Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

Guest ага пије млеко

Милост Божија, људска милост и милостиња

Оцени ову тему

Recommended Posts

У мом граду Роми шаљу своју децу да просе а затим њима бива прослеђен новац који би они узалудно потрошили, сигурно не на храну, одећу или образовање своје деце. Дакле, милостињу не дајем.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest ага пије млеко

Зашто их неко не научи пецању?

Лепо питање!

Неко ми је причао о недавном пројекту Норвешке државе....

Наиме, Норвежани су хтели Роме који се налазе по градовима да окупе на једном месту и да им обезбеде нормалне услове за живот. Тако су и направиоли један градић са целокупном инфраструктуром (зграде, куће, школе, болнице.....)  Уселили у њему Роме, запослили их и све остало......После пар година пројекат је скроз пропао зато што Роми нису радили, нису имали радне навике и одговорности па је цео посао остао узалудан.....  crvenilo

Мислим да је проблем у генотипу једног народа... dada

Share this post


Link to post
Share on other sites

Зашто их неко не научи пецању?

Мислим да је проблем у генотипу једног народа... :bicycle_2:
оче, проблем је такво размишљање пре свега, то што си изјавио је чиста еугеника илити социјални дарвинизам. а сви знамо куда је то одвело.

ма, проблем је у једним родитељима који навикавају децу да паразитирају и других родитеља који васпитавају своју децу да се не друже са ''прљавима'' и подстичу свесно и несвесно расизам код сопствене деце.

и тако се проблем нити са једне стране не решава.

нешто не видим ни да се срби нешто боље васпитавају данас прошењем донација и продајом предузећа која се могу оспособити или радиће добро док год има струје.

за викенд ме је један дечкић из другог разреда основне школе пренеразио до прага физичког бола кад је изјавио да су деца другог разреда очистила школу од првака и другака цигана.

верујте ми да сам из његових темељних описа утврдио да су их са дивљачком и врло перфидном ефикасношћу удаљили и то тучама, намештањима и перфидношћу игнорисања са прозивкама по свакој могућој основи.

буквално су их ампутирали као гнојно ткиво са подједнаким гађењем.

нисам чак успео ни да се наљутим на јадничка, с обзиром да ми је познат став једног његовог родитеља.

моје мишљење је да су ти цигани заиста напаћена нација која живи као прогоњена животиња и стално живе у страху од немаштине, зато толико и просе, али и потроше у греху на глупости и перпетуално рекурзивирају судбине родитеља на децу.

лепо је Тања поставила питање које страшно показује колико ми немамо труда у љубави за таквог палог ближњег.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest ага пије млеко

Зашто их неко не научи пецању?

Мислим да је проблем у генотипу једног народа... nasznak
оче, проблем је такво размишљање пре свега, то што си изјавио је чиста еугеника илити социјални дарвинизам. а сви знамо куда је то одвело....

......лепо је Тања поставила питање које страшно показује колико ми немамо труда у љубави за таквог палог ближњег.

Океј Медо, одмах почињемо са не разумевањем.... 0703_read

Знамо каки су по генотипу и свим осталим карактеролошким и културолошким особеностим Немци, знамо каки Рауси а знамо каки су Срби ......и Роми.

Нисам нациста и изузетно волем Роме, чак знам мало да комуницирам са њима на њиховом језику... 0104_cheesy

Просто говорим о нечему што је чињеница...не можеш некога на силу да тераш да ради , да иде у школу ако неће и сл....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Колико често дајемо милостињу (на улици или на неком другом месту) онима који нам то траже и онима којима је потребно?

sFun_bat

Izvinite sto se ubacujem ....

Dajem kad imam obicno kad imam sitno jer nisam toliko mocan finansiski da delim svima po 100 dinara  4chsmu1 Ne dajem svima vec onima koji su osakaceni i starijima a kad mi dodje neka devojka da mi trazi pare e onda ne. Moze da radi bar za njih ima posao

Share this post


Link to post
Share on other sites

Зашто их неко не научи пецању?

Мислим да је проблем у генотипу једног народа... klapklap
оче, проблем је такво размишљање пре свега, то што си изјавио је чиста еугеника илити социјални дарвинизам. а сви знамо куда је то одвело....

......лепо је Тања поставила питање које страшно показује колико ми немамо труда у љубави за таквог палог ближњег.

Океј Медо, одмах почињемо са не разумевањем.... iron maiden

Знамо каки су по генотипу и свим осталим карактеролошким и културолошким особеностим Немци, знамо каки Рауси а знамо каки су Срби ......и Роми.

Нисам нациста и изузетно волем Роме, чак знам мало да комуницирам са њима на њиховом језику... 0104_cheesy

Просто говорим о нечему што је чињеница...не можеш некога на силу да тераш да ради , да иде у школу ако неће и сл....

извини, нисам мислио да инсинуирам да ти немаш љубави за ове или оне, већ једноставно да је погрешан такав начин размишљања, за мој појам.

мислио сам на Србе, генерално какав однос и љубав имамо према другим нацијама, или тежимо да га немамо уопште, као према Ромима у овом случају, или другим тамнопутима које не разликујемо међусобно али они не причају чак ни исте језике за почетак а камоли су исте нације.

но, нешто ти ја у те генотипе, генетику и то баш не контам као део личног идентитета или личности, можда би пре била приближнија дефиниција коју си можда превидео - фенотип (гениотип + утицај средине).

него.

дубоког сам уверења да еугеника, илити социјални дарвинизам, није суштинска одлика нацизма само, већ да је дубоко  несвесно уврежена чак и међу високо-образованима типа неке најобичније смицалице које немају никакву научну потврду.

рецимо, високо чело је одраз интелигенције а ниско чело супротно, људи са високом интелигенцијом су емпатични, телесна лепота се мери према индексу огледалског поклапања друге стране тела по висини подељеног или према да винчијевској утврђеној размери костију, итд.

да мало карикирам, тако важи и за Немце да су тачни, Швајцарци прецизни, Роми нерадници, Срби кољачи ... једном речју све је то скорог датума и пука пропаганда која дозвољава једнима а друге спутава да буду какви желе или могу, једноставно доминација.

на такве заблуде сам хтео да обратим пажњу.

да су Роми нерадници, давно би изумрли од прошње а да не скупљају разне примарне и секундарне сировине, скупљају све старо што неко богатији баци и слично, и то нису изузеци или генерализација у питању.

с друге стране, мислим да сам дао јасан одговор зашто дете неће да иде у школу, сем тога што му се не ''исплати'' да тако кажем, пошто јако рано почињу да раде. сад шта, како, где и за кога, то је већ нека друга социолошка прича и опет је не можемо генерализовати.

добар део живота сам живео поред неколико породица, са неким и ишао у школу да бих могао тек тако да тврдим генерално о целој популацији, чак ни о Србима.

мислим да није баш све тако како се на тевеу прикаже, за мене су то изузетни људи, као можда Јевреји - нација без своје државе јако дуго времена, изгуби нека очигледна ропства територији, да не кажем да добије неке слободе о којима ми само сањамо у најлуђим сновима, а са друге стране има нека друга искушења, да не кажем прогоне.

но, извињавам ти се још једном, и свима осталима на офтопику.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Протојереј - ставрофор проф. др Љубивоје Стојановић: „Милост Божија, људска милост и милостиња“

Tagged:

47:54 минута (8.22 МБ)

Otac%20Ljuba%20Stojanovic.jpgНа духовној трибини у Парохијском дому Цркве Ружице и Капеле Свете Петке Протојереј - ставрофор проф. др Љубивоје Стојановић одржао је 27. јула предавање „Милост Божија, људска милост и милостиња".

За Богом треба трагати и кроз другог човjека, подсjетио је у свом предавању отац Љубивоје Стојановић, и на тај начин се препознају потребе ближњих, других људи, чиме се смањује могућност да милостиња буде ствар сажаљења. Милостив човjек осjећа радост давања.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pre nekoliko godina obznanio je neki pouzdan gospodin kakvu je vranu posmatrao na svome seoskom imanju.

Svaki dan po više puta dolazila mu je jedna vrana pred kuhinjska vrata da tu nađe bačen zalogaj.

Kad što za jelo nađe, ona to ne pojede, već odnese u kljunu nekuda, i to u vrt iza nekog žbuna. Moglo se pomisliti da to nosi svojim mladim vranicama, ali pošto je bilo rano proleće, kad ptice svoje mlade još ne izlegu, to je ona nađeno jelo morala nekom drugom... odnositi.

Tek kada se po peti-šesti put vrati, ona onda pojede ako još nešto nađe.

Taj gospodin nije mirovao dok nije ušao u trag tom njenom postupku. Iza onog žbuna našao je on jednu bolnu vranu, koja nije mogla leteti da sama sebi traži hranu.

Toj bolesnici nosila je milostiva vrana te ponude. I kao što rekoh, sama nije htela ni zalogaja okusiti dok nije prvo svoju bolesnu drugaricu nasitila.

Ja ne znam šta ćete vi reći na to, al' ja ovu vranu više poštujem nego ponekog bogataša koji sedi na nagomilanom blagu, i nevoljnom bratu neće ni od suviška svoga da pomogne.

A gle ovu vranu, ona je prvo nevoljnicu namirivala, pa je tek onda na sebe pomišljala.

Jovan Jovanović Zmaj (1905.)

------------------------------------------------------------------------------------------

Kako televizor nije radio, bračni par je pozvao majstora.

Majstor je otvorio televizor kako bi pogledao šta nije u redu.

Kada je otvorio televizor, vidio je sitne komadiće hljeba.

Roditelji su odmah znali ko ih je ubacio tu, njihova četvorogodišnja ćerka.

Bez obzira koja porodica bila u pitanju, svi bi roditelji reagovali ljutito na to, ali majka ove djevojčice nije tako postupila.

Pitala je djevojčicu tihim glasom zašto je to uradila?

Nakon što je saznala razlog, majka je zaplakala.

Objasnila je:

- Vidjela je na TV-u gladnu afričku djecu, pa je otrčala u kuhinju, uzela hleba i isjeckala ga toliko sitno da može da prođe kroz rupice, u nadi da će taj hleb stići do gladne dece.

--------------------------------------------------------------------

Milosrđe

"Blaženi su milostivi",

Rekao je Gospod blagi,

Al' ko daje da ne trubi,

da ne meri taj na vagi.

Već od srca, bez računa,

Bez sujete i parade,

Desna ruka šta je dala,

To levica da ne znade.

Milostiv je onaj koji

Nevoljnoga baš uteši,

U žalosti pusti suzu,

Ca radosnim on se smeši.

Gladne hrani, žedne poji,

Bolesnike obilazi,

Siromaška on oblači,

Zatvorniku taj dolazi.

Znate l' zašto se on blaži

Dok mu milost dušu budi?

Kad sirote pripomaže,

On to Hrista Boga ljubi!

Jovan Jovanović Zmaj

------------------------------------------------------------------------------------------------------

Blaženi milostivi, jer će biti pomilovani;(Mat. 5:7)

Blago onome koji razumije ništemu! Gospod će ga izbaviti u zli dan.(Psal.:41:1)

Jer će onome biti sud bez milosti koji ne čini milosti; a milost slavi pobjedu nad sudom.

Kakva je korist, braćo moja, ako ko reče da ima vjeru a djela nema? Zar ga može vjera spasti?

Ako li brat ili sestra goli budu, i oskudijevaju u svakodnevnoj hrani,

I reče im koji od vas: Idite s mirom, grijte se, i nasitite se, a ne date im što je potrebno za tijelo, kakva je korist? Tako i vjera, ako nema djela, mrtva je sama po sebi. (Jakov, 2:13)

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Govorim o “davanju milostinje” kao carici svih dobrodetelji, koja najbrže uzdiže čoveka na nebo i koja mu je svemoćna zastupnica.

Zaista je veliko delo milostinje, i zato je i Solomon govorio “Velika je stvar čovjek, a draga: čovjek koji čini milostinju”.

Krila su milostinje velika, jer ona prosecaju vazduh, pored Meseca proleću, prestižu sunčane zrake i na samu nebesku površinu uzleću, pa i tamo ne zastaju. Prelaze nebo [krila milostinje], anđelske sabore i likove anćelske pa i sve višnje sile obilaze i nastanjuju se pred carskim prestolom.

A da je to tako, čuj šta i Sveto pismo o tome govori: “Kornilije, molitve tvoje i milostinje tvoje uziđoše na spomen pred Bogom” (Del.ap. 10, 4). A ova rečenica: “uziđoše na spomen pred Bogom” znači: ma kako ti bio grešan, ako imaš milostinju za zastupnicu, nemoj se bojati, jer se milostinji ne protive nikakve gornje sile i njoj je moguće silom koju ima ono što je jednom dano natrag da potraž jer Sâm Bog reče: “kad učiniste jednome od ove moje najmanje braće, meni učiniste.” (Mat. 25, 40).

Sv. Jovan Zlatousti

560341_435495353158810_1481122072_n.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sveti Filaret Milostivi

14.decembar/1.decembar

Sveti Filaret Milostivi

Iz sela Amnije u Paflagoniji. U početku bi Filaret čovek vrlo imućan, no deleći mnogo milostinju siromasima, obništa veoma.

Ali, on se ne ustraši siromaštine, nego s nadom u Boga, koji je rekao: "Blaženi milostivi, jer će biti pomilovani," (Mt 5, 7) produži dela milosrđa ne obzirući se na negodovanja žene svoje i dece.

Dok je jednom orao, dođe mu čovek i požali se, da mu je crkao vo u jarmu, te ne može s jednim volom da ore.

On ispreže jednog svog vola i dade mu. Dade i poslednjeg svog konja nekome, ko bi pozvat da ide s konjem u rat.

Dade i tele od poslednje krave, pa kad opazi da krava riče za razdvojenim teletom, a tele za kravom, dovika čoveka, pa mu uz tele dade i kravu.

I osta prestareli Filaret bez hrane u praznoj kući. No on se Bogu moljaše i u Boga uzdaše.

I Bog ne ostavi pravednika, da bude posramljen u nadi svojoj. U to vreme carovaše Irina sa mladim sinom Konstantinom.

Po tadašnjem običaju posla carica ljude, da traže po celom carstvu najbolju i najugledniju devojku, kojom bi oženila sina cara.

Promislom Božjim ti ljudi padoše na konak u kuću Filaretovu, videše njegovu unuku Mariju, ćerku njegove ćerke Ipatije, prekrasnu i krotku unuku Mariju, i odvedoše je u Carigrad.

Caru se dopadne devojka i on se venča s njom, a Filareta i svu njegovu porodicu preseli u prestonicu i dade mu veliku čast i bogatstvo.

No, Filaret se ne pogordi takvom iznenadnom srećom, nego, blagodaran Bogu, produži sada činiti dobra dela još više nego pre. I činjaše ih tako do same smrti.

U devedesetoj godini svojoj prizva decu svoju, blagoslovi ih i pouči, da se drže Boga i zakona Božjeg, i prozorljivim duhom, kao negda praotac Jakov, proreče im svakome, kako će ovaj vek proživeti.

Potom leže u manastiru Rodolfiji i predade dušu svoju Bogu. Pred smrt mu lice zasija kao sunce, a po smrti od njega izađe neobičan blagouhani miris, i biše čudesa od moštiju njegovih.

Upokoji se ovaj pravednik Božji 797. godine. Njegova supruga Teozva kao i sva njegova deca i unučad poživeše bogougodno i skončaše u Gospodu.

Sv.Filaret%20Milostivi%20sa%20zitijem.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

prosjak.jpg

 

"Даће Бог", - говоре неким  просјацима. Неразумно поступаш ти, ако тако поступаш са сиромашним братом. Бог теби шаље сиромаха, а ти га поново враћаш Богу: "Даће Бог!" - Бог ће сигурно дати, али дај и ти. Он ће дати сиромасима, али да ли ће теби дати Своју милост, која је теби неупоредиво потребнија, него сиромаху твоја милостиња? - Тражи милост Божију за себе милостима према ближњима. Бог милује за милости, и зато онима који траже Божију милост нема ништа својственији него да буду милостиви према ближњима; и блажен је онај ко може да каже са светим Григоријем Ниским: "Господе! Чини са мном оно, што сам ја чинио ближњима "!

http://manastirglogovac.blogspot.com/2013/01/blog-post_21.html

Ово порука је постављена и на насловној страници. Погледајте!

Share this post


Link to post
Share on other sites
админ

Ау. Посебно ова задња молитва св. Григорија Ниског разваљује и тера на размишљање.

 

Сјајан текст, само баш ко да ти је неко лупио шамарчину од које ти глава звони :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја сам три пута прочитао пре него што сам објавио. .smesko.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах


×
Милост Божија, људска милост и милостиња - Page 3 - Духовни живот наше Свете Цркве - Живе Речи Утехе