Opštepoznata je činjenica da je mačka isključivi mesojed, ali često se može videti slika mačke koja gricka biljke. Nikome ne pada na pamet pomisao da njegova mačka želi da postane vegetarijanac, već da ljubimac misli preventivno, pokušava da spreči neprijatnost koja će u suprotnom sigurno nastati!

Zapravo, posle svakodnevnog višekratnog «umivanja» svakog kvadratnog santimetra krzna, velika količina dlaka se zalepi za jezik mačke. Kao lepo vaspitana jedinka, mačka to ne ispljune, već proguta i vremenom se u želucu nakupi pozamašna količina dlaka. Kad se napravi veća grudva od te dlake, ponekad mačka to povrati. Ali unosom dovoljne količine biljne materije te dlake se ne skupljaju u klupka, već pojedinačno ili u malim grupama nastave prirodnim putem ka spoljnjoj sredini, tj. crevima.

Prema tome, macina trava je vrlo zdrava stvar! Može da se uzgaja jednostavno u kućnim uslovima. Na tržištu je prilično lepa paleta ponude raznih trava od samog semena do već spremljenih posuda sa semenom i održivačem vlage.

Još nema gotovog mačjeg travnjaka kod nas u prodaji, ali po svetu mladi izdanci mogu i u tom obliku da se kupe.

Pošto mačka svakako zahteva «zeleniš», bolje da ne uči na svojim greškama. Mačka koja izlazi napolje obično ovako uči jer proba sve, ali ponovo se vrati samo ukusnim zalogajima.

Ljubimci koji žive isključivo u kući, mogu da se nauče šta sme a šta ne sme da se dira. Pretežno je ovo učenje naporno, ali ponekad i uspe.

Ako mačka nikako ne može da razlikuje otrovne od korisnih biljaka, u kući nikad ne treba gajiti razne vrste paprati, rododendrone, difenbahiju, ciklame, ljubičice i sl. Čak ni na nekim visinama ili skrovitim mestima, jer takvo nedostupno mesto za mačku NE postoji.

Kao što ni u vazi ne bi trebalo držati đurđevak, lalu, ljubičicu, bukete iz cvećare sa puno zelenog ukrasnog bilja. Na terasi ili prozoru ne bi trebalo uzgajati muškatle, petunije, dan i noć... Mačku ne interesuje samo cveće ili ukrasni deo, već vrlo spretno može da dođe i do vode u vazi u kojoj je nepoželjna aktivna supstanca iz biljke.

Mačka instiktivno zna da u zelenim biljkama ima ogromna količina hlorofila šta čini dobro za organizam, diže energetsku snagu ćelije kao i daje blagu umirujuće dejstvo. Bez obzira što mačka vrlo poslušno pojede i vitaminsku tableticu, ili posisa tečnu travu iz tube, ona ipak zna da je najbolji izvor - prirodni izvor.

Ovo je još jedan razlog da pored neizmerne ljubavi prema Vašem ljubimcu napravite malo mesta i za gajenje zelenih biljaka. Jednim potezom napravićete više dobrih dela:

1. Vaš ljubimac imaće izvor svežeg zeleniša

2. Vi ćete u kući imati nešto zeleno

i Vi ste učinili nešto za poboljšanje ekosistema.

I to sve samo zbog Vaše mačke...

Sa poštovanjem

Klara Ćurčin, DVM

VA Intervet

Sa poštovanjem,

Klara Ćurčin, dr vet. med.

http://www.zivotinjsko-carstvo.com/zdravlje/macja_trava.php

PAS JUČE I DANAS

Pas je najstariji sisar mesožder pripitomljen od strane čoveka; on ga je sledio širom planete, po svim geografskim širinama. Jedinstveno za njegov rod, zajednička istorija traje više od 10 000 godina. U početku su kohabitirala nomadska plemena i čopori vukova, goneći istu divljač po istim tertorijama, zahvaljujući analognim lovnim tehnikama. Protekle su hiljade vekova pre nego što je dovršen porces pripitomljavanja vuka i pre nego što je čovek, koji je napustio nomadski način života, stekao lakonogog pratioca u lovu, izuzetnog njuha i sluha.

Njegovo poreklo, još uvek kontraverzno, nije sprečilo Cannis familiaris da se izmeni u više stotina rasa i da danas ima raznoliku sudbinu, zahvaljujući svojim mnogobrojnim sposobnostima: obdaren sposobnošću prilagodjavanja koja se retko sreće, poletni trkač i plivač, budni čuvar, instiktivni zaštitnik, druželjubivi igrač koji žudi za nagradom, odan svome gospodaru, on obavlja različite poslove prilagodjene današnjem načinu života. Što se tiče sveta sporta, on bi se ubuduće teško mogao lišiti ovog neumornog atlete, spremnog na sve izazove.

...

POREKLO PSA

Ko je predak psa, čovekovog najstarijeg prijatelja? Prvi tragovi pripitomljavanja psa vraćaju nas 10 000 godiria unazad, kada su praistorijski Ijudi još uvek živeli od sakupljanja plodova i lova. Od tada je istorija psa usko povezana sa istorijom čoveka, koga je sledio na svih pet kontinenata, prilagodjavajući se, kao i on, svim klimama.Pas pokazuje polimorfizam koji nikada nije dostignut u okviru iste vrste. Od čivave do napuljskog mastifa, sve je Canis familiaris, do te tačke da je danas nemoguće odrediti tip prvobitnog psa: da li je on bio mali ili veliki? Da li je imao uspravljene ili oborene uši?Još mnoga pitanja nastavljaju da se postavljaju u vezi sa njegovim poreklom: zašto je čovek pripitomio kanidu pre nego felidu, medveda ili nekog primata? Gde i kada se dogodilo pripitomljavanje? Da li je pas postojao u divljem stanju ili je nastao pripitomljavanjem neke druge vrste i, ukoliko je to slučaj, koje i zašto? Otkriveno je poreklo konja, mačke i svinje, pa zašto onda toliko slabo poznajemo životinju koja nam je tako bliska? Jedan od mogućih odgovora na ovo poslednje pitanje je da su kanide, kao grabljivice na vrhu pirarmde ishrane, usled toga mnogo malobrojnije nego životinje koje su njihov plen i stoga manje predstavljene u fosilifernim zonama nego travojedi. Kanide iz praistorije, osim toga, pokazuju malo jasnih distinktivnih osobina, pa je vezu medju njima teže uspostaviti nego kod felida. Čovek sa svoje strane ima odgovonost za ovo relativno neznanje: bilo zbog loše prilagodjenih metoda istraživanja, bilo zbog toga što su prioriteti istraživača na paleolitskim nalazištima koncentnsani pre na Ijudske ostatke nego na tragove eventualnog pripitomljavanja psa. Zbunjujuća je konstatacija da većina danas poznatih rasa nije bila odredjena do pre stotinak godina, dok su bili potrebni milenijumi evolucije za diferencijaciju današnjeg psa od divlje vrste iz koje je potekao.

Псал. 104:24

21. И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховим. И виде Бог да је добро;

22. И благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.

1 Мој. 8:17, Јер. 29:6

23. И би вече и би јутро, дан пети.

24. Потом рече Бог: Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако.

Псал. 33:9

25. И створи Бог звери земаљске по врстама њиховим, и стоку по врстама њеним, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховим. И виде Бог да је добро.

26. Потом рече Бог: Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи.

Јов 20:4, Псал. 8:6, Псал. 100:3, Ефес. 4:24, Јаков 3:9

27. И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божјем створи га; мушко и женско створи их.

Проп. 7:29, Мал. 2:15, Мат. 19:4, Мар. 10:6, 1 Кор. 11:7, Кол. 3:10

28. И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свих звери што се миче по земљи.

1 Мој. 6:1, 1 Мој. 9:1, 1 Мој. 9:7, 1 Мој. 35:11, 3 Мој. 26:9, Псал. 127:3, Псал. 128:3, Иса. 45:18, 1 Тим. 4:3

29. И још рече Бог: Ево, дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну.

Јов 36:31, Псал. 136:25, Псал. 146:7, Дела 14:17

30. А свим зверима земаљским и свим птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чему има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.

Јов 39:3, Псал. 145:15, Псал. 147:9

31. Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро, дан шести.

Псал. 104:24, 1 Тим. 4:4

(Прва књига Мојсијева, глава 1)

opet moj zeka

Ima 2 meseca i zove se Dia(od grckog Kardia),jer je mnogo lepo reagovalo na pesmu Kardia mou od Remosa

bighugbighug algabacaju 319.gif

Generalni Zamenik generalnog

18/6/2009

Rečna obala, vodeni rukavci i bare kao delovi nekadašnjeg rečnog korita, i poplavni pašnjaci, idealna su utočišta brojnim retkim vrstama ptica kao što su orao belorepan, za kojeg je rečni basen Save jedno od najvažnijih područja u ovom delu Evrope, orao kliktaš, crna i bela roda, kašičar, mali vranac, crni ibis, mala čigra, patka njorka, kolonije čaplji...

Ušće Drine u Savu

Reka Sava, druga po veličini pritoka Dunava, zbog svog izuzetnog biološkog značaja, određena je kao ključni region u okviru Panevropske strategije o zaštiti biološke i predeone raznovrnosti – PEBLDS. Ovom evropskom strategijom poplavna područja Save izdvojena su kao rečni koridor od evropskog značaja za očuvanje prirodne baštine. Sa ukupnom dužinom od 950 kilometara povezuje četiri zemlje: izvire u Sloveniji, zatim teče kroz Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, a zatim kroz Srbiju, gde se uliva u Dunav. Čitavim njenim tokom mozaički se nižu prirodna i autentična, područja. Tu su i brojna zaštićena prirodna dobra kao što su ramsarska područja: Lonjsko polje u Hrvatskoj, Bardača u Bosni i Hercegovini, Obedska bara i Zasavica u Srbiji. Za sve njih karakteristično je prisustvo brojnih biljnih i životinjskih vrsta tipičnih za poplavna vlažna područja, kao i velika predeona raznovrsnost.

U ovim područjima mogu se sresti retke, u Evropi krajnje ugrožene vrste. Rečna obala, vodeni rukavci i bare kao delovi nekadašnjeg rečnog korita, i poplavni pašnjaci, idealna su utočišta brojnim retkim vrstama ptica kao što su orao belorepan, za kojeg je rečni basen Save jedno od najvažnijih područja u ovom delu Starog kontinenta, orao kliktaš, crna i bela roda, kašičar, mali vranac, crni ibis, mala čigra, patka njorka, kolonije čaplji... Ušće Drine u Savu jedino je gnezdilište male čigre u Srbiji. Na ovim staništima prisutne su i zaštićene vrste gmizavaca i vodozemaca kao što su šarka, gatalinka, zelena žaba, barska kornjača, veliki mrmoljak, ribarica, belouška... Tu su i sisari kao prirodne retkosti – između ostalih vidra, dabar (koji je angažovanjem stručnjaka ponovo vraćen u rezervate Zasavica i Obedska bara), divlja mačka, slepi miševi... Retenzije su ujedno i značajna plodišta riba u Srbiji. Specijalni rezervat prirode Zasavica jedno je od retkih poznatih staništa ribe mrgude. Prisutna je i vegetacija karakteristična za poplavna područja – lokvanji, tršćaci i brojne biljne vrste tipične za ova vlažna staništa. Jedna od značajnih prirodnih vrednosti savskog basena su i očuvane hrastove šume, jedne od najvećih i najvrednijih u Evropi.

Ali, mnogo je faktora koji prete Savi kao prirodnom resursu – izlivanje otpadnih voda, rad industrijskih postrojenja i naftne industrije, hidroelektrane (u Sloveniji), eksploatacija rečnih sedimenata, intenzivna izgradnja i intenzivna zemljoradnja, obnova nautičkog puta duž Save i planovi za izgradnju kanala SAVA – DUNAV...

Radi zaštite ovog bisera prirode, kao značajnog dela evropske baštine pokrenut je trogodišnji projekat „Zaštita biodiverziteta plovnog područja basena reke Save“ od strane Svetske unije za zaštitu prirode. Ovaj međunarodni projekat naročito je značajan sa stanovišta uspostavljanja ekološke mreže u plovnoj dolini basena reke Save, čime se doprinosi unapređenju zaštite prirodne baštine. U okviru ove ekološke mreže, na teritoriji Srbije evidentirano je devet prirodnih dobara, među kojima specijalni rezervati prirode Zasavica, Obedska bara, Morovićko-bosutske šume i Predeo izuzetnih odlika Veliko ratno ostrvo.

Zavod za zaštitu prirode Srbije

Maja Radosavljević

http://www.topvita.info/clanak.asp?id=973

Oni su je poveli sa sobom u rezervat za rehabilitaciju napuštenih vidri, gde su joj pružili negu koja joj je potrebna. 

Njen prvi susret sa vodom je najdirljiviji prizor koji ćete videti danas.

Животиње.рс/Б92

         "Zapitaj stoku, naučiće te; ili ptice nebeske, kazaće ti. Ili se razgovori sa zemljom, naučiće te, i ribe će ti morske pripovediti."

Ludi svet,

Autor: EPK

Foto: cdn.dottech.org

Pogledajte 24 fotogorafije najlepših zagrljaja u životinjskom svetu. Čak i prirodni neprijatelji kao pas i mačka ili majmun i tigar mogu biti najbolji drugari.

Ponekad nam je potreban samo zagrljaj, a ovi mališani to zaista umeju da urade na sladak i spektakularan način.

Preslatki tigrići, konj i veselo ždrebe ili spektakularan zagrljaj medveda i doge, samo su neki od prizora na ovim slikama koji bi otopili i najhladnija srca.

Uživajte u 24 neverovatna zagrljaja.

Извор

http://www.dodaj.rs/f/4/D9/21p4af5k/images.jpg

Оно што никако не спада у здрав живот је бетон, издувни гасови аутомобила, фабрике итд., али што, на жалост, спада у овај подфорум ради критике и опомена свима.