Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'свете'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Клуб члановâ са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановâ са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Клуб члановâ са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.

Calendars

  • Community Calendar

Found 44 results

  1. У суботу прву по Божићу, у својој литургијској омилилији, игуман Манастира Пиносава отац Петар (Драгојловић) указао је верницима најпре на потребу покајања, коју је најавио Свети Јован Крститељ и Претеча Господњи, као и потребу исповести. Исповешћу и покајањем задобија се ум чист за све оно што је Богоугодно. Све што је Црква прописала јесте једноставно, али ми људи то компликујемо из своје сујете, која нас води на странпутицу формализма. Зато је отац игуман посебно говорио о потреби честог причешћивања и занемаривању Свете Тајне Причешћа Телом и Крвљу Господњом. Беседа је кратка, али врло садржајна и свесрдно препоручујемо да одвојите десет минута да је послушате. View full Странице
  2. Председник Владимир Путин је у интервјуу за филм „Валаам“, чији је одломак приказан у програму „Вести недеље“ на телевизији „Россия 1“, упоредио комунизам са хришћанством, а поштовање Лењинове мумије у маузолеју са поштовањем моштију светитеља. Руском председнику је постављено питање како су се грађани Русије у моралном смислу изменили од периода када је земља била у расулу током револуције и после ње, када је манастир Валаам био затворен, и да ли је вера (не само православна) одиграла неку улогу у томе. „Можда ћу рећи нешто што се некоме неће допасти, али рећи ћу оно што мислим”, одговорио је Путин. „Пре свега, та вера нас је увек пратила. Она је постајала све јача када је нашој земљи и нашем народу било посебно тешко. Било је врло тешких година богоборства, када су убијани свештеници и уништавани храмови, али у исто време је стварана нова религија”. Шеф руске државе је додао да је комунистичка идеологија заправо веома слична хришћанству, јер проповеда слободу, братство, једнакост, правду, тј. све што је утемељено још у Светом Писму. „Тамо све то постоји. А какав је кодекс градитеља комунизма? То је сублимација, својеврстан примитивни извадак из Библије. Они нису ништа ново смислили”, рекао је Путин. Руски лидер је упоредио поштовање Лењинове мумије у тој „новој религији” са поштовањем светих моштију у хришћанству. „Тадашња нова власт у суштини није ништа ново смислила. Она је само прилагодила својој идеологији оно што је човечанству већ одавно било познато”, закључио је он. Иван Мељников, први заменик председавајућег Централног комитета Комунистичке партије Руске Федерације, прокоментарисао је ове Путинове речи, истакавши да оне „врло корисно и аргументовано ублажавају све крајности везане за тему маузолеја“. „У том смислу се његове тезе могу оценити само позитивно“, рекао је он за „РИА Новости“. Подсећамо да је питање сахране мумифицираних посмртних остатака предводника бољшевичке револуције већ годинама једна од актуелних тема о којима се расправља у руском друштву. Недавно је руководилац Чеченије Рамзан Кадиров предложио да се сахрани оно што је остало од Лењиновог тела. На тај предлог је реаговао председник Комунистичке партије Руске Федерације Генадиј Зјуганов позивајући на „смиреност” и тврдећи да се тело вође револуције чува у складу са православним канонима.
  3. Митрополит Јован Зизјулас о јединству и пуноћи свакога Лица Свете Тројице Кападокијци су, говорећи ο Светој Тројици, користили одређене примере и слике, које су увек биле карактеристичне по томе што су садржавале потпуна бића. На Првом васељенском сабору, кроз богословље светог Атанасија Великог, истакнуто је да се Син рађа из природе или из суштине Очеве. Ово је могло бити схваћено и тако да се Син рађа као пројекција суштине Очеве, а не као потпуно и самостално биће. Уколико имамо три пројекције суштине Божије, тада се веома приближавамо савелијанству. Због тога су се ,,једносуштности" оштро успротивили они који су се уплашили да никејски израз ,,једносуштан" носи у себи опасност од савелијанства. Савелије је сматрао да је Бог монада која се проширује и поприма те три улоге, а на концу ће се та група (од три Лица) опет сабрати и опет ће постати једно. Сматрао је Бога једним бићем, које се шири и задобија три обличја једне те исте суштине. Кападокијци су желели да искључе такво учење и због тога су упорно тврдили да та три Лица не представљају три пројекције једне те исте суштине, него да су то три самостална, потпуна бића; због тога су и истицали појам „ипостас". Представе које Кападокијци користе да би ово објаснили врло су карактеристичне. Богословље Првог васељенског сабора и Символ вере користи слику светлости („светлост од светлости") да би се њоме показало јединство између Оца и Сина. Светлост, наиме, одашиље зраке који не могу бити одвојени од свога извора, нити извор може бити одвојен од зрака; ово представља веома корисну слику којом се може показати да је Син нераздељиво сједињен са Оцем. То значе речи: „светлост од светлости". Кападокијски Оци сматрају да је ова слика недовољна, јер може бити схваћена и у смислу пројекције једног тела, односно може се схватити да Син представља енергију једнога Бога. Отуда, уместо израза „светлост од светлости", они радије користе појам три сунца. Другим речима, овде није у питању напросто „светлост" која происходи од „светлости", него три сунца, три упаљене бакље. То су пригодне слике којима се показује да су у питању три самосталне, потпуне личности које се, опет, уз помоћ те слике приказују и сједињене. Но, овде се налазимо пред критичном тачком. Шта је то што је заједничко, што сједињује три сунца? То је заједничка суштина, заједнича енергија коју поседују; јер, сва три сунца одашиљу исту топлоту и исту светлост. Према томе, заједничка им је енергија и заједничка им је суштина, која иде укорак са енергијом. На тај начин, истовремено се изражава ипостасност, односно потпуност свакога лица, а исто тако и јединство трију Лица Свете Тројице. Да би показали три Лица Свете Тројице, Кападокијци су за пример узимали и човека. Наиме, као што Петар, Павле и Јован представљају три личности три човека, сједињена истом природом, истом суштином - а то је човечанска природа - тако се и три Лица Свете Тројице могу показати сликом тројице људи. Но, кад је Бог у питању, ова слика захтева извесно прилагођавање. Оно што је потребно нагласити као некакву уводну напомену, јесте чињеница да Кападокијци подразумевају да свако од Лица Свете Тројице поседује потпуну индивидуалност, и да би слике које користимо морале да показују исту такву потпуну битијност, а не пројекцију тела. Треба, дакле, да буду три сунца, три бакље, три човека. На овај начин показује се потпуна ипостасност свакога Лица Свете Тројице. То доводи свете Оце до једног посебног начина исказивања односа трију божанских Лица, којим се истовремено указује и на јединство и на особеност и пуноћу свакога од њих. Реч је, наиме, ο ономе што је догматика назвала узајамним прожимањем. Три Лица се узајамно прожимају; у потпуности се налазе једно у другоме. На овај начин Оци су очували независност и пуноћу свакога Лица, а истовремено и њихово јединство. Догматске теме, нови сад 2001, стр. 209-211
  4. Саопштење за јавност Епархије милешевске 16. Децембар 2017 - 13:58 Обавештавамо свештенство, монаштво, верујући народ Епархије милешевске и ширу јавност да је Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије, у сарадњи са Светим Архијерејским Синодом Српске Православне Цркве, примио 16. децембра 2017. године, умировљеног епископа Филарета да борави у манастиру Свете Тројице у Дубници. Умировљени епископ Филарет стигао је у манастир Дубницу око поднева, а Епископ милешевски Атанасије га је сачекао са братством манастира и изразио му срдачну добродошлицу, као човеку који је у своје време, када је био активни епископ, много труда унео у ову Епархију. Сходно уредби Светог Архијерејског Синода, умировљени епископ Филарет се у манастиру Дубници неће бавити питањима општег живота Цркве нити било којим аспектом текућег живота Епархије милешевске. Посвећен својим духовним потребама, он ће се у молитви и подвигу придржавати „услова под којима му се ово гостопримство пружа“ и које Свети Архијерејски Синод истиче у својој пастирској бризи о целој Цркви, а то овде конкретно „подразумева пуно поштовање канонског поретка Цркве“. Сходно томе, умировљени епископ Филарет неће богослужити ван поменутог манастира и неће без знања надлежног епархијског Архијереја позивати било кога да у манастиру богослужи. Манастир Дубница има свог настојатеља, своје братство и уређен молитвени и општи животни поредак. То је поредак уређен према Уставу Српске Православне Цркве. Сви манастири Епархије милешевске управљају се по томе правилу. Из Канцеларије Епископа милешевског
  5. Евакуисане су монахиње манастира Свете Варваре, заједно са њиховим суседима, после експлозивне ватрене стихије која се десила у понедељак, 4. децембра 2017. До раног јутра у уторак брзопокретни пожар се проширио са 50 хектара на процењено 31.000 хектара, натеравши да хиљаде становника напусти овај крај. Такозвани „Томасов пожар“ започео је у кањону близу Санта Поле, око 65 миља северозападно од центра Лос Анђелеса. У саопштењу у уторак рано ујутро, 5. децембра, које су издали локални ватрогасци, јављено је да је „ватра и даље ван контроле и да су објекти и даље у опасности широм ове области“. „У понедељак, на празник Свете Варваре, храмовне славе служена је Божанска Литурхија први пут у недавно освећеној капели манастира,“ рекао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ Сан Франциска и Запада Венијамин. „Такође је обележена и 25-годишњица манастира. Неколико сати касније, док су мати Викторија и сестре вечерале, пожар, који су ширили јаки ветрови, избио је на миљу од манастира, натеравши на евакуацију околне житеље. „Изгледа да су зграде преживеле“, изјавио је архиепископ Венјамин у уторак ујутро. „Али, с обзиром на тода нико не може да оде до манастира због евакуација, ми то не знамо поуздано“. Траже се молитве за манастирску заједницу и све оне који се налазе на путу пожара, а који су већ погођени или који су у опасности од ове катастрофе. Извор: Америчка Православна Црква (ОСА) (превод – Инфо служба СПЦ) Вести из сестринских цркава | English
  6. Евакуисане су монахиње манастира Свете Варваре, заједно са њиховим суседима, после експлозивне ватрене стихије која се десила у понедељак, 4. децембра 2017. До раног јутра у уторак брзопокретни пожар се проширио са 50 хектара на процењено 31.000 хектара, натеравши да хиљаде становника напусти овај крај. Такозвани „Томасов пожар“ започео је у кањону близу Санта Поле, око 65 миља северозападно од центра Лос Анђелеса. У саопштењу у уторак рано ујутро, 5. децембра, које су издали локални ватрогасци, јављено је да је „ватра и даље ван контроле и да су објекти и даље у опасности широм ове области“. „У понедељак, на празник Свете Варваре, храмовне славе служена је Божанска Литурхија први пут у недавно освећеној капели манастира,“ рекао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ Сан Франциска и Запада Венијамин. „Такође је обележена и 25-годишњица манастира. Неколико сати касније, док су мати Викторија и сестре вечерале, пожар, који су ширили јаки ветрови, избио је на миљу од манастира, натеравши на евакуацију околне житеље. „Изгледа да су зграде преживеле“, изјавио је архиепископ Венјамин у уторак ујутро. „Али, с обзиром на тода нико не може да оде до манастира због евакуација, ми то не знамо поуздано“. Траже се молитве за манастирску заједницу и све оне који се налазе на путу пожара, а који су већ погођени или који су у опасности од ове катастрофе. Извор: Америчка Православна Црква (ОСА) (превод – Инфо служба СПЦ) Вести из сестринских цркава | English View full Странице
  7. Прије Свете литургије прочитан је акатист Мајци Божијој. Митрополит Амфилохије је у својој архипастирској бесједи заблагодарио Богу што га је удостојио сусрета са овом светом заједницом. Литургији су присуствовали Амбасадор Републике Русије у Гватемали г. Александар Коколиков са супругом Анастасијом и кћерком Анастасијом, генерални конзул г. Андреј Федорович, као и шеф протокола Марија Синдејева. У литургијском сабрању су поред бројних вјерника узели учешћа и дјечаци и дјевојчице из сиротишта које се налази у саставу манастира. Заједничарење је настављено за ручком, у току кога је Митрополит примио поклоне од Антиохијске Православне Цркве, које су му уручили свештеници Игњатије и Антоније. У току ручка се присутнима обратио и Његова Екселенција Амбасадор. Господин Коколиков је захвалио Богу на свом присуству, као и радост због чињенице да је и Српска Црква присутна у Гватемали. Он се присјетиосусрета са игуманијом Инес и благословеним подухватом и трудом на социјалном плану и том приликом помогао рад социјалних програма који се реализују у оквиру мисије Манастира. У поподневним часовима организован је обилазак језера, који је прошао у дивним и незаборавним тренуцима употпуњеним погледом на манастир Свете Тројице који са језера подсјећа на планину Атос. У вечерњим сатима ова благословена заједница је искористила прилику да још једном разговора са Митрополитом који их је поучавао и проповиједао Ријеч Христову. Након ове историјске посјете Гватемали митрополит Амфилохије се враћа у Еквадор. протођакон Владимир Јарамаз Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. Још један благословен дан остаћу уписан у љетопису Православне Цркве у Гватемали. Литургијско сабрање, у четвртак, 7. децембра 2017. године, у манастирској Цркви Свете Тројице, предводио је Архиепископ цетињски, митрополит Црногорско-приморски и администратор Буеносајрески Јужно-централноамерички Амфилохије. Високопреосвештеном Митрополиту саслузивали су протојереј-ставрофор Алексиос Пења-Алфаро, архијерејски намјесник бразилски и свештеници Антиохијске Патријаршије отац Игњатије и отац Антоније. Прије Свете литургије прочитан је акатист Мајци Божијој. Митрополит Амфилохије је у својој архипастирској бесједи заблагодарио Богу што га је удостојио сусрета са овом светом заједницом. Литургији су присуствовали Амбасадор Републике Русије у Гватемали г. Александар Коколиков са супругом Анастасијом и кћерком Анастасијом, генерални конзул г. Андреј Федорович, као и шеф протокола Марија Синдејева. У литургијском сабрању су поред бројних вјерника узели учешћа и дјечаци и дјевојчице из сиротишта које се налази у саставу манастира. Заједничарење је настављено за ручком, у току кога је Митрополит примио поклоне од Антиохијске Православне Цркве, које су му уручили свештеници Игњатије и Антоније. У току ручка се присутнима обратио и Његова Екселенција Амбасадор. Господин Коколиков је захвалио Богу на свом присуству, као и радост због чињенице да је и Српска Црква присутна у Гватемали. Он се присјетиосусрета са игуманијом Инес и благословеним подухватом и трудом на социјалном плану и том приликом помогао рад социјалних програма који се реализују у оквиру мисије Манастира. У поподневним часовима организован је обилазак језера, који је прошао у дивним и незаборавним тренуцима употпуњеним погледом на манастир Свете Тројице који са језера подсјећа на планину Атос. У вечерњим сатима ова благословена заједница је искористила прилику да још једном разговора са Митрополитом који их је поучавао и проповиједао Ријеч Христову. Након ове историјске посјете Гватемали митрополит Амфилохије се враћа у Еквадор. протођакон Владимир Јарамаз Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  9. Такозвани „Томасов пожар“ започео је у кањону близу Санта Поле, око 65 миља северозападно од центра Лос Анђелеса. У саопштењу у уторак рано ујутро, 5. децембра, које су издали локални ватрогасци, јављено је да је „ватра и даље ван контроле и да су објекти и даље у опасности широм ове области“. „У понедељак, на празник Свете Варваре, храмовне славе служена је Божанска Литурхија први пут у недавно освећеној капели манастира,“ рекао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ Сан Франциска и Запада Венијамин. „Такође је обележена и 25-годишњица манастира. Неколико сати касније, док су мати Викторија и сестре вечерале, пожар, који су ширили јаки ветрови, избио је на миљу од манастира, натеравши на евакуацију околне житеље. „Изгледа да су зграде преживеле“, изјавио је архиепископ Венјамин у уторак ујутро. „Али, с обзиром на тода нико не може да оде до манастира због евакуација, ми то не знамо поуздано“. Траже се молитве за манастирску заједницу и све оне који се налазе на путу пожара, а који су већ погођени или који су у опасности од ове катастрофе. Извор: Српска Православна Црква
  10. Евакуисане су монахиње манастира Свете Варваре, заједно са њиховим суседима, после експлозивне ватрене стихије која се десила у понедељак, 4. децембра 2017. До раног јутра у уторак брзопокретни пожар се проширио са 50 хектара на процењено 31.000 хектара, натеравши да хиљаде становника напусти овај крај. Такозвани „Томасов пожар“ започео је у кањону близу Санта Поле, око 65 миља северозападно од центра Лос Анђелеса. У саопштењу у уторак рано ујутро, 5. децембра, које су издали локални ватрогасци, јављено је да је „ватра и даље ван контроле и да су објекти и даље у опасности широм ове области“. „У понедељак, на празник Свете Варваре, храмовне славе служена је Божанска Литурхија први пут у недавно освећеној капели манастира,“ рекао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ Сан Франциска и Запада Венијамин. „Такође је обележена и 25-годишњица манастира. Неколико сати касније, док су мати Викторија и сестре вечерале, пожар, који су ширили јаки ветрови, избио је на миљу од манастира, натеравши на евакуацију околне житеље. „Изгледа да су зграде преживеле“, изјавио је архиепископ Венјамин у уторак ујутро. „Али, с обзиром на тода нико не може да оде до манастира због евакуација, ми то не знамо поуздано“. Траже се молитве за манастирску заједницу и све оне који се налазе на путу пожара, а који су већ погођени или који су у опасности од ове катастрофе. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  11. У новом Ристрету у 8:30 отац Миодраг Андрић говори о састанку поводом Конференције европских хришћанских цркава која ће бити одржана у маја 2018. године у Новом Саду, затим о комерцијализацији Божића, о величини подвига многопоштоване светитељке Екатарине, као и о лепоти и унивезалном значају празника Ваведења Пресвете Богородице. Благодарећи Радију Беседа, Епархија бачке доносимо звучни запис разговора са протонамесником Миодрагом Андрићем. View full Странице
  12. Један од најзнаменитијих храмова у српској престоници - Београду, управо је посвећен св. Александру Невском. Нарочито га у српском народу слави и поштује племе Васојевићи, јер их је у време агарјанског ропства свети Александар Невски чудесно помагао у ратовима против турских завојевача. У знак захвалности светом руском кнезу, од XVIII века прислава свих Васојевића је свети Александар Невски. Није ни мало случајно да је управо он, свети Александар Невски, у једној недавној ТВ анкети у Русији, проглашен за најзнаменитијег Руса у историји Русије. Његов култ траје непрекидно од дана његове свете кончине и трајаће вечно. Свети Александар Невски рођен је у Пересјлаву Заљеском, 30. маја 1220. године, као син Великог кнеза Јарослава II Всеволдовича, који је био припадник старе руске династије Рјурјиковича. Мајка му се звала Ростислава (Теодосија) Мстиславна, из Смољенска. Од малена је Александар био срцем окренут к Богу. Богољубив, човекољубив, правдољубив, жалостив, милостив, молитвен и истински побожан, презирао је сујету овогоа пролазнога света, заволевши од ране младости Христа Бога и Његову Свету Цркву свим својим бићем. Свети Александар Невски још од детињства беше жељан свете мудрости Светог Писма и поука светих отаца а најмилија занимања су му била пост и молитва. Младост је провео у граду Новгороду Великоме, а власт над Новгородском кнежевином је задобио као младић, 1236 године. Када је 1237. године латински папа Гргур IX организовао антиправославни крсташки поход да би покорио руске земље, свети кнез Александар Невски је неустрашиво устао у заштиту православне вере и Свете Русије. У бици код ушћа реке Ижоре, на обалама реке Неве, он је Божијом помоћу у парампарчад разбио далеко бројнију шведску војску. Ову величанствену победу над западним непријатељима праве Христове вере, свети ратник Свете Русије извојевао је 15. јула 1240. године, и по њој је и добио надимак „Невски“. Непобедив је био свети Александар Невски у свим ратовима, али не толико својом војском колико вером у помоћ Божију. Пред битку код реке Неве, Александар је говорио војницима: "Бог није у сили него у правди". Том приликом су се једном Александровом војводи чудесно јавили руски светитељи Борис и Гљеб, обећавши своју помоћ Великоме руском кнезу и своме сроднику, јер и они су били из царског рода Рјурјиковича. Успешно се свети Александар Невски супроставио и новој западној, овог пута удруженој немачко-литовској најезди, која је наступила две године касније и коју су предводили западни квазивитезови, а у ствари паликуће, силеџије, пљачкаши и бедни убице незаштићене нејачи, звани Тевтонци. У ситуацији када су градови Јурјев и Псков већ били заузети, а Тевтонци продрли до Новгородске области, свети Александар Невски пожурио је са својом истински витешком војском ка Финском заливу, заузео Копорје, разбио Немце, ослободио Псков и извојевао другу славну победу над западним крволоцима, 5. априла 1242. на Чудском језеру. Али већ 1245. године литовски кнежеви поново крећу у напад на православну Русију и бивају просто разгромљени руском војском којој је на челу био св. Александар Невски. У биткама код Торопеца, Жижицког језера и под Усвјатом, руска војска је до ногу потукла непријатеље Православне Русије а у тим биткама је страдало око десет литовских кнезова. Након овога, дефинитивно развејавши у прах све западне најезде, он се славно и победоносно, као истинити витез Христов, вратио у престони руски град Велики Новгород. Сазнавши за смрт свога оца 1246. године, свети Руски кнез упутио се у град Владимир, како би предузео мере за заштиту државног поретка. Монголо-татарски завојевач са истока, Бати-кан, известио га је да, ако жели да сачува власт, мора да дође у монголо-татарски табор и поклони му се. Свети Александар Невски, пристао је да дође у канов табор, али је иступио као непоколебљиви и храбри исповедник хришћанске вере, не пристајући на поклоњење лажним монголо-татарским боговима. На тај начин, свети Александар је храбро и на делу показао да није само војнички заштитник и чувар Православља него да је он и неустрашиви исповедник свете вере православне. У монголо-татарској Златној Орди он се није хтео поклонити њиховим идолима нити проћи кроз огањ. Том приликом свети Александар Невски је рекао монголо-татарском кану Батију: "Теби ћу се поклонити, јер те Бог почаствова царством, а твари, идолима, нећу се поклонити. Хришћанин сам, и не клањам се твари. Клањам се Богу, Једноме у Тројици слављеноме, Који је створио небо и земљу. Њему служим и Њега почитујем". Због његове велике мудрости, невиђене храбрости, телесне снаге и красоте, монголо-татарски кан Бати га је веома уважавао и дивио му се. У Монголо-татарској земљи свети Александар Невски је 1249. године, од Великог кана добио и власт над читавом јужном Русијом и Кијевом, а годину дана касније он је званично био и господар града Владимира и читаве шире области. У то доба, св. Александар Невски је привукао и пажњу латинског папе Инокентија IV, који му је послао двојицу кардинала, Галта и Гемонта, са намером да изврше утицај на њега како би Александар примио римокатоличку веру. Њихови лукави предлози су, међутим, глатко одбачени од стране светог Руског кнеза. Свети Александар је, преко пристигле двојице папских кардинала, латинском папи Инокентију IV јасно поручио следеће: «Ми знамо истински историју вере и Цркве од Адама до Исуса Христа, и од Исуса Христа до Седмог Вассељенског Сабора, држимо се тога учења које су раширили по целом свету Апостоли, чувамо Предање Светих Отаца и седам Васељенских Сабора, а ваше учење не прихватамо.» Од 1252. године, свети Александар Невски већ носи титулу Великог кнеза. Он је за време свог земног живота испунио и ону древну Божију заповест која гласи «рађајте се и множите се и напуните земљу». Године 1239. оженио се Александром (поједини историчари кажу да се звала Параскева) Брачиславновом Полоцком, и са њом је живео у благочестивом и хришћанском браку, у коме су од Бога добили четири сина – Василија, Димитрија, Андреја и Данила. Као и сви велики светитељи Христови, свети Александар Невски је зидао многе хришћанске храмове и чинио безбројна дела милостиње сиромашнима и убогима. Свети и благоверни Александар кнезовао је 27 година, ревносно горећи као најчистија свећа воштаница за веру православну и народ руски. Ево како се зби његова земањаска кончина. Монголо-татарски кан Берке позвао је 1262. године светог кнеза Александра у Златну Орду. Руски кнез је дуго путовао до Златне Орде и када се сусрео са каном Берком, успео је да га успокоји и одврати од било каквих агресивних акција против руског народа. Али, још ту, током преговора, свети кнез Александар се разболео. На повратном путу за Владимир, болест је узнапредовала. Осећајући да му се приближава одлазак из овога света, он је по великој жељи свога срца, које је увек куцало за љубав Божију, примио монаштво, и монашко име Алексије. Причестивши се светим Тајнама Тела и Крви Христове он је мирно предао дух свој у руке Живоме Богу. Блажено упокојење светог Александра Невског догодило се 14. новембра 1263. године. Свети руски кнез представио се Господу са 43 године живота, у месту Городецу Волжском (по некима Городецу Мешчерском). На вест о смрти светог Александра, тадашњи митрополит Владимирски Кирил је написао: «Чеда моја мила, разумејте, зађе сунце Руској земљи». На те митрополитове речи, народ је са великим болом и плачем у један глас узвикнуо: «Већ гинемо». Његово свето тело би погребено тек 23. новембра у Манастиру Рођења Пресвете Богородице у граду Владимиру. У току сахране, када му је митрополит Владимирски Кирил хтео ставити у руку опроштајну грамату, он је сам, чудесно, као да је телесно још увек жив, отворио своју руку и узео грамату. Његове свете и нетрулежне мошти, откривене су 1381. године, и положене у Саборни манастирски храм у Владимиру. У XVI веку, за време првог Руског цара, Ивана IV Васиљевича, 1547. године, светом кнезу Александру Невском би састављена посебна служба, и одређено да се спомен његов празнује 23. новембра по старом календару, тј. у дан његове сахране. Два века касније, 1724. године, по наређењу Руског цара Петра Великог, чесне нетрулежне мошти светога кнеза Александра Невског бејаху свечано из града Владимира пренете у Петроград, у Александро-Невску Лавру, где почивају и данас. Руска Православна Црква је канонизовала светог Александра Невског у првом реду због његових великих хришћанских врлина, нетрулежног и благоуханог тела и многобројних чудеса на његовом гробу. Тако су се, на пример, у доба светог кнеза Димитрија Донског, у XIV веку, у храму Рођења Пресвете Богородице у граду Владимиру, где је почивало Александрово свето тело, једне ноћи свеће чудесно саме упалиле, а два старца изашла су из Олтара и пришла његовом гробу, говорећи: „Александре, устани и спаси праунука свога Димитрија, кога силно нападају туђинци“. Свети Александар Невски је устао из гроба и пошао са њима, а све је видео црквењак који је о томе известио Црквене власти. Свештеници су његове нетрулежне мошти поставили у кивот и том приликом су болесници, притичући им са вером, задобили исцељење, а архимандрит Јефросин видео је како се свећа крај гроба светог Александровог Невског сама запалила од Небеског пламена. Спомен му се слави и 23. новембра и 30. августа, по старом календару. Молитвама Светог и Благоверног Кнеза Александра Невског, у монаштву Алексија, Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј нас. Амин. Извор: Православие.ру
  13. Личност Светог Александра Невског једна је од највећих личности у историји не само Руске већ и целе Православне Цркве. Његов свети култ је раширен не само у Русији већ широм земаљскога шара - у Србији, Црној Гори, Бугарској, Македонији, Белорусији, Украјини, Молдавији, Пољској, Грчкој, Румунији, Америци, Аустралији, Африци ... Њему су посвећени многи свети храмови а поред Руса, његову молитвену помоћ посебно радо и често призивају православни народи Балкана. Један од најзнаменитијих храмова у српској престоници - Београду, управо је посвећен св. Александру Невском. Нарочито га у српском народу слави и поштује племе Васојевићи, јер их је у време агарјанског ропства свети Александар Невски чудесно помагао у ратовима против турских завојевача. У знак захвалности светом руском кнезу, од XVIII века прислава свих Васојевића је свети Александар Невски. Није ни мало случајно да је управо он, свети Александар Невски, у једној недавној ТВ анкети у Русији, проглашен за најзнаменитијег Руса у историји Русије. Његов култ траје непрекидно од дана његове свете кончине и трајаће вечно. Свети Александар Невски рођен је у Пересјлаву Заљеском, 30. маја 1220. године, као син Великог кнеза Јарослава II Всеволдовича, који је био припадник старе руске династије Рјурјиковича. Мајка му се звала Ростислава (Теодосија) Мстиславна, из Смољенска. Од малена је Александар био срцем окренут к Богу. Богољубив, човекољубив, правдољубив, жалостив, милостив, молитвен и истински побожан, презирао је сујету овогоа пролазнога света, заволевши од ране младости Христа Бога и Његову Свету Цркву свим својим бићем. Свети Александар Невски још од детињства беше жељан свете мудрости Светог Писма и поука светих отаца а најмилија занимања су му била пост и молитва. Младост је провео у граду Новгороду Великоме, а власт над Новгородском кнежевином је задобио као младић, 1236 године. Када је 1237. године латински папа Гргур IX организовао антиправославни крсташки поход да би покорио руске земље, свети кнез Александар Невски је неустрашиво устао у заштиту православне вере и Свете Русије. У бици код ушћа реке Ижоре, на обалама реке Неве, он је Божијом помоћу у парампарчад разбио далеко бројнију шведску војску. Ову величанствену победу над западним непријатељима праве Христове вере, свети ратник Свете Русије извојевао је 15. јула 1240. године, и по њој је и добио надимак „Невски“. Непобедив је био свети Александар Невски у свим ратовима, али не толико својом војском колико вером у помоћ Божију. Пред битку код реке Неве, Александар је говорио војницима: "Бог није у сили него у правди". Том приликом су се једном Александровом војводи чудесно јавили руски светитељи Борис и Гљеб, обећавши своју помоћ Великоме руском кнезу и своме сроднику, јер и они су били из царског рода Рјурјиковича. Успешно се свети Александар Невски супроставио и новој западној, овог пута удруженој немачко-литовској најезди, која је наступила две године касније и коју су предводили западни квазивитезови, а у ствари паликуће, силеџије, пљачкаши и бедни убице незаштићене нејачи, звани Тевтонци. У ситуацији када су градови Јурјев и Псков већ били заузети, а Тевтонци продрли до Новгородске области, свети Александар Невски пожурио је са својом истински витешком војском ка Финском заливу, заузео Копорје, разбио Немце, ослободио Псков и извојевао другу славну победу над западним крволоцима, 5. априла 1242. на Чудском језеру. Али већ 1245. године литовски кнежеви поново крећу у напад на православну Русију и бивају просто разгромљени руском војском којој је на челу био св. Александар Невски. У биткама код Торопеца, Жижицког језера и под Усвјатом, руска војска је до ногу потукла непријатеље Православне Русије а у тим биткама је страдало око десет литовских кнезова. Након овога, дефинитивно развејавши у прах све западне најезде, он се славно и победоносно, као истинити витез Христов, вратио у престони руски град Велики Новгород. Сазнавши за смрт свога оца 1246. године, свети Руски кнез упутио се у град Владимир, како би предузео мере за заштиту државног поретка. Монголо-татарски завојевач са истока, Бати-кан, известио га је да, ако жели да сачува власт, мора да дође у монголо-татарски табор и поклони му се. Свети Александар Невски, пристао је да дође у канов табор, али је иступио као непоколебљиви и храбри исповедник хришћанске вере, не пристајући на поклоњење лажним монголо-татарским боговима. На тај начин, свети Александар је храбро и на делу показао да није само војнички заштитник и чувар Православља него да је он и неустрашиви исповедник свете вере православне. У монголо-татарској Златној Орди он се није хтео поклонити њиховим идолима нити проћи кроз огањ. Том приликом свети Александар Невски је рекао монголо-татарском кану Батију: "Теби ћу се поклонити, јер те Бог почаствова царством, а твари, идолима, нећу се поклонити. Хришћанин сам, и не клањам се твари. Клањам се Богу, Једноме у Тројици слављеноме, Који је створио небо и земљу. Њему служим и Њега почитујем". Због његове велике мудрости, невиђене храбрости, телесне снаге и красоте, монголо-татарски кан Бати га је веома уважавао и дивио му се. У Монголо-татарској земљи свети Александар Невски је 1249. године, од Великог кана добио и власт над читавом јужном Русијом и Кијевом, а годину дана касније он је званично био и господар града Владимира и читаве шире области. У то доба, св. Александар Невски је привукао и пажњу латинског папе Инокентија IV, који му је послао двојицу кардинала, Галта и Гемонта, са намером да изврше утицај на њега како би Александар примио римокатоличку веру. Њихови лукави предлози су, међутим, глатко одбачени од стране светог Руског кнеза. Свети Александар је, преко пристигле двојице папских кардинала, латинском папи Инокентију IV јасно поручио следеће: «Ми знамо истински историју вере и Цркве од Адама до Исуса Христа, и од Исуса Христа до Седмог Вассељенског Сабора, држимо се тога учења које су раширили по целом свету Апостоли, чувамо Предање Светих Отаца и седам Васељенских Сабора, а ваше учење не прихватамо.» Од 1252. године, свети Александар Невски већ носи титулу Великог кнеза. Он је за време свог земног живота испунио и ону древну Божију заповест која гласи «рађајте се и множите се и напуните земљу». Године 1239. оженио се Александром (поједини историчари кажу да се звала Параскева) Брачиславновом Полоцком, и са њом је живео у благочестивом и хришћанском браку, у коме су од Бога добили четири сина – Василија, Димитрија, Андреја и Данила. Као и сви велики светитељи Христови, свети Александар Невски је зидао многе хришћанске храмове и чинио безбројна дела милостиње сиромашнима и убогима. Свети и благоверни Александар кнезовао је 27 година, ревносно горећи као најчистија свећа воштаница за веру православну и народ руски. Ево како се зби његова земањаска кончина. Монголо-татарски кан Берке позвао је 1262. године светог кнеза Александра у Златну Орду. Руски кнез је дуго путовао до Златне Орде и када се сусрео са каном Берком, успео је да га успокоји и одврати од било каквих агресивних акција против руског народа. Али, још ту, током преговора, свети кнез Александар се разболео. На повратном путу за Владимир, болест је узнапредовала. Осећајући да му се приближава одлазак из овога света, он је по великој жељи свога срца, које је увек куцало за љубав Божију, примио монаштво, и монашко име Алексије. Причестивши се светим Тајнама Тела и Крви Христове он је мирно предао дух свој у руке Живоме Богу. Блажено упокојење светог Александра Невског догодило се 14. новембра 1263. године. Свети руски кнез представио се Господу са 43 године живота, у месту Городецу Волжском (по некима Городецу Мешчерском). На вест о смрти светог Александра, тадашњи митрополит Владимирски Кирил је написао: «Чеда моја мила, разумејте, зађе сунце Руској земљи». На те митрополитове речи, народ је са великим болом и плачем у један глас узвикнуо: «Већ гинемо». Његово свето тело би погребено тек 23. новембра у Манастиру Рођења Пресвете Богородице у граду Владимиру. У току сахране, када му је митрополит Владимирски Кирил хтео ставити у руку опроштајну грамату, он је сам, чудесно, као да је телесно још увек жив, отворио своју руку и узео грамату. Његове свете и нетрулежне мошти, откривене су 1381. године, и положене у Саборни манастирски храм у Владимиру. У XVI веку, за време првог Руског цара, Ивана IV Васиљевича, 1547. године, светом кнезу Александру Невском би састављена посебна служба, и одређено да се спомен његов празнује 23. новембра по старом календару, тј. у дан његове сахране. Два века касније, 1724. године, по наређењу Руског цара Петра Великог, чесне нетрулежне мошти светога кнеза Александра Невског бејаху свечано из града Владимира пренете у Петроград, у Александро-Невску Лавру, где почивају и данас. Руска Православна Црква је канонизовала светог Александра Невског у првом реду због његових великих хришћанских врлина, нетрулежног и благоуханог тела и многобројних чудеса на његовом гробу. Тако су се, на пример, у доба светог кнеза Димитрија Донског, у XIV веку, у храму Рођења Пресвете Богородице у граду Владимиру, где је почивало Александрово свето тело, једне ноћи свеће чудесно саме упалиле, а два старца изашла су из Олтара и пришла његовом гробу, говорећи: „Александре, устани и спаси праунука свога Димитрија, кога силно нападају туђинци“. Свети Александар Невски је устао из гроба и пошао са њима, а све је видео црквењак који је о томе известио Црквене власти. Свештеници су његове нетрулежне мошти поставили у кивот и том приликом су болесници, притичући им са вером, задобили исцељење, а архимандрит Јефросин видео је како се свећа крај гроба светог Александровог Невског сама запалила од Небеског пламена. Спомен му се слави и 23. новембра и 30. августа, по старом календару. Молитвама Светог и Благоверног Кнеза Александра Невског, у монаштву Алексија, Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј нас. Амин. Извор: Православие.ру View full Странице
  14. Данас, 27.11.2017., је у Москви у Сретењској духовној семинарији под председништвом Свјатешег патријарха московског и све Руси г. Кирила, уз учешће епископа јегоровског Тихона, секретара за црквену анализу царских остатака и већег броја руских архијереја и научних радника одржана је Дискусија - о убиству царске породице: нове експертизе и архивски материјали. У уводној речи сверуски патријарх је подвукао да Руска црква никада није признала резултате судско-медицинских налаза наводних остатака чланова царске породице из деведесетих година прошлог века. Ово питање нема само свој научни, већ у првом реду свештени карактер и о њему последњу реч може да изрекне само Сабор Руске православне цркве, уважавајући и налазе стручњака. Данашњи рад конференције директно је преношен на ТВ каналу Сојуз, интернет-порталу Московске патријаршије и порталу православие.ру. Закључујући рад конференције Свјатејши патријарх Кирил се сложио са оним научницима који су рекли да су потребна додатна истраживања и промишљања резултата до сада добијених налаза.
  15. Извор:http://www.patriarchia.ru/db/text/5070722.html Данас, 27.11.2017., је у Москви у Сретењској духовној семинарији под председништвом Свјатешег патријарха московског и све Руси г. Кирила, уз учешће епископа јегоровског Тихона, секретара за црквену анализу царских остатака и већег броја руских архијереја и научних радника одржана је Дискусија - о убиству царске породице: нове експертизе и архивски материјали. У уводној речи сверуски патријарх је подвукао да Руска црква никада није признала резултате судско-медицинских налаза наводних остатака чланова царске породице из деведесетих година прошлог века. Ово питање нема само свој научни, већ у првом реду свештени карактер и о њему последњу реч може да изрекне само Сабор Руске православне цркве, уважавајући и налазе стручњака. Данашњи рад конференције директно је преношен на ТВ каналу Сојуз, интернет-порталу Московске патријаршије и порталу православие.ру. Закључујући рад конференције Свјатејши патријарх Кирил се сложио са оним научницима који су рекли да су потребна додатна истраживања и промишљања резултата до сада добијених налаза. View full Странице
  16. На дан када су српски лекари обележавали своју славу, Свете бесребренике Козму и Дамјана, у бази српских мировњака, „МОРАВА“ је уприличена свечаност поводом доделе УН медаља припадницима српског контингента ангажованим у мировној операцији Уједињених нација – MINUSCA. Медаље припадницима српског контингента уручили су заменик специјалног представника Генералног секретара УН његова екселенција Кенет Глук, командант Војних снага MINUSCA генерал-потпуковник Бала Кеита, директор подршке мисије Милан Тројановић, командант мисије Европске уније у ЦАР генерал-мајор Гарсија Бласкез Фернандо, командант здружених снага MINUSCA у Бангију бригадни генерал Моумани Занкаро и заменик команданта полицијских снага мисије пуковник Жан Мишел Туркуа. Обраћајући се окупљенима, његова екселенција господин Глук је захвалио на изузетним резултатима које су српски контингент и српска војна болница постигли у пружању медицинске подршке војној, полицијској и цивилној компоненти мисије MINUSCA. Командант српског контингента је у свом говору напоменуо да Војска Србије има дугу традицију учешћа у мировним операцијама што се посебно слави обележавањем дана Центра за мировне операције 17. новембра. Осим поменутих званица, прославу су увеличали и заменик команданта сектора Запад пуковник Миливоје Пајовић, најодговорније старешине војне и полицијске компоненте, те команданти јединица које су распоређене у Бангију, сарадници и пријатељи контингента. Завршни део свечаности обележио је дефиле контингента Војске Србије. У мисији MINUSCA поред 70 припадника српске војне болнице, ангажовано је још пет припадника Војске Србије (заменик команданта сектора, два официра на штабним дужностима и два официра на дужностима војних посматрача).
  17. У спонтаном разговору и манастирској свакодневици, о. Симеон говори о искуству живота и смрти, начину и особеностима живота у Хиландару, као и о суштини хришћанског живота, који је исти и за монахе и за оне који живе у свету.
  18. Боравећи у Хиландару, новинар Прве телевизије Дејан Вученовић, снимио је прилог са монахом Симеоном Хиландарцем. У спонтаном разговору и манастирској свакодневици, о. Симеон говори о искуству живота и смрти, начину и особеностима живота у Хиландару, као и о суштини хришћанског живота, који је исти и за монахе и за оне који живе у свету. View full Странице
  19. Круна прославе биће Света архејерејска литургија коју ће у недељу служитимитрополит Амфилохије и том приликом биће положен камен темељац за нови саборни храм Даниловграда и Бјелопавлића. https://svetigora.com/wp-content/uploads/2017/10/25_10_2017_Danilovgrad_Sveta_Petka.mp3
  20. Протојереј Жељко Ћалић, парох даниловградски најавио је за наше слушаоце велике свечаности које ће бити уприличене у част Свете Петке заштитнице свих Бјелопавлића. Круна прославе биће Света архејерејска литургија коју ће у недељу служитимитрополит Амфилохије и том приликом биће положен камен темељац за нови саборни храм Даниловграда и Бјелопавлића. https://svetigora.com/wp-content/uploads/2017/10/25_10_2017_Danilovgrad_Sveta_Petka.mp3 View full Странице
  21. Уочи Свете Петке двоструко монашење у манастиру Фенек У навечерје празника Свете Петке, 26. октобра лета господњег 2017. у манастиру Фенеку, празничним вечерњим богослужењем началствоао је Епископ сремски Василије. После празничног бденија и молитви пред кивотом са честицом моштију Свете Петке, извршен је чин монашења двојице досадашњих искушеника Ђорђа и Богдана. Искушеници овог манастира, које су на радост Бога нашега, привели високопреподобни архимандрити Макарије, игуман манастира Фенека и Михајло, игуман манастира Светих архангела из Призрена, приступили полагању монашких заветâ. Преосвећени владика сремски Василије честитао је високопреподобном игуману Макарију и сабраћи Георгију и Нектарију који су примили ангелски монашки чин и казао како је Господ свакоме подарио шта је потребно, Крст који може да носи, па тако и њима које су добровољно и без икаквог наговора и присиле примили монашки постриг, примили Крст Христов и пошли за Њим. У навечерје празника Свете Петке, 26. октобра лета господњег 2017. у манастиру Фенеку, празничним вечерњим богослужењем началствоао је Епископ сремски Василије уз саслужење високопреподобног архимандрита Доситеја из манастира Гргетега, јеромонаха Лукијана (манастир Ђипша) и Василије (манастир Врањаш), протосинђела Мардарија из манастира Светог Јована Богослова (Епархија нишка), протојереја-ставрофора Слободана Радојчића архијерејског намесника земунског, протојереја Јефте Павловића, као и протођакона Слободана Вујасиновића и ђакона Милована Бојчића. За певницом је било братство манастира, свештенство намесништа земунског крстоносни оци Перица Влаинић и Ненад Катић, док је сестринство из фрушкогорских манастира појало за левом певницом. Вечерњем са петохлебницом узносећи молитве многопоштованој светитељки којој се сви клањају, песмом и одговарањем присуствовали су верни из разних места. Христољубиви народ наш испунио је манастирску цркву и порту. После празничног бденија и молитви пред кивотом са честицом моштију Свете Петке, извршен је чин монашења двојице досадашњих искушеника Ђорђа и Богдана. Искушеници овог манастира, које су на радост ангела и Бога нашега, и богољубивог народа, привели високопреподобни архимандрити Макарије, игуман манастира Фенека и Михајло, игуман манастира Светих архангела из Призрена, приступили су тајни неба и земље, полагању монашких заветâ. Пострижени руком Епископа сремског Василија добили су монашка имена Георгије и Нектарије, примише равноангелни чин и предадоше себе Господу. Велика је и наша духовна радост што постадосмо богатији за нове војнике војске Христове. Преосвећени владика сремски Василије честитао је високопреподобном игуману Макарију и сабраћи Георгију и Нектарију који су примили ангелски монашки чин и казао како је Господ свакоме подарио шта је потребно, Крст који може да носи, па тако и њима које су добровољно и без икаквог наговора и присиле примили монашки постриг, примили Крст Христов и пошли за Њим. Владика сремски Василије је свима честитао празник Свете Петке, казао њено житије и позвао све да се у вери укрепимо, да непрестано стражимо над собом и ближњима, посебно над децом, младима, чувајући породицу. Молитвено торжество настављено је трпезом хришћанске љубави која је припремљена трудом братства манастира са благоверним народом. + Аудио прилог патријаршијског радија "Слово љубве"
  22. Уочи Свете Петке двоструко монашење у манастиру Фенек У навечерје празника Свете Петке, 26. октобра лета господњег 2017. у манастиру Фенеку, празничним вечерњим богослужењем началствоао је Епископ сремски Василије. После празничног бденија и молитви пред кивотом са честицом моштију Свете Петке, извршен је чин монашења двојице досадашњих искушеника Ђорђа и Богдана. Искушеници овог манастира, које су на радост Бога нашега, привели високопреподобни архимандрити Макарије, игуман манастира Фенека и Михајло, игуман манастира Светих архангела из Призрена, приступили полагању монашких заветâ. Преосвећени владика сремски Василије честитао је високопреподобном игуману Макарију и сабраћи Георгију и Нектарију који су примили ангелски монашки чин и казао како је Господ свакоме подарио шта је потребно, Крст који може да носи, па тако и њима које су добровољно и без икаквог наговора и присиле примили монашки постриг, примили Крст Христов и пошли за Њим. У навечерје празника Свете Петке, 26. октобра лета господњег 2017. у манастиру Фенеку, празничним вечерњим богослужењем началствоао је Епископ сремски Василије уз саслужење високопреподобног архимандрита Доситеја из манастира Гргетега, јеромонаха Лукијана (манастир Ђипша) и Василије (манастир Врањаш), протосинђела Мардарија из манастира Светог Јована Богослова (Епархија нишка), протојереја-ставрофора Слободана Радојчића архијерејског намесника земунског, протојереја Јефте Павловића, као и протођакона Слободана Вујасиновића и ђакона Милована Бојчића. За певницом је било братство манастира, свештенство намесништа земунског крстоносни оци Перица Влаинић и Ненад Катић, док је сестринство из фрушкогорских манастира појало за левом певницом. Вечерњем са петохлебницом узносећи молитве многопоштованој светитељки којој се сви клањају, песмом и одговарањем присуствовали су верни из разних места. Христољубиви народ наш испунио је манастирску цркву и порту. После празничног бденија и молитви пред кивотом са честицом моштију Свете Петке, извршен је чин монашења двојице досадашњих искушеника Ђорђа и Богдана. Искушеници овог манастира, које су на радост ангела и Бога нашега, и богољубивог народа, привели високопреподобни архимандрити Макарије, игуман манастира Фенека и Михајло, игуман манастира Светих архангела из Призрена, приступили су тајни неба и земље, полагању монашких заветâ. Пострижени руком Епископа сремског Василија добили су монашка имена Георгије и Нектарије, примише равноангелни чин и предадоше себе Господу. Велика је и наша духовна радост што постадосмо богатији за нове војнике војске Христове. Преосвећени владика сремски Василије честитао је високопреподобном игуману Макарију и сабраћи Георгију и Нектарију који су примили ангелски монашки чин и казао како је Господ свакоме подарио шта је потребно, Крст који може да носи, па тако и њима које су добровољно и без икаквог наговора и присиле примили монашки постриг, примили Крст Христов и пошли за Њим. Владика сремски Василије је свима честитао празник Свете Петке, казао њено житије и позвао све да се у вери укрепимо, да непрестано стражимо над собом и ближњима, посебно над децом, младима, чувајући породицу. Молитвено торжество настављено је трпезом хришћанске љубави која је припремљена трудом братства манастира са благоверним народом. + Аудио прилог патријаршијског радија "Слово љубве" View full Странице
  23. Сакривен од градске вреве, дубоко у густој шуми на ободу београдског насеља Железник налази се чудотворни и љековити извор велике хришћанске светитељке - Свете Петке, за који се вјерује да помаже несретнима и болеснима! Извор Свете Петке у Железнику, код Београда (фото:Dejan Briza) Према причама вјерника, захваљујући том светом мјесту, које одише божанским миром, стољећима су се дешавала чуда - слијепи су прогледали, а нероткиње добиле дјецу. Иако црквени списи о том извору датирају још из 16. вијека, он је први пут саграђен 1872. године, па су га мјештани, након што је у рату срушен, обновили 1973. године. Чудотворну чесму не окружују само висока стабла липе, она се налази у централном дијелу олтара, до којег води неколико степеника. Иконе Свете Петке, Богородице и Исуса Христа, кандила, три чирака за паљење свећа и цвијеће које посјетиоци дарују светитељки чине да то прелијепо мјесто подсјећа на праву малу цркву под отвореним небом. Бројне легенде о настанку извора годинама се испредају, а једну од њих испричала је мјештанка Весна Стаменковић која већ пет деценија живи у Железнику. - Откако живим у овом крају, а има 50 година, прича се да је један слијепи радник из тада оближњег каменолома на дан Свете Петке дошао да умије очи изворском водом и тада је прогледао. У знак захвалности подигао је спомен-обиљежје светици. Касније је чувени деда Мика, заједно са мјештанима обновио запуштени извор и поставио мермерну плочу. Колико се сјећам, он није имао дјеце, па је на овај начин хтио да остави нешто иза себе што ће и другима служити - каже Весна, и додаје, да свако ко има проблема са очима и видом сутра , на дан Свете Петке, треба да дође и умије се водом са извора. Жене које не могу да имају дјецу, према ријечима ове старице, често посјећују извор, јер се вјерује да ће након што преноће крај њега убрзо затруднити. - Много нероткиња већ годинама долази. Понесу ћебе и јоргане, смјесте се крај олтара и утону у сан. Ако кроз сан или након буђења зачују дјечји плач, значи да ће родити - објашњава Весна. Према другој легенди, тим путем, који води ка Остружници, често је пролазио богати трговац са својом слијепом кћери. Једног дана су застали и умили се љековитом водом, да би дјевојчица сутрадан кад се пробудила прогледала. Сматра се да је у знак захвалности тај трговац подигао цркву на том мјесту, која је у рату срушена. Народ је изградио јаку вјеру у чудотворност тог извора и посљедњих неколико година га људи посјећују свакодневно. Понесу галоне у које наточе воду, помоле се испред икона, упале свијеће и у миру посједе окружени природом. Осим овог извора, у Београду постоје још два посвећена Светој Петки, један је на Калемегдану, а други недалеко од манастира Раковица. Извор: Агенције
×
Search results - Живе Речи Утехе