Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

Juanito

Voja Antonić napustio Srbiju u 65. godini: Devedesetih smo makar imali nadu, a čemu sada da se nadamo?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Voja Antonić napustio Srbiju u 65. godini: Devedesetih smo makar imali nadu, a čemu sada da se nadamo?

Tvorac legendarnog domaćeg računara "Galaksija" odselio se u Kaliforniju, gde je dobio posao

 

Vojislav Antonić, pronalazač i novinar, tvorac legendarnog domaćeg računara "Galaksija", otkrio je u intervjuu Danasu da je njegovo jugoslovensko čedo (i čudo) ušlo u Muzej istorije računara u Silicijumskoj dolini u Kaliforniji, ali i da je dan pre 65. rođendana napustio zemlju i dobio posao u SAD.

"Period devedesetih bio je strašan, ali smo tada makar imali nadu da će se stvar promeniti kada Miloševićevoj autokratiji dođe neizbežan kraj. Čemu sada da se nadamo? Istina, sad se nešto jasnije vidi kraj Vučićeve tiranije, ali šta je sledeće? Pored ovakvog naroda, svaka vlast će se pretvoriti u ono što vodi državu ka besmislu", kazao je Antonić.

On se na preokret, kaže, odlučio u ozbiljnim godinama, i zaposlio se u kompaniji "Supplyframe". Cilj mu je, navodi, da pripremi teren da tamo pređu i njegovi sinovi Marko i Ivan.

"Nas vetrovi bacaju s kraja na kraj, mi nemamo ni vlast, ni duh, ni kulturu, pa ni narod kojim bismo se tome usprotivili. Naša vlast čini sve da što više mladih obrazovanih ljudi napusti zemlju, kao i da bude što više bednika koji preturaju po kontejnerima, jer je njih lako kupiti jednim sendvičem", rekao je Antonić u intervjuu za današnji broj Danasa.

 

Izvor

Share this post


Link to post
Share on other sites

Miloš Bogdanović:

ŠTA BI SE DESILO KADA BI SE PROMENILA VLAST?

Kao što se naš narod ponadao da će odlaskom Miloševića sa vlasti 5. oktobra 2000. godine društvo krenuti stazom dobrih reformi, tako je i pre jednog veka naš narod poverovao da će samo ubistvo kralja Aleksandra Obrenovića 29. maja 1903. godine da znači istorijsku prekretnicu u bolju budućnost.

Književnik i satiričar Radoje Domanović, koji je i sam trpeo kao žrtva diktature obrenovićevskog režima, nije imao iluzija da bi promene u političkom rukovodstvu zemlje mogle ostvariti željene ideale:

- Šta ćeš sada da pišeš? ― pitali su me mnogi posle 29. maja nekako pakosno ― nema više za tebe materijala!

O publiko srpska, dobričino moja, kako si grdno prosta i naivna.

Prošao je 29. maj, ali smo ostali mi.

Mi isti onakvi kakvi smo i pre bili.

Da je se 29. maj desio nešto u doba koje iznose priče iz “Hiljadu i jedne noći”, onda bi otprilike ovako trebalo da izgleda:

Srbija se raširila do tri mora, po kojima plove naši veliki brodovi. ...

A ljudi? To tek da vidite! Iz ludnice izašli svi zdravi i čitavi, budale se propametile, a već oni što su bili pametni, postali geniji. Na sve strane, na svakom koraku, kud se čovek mrdne i okrene, natrapa na kakvu veličinu prvog reda. ...

Preobrazili se ljudi pa ne možeš da ih poznaš. Pred crkvom gomila ljudi, a već crkva puna. Svi kleče, plaču i lupaju čelom o zemlju.

- Šta je ovo, pobogu?

- To su pokajnici! Grešnici, oni koji su grešili pre 29. maja. Divni ljudi, stidljivi, krotki, pa ne smeju da pogledaju čoveka u oči. Teše ih, kao ljudi, ali ne pomaže.

- Ostavite nas, savest nas grize!! ― reknu tek, pa rukama u grudi.

Kazamati prazni. Sve se prepoštenilo.

Ministri mudri, seljaci dobri, vredni, činovnici spremni i savesni, žandarmi učtivi, pa se na svakog ljubazno nasmeše i krotko oslove: “dozvolite”, “molim najpokornije”. Popovi prosto kao svetitelji; kada ih čovek pogleda, mislio bi da su svetitelji i apostoli Hristovi sišli na zemlju.

Žito i usevi uspevaju divno, prema odluci narodnog parlamenta. I škola i crkva i kancelarija i kasarne sve uređeno, sve dobro. Nigde da čovek može išta primetiti.

Čisto da se boji čovek da ne izumre ovako divna generacija.

Kada bi srećom tako bilo onda bi “Stradija” otišla u penziju, a ja bih pisao kako se pastir i pastirke ljube, kako žubore potočići i priželjkuju slavuji, al‘ ovako ima se šta.” (Radoje Domanović, “Stradija”, broj 1, 1903)

Istorija kao da nikako ne uspeva da nas nauči da političke promene nikada nisu bile u stanju da ostvare mir i blagostanje među ljudima.

Zašto?

Kao što je Domanović primetio, diktator je otišao, ali smo mi ostali isti. Promenila se vlast, ali ne i sam narod. Narod je ostao isti, sa svim onim slabostima mentaliteta koje su dotle bile uzrok njegove krize i zaostalosti i koje će biti uzrok krize i u budućnosti.

Potrebno je da se promenimo mi kao narod.

Ako ja sam učim školu nezainteresovan za gradivo, samo da se provučem, prepisujem na času i na ispitu, pa takav pokvaren karakter prenesem i na posao koji isto tako radim samo da otaljam, površno i neodgovorno; uz prevaru, zabušavanje na poslu i pljačku, ako sam ja sam neradnik i neodgovoran, ne postoji nijedna vlast na svetu, niti i jedna druga sila u svemiru koja može umesto mene samog da odluči da ja postanem čovek.

Još pre 140 godina Svetozar Marković piše kako kao prepreku funkcionisanju socijalizma vidi naš karakter, jer je po njemu "većina radnika u selu i varoši tako je sebična kao što samo može biti životinja koja se zove čovek. Seljaku je većinom ideal da stekne veliku baštinu i da postane gazda, a radniku po varošima većinom je cilj da postane kapitalista ili bar mali buržuj. Još je apsurdnije smatrati izmetke društva kao što su razbojnici, lopovi i uopšte vagabundi kao neki materijal za socijaliste, kao što to čini Bakunjin u svojoj revolucionarnoj revnosti. To su čirevi na društvenom telu od kojih nikad ne može biti zdravo meso. ... Stvar socijalizma propada, jer nema socijalista.” (Svetozar Marković, Odabrani listovi, 64-67)

Svaki sistem propada kada nema ljudi u najuzvišenijem smislu reči čovek. Kada je narod iskvaren i neprosvećen svaki pravni sistem se pretvara u karikaturu od prava, a svaka demokratija u pozorište od demokratije.

“Neispravan je princip da se okovi prava i slobode skidaju bez oslobođenja savesti i da bi ijedna revolucija mogla biti bez reformacije.” (Hegel, Vorlesungen über die Philosophie der Geschichte, s. 558; hrv. prev. str. 404.)

“Ako misliš da je društveno uređenje loše, pa hoćeš da ga popravljaš, znaj da za to ima samo jedan način: da svi ljudi postanu bolji; u tvojoj vlasti je samo jedno: da sam postaneš bolji.” (L. N. Tolstoj)

Šta bi se desilo kada bi se promenila vlast?

Ništa!

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нажалост, господин Антонић је у праву. Напредњачка беда је ништа друго него одраз нас самих. Ми и немамо ништа боље од "напредњака". 2000. године смо збацили Милошевића и понадали се бољем. За 16 година шта се десило? Ништа, осим што смо од црвених четника добили еврослинавце, од малог војводе добисмо великог евро маршала. Добили смо, дакле, метаморфозу беде, јада и лудила. Оног истог јада и лудила, од којег наивно веровасмо да смо побегли те 2000. године.

Да могу и сам бих са својом породицом отишао...

Share this post


Link to post
Share on other sites

http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=358672&title=Sad+se+jasnije+vidi+kraj+Vučićevoj+tiraniji

ceo intervju

Trenutno smo u klinču između kleptokratske vlasti koja uspešno satire obrazovanje i kulturu, i naroda koji je nisko na civilizacijskoj i obrazovnoj skali i kojim je lako manipulisati. Međusobno se odlično podržavaju i stvaraju jaku povratnu spregu koja onemogućava promenu. 

 

štos mene smatra nikada nisam poželela da odem. iskreno se nadam da će svi odliveni mozgovi koji imaju pravo glasa, i mladi i stari, pomoći i glasati na izborima u svojim ambasadama i konzularnim predstavništvima ma koliko da su daleko od mesta prebivališta.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, ana čarnojević рече

http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=358672&title=Sad+se+jasnije+vidi+kraj+Vučićevoj+tiraniji

ceo intervju

Trenutno smo u klinču između kleptokratske vlasti koja uspešno satire obrazovanje i kulturu, i naroda koji je nisko na civilizacijskoj i obrazovnoj skali i kojim je lako manipulisati. Međusobno se odlično podržavaju i stvaraju jaku povratnu spregu koja onemogućava promenu. 

 

štos mene smatra nikada nisam poželela da odem. iskreno se nadam da će svi odliveni mozgovi koji imaju pravo glasa, i mladi i stari, pomoći i glasati na izborima u svojim ambasadama i konzularnim predstavništvima ma koliko da su daleko od mesta prebivališta.

Bitno je ko broji glasove.

A ni to ne presuđuje. Milošević nije izgubio od Koštunice 5. oktobra, radikali su imali većinu 2008. , Tadić je ustupio vlast naprednjacima itd.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Tumaralo. рече

Bitno je ko broji glasove.

A ni to ne presuđuje. Milošević nije izgubio od Koštunice 5. oktobra, radikali su imali većinu 2008. , Tadić je ustupio vlast naprednjacima itd.

možda je Tadić ustupio vlast, ne posedujem takve informacije, ali AV je evidentno dominantno pobedio na poslednjim izborima i tu nikakvo sporno brojanje glasova nije moglo mnogo da utiče.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Aca je odlicno srocio i objasnio sve ovo, i skroz se slazem, kao sto verujem da se svi uglavnom slazemo oko ovoga.

пре 1 сат, Александар Милојков рече

Нажалост, господин Антонић је у праву. Напредњачка беда је ништа друго него одраз нас самих. Ми и немамо ништа боље од "напредњака". 2000. године смо збацили Милошевића и понадали се бољем. За 16 година шта се десило? Ништа, осим што смо од црвених четника добили еврослинавце, од малог војводе добисмо великог евро маршала. Добили смо, дакле, метаморфозу беде, јада и лудила. Оног истог јада и лудила, од којег наивно веровасмо да смо побегли те 2000. године.

...

Jedino se ne slazem oko poslednjeg: ja ne bih otisao, sve i da imam prilike. Mi smo Srbi uvek znali stici i uteci, ali i na strasnom mestu postojati...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Genije. Mnogo ga poštujem i drago mi je da se izvukao odavde, tamo gde će njegovo znanje biti cenjeno.

Prvi put sam ga upoznao pre 10 godina u Trinaestoj, kada je održao tribinu protiv praznoverja, horoskopa i sličnih gluposti. Onda sam pročitao njegovu knjigu "Da li postoje stvar koje ne postoje". Tri godine kasnije, bio sam na njegovom predavanju iz mikrokontrolera, u Petnici.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах


×