Ето, Божић је пред нама, та велика вододелница историје рода људског, та велика и највећа скретница у историји рода људског. Бог силази на земљу, како да га сретнемо? У дивној песми једној пева се: Христос с небес, срјашчите! Христос силази с неба, сретните га! Како Господе да те сретенмо? Како? Постом, браћо и сестре. Ето, Света Црква је одредила шестонедељни пост пред Божић. Зашто? Зато што се јавља Бог на земљи. Како да га сретнеш, ако постом не очистиш душу своју прљаву и грешну?

Како да га сретнеш, ако љубављу не испуниш душу своју и не украсиш? Како да га сретнеш, ако молитвом душу своју не опајаш, не ометеш, не очистиш, не узнесеш? Како да га сретнеш, ако душу своју не испуниш еванђељским врлинама?

Свети Јустин Ћелијски

Одломак из књиге

150 динара

Више о књизи

Видео презентација књига: http://www.manastirprevlaka.me/?p=1275и више о издањима: http://knjige-manastir-prevlaka.weebly.com/

"Брак - духовни подвиг", нова књига у издању манастира Св. Архангела Михаила 

,,ТАЈНА ВЕЛИКА“

Сваки човек је једна јединствена и непоновљива личност. Ако на свету

постоји шест милијарди људи, исто толико има и непоновљивих личности. Дакле, нико се ни са ким у потпуности не може сложити, ни са својим братом нити чак са својим братом близанцем! Човек се чак ни са самим собом ,,не слаже“. Данас говори једно, сутра друго! Па зар ће се онда сложити са својим супругом, односно са својом супругом? ,,Неслагање карактера“ – узрок развода – загарантована је ствар! И уколико супружнички пар нема воље да се бори да очува свој брак, њихово супружништво постаће ,,боксерски меч“, и на крају ће се распасти.

Ово је разлог што је брак ,,тајна велика“ (Еф. 5, 32), не толико у духовном смислу као Света тајна, као што је то нпр. Света Литургија, која представља велику Свету тајну, већ у смислу како се двоје људи различитих карактера сједињују и доживотно живе заједно у миру (Свети Јован Златоуст, ,,О Светој установи брака“,

Ова књига је у неку руку водич за добро супружништво, за један леп и успешан брак!

Дај Боже да помогне нашој у Христу браћи и сестрама, мушкарцима и женама, како би своје супружништво доживели као духовни подвиг који их може високо узнети, веома високо, до Небеса! Амин.

http://knjige-manastir-prevlaka.weebly.com/1053108610741086

Ова књига заиста је изузетна по свом садржају. Она је својевремено многима била огроман ослонац и помогла им је да пронађу смисао живота и изгубљену веру.
Књига је написана на размеђу XIX и XX века. На велико изненађење читалаца, на духовноморалном плану данашње Русије скоро ништа се није променило. И данас су пред нама вековима познате нам слике руске стварности: чежња за срећом, масовно пијанство и свеопшта безвољност.
Без обзира на сличност духовних и моралних проблема две епохе, данашњи читалац, заједно с херојима ове књиге, открива за себе давно заборављени пут.
Многи читаоци овог дела често покушавају да пронађу историјски прототип главног јунака – православног архијереја, но узор по којем је сачињен главни лик и даље остаје тајна.
Скривени живот јунака ове приповетке, тако даровито осликан, и сасвим неуобичајена решења указују на могући начин решавања сложеног проблема друштвеног зла и самим тим подстичу читаоца да се замисли над данашњим положајем Православља.

Настојатељ Свето-Тројицке Сергијеве пустиње
игуман Николај (Парамонов)

Прочитајте више...

У оквиру обележавања 700. годишњице преподобног Сергија Радоњешког у Симферопољу је откривен споменик овом дивном светитељу а у Москви су приређени дани преподобног Сергија под називом «Велики духовни пут». Овај значајан датум молитвено и с великом духовном радошћу обележава се не само широм Русије, већ и у осталим православним земљама. Тако је манастир светог Архангела Михаила на Михољској Превлаци тим поводом објавио књигу игумана Данила (Ишматова) «Житије као икона» посвећену пре свега просветном и педагошком раду преподобног Сергија Радоњешког.

На самом почетку аутор нас упозорава: «Просветитељску делатност Цркве не треба схватати онако како је тумечена у каснијим временима, кад су тим појмом обухваћена и нека новостечена знања, него у оквирима учења о нетварној Светлости. То учење, иначе разрађено у источном хришћанском богословљу, увек је правило разлику између физичке светлости и Светлости духовне. У руском језику реч светитељ води порекло од речи свет, што у преводу на српски језик значи светлост. Светитељ је човек просвећен Божанском Светлошћу, човек који је испуњен Светлошћу и који је способан да зрачи том нетварном Светлошћу... Зато је сваки светитељ и просветитељ.» Игуман Данило (Ишматов) управо с тог аспекта посматра педагошки метод преподобног Сергија.

Отац Данило подсећа нас на то да се житије преподобног Сергија Радоњешког често назива иконом духовног живота Русије 14. века. Иконичност житија је речима исказана икона светитеља, што значи да је то опис његовог пута до светости, а не биографија. У основи житија је Јеванђеље у којем је изложено хришћанско учење али и опис Спаситељевог земног живота. Зато је Јеванђеље уједно и Првожитије које увек служи као извор и узор за житија оних који су се угледали на свог Учитеља. Један од њих свакако је и свети Сергије Радоњешки. Његово житије почиње пророштвом о рођењу детета што је повезано с јеванђељском прасликом, с доласком Пресвете Дјеве код Јелисавете. Правећи паралеле Првожитија и житија преподобног Сергија отац Данило нас води од одласка Преподобног у непроходну шуму, до колибице, дрвене цркве посвећене Светој Тројици, оснивања манастира, па све до созерцања, чудесних виђења и упокојења. Притом отац Данило напомиње: «Из Јеванђеља знамо да је након подвижничког искуства уследио период Спаситељевог јавног служења или, другим речима, Његова просветитељска мисија. Исто тако и искуство подвижника, задобијено у време његовог пустиножитељства и созерцања Божанске Светлости, треба да буде предато људима који су способни да то усвоје.» Но таквих је одувек било мало. Па и поред тога манастир Свете Тројице изнедрио је педесет монашких обитељи које су дале још четрдесет манастира и стотину преподобних. Била је то својеврсна духовна школа захваљујући којој је подвиг созерцања процветао по целој североисточној Русији или такозваној Северној Тиваиди. Враћањем изворима духовности и скретањем пажње на узвишене примере византијског молитвеног искуства преподобни Сергије многе је надахнуо на подвиг созерцања, на враћање Византији што је утицало на препород монаштва.

Да би нам што боље приближио суштину просветног и педагошког рада преподобног Сергија Радоњешког, отац Данило у неколико наредних поглавља излаже суштину учења Источне Православне Цркве поклањајући посебну пажњу апофатичком и катафатичком богословљу као и православној антропологији. Говорећи пак о православној педагогији, отац Данило истиче њену тежњу ка антиномији: «Православна педагогија, као и процес иконописа, има почетак у апофатици – у немогућности приказивања Бога, у вери у Њега; пролази кроз фазу потврдног богоопштења – откривање божанских енергија у човековој души; затим кроз сједињење апофатике и катафатике стиже до антиномијског уметничког изражавања божанских истина у човековом животу и на крају узводи човека до вишег ступња на лествици богопознања – до созерцања, до молитве као тајанственог богословља, до сједињења са Богом, до обожења». Дакле, подвижник своју духовну децу води ка Христу, али свако од њих треба сам у себи да открије Бога. Човек је икона Божија. Преподобни Сергије осликао је себе попут иконе, а и својим ученицима је помогао да врлинама украсе своје душе и тела. Сваки човек је иконописац своје душе. Пост је његов кист, боје су му његове врлине, надахнуће му је молитва а сликарско платно његова душа.

Посебну вредност ове јединствене и драгоцене књиге представља расветљавање спора преподобног Нила Сорског и преподобног Јосифа Волоколамског с аспекта утицаја тог конфликта на историју Руске Православне Цркве. Наиме, после упокојења светог Сергија Радоњешког монаштво се цепа на две струје. Група ученика преподобног Сергија одлази на север, преко Волге у непроходне шуме, док се друга грана руског монаштва концентрише око Москве. Крајем 15. века долази до великог сукоба две струје, и то кроз личности Нила Сорског и Јосифа Волоколамског. Нил Сорски се подвизавао у скиту и био на челу оних који су се залагали за нестицање, док се Јосиф Волоколамски залагао за то да манастири имају своје поседе. Нестјажатељи бирају созерцање и сопствено сиромаштво, а јосифовци богатство ради доброчинства. У овом спору победио је Јосиф Волоколамски. Игуман Данило вели да је несрећа то што је једна струја била апсолутни победник, а друга потпуно угушена.

Но без обзира на сва духовна превирања и свети Сергије Радоњешки и његови ученици доживљавали су Русију као место сусретања Бога и човека, као духовни простор где је могућ дијалог душе и Духа Светога. Господ је Својим страдањем целу земљу очистио тако да је свако место постало прикладно за молитву. Управо тиме се и тумачи појам Света Русија. Бавећи се истраживањима древне руске архитектуре игуман Данило (Ишматов) примерима старих руских градова илуструје православно схватање иконичности простора и закључује: «Немогуће је на земљи изградити Царство Божије, али је зато могуће изградити земљу по слици Небеског Јерусалима и самим тим освећивати свој боравак на земљи припремајући се за прелазак у вечност.» Али ни појам Света Русија ни житије Светог Сергија не треба сводити на световну раван јер су критеријуми световног и светог потпуно различити.

Лично искуство созерцања и богомислија, дар за мистику и огромна пракса на пољу духовног делања омогућили су преподобном Сергију да својим ученицима преда главне тајне хришћанства у живој делатној традицији. Педагошко искуство васпитавања ученика оваплотило се у чињеници да се појавила нова духовна школа – школа светог Сергија Радоњешког. По речима оца Данила преподобни Сергије је миомирисно дете Севера. Он је истински руски и истински православни монах, али пре свега наш молитвени заступник.

Остало је забележено чудесно виђење преподобног Сергија кад је ноћну таму ненадано обасјала јарка светлост а Преподобни угледао мноштво птица које су летеле око манастира. У том трену се зачуо глас и преподобни Сергије је, између осталог, чуо: «Чудесно и различито ће бити украшени врлинама они који буду ишли стопама твојим.» Ићи стопама преподобног Сергија Радоњешког је тешко, али не и немогуће. На то нас подсећа и игуман Данило (Ишматов) у књизи «Житије као икона».

Божана Стојановић

Изворник: Часопис "Светигора", бр. 283, 2014.

http://knjige-manastir-prevlaka.weebly.com/105510881080108210721079-10821114108010751077/3

Порфирни огртач је огртач славе. Носио га је цар, али и војници Цара над царевима. Онај царски био је обојен пигментима, а хришћански обагрен крвљу мученика. У првим вековима хришћанства, вековима страшних прогона војници Цара Небескога одрицали су се овоземне славе и богатства и као мученици и исповедници сејали семе вере чак и тамо где се чинило да је то немогуће, као што је то срце царице Александре, супруге цара Диоклецијана.

Роман Порфирни огртач Алики Кафецопулу враћа нас у доба владавине цара Диоклецијана, тог страшног мрзитеља и прогонитеља Цркве Христове. Главни јунак романа машта да једног дана буде заогрнут царским огртачем, али сви његови узори, међу којима су били и војвода Георгије, лекар Пантелејмон, солунски конзул Димитрије, Елијанов брат од стрица Нестор и многи други, сматрали су тај огртач ништавним и заогртали се огртачем сатканим од љубави Христове. Роман Порфирни огртач и јесте роман о тој љубави, роман који се чита у једном даху и који у нама буди оно најлепше што је Бог даровао срцу човековом.

Нова књига у издању манастира Михољска Превлака: "Профирни огртач", едиција "Подвиг":

Књигу можете наручити преко сајта. Цена: 250 дин.

http://knjige-manastir-prevlaka.weebly.com/1053108610741086/100

http://knjige-manastir-prevlaka.weebly.com/

Молитва чистог срца

Господе и Владико живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља, не дај ми.
Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени слузи Твоме.
О Господе Царе, даруј ми да видим грехе своје и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.

Ви знате да је ово молитва преподбног Јефрема Сирина. О њој сам вам већ понешто говорио.
Зашто наша света Црква овој молитви поклања посебно место у богослужењу и зашто се толико пута понавља на богослужењима током Великог поста?
Свакако не без разлога! Верујем да разлог срцем и сами осећате јер ова молитва, као ни једна друга, продире у само срце и човек осећа њену изузетну и јединствену моћ, њену божанску моћ. То је зато што се ова молитва излила из савршено очишћеног и светог срца и из ума просвећеног Божјом благодаћу, ума који је постао причасник Христовог ума. Отуд таква моћ и такво тајанствено дејство ове чудесне молитве на хришћанско срце.
Без обзира што је веома кратка, она садржи огромно богатство мисли и осећања па зато о богатству те чудесне молитве и треба често говорити.
На самом почетку рећи ћу да је од изузетног значаја чињеница да свети Јефрем Сирин моли Бога да га избави од свега што је порочно и Богу мрско и да га удостоји врлина, најбитнијих, узвишених врлина. Зашто моли баш за то? Постоје људи, а таквих је нарочито било у паганско доба, који су се у свему ослањали на себе и мислили да све могу постићи снагом свог ума и осећања. И данас постоје људи који не схватају да је много шта, посебно оно најбитније и најдрагоценије, скривено од нашег ума и недокучиво за наша осећања. Људи који то схватају увек имају на уму оно што је рекао свети апостол Павле: Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него што мрзим то чиним (Рим. 7, 15). Овако говори велики првоврховни апостол који увиђа своју немоћ да ходи путем добра и који је дубоко свестан да његово тело има огромну власт над њим, тело које га мучи и које срцу не дозвољава да се вине ка Богу. Туговао је и у души патио што није чинио она добра којих је његова душа била жедна, него зло које није желео да чини.
Дубоко свестан тога, свети Јефрем Сирин молио је Бога да га избави од порока и да му даде снаге да чини добро. Само од Бога можемо добити снагу да чинимо добра дела и само од Бога добијамо снагу да се ослободимо порока. Наслућује то душа сваког хришћанина. Зато нас се молита светога Јефрема Сирина и дотиче.
Проникните још дубље у ову молитву и размислите зашто се у њој једноставно не тражи да нас Бог избави од одређених порока и да нам дâ одређене врлине, него се вели: дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља, не дај ми. Веома је важно схватити зашто се говори о духу порока и о духу врлина.
Ви знате да ствари имају свој дух и њима својствен мирис. Ако у вашој соби остану ваше ствари, посуђе и све оно што сте ту за време живота употребљавали и ако соба буде затворена, у њој ће остати ваш мирис, дух тих ствари. Или, ако у неку посуду успете нешто што је пријатног мириса, а потом посуду испразните и исперете, знате да ће тај мирис дуго у њој остати, а ако је то било нешто што заудара, онда ће се дуго осећати дух који заудара.
Исто то се догађа и у људској души. Пороци у које човек западне и згреши остављају свој дух у његовој души, док добра која чини остављају своју светлост. Ако је човек увек чинио рђава дела и ако му је душа прожета пороцима, у души ће заувек остати дух тих порока. Ако, пак, човек живи честитим хришћанским животом, ако чини многа добра дела и стално душу освећује молитвом, онда он бива прожет духом молитве, духом врлина и духом праведности.
Знамо из животног искуства да након кратког познанства, а понекад чак и при првом сусрету можемо наслутити каквог је духа неки човек. Кад се сретнемо с побожним човеком, с човеком који ходи путем Христовим, осећамо Божији мирис који се излива из његовог срца. Ако се пак сретнемо с човеком који је огрезао у гресима, наслутићемо каквог је духа тај човек. То је слично као кад пас следи мирис, који човек оставља иза себе као траг, и доводи нас до тог човека.
Сваки човек има свој дух! Свети Јефрем Сирин не само да моли Бога да му даде дух врлина и да га ослободи духа порока, него и да не буде чак ни трага од порока и да душа буде Христом миомирисна.
Треба рећи да се много лакше ослободити појединих порока, него духа тих порока. Тај дух изузетно снажно влада нашим срцем и потпуно га се ослободити могуће је само постепено и молећи Бога за помоћ, молећи Га да нас Он избави од тог погубног духа.
Тако треба схватити ове речи Јефрема Сирина.

Тумачење великопосне молитве Преподобног Јефрема Сирина - Св. Лука Кримски (Војно-Јасеницки)

72 стране

Цена: 220 динара

Промоције ДВД-а "Молитве на језеру" у издању манастира Св. Архангела Михаила на Превлаци:

Четвртак, 7. марта, на Богословији у Сремским Карловцима. Гост је драмски уметник Небојша Дугалић један од учесника у пројекту.
Недеља,10. марта, у Дому омладине у Зворнику,
Уторак, 12. марта на Вождовцу, (црква Св. Трифуна), уз присуство игумана манастира Св. Архангела Михаила на Превлаци, архимандрита Бенедикта
Четвртак, 14. марта, у Обреновцу.
ДВД ће представити музичар Асим Сарван, који ће на крају извести неколико својих песама.

Књиге можете наручити електронском поштом на knjige.prevlaka@gmail.com или телефоном на +381-65-42-159-42 (09-16 часова.)

Догађа се да човек много пута дође на исповест и да се сваки пут каје за један те исти грех. Он се заиста искрено каје, али просто нема снаге да тај грех не понавља, нити је довољно одлучан у томе. Господ му шаље Своју помоћ управо због тог кајања и истрајности.

Неки човек упорно је долазио у цркву, падао на колена пред Спаситељевом иконом и горко се кајао због тешког греха који је стално понављао. Душа му је до те мере била измучена да је једног дана рекао: “Господе, уморио сам се од тог греха и никад га више нећу поновити. Позивам Те да будеш сведок на Страшном суду да у мом животу од данас више неће постојати тај грех.” Након тога изашао је из цркве и после извесног времена поново пао у исти тај грех. Поново је дошао у цркву, клекнуо и горко се покајао због свог пада. У том положају, ту испред иконе је умро. Светом Амфилохију је било откривено да је Господ помиловао тог човека. Ђаво је упитао Господа: “Како можеш да га помилујеш? Зар Ти није много пута обећао да више неће понављати грех, зар Те није и самога позвао да будеш сведок и зар Те није сваки пут обмануо?” На то му је Бог одговорио: “Ако си га ти као човекомрзац, након његовог обраћања мени, толико пута примио назад, како онда ја да га не примим?”
Игуман Нектарије (Морозов)

116 страна
Цена: 280 динара

Наручивање: knjige.prevlaka@gmail.com

http://knjige-manastir-prevlaka.weebly.com/1/post/2012/07/51.html

Mајка Светог Василија Острошког je остала скривена за странице историје. Мало шта се о њој зна и мало је тога записано. Али изостанак из ових наших људских, овоземаљских списа не значи много, када је онај кога је она родила и са великом пажњом подигла, уписан и прослављен у књизи Светих угодника Божијих.

У децембру месецу, давне 1610. године, ову дивну мајку огрејала је благодат љубави Божије, даривавши јој сина Стојана, оног кога је овенчао милостиви Господ вечитом славом, и кога већ вековима молимо за заступништво пред Престолом Божијим. Оног који се у Црној Гори и Херцеговини седећи не помиње и иза чијег се помена обавезно говори: „Слава му и милост!“

Анастасија је родила Светог оца нашег Василија Острошког Чудотворца....

Зборник текстова 

• Протојереј Сергије Четвериков
• Свети Јован Шангајски
• Свети Григорије Двојеслов
• Блажена Теодора 

Пишући предговор за ово побожношћу подстакнуто, дело посвећено светом помену на блаженопочившег Старца Филотеја Зервакоса, који се у свести верног народа већ сматра светим, ја, као Митрополит Свете Митрополије Паронаксије (области острва Пароса, Наксоса и других), препуштам, прожет јаким и дубоким осећањима, својим мислима да усмеравају моје перо, али и да пробуде оне живе успомене које је познанство са овим светим оцем неизбрисиво урезало у наше срце.