Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'нови'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 251 results

  1. На првим странама нови број новина Српске Патријаршије Православље доноси текст о посети Његовог Блаженства Патријарха антиохијског и свега Истока г. Јована X који је, са часном пратњом, допутивао 11. октобра 2018. у званичну (мирну) посету Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју и Српској Православној Цркви. Такође, Православље пише и о обележавању стогодишњице пробоја Солунског фронта и посети Патријарха српског Иринеја Солуну, као и о прослави јубилеја цркве Светог кнеза Лазара у Бирмингаму у Епархији британско-скандинавској. На средњим странама Православље доноси текст др Србољуба Убипариповића о промоцији Митрополита волоколамског др Илариона (Алфејева) за почасног доктора Православног богословског факултета Универзитета у Београду. -Проглашавати за „великосрпски национализам“ обнову, последњих тридесет година, преко 700 цркава у Црној Гори, градњу храма Христовог Васкрсења у Подгорици и храма Светога Јована Владимира у Бару, највеличанственијих храмова у њеној историји, као и манастира Стањевићи, стогодишње престонице петровићке Црне Горе – шта је друго него ноторно незнање!, каже Митрополит црногорско-приморски у интервјуу за дневне новине Политика који преноси Православље у целини. У тексту под насловом „Помен деци – невиним жртвама усташког логора“ Православље подсећа на такозвано прихватилиште за децу избеглице које је било под директном управом усташа и лекара др Антуна Најжера. Логор, настао у Другом светском рату, однео је преко две хиљаде дечака и девојчица, а деловао је на више локација у Сиску. Нови број доноси и текст проф. Горана Раденковића, који је забележио све важно што се дешавало на Осмој смотри црквеног беседништва у Поповићу, у Епархији шумадијској. Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, новим издањима књига и годишњицама, читаоци се обавештавају кроз натписе у одговарајућим рубрикама. Извор: Српска Православна Црква
  2. На првим странама нови број новина Српске Патријаршије Православље доноси текст о посети Његовог Блаженства Патријарха антиохијског и свега Истока г. Јована X који је, са часном пратњом, допутивао 11. октобра 2018. у званичну (мирну) посету Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју и Српској Православној Цркви. Такође, Православље пише и о обележавању стогодишњице пробоја Солунског фронта и посети Патријарха српског Иринеја Солуну, као и о прослави јубилеја цркве Светог кнеза Лазара у Бирмингаму у Епархији британско-скандинавској. На средњим странама Православље доноси текст др Србољуба Убипариповића о промоцији Митрополита волоколамског др Илариона (Алфејева) за почасног доктора Православног богословског факултета Универзитета у Београду. -Проглашавати за „великосрпски национализам“ обнову, последњих тридесет година, преко 700 цркава у Црној Гори, градњу храма Христовог Васкрсења у Подгорици и храма Светога Јована Владимира у Бару, највеличанственијих храмова у њеној историји, као и манастира Стањевићи, стогодишње престонице петровићке Црне Горе – шта је друго него ноторно незнање!, каже Митрополит црногорско-приморски у интервјуу за дневне новине Политика који преноси Православље у целини. У тексту под насловом „Помен деци – невиним жртвама усташког логора“ Православље подсећа на такозвано прихватилиште за децу избеглице које је било под директном управом усташа и лекара др Антуна Најжера. Логор, настао у Другом светском рату, однео је преко две хиљаде дечака и девојчица, а деловао је на више локација у Сиску. Нови број доноси и текст проф. Горана Раденковића, који је забележио све важно што се дешавало на Осмој смотри црквеног беседништва у Поповићу, у Епархији шумадијској. Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, новим издањима књига и годишњицама, читаоци се обавештавају кроз натписе у одговарајућим рубрикама. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  3. Дела апостолска су ранохришћански спис који је апостол Лука саставио као другу књигу или наставак свог Еванђеља и посветио извесном Теофилу (Дап 1, 1; уп. Лк 1, 1). Иако се спис назива Дела апостолска главни јунак приповести је у суштини један апостол, апостол Павле, чији живот и деловање Лука детаљно описује, од његовог саглашавања као младића са линчом архиђакона Стефана (Дап 7, 58), преко његовог обраћења, мисионарске делатности, све до доласка у Рим (Дап 28, 17). Дела апостолска су, дакле, првенствено приповест о делима апостола Павла. Лука је своју приповест конципирао тако да Теофил, односно шири круг читалаца који су хришћани из незнабоштва или још увек незнабошци, у делима (πράξεις) апостола Павла препознају одређене опште социо-културолошке обрасце тога доба којима се послужио као средством ефикасне комуникације и афирмације нове вере као носиоца позитивних вредности античког наслеђа. На тај начин су читаоци у приповестима Дела апостолских требали да читају њима познату, али наново испричану причу о непролазним вредностима, врлини, снази речи, храбрости и слободе. Један такав коцепт је имплицитно поређење апостола Павла и Сократа. Овај моменат је још у 2. веку препознао Јустин Мученик који је поредио апостола Павла и грчког философа, утолико што су обојица покушали да убеде Атињане да укажу част непознатом богу (Апологија 2: 10, 5–6). Стога се у новозаветној науци неретко износи став да Лука у Делима апостолским представља апостола Павла као „новог Сократа“ или „хришћанског Сократа“. Сократ је у 1. и 2. веку после Христа сагледаван као крајње позитивна личност из прошлости, као парадигма етике и исправног понашања, као инспирисан човек, као сведок истине пред судом света. Чини се да Лука у своју приповест о Павлу нарочито уткао последња два момента: апостол је надахнути говорник и сведок истине. Иако се ови елементи могу препознати у приповестима о апостоловом боравку у Листри (14, 8–18) и Ефесу (Дап 19, 9–10), најупечатљивији пример „сократизације“ апостола Павла је његов говор на Ареопагу (Дап 17, 16–34). У 1. веку Атина је била средиште интелектуалног живота и високе културе. Павлов долазак у Атину је по Луки уједно и сусрет Еванђеља са интелектуалном елитом. Истовремено Павле, проповедник и мисионар Еванђеља, долази у средиште тадашње културе, град великога Сократа. Анализа текстова у Дап 17, 16–22; 32–34 показује јасне паралеле са описима из Сократовог живота сачуваних код Платона, Диогена и Ксенофона. Тако је Павле исто као и Сократ приказан као јавни говорник, као неко ко свакодневно разговара са људима на агори. Он јавно износи своје учење што је била карактеристика доброг философа. Као и Сократ Павле је приказан да поучава стране богове и уводи нова учења (Дап 17, 18–19). Учење обојице се доводи у сумњу; Сократ наводно квари омладину, Павле износи нека чудна учења. Павле је оптужен да је σπερμολόγος, што функционише као метафора за егзибиционисту и празнослова који тражи пажњу, а чији је говор неутемељен и произвољан. Павлово обраћање Атињанима: „Људи Атињани“ сматра се „сократизмом“, пошто Платон тако почиње Одбрану Сократову (1а). Павлов неуспех на Ареопагу се такође може сматрати паралелом са Сократом, иако Лука нотира скроман успех у лику два следбеника (Дап 17, 34). Слично се догађа и са Сократом: године 399. када је већином гласова Сократ осуђен на смрт, око њега је остала само неколицина ученика. Ареопаг Све наведено указује да је приповест о Павловом говору на Ареопагу конципирана тако да читаоци у њој препознају паралеле са Сократом. Павле је приказан као философ који путем посматрања (αὐτοψία) и интеракције са средином износи своје сопствене ставове. Познато је да је на Ареопагу била градска судница у којој су се водили разни спорови, па и они везани за религијско-обичајна питања. Међутим, говор апостола Павла није приказан као апологија пред судом – он није изведен пред суд, већ слободно говори пред другим философима, пред културном елитом града. С друге стране Сократ није био изведен пред суд на Ареопагу, пошто је тај суд у 5. веку пре Христа судио само за убиства, злоупотребу власти, издају и корупцију, већ пред суд у Хелиеји. У том смислу смештање Павловог говора на Ареопаг у овом детаљу одступа од намерене паралелизације, мада је Павловим присуством баш на том месту постигнут ефекат јавности хришћанског теолошког говора у самом средишту интелектуелног и културног живота Сократовог града. Као и Сократ апостол Павле у говору на Ареопагу указује својим слушаоцима да се не налазе на правом путу и да то треба сами да признају: они поштују непознатог бога, дакле у ствари не знају кога поштују (17, 23), али Бог је решио да прекине то незнање (17, 30). Као и Сократ апостол Павле је убеђен да је његово послање божанског карактера. Сократ је волео да наводи своје саговорнике да признају незнање, али то није чинио забаве ради, већ је тако испуњавао своје божанско послање. Тако и апостол Павле „објављује“ од Бога откривену истину (17, 23). Коначно, елементи сократовске мајевтике су препознатљиви у Павловом говору на Ареопагу. Наиме Сократ је у разговорима развијао једну посебну реторичку стратегију: отпочињало се са темом коју саговорник мисли да зна, Сократ се најпре правио да дели његове ставове постављајући најпре нека мања питања, да би на крају кроз низ питања довео саговорника до тога да призна да у ствари не зна оно што је мислио да зна. Сличан је концепт Павловог говора на Ареопагу: он почиње са нечим што слушаоци наводно знају (17, 23), он указује на извесну религиозност Атињана (17, 22–29), критикујући је веома „добронамерно“, закључујући да је коначно наступило време да то незнање Атињана престане јер је наступило време откривења и чекања суда (17, 30–31). Елементи мајевтике су присутни, мада недостаје оно кључно: дијалог. Павле је читав процес извео сам, а атински фислософи нису хтели да уђу у дијалог са њим: помен васкрсења им се учинио немогућом темом за дискусију (17, 32). Можда је Лука намерно овако литерерно уобличио приповест о Павловом наступу на Ареопагу, сугреришући да је управо ту отпочео један дијалог који се није завршио и који ће се тек водити. Писац Дела апостолских намерно је одбрао да свог хероја апостола Павла наративно обликује по сократовском моделу. Бити као Сократ у његово време значило је бити заиста велики. Апостол Павле и порука Еванђеља коју је проповедао и коју Лука кроз Дела апостолска наново приповеда и проповеда су компатибилни са културолошким вредностима епохе. Мудрост апостола Павла је мудрост хришћанства. Вера Цркве је вера која не негира и потире вредности једне културе, већ их афирмише, преображава и осмишљава на један нови и другачији начин, дајући кроз веру у Христа смисао свеколиког постојања, наиме веру „да Бог није тако далеко ни од једнога од нас… јер у њему живимо, мислимо и јесмо…“ (Дап 17, 27–28). View full Странице
  4. Један такав коцепт је имплицитно поређење апостола Павла и Сократа. Овај моменат је још у 2. веку препознао Јустин Мученик који је поредио апостола Павла и грчког философа, утолико што су обојица покушали да убеде Атињане да укажу част непознатом богу (Апологија 2: 10, 5–6). Стога се у новозаветној науци неретко износи став да Лука у Делима апостолским представља апостола Павла као „новог Сократа“ или „хришћанског Сократа“. Сократ је у 1. и 2. веку после Христа сагледаван као крајње позитивна личност из прошлости, као парадигма етике и исправног понашања, као инспирисан човек, као сведок истине пред судом света. Чини се да Лука у своју приповест о Павлу нарочито уткао последња два момента: апостол је надахнути говорник и сведок истине. Иако се ови елементи могу препознати у приповестима о апостоловом боравку у Листри (14, 8–18) и Ефесу (Дап 19, 9–10), најупечатљивији пример „сократизације“ апостола Павла је његов говор на Ареопагу (Дап 17, 16–34). У 1. веку Атина је била средиште интелектуалног живота и високе културе. Павлов долазак у Атину је по Луки уједно и сусрет Еванђеља са интелектуалном елитом. Истовремено Павле, проповедник и мисионар Еванђеља, долази у средиште тадашње културе, град великога Сократа. Анализа текстова у Дап 17, 16–22; 32–34 показује јасне паралеле са описима из Сократовог живота сачуваних код Платона, Диогена и Ксенофона. Тако је Павле исто као и Сократ приказан као јавни говорник, као неко ко свакодневно разговара са људима на агори. Он јавно износи своје учење што је била карактеристика доброг философа. Као и Сократ Павле је приказан да поучава стране богове и уводи нова учења (Дап 17, 18–19). Учење обојице се доводи у сумњу; Сократ наводно квари омладину, Павле износи нека чудна учења. Павле је оптужен да је σπερμολόγος, што функционише као метафора за егзибиционисту и празнослова који тражи пажњу, а чији је говор неутемељен и произвољан. Павлово обраћање Атињанима: „Људи Атињани“ сматра се „сократизмом“, пошто Платон тако почиње Одбрану Сократову (1а). Павлов неуспех на Ареопагу се такође може сматрати паралелом са Сократом, иако Лука нотира скроман успех у лику два следбеника (Дап 17, 34). Слично се догађа и са Сократом: године 399. када је већином гласова Сократ осуђен на смрт, око њега је остала само неколицина ученика. Ареопаг Све наведено указује да је приповест о Павловом говору на Ареопагу конципирана тако да читаоци у њој препознају паралеле са Сократом. Павле је приказан као философ који путем посматрања (αὐτοψία) и интеракције са средином износи своје сопствене ставове. Познато је да је на Ареопагу била градска судница у којој су се водили разни спорови, па и они везани за религијско-обичајна питања. Међутим, говор апостола Павла није приказан као апологија пред судом – он није изведен пред суд, већ слободно говори пред другим философима, пред културном елитом града. С друге стране Сократ није био изведен пред суд на Ареопагу, пошто је тај суд у 5. веку пре Христа судио само за убиства, злоупотребу власти, издају и корупцију, већ пред суд у Хелиеји. У том смислу смештање Павловог говора на Ареопаг у овом детаљу одступа од намерене паралелизације, мада је Павловим присуством баш на том месту постигнут ефекат јавности хришћанског теолошког говора у самом средишту интелектуелног и културног живота Сократовог града. Као и Сократ апостол Павле у говору на Ареопагу указује својим слушаоцима да се не налазе на правом путу и да то треба сами да признају: они поштују непознатог бога, дакле у ствари не знају кога поштују (17, 23), али Бог је решио да прекине то незнање (17, 30). Као и Сократ апостол Павле је убеђен да је његово послање божанског карактера. Сократ је волео да наводи своје саговорнике да признају незнање, али то није чинио забаве ради, већ је тако испуњавао своје божанско послање. Тако и апостол Павле „објављује“ од Бога откривену истину (17, 23). Коначно, елементи сократовске мајевтике су препознатљиви у Павловом говору на Ареопагу. Наиме Сократ је у разговорима развијао једну посебну реторичку стратегију: отпочињало се са темом коју саговорник мисли да зна, Сократ се најпре правио да дели његове ставове постављајући најпре нека мања питања, да би на крају кроз низ питања довео саговорника до тога да призна да у ствари не зна оно што је мислио да зна. Сличан је концепт Павловог говора на Ареопагу: он почиње са нечим што слушаоци наводно знају (17, 23), он указује на извесну религиозност Атињана (17, 22–29), критикујући је веома „добронамерно“, закључујући да је коначно наступило време да то незнање Атињана престане јер је наступило време откривења и чекања суда (17, 30–31). Елементи мајевтике су присутни, мада недостаје оно кључно: дијалог. Павле је читав процес извео сам, а атински фислософи нису хтели да уђу у дијалог са њим: помен васкрсења им се учинио немогућом темом за дискусију (17, 32). Можда је Лука намерно овако литерерно уобличио приповест о Павловом наступу на Ареопагу, сугреришући да је управо ту отпочео један дијалог који се није завршио и који ће се тек водити. Писац Дела апостолских намерно је одбрао да свог хероја апостола Павла наративно обликује по сократовском моделу. Бити као Сократ у његово време значило је бити заиста велики. Апостол Павле и порука Еванђеља коју је проповедао и коју Лука кроз Дела апостолска наново приповеда и проповеда су компатибилни са културолошким вредностима епохе. Мудрост апостола Павла је мудрост хришћанства. Вера Цркве је вера која не негира и потире вредности једне културе, већ их афирмише, преображава и осмишљава на један нови и другачији начин, дајући кроз веру у Христа смисао свеколиког постојања, наиме веру „да Бог није тако далеко ни од једнога од нас… јер у њему живимо, мислимо и јесмо…“ (Дап 17, 27–28).
  5. У недељу по Воздвижењу, на дан када молитвено прослављамо свете мученице Веру, Наду и Љубав и мајку им Софију, свету Литургију, у Световазнесењском суботичком храму, служио је протонамесник Миодраг Шипка, архијерејски намесник суботички, уз саслужење умировљеног протојереја-ставрофора Мирка Шипке и ђакона Дарка Ивковића. По завршеној Литургији отац Миодраг је прочитао акт Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина Иринеја, којим се за новог ђакона при Световазнесењском храму у Суботици поставља ђакон Драко Ивковић. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Радио Славословље View full Странице
  6. Славица Лазић пише о поражавајућој и алармантној чињеници наше стварности – расте број зависника од дроге међу младима, нарочито међу онима у школском узрасту. У тексту под насловом: „Народе српски, прогласи Дан стида“, мати Анастасија, игуманија манастира Девич, говори о данашњици на Косову и Метохији. Са професором Православног богословског факултета Универзитета у Београду др Владиславом Пузовићем разговарао је Благоје Пантелић. О важним догађајима из живота наше Православне Цркве: освећењу обновљеног манастира Стањевићи у Митрополији црногорско-приморској на 680-годишњицу постојања; освећењу темеља српско-руског храма и духовно-културног центра у Бања Луци; прослави шест векова постојања манастира Каменац у Епархији жичкој, изградњи и освећењу Спомен-храма Светог Стефана Високог на планини Јагодњи, а у част и спомен обележавања стогодишњице Великог рата, битке на Дрини и Мачковом камену.... читајте у новом броју Православља. Извор: Српска Православна Црква
  7. Нови број Православља - новина Српске Патријаршије доноси извештаје из Диселдорфа са устоличења Његовог Преосвештенства Владике франкфуртског и све Немачке г. Григорија и Требиња са наречења и хиротоније изабраног Епископа захумско-херцеговачког Димитрија. Из Политике преносимо интервју Његовог Преосвештенства Владике бачког др Иринеја са којим је разговарала Јелена Чалија. Славица Лазић пише о поражавајућој и алармантној чињеници наше стварности – расте број зависника од дроге међу младима, нарочито међу онима у школском узрасту. У тексту под насловом: „Народе српски, прогласи Дан стида“, мати Анастасија, игуманија манастира Девич, говори о данашњици на Косову и Метохији. Са професором Православног богословског факултета Универзитета у Београду др Владиславом Пузовићем разговарао је Благоје Пантелић. О важним догађајима из живота наше Православне Цркве: освећењу обновљеног манастира Стањевићи у Митрополији црногорско-приморској на 680-годишњицу постојања; освећењу темеља српско-руског храма и духовно-културног центра у Бања Луци; прослави шест векова постојања манастира Каменац у Епархији жичкој, изградњи и освећењу Спомен-храма Светог Стефана Високог на планини Јагодњи, а у част и спомен обележавања стогодишњице Великог рата, битке на Дрини и Мачковом камену.... читајте у новом броју Православља. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  8. ризница богословља

    Нови Сад: Слава храма у Окружном затвору

    Честитајући велики празник свима који се труде и раде у овој установи, као и онима који привремено бораве у њој, прота Владан, секретар владике Иринеја, говорио је о Божјој икони у сваком човеку и о потреби пресаздавања сваког од нас. Ова сцена коју смо чули у Јеванђељу, где Христос стоји распет између два разбојника - један са леве а други са десне стране, на неки начин подсећа на свакодневно одигравање духовне борбе у нама самима. Свако од нас је то у животу макар једном осетио, а врло често то осећамо свакога дана, да је онај део наше душе и нашега бића који понекада вуче на ону лошу страну, у непрестаној борби са другим делом нашег бића који нас призива на добро и који представља глас Божји у нама, представља нашу савест. Једини начин да у нама победи глас Божји, да победи наша савест над нашим слабостима и нашом склоношћу ка греху, јесте да се чврсто држимо Крста Христовог, навео је отац Владан. Такође, секретар Епископа бачког је истакао да је покајање предуслов за такав подвиг прихватања Крста Христовог. Ми, данас овде сабрани, представљамо Цркву Божју. Нисмо сабрани с једне стране оних који су на овом месту силом закона и избором свог занимања, или нас који смо овде послани у име Цркве, него смо сви заједно Црква Божја, брат до брата. Тако треба да се односимо једни према другима, јер је и то начин прихватања Крста у овом свету, да страдамо једни за друге, да састрадавамо једни са другима, да помогнемо једни другима, да окренемо главу ка свом ближњем а не од њега, и да прихватимо бол, патњу и тугу онога који стоји поред нас. На данашњи празник треба да се присетимо Онога Који је на Крсту био распет и Који је својим непријатељима узвратио не силом којом је могао у том тренутку, него љубављу и молитвом за њих. Таква љубав коју Бог излива на свет, коју излива на човека, јесте позив и призив свима нама да кроз ту љубав сагледамо себе и своје грешке, свој погрешан начин живота, своје заблуде, и да кроз то сагледавање дођемо до личног покајања и почнемо да мењамо најпре себе, а онда и читав свет, поручио је отац Владан. Литургији су присуствовали запослени Окружног затвора на Клиси са својим управником г. Милетом Јандрићем, као и г. Дејан Царевић, директор Управе за извршење кривичних санкција при Министарству правде Републике Србије. После свете Литургије, на платоу испред храма извршен је чин благосиљања славског колача и кољива. Овом чину су присуствовали протопрезвитер Милан Малинић, парох при храму на Клиси, презвитер Глигорије Марковић, духовник у Централном затвору у Београду, г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, и управници свих затвора у нашој земљи. Честитавши славу, протопрезвитер Бранко Ћурчин је истакао да, за двадесет и пет година његовог служења и пастирске мисије у затвору, овакав величанствен молитвени скуп којем присуствују представници Града и званичници институција Новог Сада, није био уприличен. Имајмо увек на уму да је слобода духовна категорија, јер човек може да буде на слободи а да буде у свом сопственом затвору. Вера је та која нам даје слободу. Наше опредељење нека увек буде добро – добро мислимо, добро желимо и добро ће нам бити, казао је отац Бранко, који је управнику Окружног затвора у Новом Саду уручио икону Светог Николе – дело људи који су на издржавању казне. Такође, иконе су дариване и затвореницима који су уложили љубав и труд на уређењу храма за данашње празновање. Присутнима се обратио г. Дејан Царевић који је честитао славу свечарима и изразио наду да ће, као што је Цар Константин уз помоћ Крста победио у великим и наизглед изгубљеним биткама, и сви делатници и сатрудници у Окружном затвору добити битку за изгубљене душе уз помоћ Часног Крста. Господин Царевић је најавио да ће састанак свих управника затвора у Србији и свештенослужитеља у тим установама бити одржан 1. новембра 2018. године у Нишу. Затвор у Новом Саду основан је почетком 20. века са седиштем у Дунавској улици, а 1986. године дислоциран је на Клису, где се и данас налази. Просечно се у овом затвору налази око 150 осуђеника, 200 притворених и 20 кажњених у прекршајном поступку. Извор: Радио Беседа
  9. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, у четвртак, 27. септембра 2018. године, у храму Воздвижења Часног Крста у новосадском Окружном затвору, свету Литургију је служио протопрезвитер Владан Симић. Присуствовали су протопрезвитер Бранко Ћурчин, настојатељ Световазнесењског храма на Клиси, протонамесник Ненад Стојшић, парох при храму на Телепу и презвитер Селимир Вагић, војни свештеник. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Честитајући велики празник свима који се труде и раде у овој установи, као и онима који привремено бораве у њој, прота Владан, секретар владике Иринеја, говорио је о Божјој икони у сваком човеку и о потреби пресаздавања сваког од нас. Ова сцена коју смо чули у Јеванђељу, где Христос стоји распет између два разбојника - један са леве а други са десне стране, на неки начин подсећа на свакодневно одигравање духовне борбе у нама самима. Свако од нас је то у животу макар једном осетио, а врло често то осећамо свакога дана, да је онај део наше душе и нашега бића који понекада вуче на ону лошу страну, у непрестаној борби са другим делом нашег бића који нас призива на добро и који представља глас Божји у нама, представља нашу савест. Једини начин да у нама победи глас Божји, да победи наша савест над нашим слабостима и нашом склоношћу ка греху, јесте да се чврсто држимо Крста Христовог, навео је отац Владан. Такође, секретар Епископа бачког је истакао да је покајање предуслов за такав подвиг прихватања Крста Христовог. Ми, данас овде сабрани, представљамо Цркву Божју. Нисмо сабрани с једне стране оних који су на овом месту силом закона и избором свог занимања, или нас који смо овде послани у име Цркве, него смо сви заједно Црква Божја, брат до брата. Тако треба да се односимо једни према другима, јер је и то начин прихватања Крста у овом свету, да страдамо једни за друге, да састрадавамо једни са другима, да помогнемо једни другима, да окренемо главу ка свом ближњем а не од њега, и да прихватимо бол, патњу и тугу онога који стоји поред нас. На данашњи празник треба да се присетимо Онога Који је на Крсту био распет и Који је својим непријатељима узвратио не силом којом је могао у том тренутку, него љубављу и молитвом за њих. Таква љубав коју Бог излива на свет, коју излива на човека, јесте позив и призив свима нама да кроз ту љубав сагледамо себе и своје грешке, свој погрешан начин живота, своје заблуде, и да кроз то сагледавање дођемо до личног покајања и почнемо да мењамо најпре себе, а онда и читав свет, поручио је отац Владан. Литургији су присуствовали запослени Окружног затвора на Клиси са својим управником г. Милетом Јандрићем, као и г. Дејан Царевић, директор Управе за извршење кривичних санкција при Министарству правде Републике Србије. После свете Литургије, на платоу испред храма извршен је чин благосиљања славског колача и кољива. Овом чину су присуствовали протопрезвитер Милан Малинић, парох при храму на Клиси, презвитер Глигорије Марковић, духовник у Централном затвору у Београду, г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, и управници свих затвора у нашој земљи. Честитавши славу, протопрезвитер Бранко Ћурчин је истакао да, за двадесет и пет година његовог служења и пастирске мисије у затвору, овакав величанствен молитвени скуп којем присуствују представници Града и званичници институција Новог Сада, није био уприличен. Имајмо увек на уму да је слобода духовна категорија, јер човек може да буде на слободи а да буде у свом сопственом затвору. Вера је та која нам даје слободу. Наше опредељење нека увек буде добро – добро мислимо, добро желимо и добро ће нам бити, казао је отац Бранко, који је управнику Окружног затвора у Новом Саду уручио икону Светог Николе – дело људи који су на издржавању казне. Такође, иконе су дариване и затвореницима који су уложили љубав и труд на уређењу храма за данашње празновање. Присутнима се обратио г. Дејан Царевић који је честитао славу свечарима и изразио наду да ће, као што је Цар Константин уз помоћ Крста победио у великим и наизглед изгубљеним биткама, и сви делатници и сатрудници у Окружном затвору добити битку за изгубљене душе уз помоћ Часног Крста. Господин Царевић је најавио да ће састанак свих управника затвора у Србији и свештенослужитеља у тим установама бити одржан 1. новембра 2018. године у Нишу. Затвор у Новом Саду основан је почетком 20. века са седиштем у Дунавској улици, а 1986. године дислоциран је на Клису, где се и данас налази. Просечно се у овом затвору налази око 150 осуђеника, 200 притворених и 20 кажњених у прекршајном поступку. Извор: Радио Беседа View full Странице
  10. ризница богословља

    Нови Сад: Академија "Благословено наслеђе"

    Ходећи у сусрет прослави Патрона Епархије бачке, у понедељак, 17. септембра 2018. године, на сцени Јован Ђорђевић Српског народног позоришта у Новом Саду, уприличена је свечана академија Благословено наслеђе. Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј произнео је Слово о јубилејима, истакавши да обележавамо важне датуме и то у озарју архангелске светлости прослављања Патрона наше Епархије – Чуда светог Архангела Михаила у Хони, у Малој Азији. Тристота годишњица од како су наши преци подигли данас велелепни храм посвећен тројици Јерараха ˗ Алмашки храм. Други јубилеј није важан само за Нови Сад, него и за читав наш крај, за нашу Покрајину, за Српску Војводину. То је стота годишњица од Велике народне скупштине која је донела одлуку да се Бачка, Банат и Барања прикључе Краљевини Србији, а дан раније исту такву одлуку донели су Сремци на свом Сабору у Руми. Видели смо вечерас како се кроз буру протеклих столећа испуњава скривени смисао историје спасења од времена када су наши преци дошли на овај простор, а касније када су вођени Духом Светим кроз непрестану борбу, трпећи велика искушења и подносећи велике жртве, предвођени својим владарима, светитељима и богонадахнутим јерарсима, градили духовну и материјалну културу, па све до догађаја чији јубилеј сада прослављамо, пре сто година, што је у перспективи векова блиска прошлост, када смо најзад дочекали да српски православни народ под једним именом живи у јединственој држави. Данас су, а ако Бог дâ и убудуће, ово наше благословено наслеђе Бачка, Банат, Срем, а и Барања, најбогатији делови наше отаџбине Србије, рекао је владика Иринеј. Епископ бачки је додао да, за разлику од првих скромних храмова у почетку грађених од дрвета, данас у сваком селу практично имамо дивно грађене храмове. Академија коју је основао епископ Висарион постала је касније Универзитет. То је прва Висока школа у Српству. Овај наш северни део Србије – Горња земља, како је назива академик Динко Давидов, житница је не само Србије. Богата је не само плодовима земаљским, него је богата и у братољубљу, а усуђујем се рећи и у богољубљу, толико да је по ко зна који пут примила у своја недра браћу која су морала пред ратом и пустошењем да избегну из родних места и овде нађу топли дом, као своји међу својима, што и јесу. Сви они свештени догађаји у прошлости, и људи који су у њима учествовали, уче нас и данас, али нас и опомињу да оно што смо наследили умножимо на радост и корист свега нашега рода и свих народâ који са нама братски живе, навео је владика Иринеј, честитајући свима јубилеје. Најстаријим професионалним театром у Срба одјекивале су композиције Оче наш, Којим похвалним венцима, Словес твојих, Цар Лазина песма, Песма верне љубе, Друга Слава и Придите, Српкиња, а новосадска публика је уживала у музичким изведбама хорова: Светоархангелског манастира из Ковиља и Школа појања Свети Јован Дамаскин – предвођених јерођаконом Јеротејем, и хора Гимназије Јован Јовановић Змај, који је наступио под диригентском палицом Јована Травице. Програм су увеличали чланови Музичке школе Исидор Бајић и Културно-уметничко друштво Вила. Драмски уметници Андреј Шепетковски и Саша Ђурашевић подсетили су на развојни пут Епархије бачке, оживели су сећање на пресудно важне догађаје наше светле, националне и културне историје. Немерљив значај духовном развитку простора Бачке допринели су знаменити архијереји: Висарион Павловић, Мојсије Путник, Јосиф Јовановић Шакабента, Платон Атанацковић, Герман Анђелић, Митрофан Шевић, Иринеј Ћирић, Сава Вуковић – епископи који ће остати упамћени као састрадалници са својом паством, велики добротвори и истински ревнитељи за веру православну. Свечану академију је осмислила и реализовала Телевизијска продукција Епархије бачке, а организовала Црквена општина новосадска. Oвогодишњи Патрон Епархије бачке ˗ Чудо светог Aрхангела Михаила у Хони, биће одржан 19. септембрa, у Храму Света Три Јерарха у Новом Саду. У 8,30 часова биће уприличен дочек архијерејâ, док ће од 9 часова бити служена света архијерејска Литургија. Извор: Епархија бачка
  11. Епископ Иринеј: „Оно што смо наследили, то дивно и благословено наслеђе, умножимо на радост и корист свега нашега рода и свих народа који са нама братски живе”. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Ходећи у сусрет прослави Патрона Епархије бачке, у понедељак, 17. септембра 2018. године, на сцени Јован Ђорђевић Српског народног позоришта у Новом Саду, уприличена је свечана академија Благословено наслеђе. Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј произнео је Слово о јубилејима, истакавши да обележавамо важне датуме и то у озарју архангелске светлости прослављања Патрона наше Епархије – Чуда светог Архангела Михаила у Хони, у Малој Азији. Тристота годишњица од како су наши преци подигли данас велелепни храм посвећен тројици Јерараха ˗ Алмашки храм. Други јубилеј није важан само за Нови Сад, него и за читав наш крај, за нашу Покрајину, за Српску Војводину. То је стота годишњица од Велике народне скупштине која је донела одлуку да се Бачка, Банат и Барања прикључе Краљевини Србији, а дан раније исту такву одлуку донели су Сремци на свом Сабору у Руми. Видели смо вечерас како се кроз буру протеклих столећа испуњава скривени смисао историје спасења од времена када су наши преци дошли на овај простор, а касније када су вођени Духом Светим кроз непрестану борбу, трпећи велика искушења и подносећи велике жртве, предвођени својим владарима, светитељима и богонадахнутим јерарсима, градили духовну и материјалну културу, па све до догађаја чији јубилеј сада прослављамо, пре сто година, што је у перспективи векова блиска прошлост, када смо најзад дочекали да српски православни народ под једним именом живи у јединственој држави. Данас су, а ако Бог дâ и убудуће, ово наше благословено наслеђе Бачка, Банат, Срем, а и Барања, најбогатији делови наше отаџбине Србије, рекао је владика Иринеј. Епископ бачки је додао да, за разлику од првих скромних храмова у почетку грађених од дрвета, данас у сваком селу практично имамо дивно грађене храмове. Академија коју је основао епископ Висарион постала је касније Универзитет. То је прва Висока школа у Српству. Овај наш северни део Србије – Горња земља, како је назива академик Динко Давидов, житница је не само Србије. Богата је не само плодовима земаљским, него је богата и у братољубљу, а усуђујем се рећи и у богољубљу, толико да је по ко зна који пут примила у своја недра браћу која су морала пред ратом и пустошењем да избегну из родних места и овде нађу топли дом, као своји међу својима, што и јесу. Сви они свештени догађаји у прошлости, и људи који су у њима учествовали, уче нас и данас, али нас и опомињу да оно што смо наследили умножимо на радост и корист свега нашега рода и свих народâ који са нама братски живе, навео је владика Иринеј, честитајући свима јубилеје. Најстаријим професионалним театром у Срба одјекивале су композиције Оче наш, Којим похвалним венцима, Словес твојих, Цар Лазина песма, Песма верне љубе, Друга Слава и Придите, Српкиња, а новосадска публика је уживала у музичким изведбама хорова: Светоархангелског манастира из Ковиља и Школа појања Свети Јован Дамаскин – предвођених јерођаконом Јеротејем, и хора Гимназије Јован Јовановић Змај, који је наступио под диригентском палицом Јована Травице. Програм су увеличали чланови Музичке школе Исидор Бајић и Културно-уметничко друштво Вила. Драмски уметници Андреј Шепетковски и Саша Ђурашевић подсетили су на развојни пут Епархије бачке, оживели су сећање на пресудно важне догађаје наше светле, националне и културне историје. Немерљив значај духовном развитку простора Бачке допринели су знаменити архијереји: Висарион Павловић, Мојсије Путник, Јосиф Јовановић Шакабента, Платон Атанацковић, Герман Анђелић, Митрофан Шевић, Иринеј Ћирић, Сава Вуковић – епископи који ће остати упамћени као састрадалници са својом паством, велики добротвори и истински ревнитељи за веру православну. Свечану академију је осмислила и реализовала Телевизијска продукција Епархије бачке, а организовала Црквена општина новосадска. Oвогодишњи Патрон Епархије бачке ˗ Чудо светог Aрхангела Михаила у Хони, биће одржан 19. септембрa, у Храму Света Три Јерарха у Новом Саду. У 8,30 часова биће уприличен дочек архијерејâ, док ће од 9 часова бити служена света архијерејска Литургија. Извор: Епархија бачка View full Странице
  12. Поводом 125. годишњице рођења и 40 година од упокојења у Господу Александре Серђукове, о књизи су говорили директор Гимназије г. Радивоје Стојковић, презвитер Игор Игњатов, г. Алексеј Арсењев, историчар руске емиграције у Новом Саду и госпођа Вера Милосављевић, приређивач збирке. Присутне је поздравио протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Светоуспенског храма, истакавши да је Александра написала сведочанство о три дара које је од Бога добила: дар живота, дар рада и дар вере. Она је сматрала да није добила многе дарове. Она набраја само три, али знамо да их је добила много више и много их више умножила. Она је упркос свему, живећи на различитим местима, у различитим временима и у многим тешким околностима, одржала своју веру и захваљивала Богу за ове дарове, рекао је отац Жељко. Господин Радивоје Стојковић је навео да је књига објављена као вид благодарности професорки Серђуковој која је, пре скоро један век, ходала ходницима Гимназије. Професорки која је држала часове бројним генерацијама ђака ове Гимназије, трудећи се да им на тим часовима приближи и открије руски језик и руску културу. Писала је есеје, огледе и чланке који су објављивани у најеминентнијим часописима тога времена, истакао је г. Стојковић. Историчар руске емиграције у Новом Саду објаснио је да је у овом Граду током 1920. године уточиште нашло око две хиљаде избеглица са југа Русије. Личност и опсег културне делатности Александре Анатољевне издвајају је из средине новосадске руске колоније. За разлику од већине Руса, она се брзо укључила у јавни живот Града и за оно време је дала редак пример еманциповане жене, објаснио је г. Алексеј Арсењев, додајући да је Александрина мисија била да служи руској култури до последњег дана свога живота. У име Епископа бачког г. Иринеја, о књизи је говорио отац Игор Игњатов, који је казао да текстови у објављеном зборнику одају аутора изузетне ерудиције, способног за проницљива философско-теолошка разматрања. Својим стилом и продуховљеношћу, трезвеношћу мисли, неодољиво подсећа на Исидору Секулић. Реч Александре Серђукове у времену огољеног хуманизма, који је човека не само обезбожио него и рашчовечио, позива на повратак човечанства истинском теохуманизму, богочовештву које се налази у безбедном и топлом крилу Цркве, нагласио је отац Игор. Приређивач збирке и ученица Александре Серђукове, госпођа Вера Милосављевић је изнела лични доживљај и поделила са присутнима детаље из живота своје наставњице, како ју је звала. Животни принцип Александре Серђукове, поред служења руској култури, био је – живети тако да би ближњима било добро. Она је заиста тако живела и радила. Не само да је издржавала породицу, него је помагала и старе Русе, младе студенте и ђаке, казала је госпођа Милосављевић. Александра Анатољевна Серђукова је рођена 1893. године у сибирском граду Омску, а упокојила се у Господу 1978. године у Новом Саду. Књига Заветно служење руској култури садржи двадесет и три огледа и есеја, а налази се у продаји у Издавачкој установи Епархије бачке Беседа. Програм Госпојинских дана биће настављен у четвртак, 20. септембра, од 18 часова, служењем бденија у Успенском храму, благосиљањем славских дарова поводом славе храмовног хора Антифон и концертом овог црквеног хора. На дан празновања Рођења Пресвете Богородице, у петак, 21. септембра, света Литургија ће почети у 9 часова. Извор: Радио Беседа
  13. О Александри Анатољевној Серђуковој – значајној Новосађански, Рускињи, научници, било је говора 16. септембра, у вечерњим часовима, у Змај Јовиној Гимназији, где је представљена књига под насловом Заветно служење руској култури. Благословом Епископа новосадског и бачког г. Иринеја, књигу је издала Гимназија Јован Јовановић Змај и Руски центар Фонда Руски свет. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Поводом 125. годишњице рођења и 40 година од упокојења у Господу Александре Серђукове, о књизи су говорили директор Гимназије г. Радивоје Стојковић, презвитер Игор Игњатов, г. Алексеј Арсењев, историчар руске емиграције у Новом Саду и госпођа Вера Милосављевић, приређивач збирке. Присутне је поздравио протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Светоуспенског храма, истакавши да је Александра написала сведочанство о три дара које је од Бога добила: дар живота, дар рада и дар вере. Она је сматрала да није добила многе дарове. Она набраја само три, али знамо да их је добила много више и много их више умножила. Она је упркос свему, живећи на различитим местима, у различитим временима и у многим тешким околностима, одржала своју веру и захваљивала Богу за ове дарове, рекао је отац Жељко. Господин Радивоје Стојковић је навео да је књига објављена као вид благодарности професорки Серђуковој која је, пре скоро један век, ходала ходницима Гимназије. Професорки која је држала часове бројним генерацијама ђака ове Гимназије, трудећи се да им на тим часовима приближи и открије руски језик и руску културу. Писала је есеје, огледе и чланке који су објављивани у најеминентнијим часописима тога времена, истакао је г. Стојковић. Историчар руске емиграције у Новом Саду објаснио је да је у овом Граду током 1920. године уточиште нашло око две хиљаде избеглица са југа Русије. Личност и опсег културне делатности Александре Анатољевне издвајају је из средине новосадске руске колоније. За разлику од већине Руса, она се брзо укључила у јавни живот Града и за оно време је дала редак пример еманциповане жене, објаснио је г. Алексеј Арсењев, додајући да је Александрина мисија била да служи руској култури до последњег дана свога живота. У име Епископа бачког г. Иринеја, о књизи је говорио отац Игор Игњатов, који је казао да текстови у објављеном зборнику одају аутора изузетне ерудиције, способног за проницљива философско-теолошка разматрања. Својим стилом и продуховљеношћу, трезвеношћу мисли, неодољиво подсећа на Исидору Секулић. Реч Александре Серђукове у времену огољеног хуманизма, који је човека не само обезбожио него и рашчовечио, позива на повратак човечанства истинском теохуманизму, богочовештву које се налази у безбедном и топлом крилу Цркве, нагласио је отац Игор. Приређивач збирке и ученица Александре Серђукове, госпођа Вера Милосављевић је изнела лични доживљај и поделила са присутнима детаље из живота своје наставњице, како ју је звала. Животни принцип Александре Серђукове, поред служења руској култури, био је – живети тако да би ближњима било добро. Она је заиста тако живела и радила. Не само да је издржавала породицу, него је помагала и старе Русе, младе студенте и ђаке, казала је госпођа Милосављевић. Александра Анатољевна Серђукова је рођена 1893. године у сибирском граду Омску, а упокојила се у Господу 1978. године у Новом Саду. Књига Заветно служење руској култури садржи двадесет и три огледа и есеја, а налази се у продаји у Издавачкој установи Епархије бачке Беседа. Програм Госпојинских дана биће настављен у четвртак, 20. септембра, од 18 часова, служењем бденија у Успенском храму, благосиљањем славских дарова поводом славе храмовног хора Антифон и концертом овог црквеног хора. На дан празновања Рођења Пресвете Богородице, у петак, 21. септембра, света Литургија ће почети у 9 часова. Извор: Радио Беседа View full Странице
  14. Саслуживали су протојереји-ставрофори Бранко Топаловић и Драган Протић, протојереји Милутин Чекетић и Јован Милановић, јереји Гаврило Рајић, Михаило Рапајић, Иван Штрбачки и Марко Максовић, протођакони Стеван Рапајић, Тома Милановић, Радомир Перчевић и Јован Миленковић и ђакони Немања Калем и Урош Стојановић. Патријарх српски г. Иринеј одликовао је појединце и фирме који су помогли да Поровска црква данас изгледа величанствено у свој својој лепоти. Његова Светост је одликовао протојереја-ставрофора Мирослав Ж. Миленковић, старешину Покровског храма, орденом Светога Саве трећег степена. Патријарх је одликовао протојереје Милутина Чекетића и Јована Милановића правом ношења напрсног крста, док је јереје Гаврила Рајића и Михаила Рапајића одликовао правом ношења црвеног појаса. Орденом Светог краља Милутина оликовани су г. Душко Керкез из Београда; г. Ненад Ћирић, директор предузећа Грађевинар из Београда; гђа Милица Војиновић из Београда; г. Драган Радуловић из Београда; Предузеће Реа Лаб из Београда власника г. Миленка и гђе Биљане Станковић из Београда; као и г. Петар Билић, иконописац из Београда. Патријарашком граматом одликовани су Управа за сарадњу са верским заједницама Републике Србије; протођакон Јован Аничић из Њујорка; г. Драган Рајовић, Г.П Кубин из Београда; г. Добривоје Митровић, фирма Доцко из Лесковца; г. Богдан Врањеш, Колоринг из Београда; г. Милутин Миленковић З.Р. Агиазма, Беле Воде; г. Драган Балатовски, директор ЈКП Погребне услуге, Београд; г. Драгослав Стојанов и г. Зоран Вранић из Београда; г. Драго Зељић, ПП Круна Комерца из Београда; г. Славољуб Драшковић, г. Слободан Нисић, г. Владимир Поповић, г. Игор Луцић, г. Богдан Лековић, г. Павле Младеновић, г. Срђан и гђа Спомена Митровић, гђа Снежана Ђорђевић, гђа Јевросима Газдић, г. Ивица Ивандић, гђа Радмила Миловановић, гђа Александра Јелача, г. Новак Недић, гђа Јасна Стевановиић, и гђа Зое Златић из Београда; гђа Жељана Вучић, ДОО Кошутица, Београд; г. Ненад Ивковић, г. Живота Петровић, г. Богдан Ђурић и гђа Љубинка Јановић из Београда. Извор: Српска Православна Црква
  15. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 16. септембра 2018. године свету архијерејску Литургију и том приликом обавио чин освећења новог живописа у храму Покрова Пресвете Богородице на Звездари. Прилог радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Саслуживали су протојереји-ставрофори Бранко Топаловић и Драган Протић, протојереји Милутин Чекетић и Јован Милановић, јереји Гаврило Рајић, Михаило Рапајић, Иван Штрбачки и Марко Максовић, протођакони Стеван Рапајић, Тома Милановић, Радомир Перчевић и Јован Миленковић и ђакони Немања Калем и Урош Стојановић. Патријарх српски г. Иринеј одликовао је појединце и фирме који су помогли да Поровска црква данас изгледа величанствено у свој својој лепоти. Његова Светост је одликовао протојереја-ставрофора Мирослав Ж. Миленковић, старешину Покровског храма, орденом Светога Саве трећег степена. Патријарх је одликовао протојереје Милутина Чекетића и Јована Милановића правом ношења напрсног крста, док је јереје Гаврила Рајића и Михаила Рапајића одликовао правом ношења црвеног појаса. Орденом Светог краља Милутина оликовани су г. Душко Керкез из Београда; г. Ненад Ћирић, директор предузећа Грађевинар из Београда; гђа Милица Војиновић из Београда; г. Драган Радуловић из Београда; Предузеће Реа Лаб из Београда власника г. Миленка и гђе Биљане Станковић из Београда; као и г. Петар Билић, иконописац из Београда. Патријарашком граматом одликовани су Управа за сарадњу са верским заједницама Републике Србије; протођакон Јован Аничић из Њујорка; г. Драган Рајовић, Г.П Кубин из Београда; г. Добривоје Митровић, фирма Доцко из Лесковца; г. Богдан Врањеш, Колоринг из Београда; г. Милутин Миленковић З.Р. Агиазма, Беле Воде; г. Драган Балатовски, директор ЈКП Погребне услуге, Београд; г. Драгослав Стојанов и г. Зоран Вранић из Београда; г. Драго Зељић, ПП Круна Комерца из Београда; г. Славољуб Драшковић, г. Слободан Нисић, г. Владимир Поповић, г. Игор Луцић, г. Богдан Лековић, г. Павле Младеновић, г. Срђан и гђа Спомена Митровић, гђа Снежана Ђорђевић, гђа Јевросима Газдић, г. Ивица Ивандић, гђа Радмила Миловановић, гђа Александра Јелача, г. Новак Недић, гђа Јасна Стевановиић, и гђа Зое Златић из Београда; гђа Жељана Вучић, ДОО Кошутица, Београд; г. Ненад Ивковић, г. Живота Петровић, г. Богдан Ђурић и гђа Љубинка Јановић из Београда. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  16. У литургијском сабрању учествовало је и око четрдесет ученика средње школе Светозар Милетић из Новог Сада. Њих су предводиле катихете Милица Петровић и Бранислав Момиров. Неколико ученица је појало тропар Светим новомученицима Јасеновачким. После прочитаног јеванђелског одељка свештеник Милорад Мировић надахнуто је беседио о свему ономе што је тропаром сажето изражено: Због верности Богу и Божијој правди, пострадасте телом, земља се растужи, ал′ спасосте душе, небо се весели, а преци се ваши распеваше небом, на капији Раја сретоше вас песмом: Имена су ваша у Књизи вечности, улазите у Рај, Децо бесмртности. Ми на земљи, род ваш кличемо вам у глас: МУЧЕНИЦИ НОВИ, МОЛИТЕ СЕ ЗА НАС! Свештеници, народ и ученици, благодарни у срцу што су имали могућност да у Светоуспенском храму празнују спомен Светих новомученика, остају у нади да ће се и у наредним годинама окупљати на литургијско сабрање у овај дан у већем броју и у свим храмовима, ако Бог да. Извор: Радио Беседа
  17. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринаја, по први пут је у Новом Саду, у Светоуспенском храму, служена света Литургија на дан празновања Светих новомученика Јасеновачких. Свету Литургију су служили свештеници Милорад Мировић и Жељко Латиновић уз саслужење ђакона Владе Поповића и учешће верног народа. У литургијском сабрању учествовало је и око четрдесет ученика средње школе Светозар Милетић из Новог Сада. Њих су предводиле катихете Милица Петровић и Бранислав Момиров. Неколико ученица је појало тропар Светим новомученицима Јасеновачким. После прочитаног јеванђелског одељка свештеник Милорад Мировић надахнуто је беседио о свему ономе што је тропаром сажето изражено: Због верности Богу и Божијој правди, пострадасте телом, земља се растужи, ал′ спасосте душе, небо се весели, а преци се ваши распеваше небом, на капији Раја сретоше вас песмом: Имена су ваша у Књизи вечности, улазите у Рај, Децо бесмртности. Ми на земљи, род ваш кличемо вам у глас: МУЧЕНИЦИ НОВИ, МОЛИТЕ СЕ ЗА НАС! Свештеници, народ и ученици, благодарни у срцу што су имали могућност да у Светоуспенском храму празнују спомен Светих новомученика, остају у нади да ће се и у наредним годинама окупљати на литургијско сабрање у овај дан у већем броју и у свим храмовима, ако Бог да. Извор: Радио Беседа View full Странице
  18. У новом броју Православља пажњу читалаца усмеравамо на извештај са устоличења првог српског епископа за Јужну и Централну Америку, Преосвећеног г. Кирила (Бојовића), који је устоличен 2. септембра 2018. године у храму Рождества Пресвете Богородице у Буенос Ајресу. Од академика Владете Јеротића, који је небројено пута писао и говорио за новине Српске патријаршије, редакција се опрашта преносећи беседe патријарха Иринеја и проте Драгомира Санда на опелу 6. септембра 2018. године, као и писмо проте Милоша Весина из Чикага. Косово нас не сме делити наслов је интервјуа који је даo Митрополит загребачко-љубљански Порфирије за Експрес. Са мр Зораном Михајловићем, директором Високе школе - Академије Српске Православне Цркве за уметност и консервацију разговарао је протођакон др Дамјан Божић. На страницама Православља читајте о Јасеновцу, свесрпском и свечовечанском стратишту, о блажене успомене патријарху Герману из пера професора богословије Горана Раденковића, чланак проте Василија Томића о 1030-годишњици охристовљења Руса, као и текст Славице Лазић која је о академику Владети Јеротићу. Поред службеног дела о активностима Светог Архијерејског Синода и епархијских Црквених судова, августовски број Гласника, службеног листа Српске Православне Цркве, доноси извештаје са прославе шест векова манастира Манасије и освећења храма Светог Саве у Мркоњић Граду, Пастирску поруку свештенству, монаштву и верном народу Епархије рашко-призренске епсикопа Теодосија. У новом броју Гласника читајте и текстове архимандрита Рафаила (Карелина) - Десет Божјих заповести (7), Не чини прељубе, Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија - Страдање православних Срба Пиве и Горњег Полимља, Оливере Думић - Манастир Томић, Епископа рашко-призренског Теодосија - Сведочећи Христа и живећи по Христу, као и текст Славице Лазић о академику Владети Јеротићу. Из садржаја издвајамо и извештаје са обележевања 100-годишњице страдања царске породице Романових у Екатеринбургу и 1030-годишњице Крштења Русије. Извор: Српска Православна Црква
  19. У новом броју Православља пажњу читалаца усмеравамо на извештај са устоличења првог српског епископа за Јужну и Централну Америку, Преосвећеног г. Кирила (Бојовића), који је устоличен 2. септембра 2018. године у храму Рождества Пресвете Богородице у Буенос Ајресу. Од академика Владете Јеротића, који је небројено пута писао и говорио за новине Српске патријаршије, редакција се опрашта преносећи беседe патријарха Иринеја и проте Драгомира Санда на опелу 6. септембра 2018. године, као и писмо проте Милоша Весина из Чикага. Косово нас не сме делити наслов је интервјуа који је даo Митрополит загребачко-љубљански Порфирије за Експрес. Са мр Зораном Михајловићем, директором Високе школе - Академије Српске Православне Цркве за уметност и консервацију разговарао је протођакон др Дамјан Божић. На страницама Православља читајте о Јасеновцу, свесрпском и свечовечанском стратишту, о блажене успомене патријарху Герману из пера професора богословије Горана Раденковића, чланак проте Василија Томића о 1030-годишњици охристовљења Руса, као и текст Славице Лазић која је о академику Владети Јеротићу. Поред службеног дела о активностима Светог Архијерејског Синода и епархијских Црквених судова, августовски број Гласника, службеног листа Српске Православне Цркве, доноси извештаје са прославе шест векова манастира Манасије и освећења храма Светог Саве у Мркоњић Граду, Пастирску поруку свештенству, монаштву и верном народу Епархије рашко-призренске епсикопа Теодосија. У новом броју Гласника читајте и текстове архимандрита Рафаила (Карелина) - Десет Божјих заповести (7), Не чини прељубе, Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија - Страдање православних Срба Пиве и Горњег Полимља, Оливере Думић - Манастир Томић, Епископа рашко-призренског Теодосија - Сведочећи Христа и живећи по Христу, као и текст Славице Лазић о академику Владети Јеротићу. Из садржаја издвајамо и извештаје са обележевања 100-годишњице страдања царске породице Романових у Екатеринбургу и 1030-годишњице Крштења Русије. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  20. ризница богословља

    Нови Сад: Представљена збирка песама "Баладе о логорашима"

    Двадесет година после упокојења Синише Михајловића, штампани су његови стихови који описују највеће мучилиште наше и највеће светилиште наше, Јасеновац. Не можемо ни замислити, ми данас, како је страшно било тамо, али не можемо замислити ни како ће бити кад Господ љубављу својом васкрсне то небројено мноштво својих верних слугу и кад они чују: Улазите у рај децо бесмртности! Синиша Михајловић је сведок тог неописивог страдања, тог страховитог зла и нечовештва, али он ће бити сведок и васкрсења и својих сапатника и састрадалника али и бездушних мучитеља, убица, усташа. Првих на спасење, а других на суд и осуду. Он је као сведок преживео све те страхоте, преживео је боравак у Госпићу, у Јастребарском, у Јасеновцу, у Градишци, у логорима далеке и хладне Норвешке и вратио се у свој Срем, вратио се у Србију, вратио се у Нови Сад, да би сведочио. Тихо али јасно. Тихо али трајно. Мало је било оних који су хтели да чују, а много оних који би да заглуше, да ућуткају тиху реч која одзвања у срцу, која продире и тражи савест, тражи трунак савести тамо где је има. Господ је Синишу сачувао као сведока истине. Сведока муке и туге али и сведока људског достојанства и наде на васкрсење и живот вечни. У име Његовог Преосвештенства Епископа бачког, са чијим благословом је објављена ова књига, присутне у Архиву града поздравио протојереј Владан Симић. О историји логора смрти у Јасеновцу говорио је господин Петар Ђурђев директор Историјског архива Града, а о значају ове књиге и њеном аутору говорила је госпођа Вера Милосављевић. Модератор скупа је био протојереј Жељко Латиновић координатор Катихетског одбора Епархије бачке. Изабране стихове Синишиних песама је читао ђакон Иван Васиљевић. Извор: Радио Беседа
  21. У Историјском архиву Града Новог Сада, 9. септембра 2018. године, представљена је збирка песама БАЛАДЕ О ЛОГОРАШИМА, аутора, професора Синиђе Михајловића. Ову необичну књигу за објављивање је приредила госпођа Вера Михајловић, а издавач је Катихетски одбор Епархије бачке. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Двадесет година после упокојења Синише Михајловића, штампани су његови стихови који описују највеће мучилиште наше и највеће светилиште наше, Јасеновац. Не можемо ни замислити, ми данас, како је страшно било тамо, али не можемо замислити ни како ће бити кад Господ љубављу својом васкрсне то небројено мноштво својих верних слугу и кад они чују: Улазите у рај децо бесмртности! Синиша Михајловић је сведок тог неописивог страдања, тог страховитог зла и нечовештва, али он ће бити сведок и васкрсења и својих сапатника и састрадалника али и бездушних мучитеља, убица, усташа. Првих на спасење, а других на суд и осуду. Он је као сведок преживео све те страхоте, преживео је боравак у Госпићу, у Јастребарском, у Јасеновцу, у Градишци, у логорима далеке и хладне Норвешке и вратио се у свој Срем, вратио се у Србију, вратио се у Нови Сад, да би сведочио. Тихо али јасно. Тихо али трајно. Мало је било оних који су хтели да чују, а много оних који би да заглуше, да ућуткају тиху реч која одзвања у срцу, која продире и тражи савест, тражи трунак савести тамо где је има. Господ је Синишу сачувао као сведока истине. Сведока муке и туге али и сведока људског достојанства и наде на васкрсење и живот вечни. У име Његовог Преосвештенства Епископа бачког, са чијим благословом је објављена ова књига, присутне у Архиву града поздравио протојереј Владан Симић. О историји логора смрти у Јасеновцу говорио је господин Петар Ђурђев директор Историјског архива Града, а о значају ове књиге и њеном аутору говорила је госпођа Вера Милосављевић. Модератор скупа је био протојереј Жељко Латиновић координатор Катихетског одбора Епархије бачке. Изабране стихове Синишиних песама је читао ђакон Иван Васиљевић. Извор: Радио Беседа View full Странице
  22. Данашње молитвено сабрање посебно је проткано свечарским нитима и осећањима радости поводом славе хора реченог новосадског храма. По благослову проте Миливоја, а по прочитаном јеванђелском одељку својом литургијском омилијом пречасни презвитер Ђорђе Стојисављевић, сабрат овога храма и војни свештеник, поучио је сабрани верни народ тумачећи прочитана јеванђелска штива. Светој Тајни причешћа приступио је велики број вернога народа, родитеља, омладине и дечице којима је саопштено да ћемо следеће недеље, ако Бог дâ, у оквирима свете Литургије вршити Чин призива Светога Духа на почетку нове школске и академске године. После заамвоне молитве уз отпојан тропар и кондак данашњег празника извршен је молитвени Чин освећења славских дарова, кољива, колача и вина. На самом крају овог посебно свечаног и радосног сабора у Светосавском храму, прота Миливој је упутио срдачну пастирску поуку о данашњем празнику рода нашег српског уз славска честитања свим члановима хора. Срдачним поздравима, благослову, очинским и лепим жељама проте Миливоја придружио се и високопречасни протонамесник Бранислав Мркић, настојатељ Светосавског храма, заблагодаривши Проти на одвојеном времену и показаној љубави према овдашњој парохијској заједници. У порти храма, уз благодарност Богу на лепом времену, уприличена је трпеза љубави уз свесрдно залагање данашњих добрих домаћина чланова хора Светосавског храма. Извор: Радио Беседа
  23. У петнаесту недељу по Педесетници, 9. септембра текуће године, када молитвено прослављамо Сабор светих српских Јерараха, у храму Преноса моштију светог Саве, светим литургијским сабрањем началствовао је високопречасни протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, уз саслужење свештеног братства реченог храма. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Данашње молитвено сабрање посебно је проткано свечарским нитима и осећањима радости поводом славе хора реченог новосадског храма. По благослову проте Миливоја, а по прочитаном јеванђелском одељку својом литургијском омилијом пречасни презвитер Ђорђе Стојисављевић, сабрат овога храма и војни свештеник, поучио је сабрани верни народ тумачећи прочитана јеванђелска штива. Светој Тајни причешћа приступио је велики број вернога народа, родитеља, омладине и дечице којима је саопштено да ћемо следеће недеље, ако Бог дâ, у оквирима свете Литургије вршити Чин призива Светога Духа на почетку нове школске и академске године. После заамвоне молитве уз отпојан тропар и кондак данашњег празника извршен је молитвени Чин освећења славских дарова, кољива, колача и вина. На самом крају овог посебно свечаног и радосног сабора у Светосавском храму, прота Миливој је упутио срдачну пастирску поуку о данашњем празнику рода нашег српског уз славска честитања свим члановима хора. Срдачним поздравима, благослову, очинским и лепим жељама проте Миливоја придружио се и високопречасни протонамесник Бранислав Мркић, настојатељ Светосавског храма, заблагодаривши Проти на одвојеном времену и показаној љубави према овдашњој парохијској заједници. У порти храма, уз благодарност Богу на лепом времену, уприличена је трпеза љубави уз свесрдно залагање данашњих добрих домаћина чланова хора Светосавског храма. Извор: Радио Беседа View full Странице
  24. Слободан Јаковљевић рођен је 7. октобра 1985. године у Бајиној Башти. По свршеној основној школи упутио се у средњу богословску школу „Свети Петар Дабробосански“ у Фочи. Након средње школи, по благослову блаженопочившег Епископа жичког Господина Хрисостома (Столића) уписује основне а потом и мастер студије на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Блаженопочивши Епископ Хрисостом даје му архијерејски благослов да упише и докторске студије. Слободан Јаковљевић у међувремену ступа у ђаконски а потом и свештенички чин. Након више научних радова објављених у разним теолошким гласилима и уз сарадњу са ментором проф. др Владимиром Вукашиновићем, оцу Слободану је Наставно-научно веће Православног богословског факултета у Београду на седници одржаној 22. јуна 2015. године одобрило тему докторске дисертације под називом Литургичко-историјска анализа утицаја Архијерејских чиновника (НБС 640, Деч 135, МСПЦ Орг 3- II-2, ПБ 21, Савина 7) и Литургијара (МСПЦ Орг 121, Музеј Румјанцова 401) рачанских скриптора на развој литургијског поретка Српске Цркве XVII и прве половине XVIII века. Веће друштвено-хуманистичких наука Универзитета у Београду одобрило је тему дисертације 7. јула 2015. године (под бр. 61206 – 3139/2-15). Јереј Слободан Јаковљевић је у излагању пред комисијом и многобројним монаштвом, свештенством и колегама истакао значај рачанских скриптора за опстанак средњевековног богослужбеног живота Српске Патријаршије. Као што је проф. др Зоран Ракић приметио, теза је најобимнија и најуспелија квалитетом синтеза и приказ рачанских скриптора и рукописа још од скромних почетака које је започео чувени Јован Скерлић пре безмало сто лета. Теза је осветлила културни, уметнички и теолошки аспект толико битне преписивачке школе која је успела да опстане под османлијском тиранијом. Рад у који је уложен низ година садржи детаљну анализу рукописа, попис скриптора и самих рукописа. Најбитнији део је онај у коме се на компаративистички начин аутор бави поретком трију Литургија у периоду 17. и почетка 18. века, кроз поређење рачанских рукописа са руским и малоруским рукописима и штампаним издањима, затим српским штампаним литургијарима из 16. века и рукописима других српских скриптора истраживаног периода. Трочлана комисија у саставу ментор проф. др Владимир Вукашиновић, проф. др Ненад Милошевић и проф. др Зоран Ракић (Филозофски факултет Универзитета у Београду) саслушали су кандидата и својим коментарима и питањима употпунили духовни ужитак слушаоцима одбране тезе. Након испитивачког дела комисија се повукла и потврдила да је теза одбрањена изневши описну оцену summa cum laude. Следећи корак је објављивање докторске тезе у оквиру едиције Историја српског богослужења. На овај начин биће олакшан рад свим потоњим истраживачима овог значајног периода у историји развоја Српске Православне Цркве и њеног развоја богословске, богослужбене и културно-историјске (уметничке) мисли. Извор: Епархија жичка

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×