Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'патријарх'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Клуб члановâ са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановâ са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Клуб члановâ са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.

Calendars

  • Community Calendar

Found 150 results

  1. Његова Светост патријарх српски господин Иринеј, са члановима Одбора за верску наставу АБК, предвођеним професором педагогије протом Д. Сандом, приредио је традиционални пријем свих директора основних и средњих школа у Београду. У очинском обраћању Свјатејши је са радошћу констатовао да је проблем прихватања верске наставе готово у потпуности решен. Али, да, са друге стране, имамо сталне појаве немилих догађаја у школама. Катихете су можда најпозваније да се детаљно позабаве тим проблемима и патријарх је упутио директоре школа да се у решавању таквих проблема више ослањају управо на катихете, а да му без устручавања пријаве све катихете који не одговарају потребама школске службе и слици доброг наставника. View full Странице
  2. На крају литургије Епископ велички Сионије је са царских двери прочитао поруку Патријарха бугарског, где између осталог г.г. Неофит каже: Данас, када празнујемо Петнаест свештеномученика наше молитве ка Господу су са вама и молимо се да црква Републике Македоније и верни македонски народ приступе евхаристијском јединству. На многаја љета, са братском љубављу у Христу, Неофит Патријарх бугарски. Бугарски Патријарх Г. Неофит Сагласно бугарским новинама, црквени кругови сматрају да се Бугарска патријаршија односи као истинита црква мајка и да особито Патријарх Неофит показује велику бригу за такозвану расколничку македонску цркву, која, према њима, свакако треба да буде аутокефална. Бугарска јавност сматра да управо Бугарска патријаршија треба да додели аутокефалију. Расколничка црква Скопља у задње време много пута наглашава да је њена мајка црква у ствари Бугарска егзархија, а сагласно томе се понаша и данашња Бугарска патријаршија. Са том разликом што данас антиканонски „улази“ у канонску јурисдикцију Српске Цркве, као што је то егзархија радила у прошлом веку, само што сада Бугарска патријаршија признаје „македонску цркву и македонски народ“, наводи Ромфеа. Извор: http://www.romfea.gr/epikairotita-xronika/18774-prokalei-o-patriarxis-boulgarias-kai-mila-gia-makedoniki-ekklisia Превод: Поуке.орг
  3. Интернет страница за црквене информације „Ромфеа“, јавља да је 11. децембра расколничка црква Скопља празновала у Струмици празник светих Петнаест мученика Тивериопољских, који су пострадали у Струмици. Оно што оставља утисак је учешће Бугарске Патријаршије на том празновању. Патријарх бугарски Г. Неофит послао је званичног представника Бугарске Православне Цркве, Епископа Сионија, да узме учешће у празновању, у име Патријарха Неофита. На литургији, коју је служио расколнички митрополит Тимотеј у саслужењу двојице расколничких епископа, молитвено су присуствовали Епископ велички Сионије и расколнички митрополит Наум. На крају литургије Епископ велички Сионије је са царских двери прочитао поруку Патријарха бугарског, где између осталог г.г. Неофит каже: Данас, када празнујемо Петнаест свештеномученика наше молитве ка Господу су са вама и молимо се да црква Републике Македоније и верни македонски народ приступе евхаристијском јединству. На многаја љета, са братском љубављу у Христу, Неофит Патријарх бугарски. Бугарски Патријарх Г. Неофит Сагласно бугарским новинама, црквени кругови сматрају да се Бугарска патријаршија односи као истинита црква мајка и да особито Патријарх Неофит показује велику бригу за такозвану расколничку македонску цркву, која, према њима, свакако треба да буде аутокефална. Бугарска јавност сматра да управо Бугарска патријаршија треба да додели аутокефалију. Расколничка црква Скопља у задње време много пута наглашава да је њена мајка црква у ствари Бугарска егзархија, а сагласно томе се понаша и данашња Бугарска патријаршија. Са том разликом што данас антиканонски „улази“ у канонску јурисдикцију Српске Цркве, као што је то егзархија радила у прошлом веку, само што сада Бугарска патријаршија признаје „македонску цркву и македонски народ“, наводи Ромфеа. Извор: http://www.romfea.gr/epikairotita-xronika/18774-prokalei-o-patriarxis-boulgarias-kai-mila-gia-makedoniki-ekklisia Превод: Поуке.орг View full Странице
  4. Епархија горњокарловачка налази се у Републици Хрватској и обухвата области: Банију, Кордун, Лику и Крбаву, Горски Котар, северну Хрватску и Истру. У Словенији Епархија има парохију Мариндол на левој обали Купе. Епархија горњокарловачка, коју сачињавају пет архијерејских намесништава: глинско, карловачко, костајничко-дворско, личко и плашчанско, назив је добила по Карловцу, граду у коме данас столује Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим. Просторе Епархије горњокарловачке Срби насељавају још у XV веку, а нарочито првих деценија XVI века. Главна српска станишта била су Жумберак и Бела Крајина, а касније простори око Гомирја и Горски Котар. У време турске управе средњом Ликом (1528–1699), на личке врлети долазе Срби из Далмације, а Крбаву насељава српски живаљ из Босне. Многи од њих прелазе одавде на аустријску територију, односно на просторе Војне крајине. Током XVI века, духовни надзор над православним Србима овог подручја врше дабробосански митрополити. Једно време седиште ове Mитрополије било је у манастиру Рмањ, на босанско-далматинско-личкој тромеђи. Када су крајем XVII века од Турака ослобођени делови Лике, Баније и Крбаве, за ове крајеве 1695. године основана је Епархија карловачко-зринопољска, а њен први архијереј био је избегли Митрополит дабробосански Атанасије Љубојевић (1696–1712). После њега на епархијски престо долазе: Данило Љуботина (1713-1739), Павле Ненадовић (1744-1749), Данило Јакшић (1751-1771), Јосиф Стојановић (1771-1774), Петар Петровић (1774-1784), Јован Јовановић (1783-1786), Генадије Димовић (1786-1796), Стеван Авакумовић (1798-1801), Петар Јовановић (1859-1864), Мојсије Миоковић (1807-1823), Лукијан Мушицки (1828-1837), Евгеније Јовановић (1839-1854), Сергије Каћански (1858-1859), Петар Јовановић (1859-1864), Лукијан Николајевић (1865-1872), Теофан Живковић (1874-1890), Михаило Грујић (1891-1914), Иларион Зеремски (1920-1931), Максимилијан Хајдин (1932-1936), Сава Трлајић - Свети Сава Горњокарловачки(1938-1941), Никанор Иличић (1947-1951), Симеон (Злоковић) (1951-1990), Никанор Богуновић (1991-1999) и Фотијe Сладојевић (1999-2004). Од 2004. године на трону многострадалне Епархије горњокарловачке налази се Преосвећени г. Герасим Поповић. Епископ Герасим (Зоран) Поповић је рођен 15. фебруара 1972. године у Горњем Липљу. Завршио је богословију Света Три Јерарха у манастиру Крки, а потом Московску духовну академију. Као ученика трећег разреда Богословије замонашио га је потоњи Митрополит дабробосански Николај. У чин ђакона рукоположен је на празник Светог архангела Михаила 1991. године. У чин јеромонаха 5. октобра 1998. године рукоположио га је тадашњи Митрополит загребачко-љубљански Јован. Исте године постаје игуман манастира Крке. На манастирску славу 2003. године Епископ далматински Фотије одликује га чином архимандрита. Као старешина манастира залагао се за обнову ове древне светиње и Богословије у којој је предавао од њеног обнављања 2001 године. Успео је да око себе окупи младо братство. На светој архијерејској Литургији у манастиру Гомирју, у трон Епископа горњокарловачких 25. јула 2004. године увео га је тадашњи Патријарх српски Павле. Епархија горњокарловачка страховито је пострадала током Другог светског рата, у време Независне Државе Хрватске, као и током грађанског рата деведесетих година прошлог века. За више информација о славној Епархији горњокарловачкој препоручујемо званичну епархијску интернет страницу www.eparhija-gornjokarlovacka.hr као и Шематизам Епархије горњокарловачке, капитално дело које Издавачка установа Епархије горњокарловачке Мартириа представила на овогодишњем Сајму књига у Београду. Извор: Српска Православна Црква
  5. Његовa Светост Патријарх српски г. Иринеј учиниће од 16. до 19. децембра 2017. године канонску посету Епархији горњокарловачкој. Епархија горњокарловачка налази се у Републици Хрватској и обухвата области: Банију, Кордун, Лику и Крбаву, Горски Котар, северну Хрватску и Истру. У Словенији Епархија има парохију Мариндол на левој обали Купе. Епархија горњокарловачка, коју сачињавају пет архијерејских намесништава: глинско, карловачко, костајничко-дворско, личко и плашчанско, назив је добила по Карловцу, граду у коме данас столује Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим. Просторе Епархије горњокарловачке Срби насељавају још у XV веку, а нарочито првих деценија XVI века. Главна српска станишта била су Жумберак и Бела Крајина, а касније простори око Гомирја и Горски Котар. У време турске управе средњом Ликом (1528–1699), на личке врлети долазе Срби из Далмације, а Крбаву насељава српски живаљ из Босне. Многи од њих прелазе одавде на аустријску територију, односно на просторе Војне крајине. Током XVI века, духовни надзор над православним Србима овог подручја врше дабробосански митрополити. Једно време седиште ове Mитрополије било је у манастиру Рмањ, на босанско-далматинско-личкој тромеђи. Када су крајем XVII века од Турака ослобођени делови Лике, Баније и Крбаве, за ове крајеве 1695. године основана је Епархија карловачко-зринопољска, а њен први архијереј био је избегли Митрополит дабробосански Атанасије Љубојевић (1696–1712). После њега на епархијски престо долазе: Данило Љуботина (1713-1739), Павле Ненадовић (1744-1749), Данило Јакшић (1751-1771), Јосиф Стојановић (1771-1774), Петар Петровић (1774-1784), Јован Јовановић (1783-1786), Генадије Димовић (1786-1796), Стеван Авакумовић (1798-1801), Петар Јовановић (1859-1864), Мојсије Миоковић (1807-1823), Лукијан Мушицки (1828-1837), Евгеније Јовановић (1839-1854), Сергије Каћански (1858-1859), Петар Јовановић (1859-1864), Лукијан Николајевић (1865-1872), Теофан Живковић (1874-1890), Михаило Грујић (1891-1914), Иларион Зеремски (1920-1931), Максимилијан Хајдин (1932-1936), Сава Трлајић - Свети Сава Горњокарловачки(1938-1941), Никанор Иличић (1947-1951), Симеон (Злоковић) (1951-1990), Никанор Богуновић (1991-1999) и Фотијe Сладојевић (1999-2004). Од 2004. године на трону многострадалне Епархије горњокарловачке налази се Преосвећени г. Герасим Поповић. Епископ Герасим (Зоран) Поповић је рођен 15. фебруара 1972. године у Горњем Липљу. Завршио је богословију Света Три Јерарха у манастиру Крки, а потом Московску духовну академију. Као ученика трећег разреда Богословије замонашио га је потоњи Митрополит дабробосански Николај. У чин ђакона рукоположен је на празник Светог архангела Михаила 1991. године. У чин јеромонаха 5. октобра 1998. године рукоположио га је тадашњи Митрополит загребачко-љубљански Јован. Исте године постаје игуман манастира Крке. На манастирску славу 2003. године Епископ далматински Фотије одликује га чином архимандрита. Као старешина манастира залагао се за обнову ове древне светиње и Богословије у којој је предавао од њеног обнављања 2001 године. Успео је да око себе окупи младо братство. На светој архијерејској Литургији у манастиру Гомирју, у трон Епископа горњокарловачких 25. јула 2004. године увео га је тадашњи Патријарх српски Павле. Епархија горњокарловачка страховито је пострадала током Другог светског рата, у време Независне Државе Хрватске, као и током грађанског рата деведесетих година прошлог века. За више информација о славној Епархији горњокарловачкој препоручујемо званичну епархијску интернет страницу www.eparhija-gornjokarlovacka.hr као и Шематизам Епархије горњокарловачке, капитално дело које Издавачка установа Епархије горњокарловачке Мартириа представила на овогодишњем Сајму књига у Београду. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  6. Мој деда патријарх Павле, и човек и светац Психолог Снежана Милковић, у исповести за „Новости“, о својој фамилији и јединственом одрастању поред највољенијег поглавара СПЦ: Дека Попа је живео по јеванђелским принципима које је патријарх проповедао „ОНИ које волимо не одлазе докле год бораве у нашим сећањима, сећања су тек пуста тумарања по прошлости ако их не поделимо са другима. Када их поделимо, настављају да живе.“ Управо ова мисао, после дугог промишљања, пре четири године одагнала је дилему Снежане Милковић: објавити своја сећања о приватном животу патријарха Павла или да то што је од њега имала прилику да научи остане само њено благо? Притом, није овде реч „само“ о највољенијем српском патријарху, кога су поштоваоци, верници, али и атеисти, присно ословљавали са „деда Паја“, већ и о њеном, приватном „деда Попи“. Снежана је, наиме, унука патријарховог рођеног брата Душана. Он је пак погинуо у Другом светском рату, оставивши иза себе Драгињу, Снежанину мајку. Привилегију да стасава у непосредној близини патријарха Снежана је преточила у књигу „Мој деда патријарх Павле“, коју је најпре објавила „Просвета“, а 2015. године штампали су је и београдски „Еthos“ и чувени књижар Веља Старчевић. Треће издање овог драгоценог сведочанства о једном од најскромнијих и, истовремено, најмудријих изданака нашег национа, његове светости патријарха Павла, који се упокојио 14. новембра 2009. у 95. години, представљено је ове недеље Новосађанима у Градској библиотеци. – Док сам писала књигу, полако ми је постајало јасно да између живота мог деда Попе и онога што је патријарх Павле говорио нема никакве разлике – сетно, али и поносито, присећа се Снежана, по професији психолог. ДОДАЈЕ да су те две улоге биле потпуном сагласју, јер је деда Попа живео по јеванђелским принципима које је патријарх проповедао. Најстарија Снежанина слика о деда Попи сеже до шездесетих година прошлог века и куће у београдској Мадридској улици, у којој је живела с породицом. Тамо је први пут видела свог деку, који се управо вратио са постдипломских студија из Грчке, и затим 1957. године био хиротонисан у чин епископа рашко-призренског. – Дуго сам чувала мали плави емајлирани крст који је донео са Свете Горе „морској глави“, како ме је од тада често ословљавао – забележила је Снежана у својој књизи. Једна од слика које су се најдубље урезале у њено сећање односи се на изузетну скромност деда Попе. Сваки пут када би долазио у посету породици, из своје торбе, веома сличне оној коју су ђаци носили у школу, вадио је „неке дарове“. То су најчешће биле бомбоне, понекад јабуке или дуње, уз његов коментар: „Ево, сваком по једна, да се не преједете.“ И сам се скромно хранио, што је нарочито бринуло Снежанину баку Агицу, деда Попину сестру од тетке, с којом је он одрастао и с којом су живели у истом домаћинству. Сваки оброк започињао је и завршавао корицом хлеба, а са стола је сакупљао мрвице забринуто подсећајући да има пуно гладне деце. Говорио је и да човек једе да би живео, а наопако је ако живи да би – јео. Како је стасавала и сазревала, Снежана је упијала и друге детаље из живота свог „деке у мантији“. Слушала је његове разговоре са Агицом о сиромашном детињству без родитеља у родним Кућанцима у Славонији, надничарењу и плућној болести деда Попе, који се пре него што се замонашио звао Гојко Стојчевић. Излечио се без антибиотика, уз молитву и скромну храну у манастиру Благовештење. Замонашио се уочи Благовести 1946. године. ДОК је био епископ рашко-призренски, у Београд је долазио ретко, али је увек налазио макар мало времена да посети породицу. После 33 године проведене у Призрену, 1. децембра 1990. постао је 44. патријарх српски и преселио се у Београд. Породицу је посећивао два пута недељно и са њом најчешће обележавао највеће празнике, Божић и Ускрс. – Не знам зашто, али никада нисмо помишљали да би деда Попа могао да постане патријарх – присећа се Снежана. – Када је у медијима објављено да је изабран за првојерарха Српске православне цркве, бака Агица је данима плакала. Говорила је: „Мени треба брат, нека неко други буде патријарх!“ Плашила се да више неће имати времена да долази. Али долазио је кад год је могао, макар накратко. Укућанима није допуштао да му придрже горњу мантију, јер то би значило – „ја сам важан“. Снежана га је пратила на аутобуску станицу, и није дозвољавао да га родбина одвезе колима до Патријаршије уз изговор: „Лакше ми је аутобусом, не морам да се сагињем кад улазим.“ Признаје саговорница „Новости“ да је још као девојчурак била свесна поноса што је у пратњи деда Попе, али се трудила да он то не примети. Често је говорио да је највећа заслуга пред Богом заложити свој живот да бисмо нечији спасли. Био је увелико у 90. години када га је Снежанин син Михаило упитао како увек зна шта треба да каже, а он је одговорио: „Кад будеш имао 90 година, знаћеш и ти.“ Разумео је и младост. Снежаниној баки није се допадало што она носи фармерке и пожалила се деда Попи, а он је узвратио питањем: „А шта носе њене вршњакиње ако не фармерке?“ Говорио је и да човек у некој тешкој ситуацији треба да уради све што може, али да се не секира превише, да не оболи, јер „сирће гризе своју флашу“. Сећа се Снежана и благих савета које је патријарх давао верницима после литургије – да не стоје насред цркве, јер то би значило „Види, Боже, ја сам главни“. Или: „Певајте у цркви тише, да се и други чују, није наш Бог глув.“ КАКО је често пешачио или се возио градским превозом, верници су га пресретали с питањима, молбама за савете… Сваког је саслушао. На своје проблеме и тегобе није се жалио. Говорио је: „Лако ми је са мном.“ Ретко је дозвољавао, а још ређе тражио, да неко учини нешто за њега лично. „Што ти мени ‘морска главо’ да шијеш, кад ја умем и имам машину.“ Живео је аскетским животом, сам је шио и крпио одело и ципеле, и обављао je и друге мајсторске послове у Патријаршији. Много је читао и писао монографије о манастирима, студије, покретао духовне академије… Крајем септембра 2007. године, патријарх Павле примљен је на Војномедицинску академију јер се стање његових ногу погоршало. Тада је ВМА постао његов дом. Није се сложио са предлогом лекара да га пусте кући како би прославио своју славу Лазареву суботу и Васкрс. Снежани је то објаснио овако: „Ја сам сада добро, али зачас ми буде лоше.“ У суботу, 14. новембра, отац Методије рекао је Снежани да је патријарх добро и да је, хвала Богу, појео качамак. Сутрадан, у недељу, када је охрабрена унука поново позвала, одговор је гласио: „Упокојио се пре пола сата.“ Умро је у сну. – Само спустих слушалицу. Не постоје речи које би на прави начин описале моја осећања у том тренутку. Јавише ми да треба да скувам жито и да ће мој син Михаило носити крст – присећа се Снежана. На дан сахране, са стотинама хиљада људи, а неки су рекли да их је било и милион, Снежана је корачала иза лафета, погледа прикованог за митру која вири из отвореног ковчега. Са осећањем ганутости, онакве какву осећамо када слушамо химну, Снежанином свешћу пролазила је само једна мисао: „Ово је мој деда Попа, патријарх српски Павле.“ ЉУБАВ У ЉУДИМА О СНЕЖАНИНОЈ књизи, „танано емотивном ткању, плетеном од дубоког поштовања и најдубље љубави према чудесном старцу, деда Попи“, академик Светлана Велмар Јанковић написала је да је патријарх Павле био прескроман монах који је живео за то да љубав победи зло у људима, те да је био физички крхак, али у борби против зла морално чврст као стена. СВЕТОСТ И СВЕТЛОСТ ПОСТОЈИ мноштво анегдота које се доводе у везу са патријархом Павлом и које говоре о снази његовог духа. Чувена је сцена када је један познати фотограф пожелео да слика патријарха Павла, обративши му се речима: “ Ваша светлости“ (уместо ваша светости), на шта му је патријарх врцаво одговорио: „Кад сам већ светлост, шта ће ти блиц?“ ТИХО ГОВОРИО, ДАЛЕКО СЕ ЧУО У МНОШТВУ упечатљивих речи опроштаја од патријарха Павла, „свеца који хода“, и данас одзвањају оне које је изрекао академик Матија Бећковић: „Нико није тише говорио а да се даље чуо, нико са мање речи није рекао више, нико није био мањег раста а да се видео са веће даљине.“ ПОШТОВАО АТЕИСТЕ СЕЋА се Снежана да су патријарху Павлу неки замерили што се одазвао позиву новоизабраног председника Слободана Милошевића и посетио га. Један колега замолио ју је да га пита зашто је то учинио. Патријарх је мирно одговорио: „Нисам ишао код Слободана, већ код председника државе.“ Вечерње новости
  7. АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА 11.12.2017Никола Јоксимовић, Сп Руска православна црква залаже се за наставак дијалога СПЦ са расколничком црквом у Македонији, али питање је са ким у Скопљу разговарати, ако је актуелни архиепископ Стефан, по свему судећи, само формално на челу МПЦ. Стварне старешине МПЦ су бугарски националисти. Иако нико од аналитичара и познавалаца црквених питања није веровао да ће Бугарска православна црква (БПЦ) у своје окриље примити канонски непризнату Македонску православну цркву (МПЦ), то се ипак догодило. Сада стижу гласови из Москве, од руског патријарха Кирила, који је, како преносе „Вечерње новости“, лично пренео српским црквеним великодостојницима на прослави стогодишњице поновног успостављања Московске патријаршије, жељу за очувањем вековног црквеног јединства. Српска православна црква (СПЦ) требало би да сачува канонско јединство у свим својим историјским пределима, преносе „Новости“ речи руског патријарха. Жеља МПЦ да јој БПЦ буде мајка-црква и изненађујући (позитиван) одговор патријаршије у Софији један је од видова испољавања бугарофилских идеја са македонске и идеја бугарског национализма са бугарске стране, каже историчар Александар Раковић. „Македонска црква у расколу почела је да решава своје црквено питање тако што ће га решавати кроз бугарско национално питање. И то се види и из изјава које је давао митрополит струмички Наум, са једне и бугарски патријарх Неофит са друге стране. И то је у складу са споразумом који су потписали Заев и Борисов о пријатељским и суседским односима Македоније и Бугарске, где у једној тачки стоји да они имају заједничку историју. Све је то дакле један пакет“, каже Раковић. CC0 / PIXABAY НАТО православци черупају српску цркву Бугарска црква нема канонских могућности да пригрли МПЦ и сваки такав покушај довео би је, како Раковић каже, у предрасколну или расколну ситуацију са свим другим православним црквама у свету. Због тога су се одлучили за блажу варијанту заступања интереса МПЦ пред другим црквама, али и то је мешање у унутрашње односе СПЦ са македонским јерархијама, и оне канонски признате, на челу са архиепископом Јованом и расколничке, на челу са архиепископом Стефаном. „Интересантно је да је бугарски патријарх Неофит требало да буде на скупу у Москви, али је у последњем тренутку одустао од пута и послао је делегацију на челу са једним митрополитом јер је, по свему судећи, желео да избегне сусрет са српским и руским патријархом. Дакле, они су знали да су направили противканонски потез и да су се упетљали у односе београдске патријаршије са македонским јерархијама“, сматра Раковић. Став руског патријарха потврђује канонску јурисдикцију СПЦ над јерархијама у Македонији, како признатим тако и расколничким, додаје Раковић и каже да потез БПЦ неће изазвати домино ефекат. МПЦ је, како каже, камен спотицања за све православне цркве, од Васељенске патријаршије, преко свих других грчких патријаршија (Александријске, Антиохијске…) до московске патријаршије и због тога ниједан једнострани гест БПЦ не може да изазове домино ефекат. „Уколико би до тога дошло, то би значило да је дошло до расцепа у православној васељени. Било би заиста катастрофално, незрело и злонамерно уколико би БПЦ и МПЦ уопште одлучиле да иду у том правцу. То би било недопустиво и готово немогуће. Ни они сами, а поготово бугарска црква, нису спремни на такав потез“, каже Раковић. Међутим, руски православни филозоф Аркадиј Малер има нешто другачије мишљење. Оцењујући одлуку БПЦ као кршење канонског реда и ексилиолошки нонсенс, питање о додељивању статуса аутокефалије је унутрашње питање помесне цркве, каже он. © SPC.RS После разбијања Југославије, остало је да се разбије СПЦ (видео) „У овом случају, одлука о непризнатој Македонској православној цркви је унутрашње питање СПЦ и њено легитимно право. Међутим, то је заиста веома осетљиво питање, зато РПЦ не коментарише јавно ову ситуацију. Балкан је веома трусно подручје, где додељивање статуса аутокефалије може да изазове ланчану реакцију. Неки ће поставити питање — а зашто само македонска црква? Зашто не може и Црногорска црква? У том смислу, неопходно је сачувати статус кво, када је реч о православним црквама на Балкану“, објашњава Малер. На питање да ли је став Московске патријаршије можда изазван сличном ситуацијом коју РПЦ има са канонски непризнатом Украјинском православном црквом, Малер одговара да између те две ситуације нема непосредне везе, јер ситуација унутар РПЦ не утиче на СПЦ и обратно. „Сведоци смо формирања политичких алијанси: назови поглавар Украјинске православне цркве Филарет ужива подршку такозване Црногорске православне цркве, и то је чиста политика. Тако да је став РПЦ, поводом македонског раскола, повезан са ставом о расколу у Украјини, али у смислу да се Руска црква противи било каквим поделама и расколима у православним црквама. Зато се РПЦ залаже за јединство у свим помесним црквама, а поготово на Балкану, који је јединствен случај“, каже Малер. У ставу РПЦ према питању аутокефалности МПЦ ништа се суштински није променило, сазнаје Спутњик из добро обавештених извора који су били присутни на сусретима поводом јубилеја. Оно што је провејавало на маргинама сусрета у Москви била је свест о томе да је писмо МПЦ у коме је изражена жеља да јој БПЦ буде покровитељ политичке, а не канонске природе, каже Спутњиков извор. Московска патријаршија и даље се залаже за дијалог између црквеног Београда и Скопља, а патријарх Кирил је чак и посредовао у неколиким разговорима између јерарха. Да се РПЦ залаже за наставак дијалога потврђује и Раковић, међутим, поставља се питање са ким ће се водити разговори, с обзиром на то да старешина МПЦ, архиепископ Стефан, како каже, не води цркву, већ да је стварни старешина МПЦ струмички митрополит Наум, који је, каже Раковић, бугарски националиста. Права питања које треба поставити нису хоће ли бити наставка разговора између СПЦ и МПЦ, него у ком ће се формату разговори наставити, ко ће их са македонске стране водити и је ли МПЦ довољно зрела да се разговори наставе, каже Раковић.
  8. АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА 11.12.2017Никола Јоксимовић, Сп Руска православна црква залаже се за наставак дијалога СПЦ са расколничком црквом у Македонији, али питање је са ким у Скопљу разговарати, ако је актуелни архиепископ Стефан, по свему судећи, само формално на челу МПЦ. Стварне старешине МПЦ су бугарски националисти. Иако нико од аналитичара и познавалаца црквених питања није веровао да ће Бугарска православна црква (БПЦ) у своје окриље примити канонски непризнату Македонску православну цркву (МПЦ), то се ипак догодило. Сада стижу гласови из Москве, од руског патријарха Кирила, који је, како преносе „Вечерње новости“, лично пренео српским црквеним великодостојницима на прослави стогодишњице поновног успостављања Московске патријаршије, жељу за очувањем вековног црквеног јединства. Српска православна црква (СПЦ) требало би да сачува канонско јединство у свим својим историјским пределима, преносе „Новости“ речи руског патријарха. Жеља МПЦ да јој БПЦ буде мајка-црква и изненађујући (позитиван) одговор патријаршије у Софији један је од видова испољавања бугарофилских идеја са македонске и идеја бугарског национализма са бугарске стране, каже историчар Александар Раковић. „Македонска црква у расколу почела је да решава своје црквено питање тако што ће га решавати кроз бугарско национално питање. И то се види и из изјава које је давао митрополит струмички Наум, са једне и бугарски патријарх Неофит са друге стране. И то је у складу са споразумом који су потписали Заев и Борисов о пријатељским и суседским односима Македоније и Бугарске, где у једној тачки стоји да они имају заједничку историју. Све је то дакле један пакет“, каже Раковић. CC0 / PIXABAY НАТО православци черупају српску цркву Бугарска црква нема канонских могућности да пригрли МПЦ и сваки такав покушај довео би је, како Раковић каже, у предрасколну или расколну ситуацију са свим другим православним црквама у свету. Због тога су се одлучили за блажу варијанту заступања интереса МПЦ пред другим црквама, али и то је мешање у унутрашње односе СПЦ са македонским јерархијама, и оне канонски признате, на челу са архиепископом Јованом и расколничке, на челу са архиепископом Стефаном. „Интересантно је да је бугарски патријарх Неофит требало да буде на скупу у Москви, али је у последњем тренутку одустао од пута и послао је делегацију на челу са једним митрополитом јер је, по свему судећи, желео да избегне сусрет са српским и руским патријархом. Дакле, они су знали да су направили противканонски потез и да су се упетљали у односе београдске патријаршије са македонским јерархијама“, сматра Раковић. Став руског патријарха потврђује канонску јурисдикцију СПЦ над јерархијама у Македонији, како признатим тако и расколничким, додаје Раковић и каже да потез БПЦ неће изазвати домино ефекат. МПЦ је, како каже, камен спотицања за све православне цркве, од Васељенске патријаршије, преко свих других грчких патријаршија (Александријске, Антиохијске…) до московске патријаршије и због тога ниједан једнострани гест БПЦ не може да изазове домино ефекат. „Уколико би до тога дошло, то би значило да је дошло до расцепа у православној васељени. Било би заиста катастрофално, незрело и злонамерно уколико би БПЦ и МПЦ уопште одлучиле да иду у том правцу. То би било недопустиво и готово немогуће. Ни они сами, а поготово бугарска црква, нису спремни на такав потез“, каже Раковић. Међутим, руски православни филозоф Аркадиј Малер има нешто другачије мишљење. Оцењујући одлуку БПЦ као кршење канонског реда и ексилиолошки нонсенс, питање о додељивању статуса аутокефалије је унутрашње питање помесне цркве, каже он. © SPC.RS После разбијања Југославије, остало је да се разбије СПЦ (видео) „У овом случају, одлука о непризнатој Македонској православној цркви је унутрашње питање СПЦ и њено легитимно право. Међутим, то је заиста веома осетљиво питање, зато РПЦ не коментарише јавно ову ситуацију. Балкан је веома трусно подручје, где додељивање статуса аутокефалије може да изазове ланчану реакцију. Неки ће поставити питање — а зашто само македонска црква? Зашто не може и Црногорска црква? У том смислу, неопходно је сачувати статус кво, када је реч о православним црквама на Балкану“, објашњава Малер. На питање да ли је став Московске патријаршије можда изазван сличном ситуацијом коју РПЦ има са канонски непризнатом Украјинском православном црквом, Малер одговара да између те две ситуације нема непосредне везе, јер ситуација унутар РПЦ не утиче на СПЦ и обратно. „Сведоци смо формирања политичких алијанси: назови поглавар Украјинске православне цркве Филарет ужива подршку такозване Црногорске православне цркве, и то је чиста политика. Тако да је став РПЦ, поводом македонског раскола, повезан са ставом о расколу у Украјини, али у смислу да се Руска црква противи било каквим поделама и расколима у православним црквама. Зато се РПЦ залаже за јединство у свим помесним црквама, а поготово на Балкану, који је јединствен случај“, каже Малер. У ставу РПЦ према питању аутокефалности МПЦ ништа се суштински није променило, сазнаје Спутњик из добро обавештених извора који су били присутни на сусретима поводом јубилеја. Оно што је провејавало на маргинама сусрета у Москви била је свест о томе да је писмо МПЦ у коме је изражена жеља да јој БПЦ буде покровитељ политичке, а не канонске природе, каже Спутњиков извор. Московска патријаршија и даље се залаже за дијалог између црквеног Београда и Скопља, а патријарх Кирил је чак и посредовао у неколиким разговорима између јерарха. Да се РПЦ залаже за наставак дијалога потврђује и Раковић, међутим, поставља се питање са ким ће се водити разговори, с обзиром на то да старешина МПЦ, архиепископ Стефан, како каже, не води цркву, већ да је стварни старешина МПЦ струмички митрополит Наум, који је, каже Раковић, бугарски националиста. Права питања које треба поставити нису хоће ли бити наставка разговора између СПЦ и МПЦ, него у ком ће се формату разговори наставити, ко ће их са македонске стране водити и је ли МПЦ довољно зрела да се разговори наставе, каже Раковић. View full Странице
  9. У својој беседи о Божићном посту и посту уопште, о месијанском смислу Старог завета и о прочитаној еванђелској перикопи Његова Светост је упоредио да као што је Господ Христос лечио на сабат, тако и ми не смемо недељом и празницима ленствовати, но посветити дан Господу Богу, најпре Литургијом и Причешћем, али и доброчинствима. Благодарећи Телевизији Храм, доносимо видео запис беседе Првојерарха наше помесне Цркве. Повезана вест: Првојерарх српске Цркве богослужио у београдском храму Покрова Пресвете Богородице View full Странице
  10. Његова Светост Патријарх српски Иринеј посетио је 5. децембра сретењску духовну академију. Посетиоцима наше интернет странице преносимо фотографије са званичне странице Московске сретењске духовне академије. View full Странице
  11. Патријарх Иринеј посетиће Епархију горњокарловачку Свештенство и свештеномонаштво Eпархије горњокарловачке сабрало се 6. децембра 2017. године, на празник Светог Амфилохија Иконијског, заједно са својим архијерејем, Његовим Преосвештенством Епископом горњокарловачким г. Герасимом, на годишњи братски састанак. Ове године сабрање је одржано у новоподигнутом Епархијском двору у Карловцу. Главна тема братског састанка била је организација дочека Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја који ће посетити Епархију горњокарловачку у периоду од 16. до 19. децембра 2017. године. Након тога, свештеници су предочили стање на парохијама, помаке у обнови порушених и девастираних храмова и парохијских домова чија обнова из године у годину напредује. Такође, разговарало се о многобројним питањима из црквеног живота, како пастирским, тако практичним и административним. Извор: Српска Православна Црква
  12. Том приликом представљена је опрема радионице и њене специјалне могућности за наставак рада на изради мозаика. Његовој Светости је представљено уметничко решење мозика у олтарском делу храма на фотографским панелима и две макете купола у олтару. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј у начелу је био задовољан предложеним уметничким решења. Уследила је посета Руској академији уметности, која је ове године обележила 260-годишњицу постојања. Патријарх је посебну пажњу обратио на експонате Академије. Посебне утиске на високог госта оставила је монументалност уметничког рада председника Академије академика Зураба Констатиновича Церителија. Његова Светост Патријах српски г. Иринеј је истакао овом приликом да очекује наставак сарадње са Руском академијом уметности и њеним уметницима на изради мозаика за храм Светог Саве на Врачару. Извор: Српска Православна Црква
  13. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј са посланством Српске Православне Цркве, у оквиру посте Москви поводом прославе стогодишњице васпостављања Патријаршије Руске Православне Цркве, посетио је 5. децембра 2017. године специјалну радионицу за израду мозаика Фонда УНЕСКО у којој је урађен мозаик за куполу храма Светог Саве на Врачару у Београду. Том приликом представљена је опрема радионице и њене специјалне могућности за наставак рада на изради мозаика. Његовој Светости је представљено уметничко решење мозика у олтарском делу храма на фотографским панелима и две макете купола у олтару. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј у начелу је био задовољан предложеним уметничким решења. Уследила је посета Руској академији уметности, која је ове године обележила 260-годишњицу постојања. Патријарх је посебну пажњу обратио на експонате Академије. Посебне утиске на високог госта оставила је монументалност уметничког рада председника Академије академика Зураба Констатиновича Церителија. Његова Светост Патријах српски г. Иринеј је истакао овом приликом да очекује наставак сарадње са Руском академијом уметности и њеним уметницима на изради мозаика за храм Светог Саве на Врачару. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  14. У овом свечаном догађају узели су учешће предстојатељи и представници помесних Православних Цркава и други гости, чланови Светог Синода Руске Православне Цркве, учесници Архијерејског Сабора који је одржан у руској престоници од 29. новембра до 2. децембра. Обраћајући се сабранима поздравним словом, Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил заблагодарио је предстојатељима помесних Православних Цркава на учешћу у свечаностима поводом стогодишњице васпостављења патријаршије Руске Православне Цркве. -Ништа није као ово духовно искуство саосећања јединства, једне молитве, једног причешћа из светог Путира, истакао је Свјатјејши Владика. Предстојатељ Руске Православне Цркве је заблагодарио Његовом Блаженству Патријарху александријском и све Африке г. Теодору на началствовању светом Литургијом у храму Христа Спаситеља на празник Ваведења Пресвете Богородице, на дан стогодишњице устоличења Светог Тихона, Патријарха московског: -Гледајући Вас, молили смо се за Вашу велику паству на територији све Африке, за Ваше мисионарске подухвате, напоменуо је Свјатјејши Патријарх г. Кирил. -Молили смо се за Његово Блаженство Патријарха антиохијског г. Јована, умственим очима сазерцавајући трагедију сиријског, либанског, ирачког народа, додао је Свјатјејши Владика. -Нека Господ подржи све нас, предстојатеље помесних Православних Цркава, у нашем јединству, у нашем општењу, у нашем заједничком служењу народу Божјем, Васељенској Православној Цркви и читавоме свету. На многа и блага љета!, изговорио је на крају беседе Свјатјејши Патријарх г. Кирил. У име предстојатељâ и представникâ помесних Православних Цркава, предстојатеља Руске Православне Цркве поздравио је Његово Блаженство Патријарх антиохијски и свег Истока г. Јован. -Васпостављање патријаршије у светој Руској Цркви велики је догађај; то је радост васколиког православног народа, свих Православних Цркава, истакао је Блажењејши Патријарх г. Јован. По речима Његовог Блаженства, данашње свечаности су „доказ љубави, јединства, мира и радости целоме свету“. У наставку је одржан концерт на коме су наступили хор свештенства Епархије московске (диригнет свештеник Сергеј Голев) и Кубански козачки хор (уметнички руководилац и главни диригент Виктор Захарченко). На крају пријема Светејши Патријарх московски и све Русије г. Кирил је још једном захвалио свима на учешћу у свечаностима и позвао их да присуствују празничном концерту у Кремљу. превод: ђакон Александар Прашчевић Извор: Српска Православна Црква
  15. У свечаним просторијама Саборног храма Христа Спаситеља у Москви 4. децембра 2017. године одржан је свечани пријем који је приредио Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил, посвећен стогодишњици васпостављења патријаршије у Руској Православној Цркви. У овом свечаном догађају узели су учешће предстојатељи и представници помесних Православних Цркава и други гости, чланови Светог Синода Руске Православне Цркве, учесници Архијерејског Сабора који је одржан у руској престоници од 29. новембра до 2. децембра. Обраћајући се сабранима поздравним словом, Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил заблагодарио је предстојатељима помесних Православних Цркава на учешћу у свечаностима поводом стогодишњице васпостављења патријаршије Руске Православне Цркве. -Ништа није као ово духовно искуство саосећања јединства, једне молитве, једног причешћа из светог Путира, истакао је Свјатјејши Владика. Предстојатељ Руске Православне Цркве је заблагодарио Његовом Блаженству Патријарху александријском и све Африке г. Теодору на началствовању светом Литургијом у храму Христа Спаситеља на празник Ваведења Пресвете Богородице, на дан стогодишњице устоличења Светог Тихона, Патријарха московског: -Гледајући Вас, молили смо се за Вашу велику паству на територији све Африке, за Ваше мисионарске подухвате, напоменуо је Свјатјејши Патријарх г. Кирил. -Молили смо се за Његово Блаженство Патријарха антиохијског г. Јована, умственим очима сазерцавајући трагедију сиријског, либанског, ирачког народа, додао је Свјатјејши Владика. -Нека Господ подржи све нас, предстојатеље помесних Православних Цркава, у нашем јединству, у нашем општењу, у нашем заједничком служењу народу Божјем, Васељенској Православној Цркви и читавоме свету. На многа и блага љета!, изговорио је на крају беседе Свјатјејши Патријарх г. Кирил. У име предстојатељâ и представникâ помесних Православних Цркава, предстојатеља Руске Православне Цркве поздравио је Његово Блаженство Патријарх антиохијски и свег Истока г. Јован. -Васпостављање патријаршије у светој Руској Цркви велики је догађај; то је радост васколиког православног народа, свих Православних Цркава, истакао је Блажењејши Патријарх г. Јован. По речима Његовог Блаженства, данашње свечаности су „доказ љубави, јединства, мира и радости целоме свету“. У наставку је одржан концерт на коме су наступили хор свештенства Епархије московске (диригнет свештеник Сергеј Голев) и Кубански козачки хор (уметнички руководилац и главни диригент Виктор Захарченко). На крају пријема Светејши Патријарх московски и све Русије г. Кирил је још једном захвалио свима на учешћу у свечаностима и позвао их да присуствују празничном концерту у Кремљу. превод: ђакон Александар Прашчевић Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  16. У оквиру посете Руској праволавној цркви и празновањем 100-годишњице од отварања Свештеног сабора православне Руске цркве и обнове патријараштва, у Недељу 26. по Духовима - 03. децембра 2017. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је началствовао светом Литургијом у храму Светих апостола Петра и Павла на Подворју Српске православне цркве у Москви. Његовој Светости су саслуживали: Митрополит брјански Александар, Архиепископ магадански Јован, Епископ бачки Иринеј, Епископ росошански Андреј, Епископ шчерговски Пајсије, Епископ армавирски Игњатије, Епископ моравички Антоније и Епископ сајански Алексеј, као и протојереј Николај Балашов, архимандрит Александар (Котов), архимандрит Исихије (Рогић), архимандрит Стефан (Шарић), протојереј Ољег, протојереј Димитрије Калашников, јереј Ољег Вишински, те протођакон Александар Кичаков и ђакони Владислав Соколов и Василије Бурдонски. По одслуженој Литургији, Настојатељ храма Светих апостола Петра и Павла - Његово Преосвештенство Епископ моравички Антоније је поздравио Његову Светост, заблагодаривши му на посети Подворју Српске православне цркве у Москви и његов патријарашки благослов. Владика је нагласио да сваки долазак српског Патријарха у Москву представља празник за све србе који живе у престоном граду Москви. У име братства и верника петропавловског храма, Епископ Антоније је уручио поклон Патријарху Иринеју - тзв. „тројник“ (две панагије и крст) - видљиви знак патријарашког достојанства. У свом обраћању, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је подсетио на вишевековне братске везе Србије и Русије, српског и руског народа, кроз многа тешка времена. По речима Патријарха, за православне србе, Руска православна црква је рођена мајка од које очекују помоћ и заштиту. На Литургији су присуствовали и Његова Екселенција Амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији академик др Славенко Терзић, Куренков Алексеј Николајевич - Вице-губернатор Јеврејске аутономне области и Рижов Јевгеније Николајевич - Заменик директора администрације градске области Звенигород. На Литургији је одговарао и појао хор петропавловског храма у Москви уз учешће чланова хора Даниловог манастира. Извор: Подворје СПЦ у Москви
  17. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је Светом архијерејском Литургијом у храму Светих апостола Петра и Павла у Подворју Српске Православне Цркве у Москви, у недељу, 3. децембра 2017. године. У оквиру посете Руској праволавној цркви и празновањем 100-годишњице од отварања Свештеног сабора православне Руске цркве и обнове патријараштва, у Недељу 26. по Духовима - 03. децембра 2017. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је началствовао светом Литургијом у храму Светих апостола Петра и Павла на Подворју Српске православне цркве у Москви. Његовој Светости су саслуживали: Митрополит брјански Александар, Архиепископ магадански Јован, Епископ бачки Иринеј, Епископ росошански Андреј, Епископ шчерговски Пајсије, Епископ армавирски Игњатије, Епископ моравички Антоније и Епископ сајански Алексеј, као и протојереј Николај Балашов, архимандрит Александар (Котов), архимандрит Исихије (Рогић), архимандрит Стефан (Шарић), протојереј Ољег, протојереј Димитрије Калашников, јереј Ољег Вишински, те протођакон Александар Кичаков и ђакони Владислав Соколов и Василије Бурдонски. По одслуженој Литургији, Настојатељ храма Светих апостола Петра и Павла - Његово Преосвештенство Епископ моравички Антоније је поздравио Његову Светост, заблагодаривши му на посети Подворју Српске православне цркве у Москви и његов патријарашки благослов. Владика је нагласио да сваки долазак српског Патријарха у Москву представља празник за све србе који живе у престоном граду Москви. У име братства и верника петропавловског храма, Епископ Антоније је уручио поклон Патријарху Иринеју - тзв. „тројник“ (две панагије и крст) - видљиви знак патријарашког достојанства. У свом обраћању, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је подсетио на вишевековне братске везе Србије и Русије, српског и руског народа, кроз многа тешка времена. По речима Патријарха, за православне србе, Руска православна црква је рођена мајка од које очекују помоћ и заштиту. На Литургији су присуствовали и Његова Екселенција Амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији академик др Славенко Терзић, Куренков Алексеј Николајевич - Вице-губернатор Јеврејске аутономне области и Рижов Јевгеније Николајевич - Заменик директора администрације градске области Звенигород. На Литургији је одговарао и појао хор петропавловског храма у Москви уз учешће чланова хора Даниловог манастира. Извор: Подворје СПЦ у Москви View full Странице
  18. Његова Светост Патријарх српски Иринеј началствоваће у недељу двадесет шесту по Педесетници, 3. децембра, евхаристијским сабрањем у храму Светих Апостола Петра и Павла у подворју СПЦ у Москви. Његовој Светости саслуживаће епископ новосадски и бачки др Иринеј; викарни епископ моравички Антоније - настојатељ храма Светих Апостола Петра и Павла подворја СПЦ у Москви; архимандрит Исихије (Рогић) - настојатељ свештене обитељи у Ковиљу; архимандрит Стефан (Шарић) - настојатељ храма Светог Саве на врачару, као и многобројни тамошњи клир и верни народ. Саопштено је на званичној интернет страници Подворја Српске Православне Цркве у Москви. View full Странице
  19. Патријарх српски г. Иринеј предводи делегацију Српске Православне Цркве, коју чине Епископ бачки г. Иринеј и старешина храма Светог Саве на Врачару архимандрит Стефан (Шарић). У пратњи делегације су викарни Епископ моравички и старешина Подворја Српске Православне Цркве у Москви г. Антоније, игуман манастира Ковиљ архимандрит Исихије (Рогић) и лични Патријархов секретар ипођакон Дејан Накић. На аеродрому „Шереметјево“ Патријарха српског дочекали су Митрополит брјански и севски г. Александар, Епископ росошански и острогошки г. Андреј, секретар Одељења за спољене црквене везе Московске Патријаршије за међуправославне односе протојереј Игор Јакимчук и сарадник овог Одељења А. Ј. Хошев. Извор: Српска Православна Црква
  20. На позив Патријарха московског и све Русије г. Кирила за учешће у обележавању стогодишњице почетка Сверуског Помесног Сабора (1917-1918.) и васпостављења Патријаршије у Руској Православној Цркви, делегација Српске Православне Цркве коју предводи Патријарх српски г. Иринеј стигла је 1. децембра 2017. године у Москву. Патријарх српски г. Иринеј предводи делегацију Српске Православне Цркве, коју чине Епископ бачки г. Иринеј и старешина храма Светог Саве на Врачару архимандрит Стефан (Шарић). У пратњи делегације су викарни Епископ моравички и старешина Подворја Српске Православне Цркве у Москви г. Антоније, игуман манастира Ковиљ архимандрит Исихије (Рогић) и лични Патријархов секретар ипођакон Дејан Накић. На аеродрому „Шереметјево“ Патријарха српског дочекали су Митрополит брјански и севски г. Александар, Епископ росошански и острогошки г. Андреј, секретар Одељења за спољене црквене везе Московске Патријаршије за међуправославне односе протојереј Игор Јакимчук и сарадник овог Одељења А. Ј. Хошев. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  21. „Видимо да непрекидно покушавају да Цркви наметну живот по правилима овог света, како би направили земаљску институцију Цркве, себи једнаког противника, и како би се расправљали са њом на свом пољу“, — изјавио је Предстојатељ Руске Православне Цркве. „Горко је видети, како поједини служитељи Цркве потпомажу томе, када неразумно окрећу оно свето, на чије очување их је призвао Господ, у службу тренутним, сујетним и у коначном исходу пролазним стварима“, — додао је он. Свјатјејши Патријарх је приметио, да се то догађа у оним случајевима, када у свештенику делатељ Тајни и проповедник речи Божије уступа место администратору или јавној личности, са претензијом на популарност модератора јавних догађаја. „У таквом клирику бледи лик свештенослужитеља као живе иконе Христа, као сведока другог живота, уређеног по другим законима, различитим од закона овоземаљског света“, — подвукао је Патријарх Московски и све Русије. „На примеру таквог свештеника, народ може, као резултат, да престане да види сакрални карактер Цркве, ако је стави на исти ниво са јавним организацијама“, — закључио је Патријарх Кирил. Са руског Ива Бендеља Извор: Православие.ру
×
Search results - Живе Речи Утехе