Мт., 2 зач., I, 18-25.

Рођење Исуса Христа овако би: Кад је мати његова Марија била обручена Јосифу, а прије него што се бјеху састали, нађе се да је затруднила од Духа Светога. А Јосиф муж њезин, будући праведан и не хотећи је јавно изобличити, намисли је тајно отпустити. Но кад он тако помисли, гле, јави му се у сну анђео Господњи говорећи: Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију жену своју; јер оно што се у њој зачело од Духа јe Светога. Па ће родити сина, и надјени му име Исус: јер ће он спасти народ свој од гријеха њихових. А све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка који говори: Ето, дјевојка ће зачети, и родиће сина, и надјенуће му име Емануил, што ће рећи: С нама Бог. Уставши Јосиф од сна, учини како му заповједи анђео Господњи и узе жену своју. И не знадијаше за њу док не роди сина својега првенца, и надјену му име Исус.

на Литургији:

Гал. 209 (4:4-7)

Браћо, кад дође пуноћа времена, посла Бог Сина својега, који се роди од жене, који би под законом, 5. да искупи оне који су под законом, да примимо усиновљење. 6. А пошто сте синови, посла Бог Духа Сина својега у срца ваша, који виче: Ава, Оче! 7. Тако ниси више роб, него син; ако ли си син, и насљедник си Божији кроз Христа.

Мт. 3 (2:1-12)

Када се Исус роди у Витлејему јудејскоме у дане Ирода цара, гле, дођоше мудраци од Истока у Јерусалим и рекоше: 2. Гдје је цар јудејски који се роди? Јер видјесмо његову звијезду на Истоку и дођосмо да му се поклонимо. 3. Када то чу цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим са њим. 4. И сабравши све првосвештенике и књижевнике народне, питаше их гдје ће се Христос родити. 5. А они рекоше: У Витлејему јудејскоме; јер је тако пророк написао: 6. И ти Витлејеме, земљо Јудина, ни по чем ниси најмањи међу кнежевима Јудиним; јер ће из тебе изићи Вођа који ће напасати народ мој Израиља. 7. Онда Ирод, тајно дозвавши мудраце, сазнаде од њих када се појавила звијезда. 8. И пославши их у Витлејем, рече: Идите и распитајте се добро за дијете, па када га нађете, јавите ми, да и ја дођем да му се поклоним, 9. А они, саслушавши цара, пођоше, и гле, звијезда, коју су видјели на Истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго гдје бјеше дијете. 10. А кад видјеше звијезду, обрадоваше се веома великом радости. 11. И ушавши у кућу, видјеше дијете са Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се, па отворивши ризнице своје принесоше му даре: злато, тамјан и смирну. 12. И примивши у сну заповјест да се не враћају Ироду, другим путем отидоше у земљу своју.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

У дане оне, када Јован завршаваше подвиг свој, говораше: За кога ме ви сматрате, ја нисам тај, него ево иде за мном Онај коме ја нисам достојан одријешити ремена на обући његовој. 26. Људи браћо, синови рода Авраамова, и који се међу вама боје Бога, вама се посла ријеч овога спасења. 27. Јер они што живе у Јерусалиму, и старјешине њихове, не познаше Овога, него осудивши га, испунише пророчке ријечи које се читају сваке суботе. 28. И не нашавши ни једне кривице смртне, молише Пилата да га погуби. 29. А кад свршише све што је писано за њега, скинуше га са дрвета и положише у гроб. 30. А Бог њега подиже из мртвих. 31. Он се јављаше у току више дана онима који узиђоше са њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад свједоци његови пред народом. 32. И ми вам благовијестимо да је обећање, дато оцима, Бог испунио нама, дјеци њиховој, васкрснувши Исуса.

Мк. 24  (6: 14-30).

У вријеме оно, зачу цар Ирод, јер име Исусово бијаше се разгласило, и рече: Јован Крститељ из мртвих устаде, и зато чини чудеса. 15. Неки говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк или неки од пророка. 16. А кад чу Ирод, рече: То је Јован кога сам ја посјекао, он устаде из мртвих. 17. Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа, брата својега, јер се ожени њоме. 18. Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жену брата својега. 19. А Иродијада бјеше кивна на њега. и хтједе да га убије, али не могаше. 20. Јер се Ирод бојаше Јована, знајући га да је човјек праведан и свет, и чуваше га; и много шта чињаше како му он рече, и радо га слушаше. 21. И дође дан погодан, кад Ирод на дан свога рођења даваше вечеру великашима својим и војводама и старјешинама галилејским. 22. И кад уђе кћи ове Иродијаде и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим, рече цар дјевојци: Ишти од мене што год хоћеш, и даћу ти. 23. И закле јој се: Што год заиштеш од мене даћу ти, макар било и пола царства мога. 24. А она изишавши рече матери својој: Шта ћу искати? А она рече: Главу Јована Крститеља. 25. И одмах, брзо ушавши к цару, заиска говорећи: Хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља. 26. И ожалости се цар веома, али заклетве ради и гостију својих не хтједе јој одрећи. 27. И одмах посла цар џелата, и заповједи да донесе главу његову. 28. И он отишавши посијече га у тамници, и донесе главу његову на тањиру, и даде је дјевојци, а дјевојка је даде матери својој. 29. И чувши ученици његови, дођоше и узеше тијело његово, и положише га у гроб. 30. И сабраше се апостоли код Исуса, и јавише му све, и што учинише и шта људе научише.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

Браћо, на шта се ко осмјељује, по безумљу говорим, и ја се осмјељујем. Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли сјеме Авраамово? И ја сам. Јесу ли слуге Христове? Као безуман говорим, ја сам још више: више сам се трудио, одвише боја поднио, више пута био у тамници, често у смртној опасности; од Јудејаца сам примио пет пута по четрдесет мање један ударац, три пута сам био шибан, једном каменован. три бродолома претрпио, ноћ и дан провео на морској пучини; често сам путовао, био у опасности на ријекама, у опасности од разбојника, у опасности од свога рода, у опасности од незнабожаца, у опасности у граду, у опасности у пустињи. у опасности на мору, у опасности међу лажном браћом; у труду и напору, често у неспавању, у гладовању и жеђи, често у постовима, у зими и голотињи; поред свега осталога, свакодневни притисак људи на мене, брига за све Цркве. Ко ослаби, а да и ја не ослабим? Ко се саблажњава. а ја да не горим. Ако се треба хвалити, немоћима својим ћу се хвалити. Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који је благословен ва вијек, зна да не лажем. У Дамаску намјесник цара Арете чуваше град Дамаск желећи да ме ухвати, и спустише ме кроз прозор у котарици преко зида те избјегох из његових руку. Не користи ми да се хвалим, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња. Знам човјека у Христу који прије четрнаест година - да ли у тијелу, не знам, да ли изван тијела, не знам, Бог зна - би однесен до трећега неба. И знам да тај човјек - да ли у тијелу, да ли изван тијела, не знам, Бог зна - би однесен у рај и чу неисказане ријечи које човјеку није допуштено говорити. Таквим ћу се хвалити, а самим собом нећу се хвалити, осим ако немоћима својим. Јер кад бих се и хтио хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али се уздржавам, да не би ко помислио за мене више од онога што види у мени, или чује од мене. И да се не бих погордио због мноштва откривења, даде ми се жалац у тијело, анђео сатанин, да ми пакости, да се не поносим. За њега трипут Господа молих, да одступи од мене; и рече ми: Доста ти је благодат моја; јер се сила моја у немоћи показује савршена. Зато ћу се најрадије хвалити својим немоћима, да се усели у мене сила Христова.

Мт. 67 зач. (XVI, 13-19).

У време оно, када дође Исус у крајеве Кесарије Филипове, запита ученике своје говорећи: Шта о мени говоре људи ко је Син Човјечији? А они рекоше: Једни говоре да си Јован Крститељ, други да си Илија, други опет Јеремија, или који од пророка. Рече им Исус: А ви шта велите ко сам ја? А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога живога. А Исус одговарајући рече му: Блажен си, Симоне, сине Јонин! Јер тијело и крв не открише ти то, него Отац мој који је на небесима. А и ја теби кажем да си ти Петар, и на томе камену сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати. И даћу ти кључеве Царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима; и што раздријешиш на земљи биће раздријешено на небесима.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

Кондак 1.

Изабрани од Цара сила, Господа Исуса Христа, и, благодаћу призвани од краљевскога рода у монаштво и архијерејство, први светитељу Србске Цркве, богоносни оче Саво, допусти нам да Те хвалимо са љубављу од Бога дарованог нам пастира и учитеља: а Ти, који имаш слободу пред Господом, моли се непрестано, заједно са оцем и братом својим по телу, Симеоном Мироточивим и преподобним Симоном, за спасење рода свога, православног народа србскога, и за нас грешне, избављајући од свих зала, невоља и жалости нас, који Ти кличемо:

Радуј се, Светитељу Саво, први пастиру и учитељу србски, дивни чудотворче!

Икос 1.

Анђелску чистоту од младости заволевши, блажени Саво, показао си се у младости као велики подвижник побожности, тако да су се сви дивили честитости и побожности душе твоје, јер си као младић и краљевић по рођењу укротио тело своје постом, бдењем и молитвама. Ради тога слушаш од нас ове похвалне песме:

Радуј се, Богом вазљубљени сине побожнога оца и добродушне мајке !

Радуј се, Ти, који си свим срцем својим јединога Бога заволео !

Радуј се, Ти, који си рођењем својим родитеље утешио и неплодност њихову разрешио !

Радуј се, благословени плоде многим молитвама измољени !

Радуј се, свети изданче краљевскога рода Немањиног !

Радуј се, духовна лепото земље србске !

Радуј се, утехо и радовање родитеља својих у старости !

Радуј се, Ти, кога су они волели више од друге деце !

Радуј се, Ти, који си угађање телу још у младости одбацио !

Радуј се, Ти, који си увек више помишљао на блага небеска, него ли на земаљска !

Радуј се, чистоте душевне и телесне добри љубитељу !

Радуј се, Светитељу Саво, први пастиру и учитељу србски, дивни чудотворче!

Видевши таштину и пролазност славе земаљске, о Саво Богомудри, тежио си духом својим ка Небу, и Господ, видећи божанствену твоју жељу, посла к Теби из Свете Горе Атонске преподобнога монаха чијом си поуком поучен оставио родитеље своје и отаџбину своју и дошао у земаљску баштину Пречисте Богородице, на Свету Гору Атонску, и тамо се у руској обитељи настанио, кличући, непрестано, са онима који служе Господу, анђелску песму: Алилуја!

Икос 2.

Дознавши родитељи твоји за одлазак твој, горко плакаху жалећи што су Те се лишили, Саво преподобни; затим помислише и одмах послаше чак до Атона верне слуге своје, да Те траже и наговоре да им се вратиш. Али Ти, Светитељу, дознавши за долазак посланих слугу, мудро си с њима разговарао, тада си се од њих удаљио, попео на високу кулу и тамо монашки постриг примио и краљевско одело своје, посланицима с куле бацио, заповедивши им да кажу родитељима твојим, да је син њихов Растко сад већ монах Сава. Сећајући се такве ревности твоје за спасење, кличемо Ти овако:

Радуј се, Ти, који си презрео славу земаљске власти !

Радуј се, који си ради Христа оставио родитеље своје и отаџбину своју !

Радуј се, који си дошао на Свету Атонску Гору да служиш Господу !

Радуј се, Ти, који си се у обитељи руској склонио !

Радуј се, који си постао пострижником ове обитељи !

Радуј се, што си је подвизима својима прославио !

Радуј се, јер се у њој име твоје и досада молитвено прославља !

Радуј се, јер се обитељ ова увек Тобом дичи и поноси !

Радуј се, Ти, који си подвизима поста и молитве атонске оце задивљавао !

Радуј се, Ти, који си само у власеници босоног обитељи атонске обишао !

Радуј се, који си даровани Ти талант умножио !

Радуј се, који си се предао на послушање богомудроме старцу у обитељи ватопедској !

Радуј се, који си се јако усавршио у смирености и трпљењу !

Радуј се, Светитељу Саво, први пастиру и учитељу србски, дивни чудотворче!

Кондак 3.

Силом Свевишњег снажен, Свече Божји, вршио си велике подвиге у монаштву у обитељи ватопедској на Атону, умртвљавајући тело своје постом, бдењем и сваким изнуравањем, трпео си хладноћу и врућину као бестелесни и, идући бос по оштроме камењу, остајао си неповређен, покоравајући тело духу, пламтећи увек љубављу према Господу, да би Му могао појати непрекидну песму: Алилуја!

Икос 3.

Старајући се за душевно спасење родитеља својих, оче Саво, увек си се Богу молио за то; а добри Човекољубац, Који испуњава вољу оних који Га се боје, побудио је родитеље твоје, твојим веома дирљивим писмом за њих, да оставе земаљску власт и приме монашки постриг. Тога ради дође из Србије на Атон и настани се заједно са Тобом у Ватопеду отац твој преподобни Симеон, са којим Те сада славимо и кличемо:

Радуј се, Ти, који си искрено желео душевно спасење родитељима својим !

Радуј се, који си их мудро саветовао и наговарао да оставе земаљску славу !

Радуј се, Ти, који си се доласком оца свога к Теби на Атон веома утешио !

Радуј се, који си заједно с њим постио и заједно се с њим молио !

Радуј се, Ти, који си му помагао подвиге монашке носити !

Радуј се, који си старачке његове слабости стрпљиво подносио !

Радуј се, који си му у болести са пуно љубави послужио !

Радуј се, који си му олакшавао тешкоћу невоља и пустињачких лишавања !

Радуј се, који си подвизима својима допуњавао подвиге очеве !

Радуј се, који си га учинио истинским угодником Божјим !

Радуј се, Ти, који си осењен светим благословом његовим !

Радуј се, којега верни људи заједно с њим молитвено поштују !

Радуј се, Светитељу Саво, први пастиру и учитељу србски, дивни чудотворче!

Кондак 4.

Онима, који су гоњени буром на мору живота, потрудио си се, свети оче Саво, да устројиш на Атону као тихо пристаниште србскоме роду монашку обитељ, названу Хиландар, коју си посветио Пресветој Богородици и, украсивши је Божјим храмовима и многим зградама, снабдевши је довољним имањем и утврдивши је царским граматама, сав си се са родитељем својим уселио у њу да живиш; тога ради обитељ ова поштује вас обојицу као ктиторе своје и, славећи успомену на вас, управља молитвено похвалну песму Богу: Алилуја!

Икос 4.

Када је преподобни Симеон зачуо позив Божји, који га је призивао у вечне обитељи Његове, имао је у Теби, богоносни Саво, молитвенога помоћника при смрти својој, и на рукама твојим, предао је дух свој Господу; а тело његово свето Ти си са достојном почашћу положио у мраморну гробницу у саборноме храму хиландарске обитељи, и молитвама својима испросио си од Бога моштима оца свога благодат да из њих потече миро, покрећући тиме верне људе да Ти кличу:

Радуј се, свемоћни и Богу угодни молитвениче !

Радуј се, са Анђелима једнаки човече !

Радуј се, јер после молитве твоје Богу источише свете мошти, а и сам гроб оца твога - мирисно и лековито миро !

Радуј се, јер си јако обрадован тиме, непрестано Бога прослављао !

Радуј се, јер Ти отац твој преподобни после смрти показа дивну послушност !

Радуј се, јер по твојој молби из гроба његова поново потече миро, које је већ било усахнуло !

Радуј се, који си тајанствено гледао оца свога у слави светитељској !

Радуј се, који си у светлом виђењу чуо од њега добра обећања !

Радуј се, што си по заповести оца свога донео свете мошти његове са Атона у Србију !

Радуј се, што си их у обитељи Студеничкој са великом свечаношћу положио !

Радуј се, јер си Ти узрочник што се отац твој слави у лику Светитеља !

Радуј се, усрдни поштоваоче свете успомене његове !

Радуј се, Светитељу Саво, први пастиру и учитељу србски, дивни чудотворче!

Кондак 5.

Од Бога осветљено светило постављен си био, богомудри Саво, по вољи начелника над пастирима Исуса, на свећњаку Србске Цркве и, посвећен од васељенског патријарха за архиепископа србског, јавио си се као просветитељ србскоме народу, који си брижљиво свуда и свагда поучавао, да чврсто и постојано остане у светој вери Православној, а богоугодно да узноси похвалну песму Пресветој Богородици: Алилуја!

Икос 5.

Када си видео да се растајеш са омиљеном Ти атонском пустињом, свети оче Саво, жалио си духом својим, али Ти се јави у светломе виђењу Пресвета Богородица и, обећањем помоћи и заштите Своје, утеши и оснажи ражалошћену Ти душу. Теби, тако обрадованоме виђењем и беседом Царице Небеске, и ми земни радосно вапијемо:

Радуј се, изабрани сасуде Духа Светога !

Радуј се, при рукоположењу своме небеском светлошћу одозго озарени !

Радуј се, познаваоче тајне Пресвете Тројице !

Радуј се, сабеседниче Пресвете Богородице !

Радуј се, Ти, који си из уста Њених слушао милостиве речи !

Радуј се, који си добио од Ње обећану помоћ и заштиту !

Радуј се, Апостолима једнаки првопрестолниче србске земље !

Радуј се, оснивачу Богом благословене јерархије постављањем епископа у србској држави !

Радуј се, Ти, који си дивним ногама својим пошао за ширењем проповеди Јеванђељске !

Радуј се, који си Србију светлошћу Христовом савршено просветио !

Радуј се, који си многе храмове Божје и обитељи монашке у њој подигао !

Радуј се, милосрдни даваоче милостиње !

Радуј се, добродушни хранитељу сиромаха !

Радуј се, Светитељу Саво, први пастиру и учитељу србски, дивни чудотворче!

Кондак 6.

Као проповедник Православне вере јавио си се у Србији, свештени Саво, када си у саборноме храму твоме Жичком символ свете Православне вере громогласно исповедао и научио паству своју да га исповеда, да сви једнодушни остану с Тобом и узмогну једним устима и једним срцем појати заједно с Тобом песму хвале и благодарности Триличноме Богу: Алилуја!

Икос 6.

Засветлио си, Светитељу Христов, као пресветла звезда у отаџбини својој земаљској, и људе своје утврђивао си у светој Православној вери и побожности красноречивим беседама својима, а јереси и расколе искорењивао си мачем Речи Божје. Тога ради Те као Анђела Божјег србски људи поштоваху, кличући и велегласно говорећи:

Радуј се, Архијереју, који си достојно примио власт да везујеш и дрешиш !

Радуј се, Јерарше, у пуно оружје Христово обучени !

Радуј се, пастиру добри, који си спреман да душу своју положиш за Богом дане Ти људе и паству своју !

Радуј се, усрдни трудбениче у винограду Господњем !

Радуј се, светилниче, који светлиш и просвећујеш срца човечја !

Радуј се, пресветли зраче Сунца Правде – Христа !

Радуј се, од Господа прослављени даром чудотворства !

Радуј се, Ти, који си светим рукама својим многе исцелио !

Радуј се, који си узетога молитвом својом здравим учинио !

Радуј се, који си непријатељство једнокрвних благодатно умирио !

Радуј се, који си у стан непријатеља храбро сам улазио !

Радуј се, који си речима својима завађене измирио !

Радуј се, који си умрлога брата, краља Стефана, васкрснуо и жељу његову испунио, и обукао га у монаштво, назвавши га Симоном !

Радуј се, Светитељу Саво, први пастиру и учитељу србски, дивни чудотворче!

Кондак 7.

Једину си жељу имао, Свече Божји, да угодиш Богу и послужиш душевноме спасењу ближњих својих. Ради тога ниси дао сна очима, ни дрема веђама својима, подвизавајући се неуморно на добро Свете Цркве Србске и на спасење и корист поверених Ти од Бога правоверних људи, и ваистину си постао стуб Православља и непоколебиви чувар народа србског, који Те истински хвали и кличе Оснивачу Цркве Христу, који Те је укрепио: Алилуја!

Икос 7.

Као новога Николаја мирликијског и Златоуста цариградскога задоби Те земља србска, јер си чудесима својима сличан био првоме, а златословним поукама својима подражавао си другоме; ваистину си, Светитељу оче наш Саво, достојан оваквих добрих похвала:

Радуј се, неуморни проповедниче Јеванђеља Христова !

Радуј се, верни последоваоче предања апостолских !

Радуј се, Ти, који си дух светих богоносних Отаца присвојио !

Радуј се, топли молитвениче за душе наше !

Радуј се, Ти, који си наредио да се одржавају непрекидне молитве у Типикарници карејској на Атону !

Радуј се, који си у време и невреме паству своју побожности поучавао !

Радуј се, мачу, који сасече јереси и расколе !

Радуј се, громе, који плаши саблазнитеље !

Радуј се, увређених заштитниче !

Радуј се, удовица и сиротих добротворе !

Радуј се, ожалошћених утешитељу !

Радуј се, покајника с Богом примиритељу !

Радуј се, младића богомудри васпитачу !

Радуј се, младенаца пун љубави покровитељу и богомудри наставниче !

Радуј се, Светитељу Саво, први пастиру и учитељу србски, дивни чудотворче!

Кондак 8.

Туђинац и дошљак хтео си Христа ради да будеш, Светитељу Саво, угледајући се на Спаситеља душа наших, који није имао где главе приклонити, ради којега си Ти отачаство своје оставио и у разне крајеве похитао да се поклониш светим местима, с вером и љубављу светињама у њима клањајући се, а милостињу црквама, манастирима и сиромасима делећи, и појући свагда Богу: Алилуја!

Икос 8.

Сав у Богу, Светитељу преподобни, пошао си као путник - поклоник за Богом, и у светом граду Јерусалиму молитвено си обилазио света места, животом и страдањем Христа Спаситеља обележена, клањајући им се и топле сузе из очију својих пролевајући, као жртву љубави своје према пострадаломе ради нас Господу, Који нас подстиче да Ти кличемо:

Радуј се, мудри путниче - поклониче, који тражи Отаџбину небеску !

Радуј се, Христов изабраниче, који је презрео сва блага земаљска !

Радуј се, светога града Јерусалима доњега побожни поклониче !

Радуј се, светлога града Јерусалима горњега усрдни и мудри тражитељу !

Радуј се, Ти, који си посетио Цариград, Палестину, Египат, Синај и Атон !

Радуј се, који си обишао Либију, Тиваиду, Антиохију, Сирију и Арменију !

Радуј се, који си по мору и копну са великим трудом путовао !

Радуј се, који си многе велике светиње на путу своме сабрао !

Радуј се, Ти, кога су пастири Православне Цркве са љубављу и чашћу примали !

Радуј се, Ти, кога су сиромаси и убоги за доброчинства твоја благосиљали !

Радуј се, сужњих ослободиоче !

Радуј се, пустиника утешитељу !

Радуј се, Светитељу Саво, први пастиру и учитељу србски, дивни чудотворче!

Кондак 9.

Сви монаси велике лавре преподобнога Саве Освећенога са радошћу Ти изађоше у сусрет, богомудри Саво, када си дошао к њима на поклоњење и када упознаше у Теби дивнога дошљака, обећанога им од старина. Зато Ти, као достојноме, дароваше на благослов жезал преподобнога Саве Освећенога и две чудотворне иконе Богородичине, назване: Тројеручица и Млекопитателница, појући светим гласима Створитељу свега Богу: Алилуја!

Икос 9.

Речитост човечја није подобна да прослави многа чудеса твоја, Светитељу, Јерарше вечне успомене достојни; јер си Ти узбуркано море молитвом својом укротио и рибу дивно из дубине морске у лађу примио; болеснике си полагањем руку својих исцељивао и мртве славно васкрсавао као верни ученик Христа Бога. Зато Ти са хвалом кличемо, славећи Те овако:

Радуј се, Ти, који си примио испуњење обећања Јеванђељских !

Радуј се, који си стекао смиреношћу узвишење !

Радуј се, непоткупљиви лекару, који лечи болести душевне и телесне !

Радуј се, благодатни исцелитељу оних, који Ти у болести с вером притичу !

Радуј се, јер се руке твоје часне показаше као оруђа исцељења !

Радуј се, јер си њиховим молитвеним полагањем болесницима здравље давао !

Радуј се, јер си, пребивајући у туђим крајевима Име Христово чудесима својима прославио !

Радуј се, јер си, идући од града до града, верне у побожности утврђивао !

Радуј се, јер се од истока до запада прослави име твоје !

Радуј се, јер си и блиске и удаљене усрдно ка Христу приводио !

Радуј се, Ти, који си као пресветло сунце васељену обишао !

Радуј се, Ти, који си као пун месец богоугодно путовање извршио !

Радуј се, Светитељу Саво, први пастиру и учитељу србски, дивни чудотворче!

Кондак 10.

Имајући несумњиву наду на спасење, Светитељу угодниче Божји, дошао си у град Трново и овде завршио земаљско странствовање, починувши у Господу праведном и светом смрћу, којом си многи плач земљи србској проузроковао. Али ми верујемо, Оче и Архијереју наш, да - ако си, по провиђењу Господњем, и починуо изван отаџбине - да духом својим остајеш с њом и да се увек молиш Богу за оне, који Му певају песму: Алилуја!

Икос 10.

Цара Небескога Христа био си верни роб и служитељ, богоносни оче наш Саво, и ако си починуо у Господу сном смрти, ипак и после смрти не престајеш чинити чудеса; освећена и свечасна гробница твоја показа се као лечилиште за болести људске, па и сам прах са гроба Твога постаде лековитим тако, да Ти сви кличу:

Радуј се, Првопрестолниче свети, који са Светитељима србске земље почиваш !

Радуј се, угодниче Христов, који и после смрти преславно чиниш чудеса !

Радуј се, Ти, који си град Трново светом смрћу својом осветио !

Радуј се, који си бугарску земљу чудесима својима благодатно озарио !

Радуј се, Ти, који си по жељи својој у подвигу странствовања живот завршио !

Радуј се, који си изван отаџбине своје смртним сном уснуо !

Радуј се, јер је смрт твоја часна пред Господом !

Радуј се, јер смрт твоју светкује Света Православна Црква !

Радуј се, Ти, који се као Архистратиг србске земље са војницима њеним у ратовима бориш !

Радуј се, који заклоном молитава својих паству своју непрестано чуваш !

Радуј се, духовне просвете ширитељу и утемељитељу !

Радуј се, деце и младића препуни љубави наставниче, а православних школа заштитниче и просветитељу !

Радуј се, Светитељу Саво, први пастиру и учитељу србски, дивни чудотворче!

Кондак 11.

Појањем молитвеним поштујемо и величамо, Светитељу угодниче Божји, и истински славимо свету успомену твоју; јер и ако си у Србији заблистао, ипак Те сва васељенска Црква сматра за бранича, представника и молитвеника пред Господом. Зато, сећајући се Твога богоугодног живота и многих твојих подвига и чудеса, прослављамо Господа Исуса, Који је Тебе прославио, и смерно Му вапијемо: Алилуја!

Икос 11.

Светлећи светлошћу чудеса, показао си љубав своју према Србији, равноапостолни Светитељу Саво, када си допустио да свете мошти твоје буду пренесене у отаџбину твоју земаљску; јер Ти си љубио отаџбину своју како за живота, тако и по смрти, и захтевао си да се мошти твоје поврате међу паству твоју која Те љуби, да развеселиш чеда своја која Ти вапију:

Радуј се, први пастиру србски, који молитвено надгледаш паству своју !

Радуј се, добри заступниче оних који Те с вером призивају !

Радуј се, јер си захтевао да свете твоје мошти буду у Србију пренесене !

Радуј се, јер си вољу своју о томе цару бугарскоме Асену у виђењу објавио !

Радуј се, са славом и чашћу из Трнова у Србију пренесени !

Радуј се, у саборноме храму твоје катедрале Милешева с љубављу примљени и часно положени !

Радуј се, од братића свога србскога краља Владислава побожно поштовани !

Радуј се, од прејемника свога светитеља Арсенија молитвено прослављени !

Радуј се, од свих Срба радосно дочекани !

Радуј се, Ти, који си доласком својим жалост пастве своје ублажио !

Радуј се, који си многима чудесима са гроба свога светост своју потврдио !

Радуј се, који си поља, горе и долине доласком осветио !

Радуј се, који си богоугодним животом, мудрошћу и великом ревношћу Православље у народу своме утврдио !

Радуј се, који га благодатним заступништвом и по одласку своме чуваш !

Радуј се, Анђеле по животу, Пророче по благодати Светога Духа, Апостоле по проповедању, Мучениче по исповедању !

Радуј се, Светитељу Саво, први пастиру и учитељу србски, дивни чудотворче!

Кондак 12.

Благодати Божје ризницу, свете и нетљене мошти твоје, свети очи Саво, предадоше ради грехова, наших, безбожни Агарјани, непријатељи Православља, огњу. Ипак ми верујемо да си Ти и сада с нама као и пре, када си благоизволео моштима својима видљиво род свој утешити, и да нас молитвама својима чуваш од свакога зла. Зато се клањамо светом месту, на коме твоје мошти злочастиви огњу предадоше, целивамо прашину њима освећену и појемо Богу: Алилуја!

Икос 12.

Опевајући свети и богоугодни живот твој и многа преславна чудеса твоја, Светитељу оче наш Саво, смерно Те молимо: не гнушај се наших недовољних похвала, којима се усуђујемо да Те из усрдности своје славимо, него се милостиво обазри на нас, који Ти усрдно појемо овакве похвале:

Радуј се, неуморни чувару земље србске, с којом у љубави заједно састрадаваш !

Радуј се, јер си заједно с њом од злих Агарена преко моштију својих огњено искушење примио !

Радуј се, Ти, који си сјајним стубом до небеса над спаљиваним моштима својим светост њихову чудесно исказао !

Радуј се, који си грозно казнио војводу агарјанскога, који Ти је мошти спалио !

Радуј се, Ти, који, ни после спаљивања моштију својих, ниси престао чудеса чинити !

Радуј се, који си и само место, на коме су оне спаљене, учесником благодати учинио !

Радуј се, који у виђењима и сновима верне похађаш !

Радуј се, који и блискима и удаљенима помоћ своју указујеш !

Радуј се, архијереја славо и похвало !

Радуј се, звездо, која у лику преподобних светлиш !

Радуј се, по Богу и Богородици чврста наша узданицо !

Радуј се, Светитељу Саво, први пастиру и учитељу србски, дивни чудотворче!

Кондак 13 .

О, пресвети и предивни чудотворче, Светитељу оче наш Саво, србске земље заштитниче и свих православних хришћана заступниче, прими милостиво ову малу молитву нашу, коју Ти у похвалу приносимо, и молитвама својим ка Господу избави нас од невоља привремених и вечних, и удостој нас да заједно с Тобом у Царству небеском појемо Богу Спаситељу нашем: Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)

Молитва прва светом САВИ СРПСКОМ

О свештена главо, преславни чудотворче, Светитељу Христов Саво, србске земље првопрестолниче, чувару и просветитељу, а свих православних хришћана добронадежни пред Господом заступниче, Теби припадамо и молимо се: дај нам да будемо учесници љубави твоје према Богу и ближњима, којом је душа твоја за живота испуњена била. Озари нас истином, просвети ум и срце наше светлошћу Божанствене Науке. Научи нас да, по примеру Твоме, љубимо Бога и ближњега свога, и заповести Господње непогрешиво да испуњавамо, да будемо и ми чеда твоја, не само по имену, него и по целом животу свом. Моли се, Свети Архијереју, за Свету Православну Цркву и отаџбину твоју земаљску, која Те увек са љубављу поштује. Погледај милостиво на сваку душу верних твојих поштовалаца, који траже милост и помоћ твоју. Буди нам свима у болестима лекар, у јадима посетилац, у бедама и невољама помоћник, а у часу смртном милостиви покровитељ и заштитник, да се помоћу светих твојих молитава удостојимо и ми грешни да задобијемо вечно спасење и наследимо Царство небеско. Да, Свече Божји, не постиди уздање наше, које на Тебе чврсто полажемо, него нам укажи твоју многомоћну заштиту, да славимо и појемо дивнога међу Светима Својима Оца и Сина и Светога Духа свагда, сада и увек, и у векове векова. Амин.

Молитва друга светом САВИ СРПСКОМ

Велики украсе међу Светитељима, богомудри оче Саво, молимо Ти се ми, слуге твоје, и припадајући вапијемо Ти: не остави своје деце, оче, но буди свагда с нама, као што си обећао, да Ти и ми по дужности појемо, да Те славимо, да прослављамо величину и силу твоју, и да Ти принесемо достојну песму вапијући и говорећи: Тебе славимо, Светитељу; Тебе појемо, Светилниче; Теби се клањамо, оче Саво. Моли - молимо Ти се - да се спасу они, који славе свету успомену твоју. Амин.

Јн. 42 (12: 28-36).

Рече Господ: Оче, прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославих, и опет ћу прославити! 29. А народ који стајаше, када то чу, говораше да је гром загрмио; а други говораху: Анђео ми је говорио. 30. Исус одговори и рече: Овај глас није био мене ради но вас ради. 31. Сад је суд овоме свијету; сад ће кнез овога свијета бити избачен напоље. 32. И када ја будем подигнут са земље, све ћу привући себи. 33. А ово говораше, указујући каквом ће смрћу умријети. 34. Народ му одговори: Ми чусмо из Закона да Христос остаје вавијек; и како ти говориш да се Сину Човјечијему ваља подигнути? Ко је тај Син Човјечији? 35. А Исус им рече: Још је мало времена свјетлост са вама; идите док свјетлост имате да вас тама не обузме; а ко иде по тами не зна куда иде. 36. Док свјетлост имате вјерујте у свјетлост, да будете синови свјетлости. Рекавши ово, Исус отиде и сакри се од њих.

Лит.

1 Кор. 125 (1: 18-24).

Браћо, ријеч о крсту је лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо. 19. Јер је написано: Погубићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу. 20. Гдје је мудрац? Гдје књижевник? Гдје препирач овога вијека? Зар не претвори Бог мудрост овога свијета у лудост? 21. Пошто, дакле, у премудрости Божијој свијет мудрошћу не позна Бога, изволи се Богу да лудошћу проповиједи спасе оне који вјерују. 22. Јер и Јудејци ишту знаке, и Јелини траже мудрост. 23. А ми проповиједамо Христа распетога, Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост; 24. Онима пак позванима, и Јудејцима и Јелинима, Христа, Божију силу и Божију премудрост.

Јн. 60 (19: 6-11, 13-20, 25-28, 30-35).

У вријеме оно, одржаше вијећање архијереји и старци против Исуса да Га убију. И доведоше Га Пилату, говорећи: Распни га, распни! Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривицу. 7. Одговорише му Јудејци: Ми имамо закон и по закону нашему мора да умре, јер начини себе Сином Божијим. 8. Када, дакле, Пилат чу ову ријеч, побоја се већма. 9. И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора. 10. Пилат му тад рече: Зар мени не одговараш? Не знаш ли да имам власт да те распнем и власт имам да те пустим? 11. Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном када ти не би било дано одозго; 13. Пилат, дакле, чувши ову ријеч, изведе Исуса напоље, и сједе на судијску столицу, на мјесту званом Литостротон, а јеврејски Гавата. 14. А бјеше петак уочи Пасхе, око шестога часа; и он рече Јудејцима: Ево цар ваш! 15. А они повикаше: Узми, узми, распни га! Пилат им рече: Зар цара вашега да разапнем? Одговорише првосвештеници: Немамо цара осим ћесара. 16. Тада, дакле, предаде га њима да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше. 17. И носећи крст свој изиђе на мјесто звано Лобања, а јеврејски Голгота. 18. Ондје га разапеше, и са њим другу двојицу, с једне и са друге стране, а Исуса у средини. 19. Пилат пак написа и натпис, па постави на крст; а бјеше написано: Исус Назарећанин цар јудејски. 20. И овај натпис читаше многи Јудејци, јер близу града бјеше мјесто гдје разапеше Исуса; и бјеше написано јеврејски, јелински и римски. 25. А стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина. 26. А Исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој: Жено, ето ти сина! 27. Потом рече ученику: Ево ти мајке! И од онога часа узе је ученик к себи. 28. Послије тога, знајући Исус да се већ све свршило, 30. преклонивши главу, предаде дух. 31. А будући да бјеше петак, па да не би тијела остала на крсту у суботу, јер бијаше велики дан она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију голијени, па да их скину. 32. Онда дођоше војници, и првоме пребише голијени и другоме распетоме с њим: 33. А дошавши до Исуса, кад видјеше да је већ умро, не пребише му голијени, 34. него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода. 35. И онај који је видио, посвједочио је, и истинито је свједочанство његово.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

Лк. 8 (2, 25-32)

25. И гле, бијаше у Јерусалиму човјек по имену Симеон, и тај човјек бјеше праведан и побожан, који чекаше утјеху Израиљеву, и Дух Свети бијаше на њему.

26. И њему бјеше Дух Свети открио да неће видјети смрти док не види Христа Господњега.

27. И Духом вођен дође у храм; и кад унесоше родитељи дијете Исуса да изврше на њему оно што је уобичајено по Закону,

28. Он га узе у наручје своје и благослови Бога и рече:

29. Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој;

30. Јер видјеше очи моје Спасење твоје,

31. Које си уготовио пред лицем свију народа.

32. Свјетлост, да просвјећује незнабошце, и славу народа твојега Израиља.

33. А Јосиф и мати његова чуђаху се томе што се говораше о њему.

На Лит.

Јев. 316 (7:7-17)

7. А ван свакога је спора да већи благосиља мањега.

8. И тако овдје десетак узимају људи смртни, а тамо онај за којега се свједочи да живи.

9. И могло би се рећи, да Левије који узима десетак, даде десетак кроз Авраама,

10. Пошто он још бијаше у бедрима оца када га срете Мелхиседек.

11. Ако је, дакле, савршенство било постигнуто кроз левитско свештенство, јер је народ њиме доведен под Закон, зашто је било још потребно говорити да ће се појавити други Свештеник по чину Мелхиседекову, а не по чину Аронову?

12. Али када се мијења свештенство, мора се промијенити и Закон.

13. Јер Онај за кога се ово вели из другога је племена, од којега нико није приступао жртвенику.

14. Јер је очигледно, да је Господ наш произишао из племена Јудиног, за које Мојсеј ништа не рече о свештенству.

15. И још је очигледније, када по подобију Мелхиседекову настаје други Свештеник,

16. Који није постао по закону тјелесне заповијести, него по сили живота неуништивога.

17. Јер Писмо свједочи: Ти си Свештеник вавијек по чину Мелхиседекову.

Лк. 7 (2:22-40)

22. А када се навршише дани за очишћење њихово по закону Мојсејеву, Донијеше га у Јерусалим да га ставе пред Господа -

23. Као што је написано у Закону Господњем, да се свако дијете мушко које најприје отвори материцу посвети Господу -

24. И да принесу жртву као што је речено у Закону Господњем: двије грлице или два голубића.

25. И гле, бијаше у Јерусалиму човјек по имену Симеон, и тај човјек бјеше праведан и побожан, који чекаше утјеху Израиљеву, и Дух Свети бијаше на њему.

26. И њему бјеше Дух Свети открио да неће видјети смрти док не види Христа Господњега.

27. И Духом вођен дође у храм; и кад унесоше родитељи дијете Исуса да изврше на њему оно што је уобичајено по Закону,

28. Он га узе у наручје своје и благослови Бога и рече:

29. Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој;

30. Јер видјеше очи моје Спасење твоје,

31. Које си уготовио пред лицем свију народа.

32. Свјетлост, да просвјећује незнабошце, и славу народа твојега Израиља.

33. А Јосиф и мати његова чуђаху се томе што се говораше о њему.

34. И благослови их Симеон, и рече Марији, матери његовој: Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити.

35. А и теби самој пробошће мач душу, да се открију помисли многих срца.

36. И бјеше Ана пророчица, кћи Фануилова, од племена Асирова, већ поодмаклих година, која је седам година живјела са мужем од дјевојаштва својега.

37. И она, удовица од око осамдесет и четири године, не одлажаше од храма, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвом.

38. И она у тај час дође, и слављаше Господа, и говораше о њему свима који чекаху избављење у Јерусалиму.

39. И кад извршише све по закону Господњему, вратише се у Галилеју у град свој Назарет.

40. А дијете растијаше и јачаше духом, пунећи се премудрости, и благодат Божија бијаше на њему.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

7. А свакоме се од нас даде благодат по мјери дара Христова. 8. Зато вели: Узишавши на висину заплијени плијен и даде дарове људима. 9. А оно „узиђе" шта је, осим да прво и сиђе у најдоња мјеста земље? 10. Онај који сиђе то је исти који и узиђе више свију небеса да испуни све. 11. И Он даде једне као апостоле, а друге као пророке, једне као јеванђелисте, а друге као пастире и учитеље, 12. За усавршавање светих у дјелу служења. за сазидање тијела Христова; 13. Док не достигнемо сви у јединство вјере и познања Сина Божијсга, у човјека савршена, у мјеру раста пуноће Христове;

Мт. 8 (4:12-17)

12. А када чу Исус да је Јован предан, отиде у Галилеју. 13. И оставивши Назарет, дође и настани се у Капернауму приморскоме, у крајевима Завулоновим и Нефталимовим, 14. Да се испуни што је рекао пророк Исаија говорећи: 15. Земља Завулонова и земља Нефталимова, на путу к мору с оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка; 16. Народ који сједи у тами видје свјетлост велику, и онима који сједе у области и сјени смрти, свјетлост засија. 17. Од тада поче Исус проповиједати и говорити: Покајте се, јер се приближило Царство небеско.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

1. Догоди се пак, кад бјеше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике, 2. Рече им: Јесте ли примили Духа Светога када сте повјеровали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да има Дух Свети. 3. А он им рече: У шта се, дакле, крстите? А они рекоше: У крштење Јованово. 4. А Павле рече: Јован је крстио крштењем покајања, говорећи народу да вјерују у Онога који долази за њим, то јест у Христа Исуса. 5. А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса. 6. И кад Павле положи руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и говораху језике и прорицаху. 7. А бијаше људи свега око дванаест. 8. И уђе у синагогу и говораше смјело три мјесеца, расправљајући и увјеравајући о Царству Божијем.

Јн. 3 (1:29-34)

29. А сутрадан видје Јован Исуса гдје долази к њему, и рече: Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета! 30. Ово је онај за кога ја рекох: За мном долази човјек који преда мном би, јер прије мене бјеше. 31. И ја га не знадох, али да се јави Израиљу, зато дођох ја да крштавам водом. 32. И посвједочи Јован говорећи: Видио сам Духа гдје силази као голуб са неба и остаде на њему. 33. И ја га не знадох, али Онај који ме посла да крштавам водом он ми рече: На кога видиш да силази Дух и остаје на ње-му то је онај који крштава Духом Светим. 34. И ја сам видио и засвједочио да је он Син Божији.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

Мк. 2 зач. I, 9-11.

У вријеме оно, дође Исус из Назарета Галилејскога, и крсти га Јован у Јордану. 10. И одмах излазећи из воде видје небеса гдје се отварају и Дух као голуб силази на њега. 11. И глас дође с неба: Ти си Син мој љубљени који је по мојој вољи. 12. И одмах га Дух изведе у пустињу. 13. И би ондје у пустињи дана четрдесет, кушан од сатане, и би са звјерињем, и анђели му служаху. 14. А пошто предадоше Јована, дође Исус у Галилеју проповиједајући јеванђеље о Царству Божијему. 15. И говорећи: Испунило се вријеме и приближило се Царство Божије; покајте се и вјерујте у јеванђеље.

на Литургији:

Тит. 302 зач. II, 11-14; III, 4-7.

Чедо Тите, јави се благодат Божија спасоносна свима људима, 12. Која нас учи да се одречемо безбожности и земаљских пожуда, и да поживимо разборито, праведно и побожно у садашњем вијеку, 13. Очекујући блажену наду и јављање славе великога Бога и Спаса нашега Исуса Христа, 14. Који даде себе за нас да би нас искупио од свакога безакоња, и да очисти за себе народ изабрани који ревнује у добрим дјелима. 4. А када се јави доброта и човекољубље Бога, Спаситеља нашега, 5. Не за дјела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас бањом новога рођења и обновљења Духом Светим, 6. Којега изли на нас обилно кроз Исуса Христа Спаситеља нашега, 7. Да бисмо, оправдани његовом благодаћу, постали насљедници живота вјечнога као што се надамо.

Мт. 6 зач. III, 13-17.

У вријеме оно, дође Исус из Галилеје на Јордан Јовану да га овај крсти. 14. А Јован му брањаше говорећи: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш мени? 15. А Исус одговори и рече му: Остави сада, јер тако нам треба испунити сваку правду. Тада га остави. 16. И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише му се небеса, и видје Духа Божијега гдје силази као голуб и долази на њега. 17. И гле, глас са небеса који говори: Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи.

На освећењу воде:

1 Кор. 143 зач. (ад пола) X, 1-4.

Браћо, нећу да не знате, браћо, да оци наши сви под облаком бијаху, и сви кроз море прођоше, 2. И сви се у Мојсеја крстише у облаку и мору; 3. И сви исто јело духовно једоше; 4. И сви исто пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стијене која их је слиједила, а стијена бјеше Христос.

Мк. 2 зач. I, 9-11.

У вријеме оно, дође Исус из Назарета Галилејскога, и крсти га Јован у Јордану. 10. И одмах излазећи из воде видје небеса гдје се отварају и Дух као голуб силази на њега. 11. И глас дође с неба: Ти си Син мој љубљени који је по мојој вољи. 12. И одмах га Дух изведе у пустињу. 13. И би ондје у пустињи дана четрдесет, кушан од сатане, и би са звјерињем, и анђели му служаху. 14. А пошто предадоше Јована, дође Исус у Галилеју проповиједајући јеванђеље о Царству Божијему. 15. И говорећи: Испунило се вријеме и приближило се Царство Божије; покајте се и вјерујте у јеванђеље.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

5. А ти буди трезвен у свему, злопати се, врши дјело јеванђелиста, служење своје испуни. 6. Јер ја се већ приносим на жртву, и вријеме мојега одласка настаде. 7. Добар рат ратовах, трку заврших, вјеру одржах. 8. Сад ме чека вијенац правде, који ће ми у онај Дан дати Господ, праведни Судија: али не само мени, него и свима који с љубављу очекују Долазак његов.

Мк. 1 (1:1-8 )

1. Почетак јеванђеља Исуса Христа, Сина Божијега. 2. Као што је писано код пророка: Ево ја шаљем анђела својега пред лицем твојим, који ће припремити пут твој пред тобом. 3. Глас вапијућег у пустињи: Припремите пут Господњи, поравните стазе његове. 4. Појави се Јован крстећи у пустиљи, и проповиједајући крштење покајања за опроштење гријехова. 5. И излажаше к њему сва Јудејска земља и Јерусалимљани; и крштаваше их све у ријеци Јордану, и исповиједаху гријехе своје. 6. А Јован бијаше обучен у камиљу длаку, и имаше појас кожни око себе: и јеђаше биље и дивљи мед. 7. И проповиједаше говорећи: Долази за мном јачи од мене пред ким ја нисам достојан сагнути се и одријешити ремена на обући његовој. 8. Ја вас крстих водом, а он ће вас крстити Духом Светим.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

Чедо Тимотеју, ово ти пишем надајући се да ћу скоро доћи к теби; 15. Ако ли се задржим, да знаш како се треба владати у дому Божијему, који је Црква Бога живога, стуб и тврђава истине. 16. И заиста велика је тајна побожности: Бог се јави у тијелу, оправда се у Духу, показа се анђелима, проповједи се незнабошцима, вјерова се у свијету, вазнесе се у слави. 1. А Дух изричито говори да ће у посљедња времена одступити неки од вјере слушајући духове преваре и науке демонске, 2. У лицемјерју лажљиваца, чија је савјест спаљена, 3. Који забрањују женити се, и траже уздржавање од јела која је Бог створио да их са захвалношћу узимају вјерни и они који су познали истину. 4. Јер је свако створење Божије добро и ништа није за одбацивање кад се прима са захвалношћу, 5. Јер се освећује ријечју Божијом и молитвом.

Мт. 5 зач. III, 1-11.

У вријеме оно, дође Јован Крститељ и проповиједаше у пустињи Јудејској. 2. И говораше: Покајте се, јер се приближило Царство небеско. 3. Јер то је онај за кога је рекао пророк Исаија говорећи: Глас вапијућег у пустињи: припремите пут Господњи, поравните стазе његове. 4. А сам Јован имаше хаљину од камиље длаке и појас кожни око бедара својих, а храна му бијаше биље и дивљи мед. 5. Тада излажаше к њему Јерусалим и сва Јудеја, и сва околина јорданска. 6. И он их крштаваше у Јордану, и исповиједаху гријехе своје. 7. А кад видје многе фарисеје и садукеје гдје долазе да их крсти, рече им: Породи аспидини, ко вам каза да бјежите од гњева који иде? 8. Родите, дакле, род достојан покајања. 9. И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Авраама; јер вам кажем да може Бог и од камења овога подигнуги дјецу Аврааму. 10. А већ и сјекира код коријена дрвећу стоји; свако, дакле, дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца. 11. Ја вас крштавам водом за покајање; а онај што долази за мном јачи је од мене: ја нисам достојан њему обуће понијети; он ће вас крстити Духом Светим и огњем.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

8. Пазите да вас ко не обмане философијом и празном пријеваром, по предању људском, по науци науци свијета, а не по Христу. 9. Јер у Њему обитава сва пуноћа Божанства тјелесно, 10. И ви сте испуњени у Њему, који је глава свакога началства и власти; 11. У Њему ви и обрезани бисте обрезањем нерукотвореним, одбацивањем тијела грјеховности обрезањем Христовим, 12. Пошто се с Њим погребосте крштењем, у Њему сте и саваскрсли кроз вјеру у моћ Бога који га васкрсе из мртвих.

26. Јер такав нам Првосвештеник требаше: свет, незлобив, чист, одвојен од грјешника и виши од небеса; 27. Који нема потребе, као они првосвештеници, да сваки дан приноси жртве, најприје за своје гријехе, а потом и за народне, јер Он ово учини једном заувијек принијевши самога себе. 28. Јер Закон поставља за првосвештенике људе који имају слабости, а ријеч заклетве послије Закона, поставља Сина вавијек савршенога. 1. А од овога што говорисмо главно је: Ми имамо таквога Првосвештеника, који сједе с десне стране пријестола Величанства на небесима, 2. Свештенослужитељ Светиње и истинске Скиније, коју постави Господ, а не човјек.

Лк. 6 (2:20-21,40-52) Лк. 24 (6:17-23)

20. И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видјеше као што им би казано. 21. И када се наврши осам дана да обрежу дијете, надјенуше му име Исус, дато од анђела прије него што он би зачет у утроби. 40. А дијете растијаше и јачаше духом, пунећи се премудрости, и благодат Божија бијаше на њему. 41. И родитељи његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику Пасхе. 42. И кад му би дванаест година, узиђоше они у Јерусалим по обичају празника. 43. И када проведоше дане, и враћаху се, оста дијете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати његова; 44. Него, помисливши да је са друштвом, отидоше дан хода, и тражаху га међу сродницима и познаницима. 45. И не нашавши га, вратише се у Јерусалим да га траже. 46. И послије три дана нађоше га у храму гдје сједи међу учитељима, и слуша их, и пита их. 47. И сви који га слушаху дивљаху се веома његовој разборитости и одговорима. 48. И видјевши га запрепастише се, и мати његова рече му: Чедо, што нам тако учини? Ево отац твој и ја тражисмо те с болом. 49. И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да мени треба бити у ономе што је Оца мојега? 50. И они не разумјеше ријеч коју им рече. 51. И сиђе с њима и дође у Назарет; и бјеше им послушан. И мати његова чуваше све ријечи ове у срцу својему. 52. И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.

17. И сишавши с њима, стаде на мјесту равном и много ученика његових; и мноштво народа из све Јудеје и Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског. 18. Који дођоше да га слушају и да се исцјељују од својих болести, и које су мучили духови нечисти; и исцјељиваху се. 19. И сав народ тражаше да га се дотакне; јер из њега излажаше сила и исцјељиваше их све. 20. И он подигнувши очи своје на ученике своје говораше: Блажени сиромашни, јер је ваше Царство Божије. 21. Блажени који сте гладни сада. јер ћете се наситити. Блажени који плачете сада, јер ћете се насмијати. 22. Блажени сте кад вас људи омрзну и кад вас одбаце и осрамоте, и разгласе име ваше као зло због Сина Човјечијега. 23. Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, велика је плата ваша на небу. Јер су тако чинили пророцима оцеви њихови.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

11. А дајем вам на знање, браћо, да јеванђеље које сам ја благовијестио, није од човјека; 12. Нити га ја примих од човјека, нити научих, него откривењем Исуса Христа. 13. Јер сте чули моје живљење некад у Јудејству, да одвише гоних Цркву Божију и пустоших је. 14. И напредовах у Јудејству више од многих врсника својих у роду своме, будући одвише ревнитељ за своја отачка предања. 15. А када благоволи Бог, који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу својом, 16. Да објави Сина својега у мени, да га благовијестим међу незнабошцима, тога часа не питах тијела и крви, 17. Нити изиђох у Јерусалим онима који су били апостоли прије мене, него отидох у Арабију, и опет се вратих у Дамаск. 18. А потом, након три године, изиђох у Јерусалим да видим Петра, и остадох код њега петнаест дана. 19. А другога од апостола не видјех, осим Јакова брата Господњега.

Мт. 4 (2:13-23)

13. А кад они отидоше, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и рече: Устани, узми дијете и матер његову, па бјежи у Египат, и буди ондје док ти не кажем: јер ће Ирод тражити дијете да га погуби. 14. И он уставши, узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Египат. 15. И би тамо до смрти Иродове — да се испуни што је Господ рекао преко пророка који говори: Из Египта дозвах сина својега. 16. Тада Ирод, видјев да су га мудраци преварили, разгњеви се веома и посла те погуби сву дјецу по Витлејему и по свој околини његовој од двије године и ниже, по времену које је тачно дознао од мудраца. 17. Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија говорећи: 18. Глас у Рами чу се, плач и ридање и нарицање много, Рахиља оплакује дјецу своју, и неће да се утјеши, јер их нема. 19. А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи јави се у сну Јосифу у Египту. 20. И рече: Устани, узми дијете и матер његову и иди у земљу Израиљеву; јер су помрли они који су тражили душу дјетета. 21. А он уставши, узе дијете и матер његову, и дође у земљу Израиљеву. 22. Али чувши да Архелај царује у Јудеји умјесто Ирода, оца својега, побоја се онамо ићи, него, примивши у сну заповијест, отиде у крајеве галилејске. 23. И дошавши настани се у граду званом Назарет, да се испуни што су рекли пророци да ће се Назарећанин назвати.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения