Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

Снежана

Песма за лаку ноћ

Оцени ову тему

Recommended Posts

админ

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

ПРЕДЛОГ

Имам предлог
За твоја постпоноћна шапутања:
Зашто не бисмо мало поштедели свет?
Оставили га да дише
Са својим малим недостацима.
Није ваљда свака постеља ове ноћи
Наквашена плачем умрлих?
Може се за промену добар бити!
Онако, без рачуна према сваком
Без пардона, бестидно стид чувајући
Наслоњен миром као лактом.
Да ли си видео скоро уопште лица људи
Када не мисле ни о добитку
Ни о свему што су изгубили?
Кажем ти, нема лепших лица
Под јесењем покривачем.
И када би свако само на ту
Пуноћу празнине мислио,
Нашао би коначно тај ненасмејани осмех
Од којег би и најсветија драма -
Ћутке задрхтала.
А опет, тајна остаје да набија силом
И сваком животном куцавицом
Само ону вену која се није прикљештила
Чемером искања, или - 
Огољеним пласирањем.
Дивна је ноћ.
Пољуби погледом све које спавају...

Никола Ђоловић

 
 
 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Crni jamb sna

Ja posle velikog sna poduzeh put tužan
MALARME


U uhu zvezda za sna tamni zvuk:
zri zvučni cvete tužnim predelima
u toploj kori mozga gde me ima
taj san moj izvijen u zvezdani luk.

Taj san je smeli silazak pod tle
gde slepe ptice pevaju u tami.
U svakoj ima jedna šuma. Gle
što više govorimo sve smo više sami.

O vetar sa crnom kičmom tamni roj
i pakao raznosi svetom, menja tok
onesvešćenoj reci. Onda moj
zaluta među zvezde krvotok.

U uhu zvezda za sna tamni zvuk:
zri zvučni cvete tužnim predelima
u toploj kori mozga gde me ima
taj san moj nezavijen u zvezdan luk.

II

U snu to stojim ispod zapaljenog drveća
pred čudnim znacima i više nemam ruke
u prostor prognan i u vreme. Veća
sve biva senka moja daleko od huke
gde ćuteci dok ostali su mrtvi usnuh.
Joj vazduh vene umiru svi oblici!
O milosti za ono što sam bio u snu.
To paklena mi ljubav u nedoumici.
Noć slepih žiljkova me prikova za tlo.
Pod zemljom mračni predeli se mešaju.
Pomeraju se mora užasi se premeštaju
sa jednog mesta na drugo mesto zlo.
O strašni preobražaj moj u srcu sna
gde vasiona počinje mi pticama,
s dva oka varnica da l će da zna
da put mi nađe letom ili klicama.

III

Sam u snu svome - ko će da me spasi!
Od svega malo pepela u rukama
za buđenje mi osta kad ugasi
krv moja ime što ga rekoh mukama.

Krv moja ima ime jednog cveta;
da uzberem to ime u sleđenoj krvi hoću
za nju što kroz moje užase mirno šeta,
kad zveri beže zle u naše reči noću.

Te zvezde - s njima ko i bez njih noć.
O kulo snage gde je plavi dan
stvar svaka kada ima lekovitu moć
i kad se rađa smisao umire mi san

u vazduhu kad se putevi produže
za mirise i anđele da prođu!
Pred kapijom sam koju crvi glođu
za zlatno groblje gde se sahranjuju ruže.

IV

Ne, više nije važno šta ću reći.
Već beše sve to nekad ko zna kad
u nekom snu il nekoj čudnoj reči.
Ja posle sna tog ne znam kuda sad.

Ti, snu moj, moje tamno podne, sen
zar svedok predela nestvarnih ja
za svet od tople gline umešen!
Kuda da odem posle ovog sna.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kamena uspavanka

Uspavajte se gde ste zatečeni
po svetu dobri, gorki, zaneseni,
vi ruke po travi, vi usta u seni,
vi zakrvavljeni i vi zaljubljeni.

zarastite u plav san kameni
vi živi, vi sutra ubijeni,
vi crne vode u beličastoj peni
i mostovi nad prazno izvijeni,

zaustavi se biljko i ne veni:
uspavajte se, ko kamen, neveni
uspavajte se tužni, umoreni,

poslednja ptico: mom liku se okreni
izgovori tiho ovo ime
i onda se u vazduhu skameni.
Stevan Raičković
Резултат слика за night
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Jace Jerimoth 

Smatram da je nesanica najveće iskustvo koje se može doživeti u životu

 
 
cioran+bscap0019.jpg
Vrlo je teško govoriti o sasvim ličnim stvarima. Ali, pošto pominjete nesanicu, mislim da nije tako loše patiti od nesanice u mladosti, jer vam to otvara oči. To je krajnje bolno iskustvo, to je katastrofa. Ali to vam pomaže da shvatite stvari koje drugi ne mogu da shvate: nesanica vas stavlja izvan ljudi, izvan čovečanstva. Vi ste isključeni. Vi ležete u osam sati uveče, u devet ili deset, i sutradan se budite u osam sati i započinjete svoj dan. Šta je to nesanica? U osam sati ujutro vi ste na istom kao i u osam sati uveče. Nema nikakvog napretka. Tu je samo ogromna noć. A život je moguć samo kroz diskontinuitet. Zbog toga ljudi podnose život, zbog diskontinuiteta koji donosi san. Nestanak sna stvara jednu vrstu kobnog kontinuiteta. Imate samo jednog neprijatelja, to je dan, to je svetlost dana. Neću da ulazim u detalje, nema potrebe. To je izuzetno mučno. No, dešava se ovo, kada ste budni, vi ste sami... s kim? Ni sa kim. Sami ste sa mišlju o Ništavilu, to je reč zloupotrebljavana zbog Sartra... Ali to postaje očigledno, vi ga osećate skoro fizički. I sve stvari koje su bile samo koncepti, za vas postaju živa stvarnost. Prvo, vreme dobija drugu dimenziju. Vreme jedva protiče. Minut po minut. A svaki minut je stvarnost. Vreme koje protiče, ali koje ne napreduje. Ne znamo prema čemu napreduje. Ne bih hteo da opisujem psihološki proces nekoga koji satima tako stoji i čeka da čuje skoro lagani protok vremena. U suštini, sve psihičke bolesti, po mome mišljenju, svi unutrašnji potresi, potiču od posebnog osećaja vremena. Malopre smo o tome govorili u vezi s dosadom: u dosadi vam vreme postaje eksterno. Ali u besanici vreme je vaš neprijatelj. Zato što je to vreme u koje vi ne možete da se umetnete. Kakav smisao ima taj prolaz vremena? Vi ste tu, ceo svet hrče, svemir hrče, jedino ste vi budni. Dakle, ne želim da govorim o tragičnoj strani, ali znate da devedeset posto samoubistava potiče od nesanice. Neću da vam citiram statističke podatke, ali to nije važno. Ja to znam. To je nesanica. Onaj koji pati od nesanice se ubije, ali onaj koji ne zna za nesanicu se ne ubija. Osim ako nije reč o varalici ili lopovu ili kriminalcu koji hoće da okonča život. Ali, u celini gledano, ne. Skoro sva samoubistva potiču od nesanice. To se može podneti, to je moj slučaj, pod uslovom da se ne radi. Čak sam taj izraz upotrebio tako da moji roditelji nisu finansirali moju nesanicu, ja bih se sigurno ubio. Malo je neskromno izlagati sve to, no konačno, to su stvari s kojima se svi mogu sresti, zbog toga o tome i govorim. To nije individualno iskustvo, to nisam samo ja, poznajem gomilu ljudi koji se susreću sa istim stvarima. Razgovarao sam sa lekarima o nesanici, oni o tome nemaju pojma. Oni koji nisu lično doživeli tu tragediju ne mogu ništa razumeti. Lično smatram da je nesanica najveće iskustvo koje se može doživeti u životu. Ono što je najstrašnije, sva druga u poređenju s njim nisu ništa. Ja sam tu jasan i konačan. 
 
 
Emil Sioran (Emil Cioran), Razgovori
  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах


×