђељу. У томе Ниче види хришћанство као исконско зло, деструктиво ништавило које разара све.

[Вукашин]

Критикује светогорце зато што им се не свиђа лепота порока 

[Bokisd]

пре 13 минута, Inženjer Djatlov рече

@sampaganini92 Da, da sujeta i meni izbija iz njega, nije mi to sporno, i jasno mi je da deo njegovih ideja ide i iz toga. Mene zanima ovo što sam gore naveo i odnos duhovnosti i umetnosti, pa samim tim i velikih umetnika i svetitelja, jer sam i ja iz tog sveta. Jako davno sam shvatio da su ona pitanja oko odnosa nauke i vere usiljena i poprilično isprazna. Pravo pitanje je za mene odnos umetnosti kao duhovnosti i Crkve, a tu je i Romilo pao, rekao bih.

Nisam odmah video, ali stvarno jeste pravo pitanje odnos umetnosti kao neke vrste duhovnosti (uslovno receno) i Crkve i vere.

I meni se cini da on tu ima pogresnu perspektivu, jer koliko vidim izjednacava duhovnost umetnosti i duhovnost vere, za njega su to slicni nivoi. Pravi nivo bi ipak bio da je duhovnost u veri jedna i jedinstvena i ne postoji van vere, ali i van vere postoje duhonosti koje mogu da nas upucuju i dovode do vere. To je ono sto je rekao sv.Vasilije Veliki :

„Ми морамо да се дружимо са песницима, списатељима, беседницима и свим људима који нам могу рећи нешто корисно за нашу бригу о души.“

Свети Василије Велики, Беседа младима о користи од јелинских списа

I to je to osnovno, da sve sto je van crkve moze da nam bude korisno za brigu o nasoj dusi i napredku u duhovnom zivotu, to mozemo da koristimo i citamo i druzimo se i slusamo i gledamo i slicno.

I u tom smisli po meni umetnost i sve u vezi sa njome, moze da nam bude na korist za dusu. Ali naravno da ipak moramo da budemo pazljivi u plivanju u tim vodama umetnosti, jer narocito danas ima svakakvih umetnosti i umetnika.