Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

Оцени ову тему

Recommended Posts

Istu ovu filozofiju gura i nas prof. Branko Milankovic kao Piketty, neke su knjige i prevedene kod nas:

https://www.knjizara.com/Bogatasi-i-siromasi-Branko-Milanovic-136458

https://www.knjizara.com/Globalna-nejednakost-Branko-Milanovic-149008

Ali generalno meni je mnogo bolja knjiga od pretproslog nobelovca ekonomiste Angusa Deatona:

https://www.amazon.com/Great-Escape-Health-Origins-Inequality/dp/0691165629/ref=la_B001IR1MAQ_1_1?s=books&ie=UTF8&qid=1484077809&sr=1-1

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Evo ti i ovaj Slavisin text, procitaj i komentare ispod:

Piketty

 
Nikako da ovde pomenemo Thomasa Pikettyja i njegovu knjigu Kapital u 21. veku koja je posle prevođenja na engleski u poslednjih par meseci privukla mnogo pažnje i bila u centru debate o ključnim ekonomskim i ideološkim pitanjima. Ja knjigu nisam čitao i čak mi za sada i nije na listi prioriteta iz ratloga koji se svi mogu podvesti pod oportuniteti troškak. Ali sam čitao njegove radove o istim stvarima i mada knjiga ima obuhvatnije podatke i dalekosežnije zaključke, znam o čemu se tu radi. Takođe, u poslednjih par meseci pročitao sam veliki broj prikaza. Ne sećam se da je neka knjiga izazvala toliki broj kvalitetnih - pozitivnih i negativnih - prikaza, a znam da je još nekoliko na putu. Usudiću se zato da dam par komentara na osnovu onoga što znam.

Prvo, dopada mi se pristup. U doba Freakonomics akademije, Piketty je odabrao relevantnu temu, o njoj ima velike ideje i njih je iskazao velikom knjigom -- u stilu Marksa, Mizesa ili Kejnsa. Jeste i prethodno objavio radove, ali lepo je videti da se knjige sa ambicijom revolucionarnih još uvek pišu. Piketty je bez sumnje i vredno radio, prikupio veliki broj podataka iz istorijskih arhiva i to je hvale vredno samo po sebi.

Glavni zaključak Pikettyja je da stopa prinosa na kapital istorijski viša od rasta dohodka (r>g). Zbog toga, bogatstvo vlasnika kapitala uvećeva se po višoj stopi (6%) od rasta dohotka ljudi koji rade za platu (3%), što znači da se razlike u bogatstvu mogu samo povećavati. I u prošlosti je to bio slučaj, ali su katastrofe i ratovi u prvom delu 20. veka uništili dosta kapitala pa je trend bio prekinut i izokrenut. Ali danas je toga sve manje i zato su se u poslednjih nekoliko decenija razlike u bogatsvu povećavale. I to će nastaviti da se dešava -- što je po Pikettyju fundamentalna greška kapitalizma.

Vidite kako ovo miriše na klasične radova Malthusa i posebno Marxa. U pitanju su neminovne istorijske zakonitosti. Evo šta su neki konkretniji problemi sa Pikettijem -- svi već primećeni od strane drugih koji su napisale prikaze.

David Brooks iz NY Timesa je cinično ali mislim ispravno primetio šta je glavni problem sa aktualizacijom problema imovinskih nejednakosti. Najnezadovoljniji nejednakostima u kapitalizmu danas nisu siromašni, već intelektualci više srednje klase. Kapitalizam je samo u poslednjih par decenija podigao iz siromaštva i spasao gladi na stotine miliona ljudi širom sveta, u Kini i Indiji najočiglednije. Ali mnogi boljestojeći slojevi u bogatim zemljama prošuštaju to da vide ili ih to manje interesuje. Čini se da je ljudima kao Piketty važnije da spreče milionske bonuse CEO-ova, čak i ako je cena tog pristupa usporavanje globalnog rasta i podizanje dohotka za stotine miliona stvarno siromašnih. Ovo je deo opšteg trenda. Isti David Brooks je pre par godina imao dobar članak o ljudima kojima je popunjena Obamina administracija. To su srednje bogati ljudi, često milioneri -- ljubomorni na milijardere. Ironično, relativno bogati su ti koji su danas nezadovoljni, jer im smetaju oni još bogatiji.  Setite se i da okupatori Wall Streeta od pre par godina nisu bili siromašni i obespravljeni, već ljudi sa Mac kompjuterima i-padovima, kojima su smetali još bogatiji bankari.

Tyler Cowen je primetio jedan sasvim konkretan propust. Piketty uzima da je stopa prinosa na kapital viša od rasta dohotka, ali zaboravlja da ta stopa prinosa podrazumeva neki rizik. Ako danas hoćete sigurno da investirate u prvoklasne državne obveznice, dobićete stopu prinosa nižu od stope inflacije -- drugim rečima, dobićete negativan prinos. Takva je stopa prinosa na kapital uglavnom očišćena od rizika. A na berzi i u svim drugim ulaganjima kapitala rizik je veći. Neko je na berzi rizičnijim ulaganjima zaradio više, ali je neko zato i izgubio sve.

A čak i taj prosečan prinos na kapital od 6% je istorijski; govoriti o zakonitosti na osnovu toga je samo ekstrapolacija. A ekstrapolacije su opasne. Ja recimo uopšte nisam siguran da će i u budućnosti ulaganje u akcije isplatiti više od ulaganja u obveznice ili da će stopa rasta kapitala biti veća od stope ekonomskog rasta.

Dalje, neko je primetio da bi na osnovu iste zakonitosti koju dokumentije Piketty morao da se zalaže za privatizaciju penzionih fondova.  Ako je posedovanje kapitala put ka bogatstvu, zašto ne omogućiti radnicima da ulažu u formaciju sopstvenog kapitala putem penzione štednje? Umesto toga, država im danas putem doprinosa oduzima dohodak koji bi tako mogli uložiti i onemogućava ih da profitiraju od onih 6% . Problem je što se Piketty u isto vreme izjasnio protiv privatnih penzionih fondova. Neko bi mogao posumnjati da je u pitanju ideologija.

I konačno, iz Financial Timesa, inače levo naherenog, sada tvrde da su Pikettyjevi podaci puni grešaka koje drastično revidiraju zaključke. Koliko vidim, FT implicira da su bar neke od ovih grešaka namerne jer vode u zaključke koje je Piketty želeo da dobije, posebno da su imovinske razlike sve veće i veće. Piketty je nešto odgovorio, ali rasprava o tome u suštini tek počinje i videćemo šte će izaći iz toga narednih dana.

Da ponovim, prikazi ove knjige su nenadmašni -- od Branka Milanovića (pozitivan) i Jamiea Galbraighta (negativan) na levici, preko Roberta Solowa,  Larryja Summersa (mešoviti), do Tylera Cowena (uglavnom negativan i možda najbolji prikaz), a ima i mnogih drugih. Da ih sada ne tražim ponovo, koga interesuju može ih lako naći online. 

http://trzisnoresenje.blogspot.com/2014/05/piketty.html

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Ronald рече

Samo jos jedna stvar ovaj termin visak vrijednosti je dosta promasen u ekonomiji, pogotovo jos kad dodajes da je iscijedjen iz radnika. 

Можемо око тога да се споримо, али чињеница је да 15 милиона разноврсних роба помножено са страобалним количинама по свакој, не може никаква капиталистичка класа да произведе све и да је продуктивна 231%. И то заједно са даљом родбином. Профит, рента, камате и порез, не могу да падну с неба, и да буду просто израчунате виртуалне величине него могу само да буду удео у оствареној вредности.

Погледајмо девијације добијене логаритамском економетријском методом коју је применио професор Shaikh у САД за однос тржишних цена и радне вредности.  

shaik.jpg

Одступања чак и нису "доста промашена". Има и других приступа, који су покушали са неким другим вредностима роба попут нафте, електричне енергије, гвожђа и челика (робе које се највише троше у производњи и највише фигурирају у инпут-оутпут таблицама) али коафицијент детерминације SQRT(R) увек је ишао у корист рада. Рецимо за грчку привреду регресија цена на рад је 0.942, на нафту 0.674, на електрицитет 0.668 итд. Према томе, најбољу предикцију пропорционалности нуде радни часови. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Што се тиче коментара Славише Тасића падају ми три тачке у очи:

1) Велики број критичара је узео на зуб Пикетијеве тврдње о већем расту стопе приноса на капитал него стопе дохотка. Методолошки оне јесу проблематичне, и није ми јасно зашто се Пикети ослања на њих, али се тиме не може избећи проблем да је профит ништа друго до облик вишка вредности који је присвојен експлоатацијом радне снаге, без обзира на своју величину и њене промене у времену.

2) Тврдња да је капитализам "подигао" из глади стотине милиона људи није у противуречју са теоријом експлоатације тих истих људи. На другој страни, узмимо и саберимо огромне војне трошкове земаља и када би се тај део вредности, који се улудо баца био употребљен за запошљавање и производну опрему, сиромаштво би рапидном брзином испарило. Овако су мало циничне статистике (које спомиње хрватски аутор кога сте линковали) да је пре 30 година било милијарди људи у свету испод 1 долара прихода (не знамо колико сада тих ситних долара имају 2, 3, 4 или 5?), а сада их је 350 милиона. Нешто много споро то извлачење иде. Међутим, то није поента шта се дешава у разваљеним земљама капиталистичке периферије, мета су Сједињене Државе и мизеран раст дохотка пре опорезовања за 77.5 милиона Америкаца у последих 40 година.  

3) Што се тиче ризика, морам да напоменем, као што сам то учинио у дискусији са корисником Muramasaда се ризик често пропрачунава по сумњивој методологији и да служи као средство да се предупреди пропаст капитала. Али опет, неко мора да створи одређену количину добара и услуга, чијом би се реализацијом исплатио профит који треба да покрије ризик. И то ризик који настаје тумбањем на тржишту сељењем капитала из гране у грану, стварањем пренатрпане понуде у појединим браншама док у другим настаје беспотребна несташица, све то прати узнемиравање цена, образовање привремених монопола, неефикасно искоришћење производне опреме, сакаћење производног потенцијала читаве привреде итд. итд.  

Све у свему забавна је та констатација да због овако "рационалног" економског система неко треба да присвоји профит јер је под ризиком, којег генеришу у великој мери сами капиталисти.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Prva stvar je da u svijetu danas živi skoro 8 milijardi ljudi, a 1930 2-je milijarde, tako da je bez tog podatka svako racunanje besmisleno.

Zatim i Marks i Engels su rekli da nijedan siatem nije stvorio takvo bogtstvo za ukupno postojanje homo sapiensa kao kapitalizam za 200 godina. Procitaj knjigu od Bomola Inovativna mašinerija slobodnog tržišta.

Da li se milijarderi bogate brže od ostalih? Naravno, ali oni i ulazu mnogo, mnogo više.

Ne znam kako preduzetnici rizikuju manje od radnika. Kredite uzimaju oni i ukoliko firma bankrotira, radnici gube samo posao, dok preduzetnici mnogo više. Oni stvaraju invencije, koje radnici uz njihovu pomoć pretvaraju u inovacije.

Ako uzmes Pitera Drakera i pročitas bilo koju njegovu knjigu o inovacijama i preduzetništvu vidjeces da biti preduzetnik nije ni malo lako, odnosno mnogo je teže od bilo kojeg posla.

Da li su radnici exploatisani? U mnogim zapadnim zemljama nisu jer su im uslovi mnogo bolji nego ikad, procitaj neku analizu o tome u radovima Brayna Caplana. Da li su u Kini? Nisu, jer trenutno u toj zemlji ne može bolje, pošto to nije USA sa tradicijom institucija i preduzetništvom od početka, ali je opet mnogo bolje nego ikad.

Privatni sektor u USA na uložen dolar vraća 1.2, a državni 0.8. Šta je sa nametima od strane države na privatni sektor koji su i do 50%,u Srbiji i 60%.

I sam Piketty kad ga pitaju kako bi rijesio taj problem nejednakosti ukoliko zaista postoji, kaže da ne zna i da bi to bilo moguće samo na globalnom nivou, sto je stara ideja,od čega nema ništa, jer Pikkety ne čita biologiju pošto se tamo skoro svi slažu da je stanovnika već previše na planeti, a ukoliko se ovako nastavi neće nam pomoći ni jedan sistem.

 

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, εργασία рече

Све да је и тако, да им и дате и по 5.000 $ месечни приход, остаје чињеница да неко црпи вредност из ваше делатности на основу камате или неког друге тентијеме. 

I zašto je to loše? Naime kamata je cijena za pružanje finansijske usluge.  Dok su god kamate na razumnom nivou nema tu nikakve eksploatacije već proste poslovne transakcije. Problem sve veće nejednakosti u Americi je rezultat slabe razvijenosti socijalne i sindikalne politike unutar SAD koje su kulturno i istorijski izrazito antisindikalne i generalno ekonomski liberalnije od Evrope. Muku muče sa modelom za zdravstveno osiguranje i dan danas dok je u Evropi to riješeno odavno. Pored toga SAD pate i od velikog uticaja ogromnih korporacija na vlasti na svim nivoima. To nije element kapitalizma i slobodnog tržišta za koje se liberali i libertarijanci zalažu, već element korporativizma, oligarhije i/ili burazerske ekonomije,  kako bi to rekao sveti Radule porezoizbjegavajući. 

Kapitalizamstvara i povećava nejednakosti ali to nije problem ako se na vrijeme i kvalitetno reguliše tako da se zadrži dovoljan nivo slobode i neki minimum društvene i ekonomske sigurnosti. Alternativa slobodnom ili relativno ograničrnom kapitalizmu je previše regulisan i zauzdan kapitalizam koji guši i državu i društvo. Komandna ekonomija naravno ne dolazi u obzir. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Ronald рече

Samo jos jedna stvar ovaj termin visak vrijednosti je dosta promasen u ekonomiji, pogotovo jos kad dodajes da je iscijedjen iz radnika. 

Logika je sljedeća - kapitalizam jeste enormno doprinio razvoju bogatstva i blagostanja društva ali je to postigao plaćanjem radne snage i prisvajanjem viška zarađene vrijednosti (profita) nakon eksploatacije radnika. 

Buraz ako je tako eksploatiši me baby ali night long :D 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, Ronald рече

Prva stvar je da u svijetu danas živi skoro 8 milijardi ljudi, a 1930 2-je milijarde, tako da je bez tog podatka svako racunanje besmisleno.

Da li se milijarderi bogate brže od ostalih? Naravno, ali oni i ulazu mnogo, mnogo više.

Ne znam kako preduzetnici rizikuju manje od radnika. Kredite uzimaju oni i ukoliko firma bankrotira, radnici gube samo posao, dok preduzetnici mnogo više. Oni stvaraju invencije, koje radnici uz njihovu pomoć pretvaraju u inovacije.

Ako uzmes Pitera Drakera i pročitas bilo koju njegovu knjigu o inovacijama i preduzetništvu vidjeces da biti preduzetnik nije ni malo lako, odnosno mnogo je teže od bilo kojeg posla.

Da li su radnici exploatisani? U mnogim zapadnim zemljama nisu jer su im uslovi mnogo bolji nego ikad, procitaj neku analizu o tome u radovima Brayna Caplana. Da li su u Kini? Nisu, jer trenutno u toj zemlji ne može bolje, pošto to nije USA sa tradicijom institucija i preduzetništvom od početka, ali je opet mnogo bolje nego ikad.

Privatni sektor u USA na uložen dolar vraća 1.2, a državni 0.8. Šta je sa nametima od strane države na privatni sektor koji su i do 50%,u Srbiji i 60%.

I sam Piketty kad ga pitaju kako bi rijesio taj problem nejednakosti ukoliko zaista postoji, kaže da ne zna i da bi to bilo moguće samo na globalnom nivou, sto je stara ideja,od čega nema ništa, jer Pikkety ne čita biologiju pošto se tamo skoro svi slažu da je stanovnika već previše na planeti, a ukoliko se ovako nastavi neće nam pomoći ni jedan sistem.

Ја критикујем сам концепт ризика као легимицијско средство да се прикрије прво, сам начин синтетисања вредности, а друго, присвајање дела тог вредности за свој рачун, мимо вредности рада самог капиталисте. Ако радник не би створио вредност, ризик не би имао на шта да се израчуна.

Иначе, иновације не стварају предузетници него техничари, машински инжењери, електроничари, професори на факултетима и истраживачи у разним институцијама, који су често у најамном односу. Истина, веома добро плаћеном али ипак, најамном односу. Наравно, има и старт-ап иноватора али да не ширим даље тему.

Да није лако, није. Али те тешкоће су у великој мери изазване олигополном структуром савременог капитализма и хроничним непознавањем стално променљивих преференца потрошача in-real time од стране капиталиста. 

Појам експлоатације рада не подразумева нечије сиромаштво. Обично се у колоквијалној употреби језика под њим асоцирају негативне представе о радницима у поцепаним оделима који рмбаче 14 часова дневно. Појам експлоатације рада нема никакве везе с тим. То су представе из XIX века, с обизром да је стварно тако и било, па нам је остало то у многим романима и историјским аналима. Међутим, експлоатација је економски технички и концептуални термин и појам да би се изразила чињеница да неко одређен број радних сати ради да би се остварио вишак вредности. Рецимо, узмимо осмочасвни рад. Ако би стопа вишка вредности била 100 % онда би радник 4 сати радио за покривање своје најмнине, а осталих 4 сати за капиталисту. Ових радникових 4 часова могу у монетарној вредности бити сасвим довољни да он може да живи веома квалитетно. Све зависи од историјских околности и степена развитка привреде у коме хоће да се примени радна теорија вредности. Према томе, није спорно да радник може од своје плате купити много што шта, али опет то не искључује чињеницу експлоатације.  

 

 

Измењено од εργασία
Извињавам се због честих преправки текста услед словних грешака

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Muramasa рече

Uticaj korporacija na politiku se može rešiti reformom izbornog zakona, tako što bi građani mogli lako da opozovu svoje predstavnike, ako ih neko kupi.

Eh kad bi bilo tako jednostavno.  I sa javnim finansiranje kampanja biće ulijetanja u džep. Problem u SAD je što toga previše ima što zbog izbornih zakona što zbog moći i uticaja velikih korporacija. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Muramasa рече

Uticaj korporacija na politiku se može rešiti reformom izbornog zakona, tako što bi građani mogli lako da opozovu svoje predstavnike, ako ih neko kupi.

Ne nego 1. ukidanjem regulacija. Ako nema nacina da se utice na trziste onda politicar ne moze da bude potkupljen zato sto nista ne bi mogao da ponudi zauzvrat. 2. ukidanjem centralne banke i povratka na trzisnu ponudu novca (moze i zlatni standard za pocetak).

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, εργασία рече

Према томе, није спорно да радник може од своје плате купити много што шта, али опет то не искључује чињеницу експлоатације.  

Ali ta eksploatacija nije štetna, kako si lijepo rekao. Zašto je onda potrebno isticati je?  Zašto je iole relevantno to napomenuti ako nema štetne posljedice? 

Čak šta više radnik takođe eksploatiše finansije poslodavca koji od svojih para njemu daje platu i obezbeđuje potrebne alate za rad.  

Tako da ako eksploataciju definišeš ovako šire da nije nužno nepravedno i nehumano iskorištavanje tuđeg rada ili resursa onda je apsolutno nebitna kao kritika kapitalizma jer je sam pojam razvodnjen toliko da je neupotrebljiv za kritiku. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, uros рече

Ne nego 1. ukidanjem regulacija. Ako nema nacina da se utice na trziste onda politicar ne moze da bude potkupljen zato sto nista ne bi mogao da ponudi zauzvrat. 2. ukidanjem centralne banke i povratka na trzisnu ponudu novca (moze i zlatni standard za pocetak).

Koja je svrha političara ako ne može uticati na tržište?  To je suština političara, pa makar mogao samo o porezima odlučivati. 

zlatni standard je svetska privreda prevazišla. Nema dovoljno zlata za pokriće potreba tržišta istovremeno sa obezbjeđenjem fleksibilnog i nesmetanog razvoja i rasta. Budućnost je u Bitcoinu tebra.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, Ћириличар рече

Ali ta eksploatacija nije štetna, kako si lijepo rekao. Zašto je onda potrebno isticati je?  Zašto je iole relevantno to napomenuti ako nema štetne posljedice? 

Čak šta više radnik takođe eksploatiše finansije poslodavca koji od svojih para njemu daje platu i obezbeđuje potrebne alate za rad.  

Tako da ako eksploataciju definišeš ovako šire da nije nužno nepravedno i nehumano iskorištavanje tuđeg rada ili resursa onda je apsolutno nebitna kao kritika kapitalizma jer je sam pojam razvodnjen toliko da je neupotrebljiv za kritiku. 

Јесте штетна, јер неко присваја кристализовану вредност туђега рада, са којом он после манипулише како хоће, обично је акумулишући у све већем степену и тако постаје сваким даном све моћнији. Тешко да то не може да изазове проблеме и у самој економији, а и да не доведе до ауторитарних односа у друштву. Према томе, када капиталиста, како ви кажете од "својих" пара даје некоме "плату" (овде треба обратити пажњу како је кроз историју рад претворен у облик најамнине, дакле никако није природна ствар како нас то уверавају либертаријанци), заправо не даје ништа своје, него командује концентрисаним друштвеним радом огледаним у величини вредности која је материјализована у алатима и опреми. Мора се прво схватити да је капиталистичка производња, пре свега производња вредности, без које не би ни била могућа размена роба на тржишту.

Оплодња вредности у капитализму има инхеренте противуречности у стално растућем органском саставу капитала и последичном тенденцијском паду профитне стопе. Капитализам није линеарни раст производње и све веће акумулације капитала, већ представља динамички систем који кроз конкуренцију гони капиталисте да улажу све више, док у једном тренутку постојећа маса вишка вредности не постане недовољна за даљу акумулацију, па се мора кренути у још већу експлоатацију рада. Међутим, то може само за неко време, после чега мора следи рецесиони слом који подрезамувеа периодично обезвређивање сталног капитала (овај појам не изједнечавати са фиксним капиталом, мада га он обухвата) огледан у банкротима многих капиталиста и стално растућој незапослености. 

Капитализам је један ирационални, хаотични, експлоататорски економски систем, који периодично упада у кризе и који подстиче сукобе у друштву и води у империјалне ратове. Хумано, нема шта. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ta "eksploatacija" je najtoksicnija izmisljotina u istoriji sveta. U dobrovoljnom odnosu dvoje ili vise strana nema eksploatacije. Ako odnos nije dobrovoljan onda imamo robovlasnistvo koje je na zapadu ilegalno i zbog koga se ide u zatvor (i treba). Ista stvar je i sa konceptom "visak vrednosti". To su sve marksisticke budalastine koje bi bile smesne samo kada ne bi bile toliko opasne i placene desetinama miliona zivota. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах


×
Експлоатација рада и раст неједнакости у капитализму - Page 3 - Монета - Живе Речи Утехе