Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'нови'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 197 results

  1. Ђакон Милош је допутовао из Србије заједно са супругом Ружицом и носиће дужност епископског ђакона и секретара Митрополије. На празник Светих апостола Петра и Павла у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Кабрамати, након свете архијерејске Литургије, епископ Силуан је представио ђакона Милоша верном народу и присутном свештенству. Том приликом Владика је упутио добродошлицу ђакону и његовој супрузи, пожелевши им успешну, заједничку животну мисију проповедања и сведочења речи Господње на просторима Аустралије.   Извор: Српска Православна Црква
  2. Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан дочекао је 10. јула 2018. године, у вечерњим часовима, на интернационалном аеродрому у Сиднеју новог посланика на Њиви Господњој у Богоспасаваној Митрополији аустралијско-новозеландској, ђакона Милоша Ракетића који ће носити послушање секретара Епископа. Ђакон Милош је допутовао из Србије заједно са супругом Ружицом и носиће дужност епископског ђакона и секретара Митрополије. На празник Светих апостола Петра и Павла у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Кабрамати, након свете архијерејске Литургије, епископ Силуан је представио ђакона Милоша верном народу и присутном свештенству. Том приликом Владика је упутио добродошлицу ђакону и његовој супрузи, пожелевши им успешну, заједничку животну мисију проповедања и сведочења речи Господње на просторима Аустралије. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  3. ризница богословља

    Монах Евгеније нови посленик на Њиви Господњој

    На торжественој Литургији саслуживали су протонамесник Бране Миловац из Бачке Паланке; протојереји-ставрофори: Душан Н. Петровић, ректор Карловачке богословије у пензији; Душан Колунџић и Радослав Живанов из Епархије бачке; јереј Бранислав Мишковић, парох румски; ђакон Станко Лакетић, професор Карловачке богословије.   Апостол је читао професор појања у Карловачкој богословији Јован Стојановић, док су чтечеви били Никола Лукић, асистент за предмет Савремено богослужбено предање и Историја српског богослужења (Универзитет у Београду, Православни богословски факултет) и студент Ђорђе Марковић.    За певницом су појали професори и богослови Карловачке богословије, свештенство и монаштво Епископије сремске, а верни народ је одговарао на Литургији.   Током свете Литургије Бојана Пилиповића, студента Православног богословског факултета Универзитета у Београду, родом из Бачке Паланке, на монашки постриг привели су архимандрит Серафим из манастира Денковца, Епархија шумадијска, и протосинђел Пајсије, духовник манастира Раванице Сремске. Примивши монашки чин, млади Бојан је добио монашко име Евгеније.    Епископ сремски Василије је честитао игуманији Гаврили, духовнику манастира Раковца оцу Варнави и сестринству на томе што су добили новог сабрата и посленика на Њиви Господњој, оца Евгенија. Између осталог, Владика је казао:   -На светој Фрушкој гори било је некад 40 манастира, а данас их је васпостављено 23. У свакој од ових светиња гори кандило вере и у свакој од њих има некога да запали свећу и отвори врата, да прими верника и поклоника. Тако је обновљен и манастир Раковац, посвећен Светима Козми и Дамјану, који је у српском народу и Карловачкој митрополији играо велику улогу. Многи су подвижници и оци стасавали у овом манастиру. И данас када је наш брат Евгеније приступио древној светињи, пожелимо му да се по угледу на многе Свете оце, учитеље Цркве, подвижнике, непрестано моли Богу  и светим и бесребреним Козми и Дамјану.   Честитамо оцу Евгенију на овоме чину, на ангелском образу, и молимо се да као што смо читали молитве и призивали да благодат Духа Светога сиђе на њега исто тако пожелимо да кроз ту призму божанске енергије он надвлада сва искушења и одагна их од себе, а да тако у чистоти и лепоти душе  своје, узрастајући у меру раста висине Христове, послужи Господу и роду нашем, поручио је Преосвећени Владика који је заблагодарио родитељима оца Евгенија што су га васпитавали у духу истинске вере и подржавали његову жељу од малих ногу да прими монашки чин.   Владика Василије је после свете Литургије осветио и преломио славски колач који је припремила мати Гаврила са сестринством. Небоземни тропар Божјим угодницима Козми и Дамјану певали су сви присутни. Празнично слово после Литургије произнео је Преосвећени Епископ г. Василије.    Отац Евгеније је по завршетку божанске Литургије примао честитања од христољубивог народа.    Богоугодни разговор и радост због прослављања покровитеља манастира Раковца, светитеља Козме и Дамјана, и због новог сабрата оца Евгенија, настављена је за време трпезе љубави. О свему се данас старао отац Варнава, показујући велико гостољубље овог манастира.   Манастирској слави и чину монашења присуствовали су верни из неколико епархија наше Свете Цркве, свештенство и монаштво из епархија Сремске и Шумадијске; протођакон Радомир Ракић, главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве; јеромонах Димитрије из манастира Шишатовца; професори Карловачке богословије: Љубомир Лукић, Јован Стојановић и Горан Власац; докторант на Православном богословском факултету Бојан Грујичић (Епархија ваљевска), колеге оца Евгенија из школских и студентских дана, родбина, пријатељи, сарадници и приложници манастира Раковца.    * * *   Манастир Раковац, познат још од 15. века са дугом и богатом, али и страдалном историјом, и данас призива све на молитву, јер кандило вере чува се овде већ непуних шест векова. Да подсетимо: у Раковцу је 1700. године сачињен нови препис Душановог законика, а 1714. године написан познати раковачки рукописни Србљак. Године 1741. бакрорезац Тома Месмер „изрезао“ је за овај манастир гравиру под именом Христос Евхаристија, а 1749. године изрезбарене и осликане певнице за Раковац (данас у Баноштору) начинио је јеромонах Силвестер Поповић. У ризници манастира Раковца чувани су петохлебница из 1609. године; омофор извезен свилом 1664. године; дрвени кивот украшен седефом у коме је чувана десна рука Светог Прокопија; бакрорез из 1741. године са сликом тадашњег манастира, рад Томе Месмера; фелон од зеленог сомота из 1749. године...   Извор: Српска Православна Црква
  4. На дан када Црква прославља Свете бесребренике и лекаре Козму и Дамјана, 14. јула 2018. године, фрушкогорски манастир Раковац прославио је ове Божје угоднике, своје заштитнике и покровитеље. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Епископ сремски г. Василије уз саслужење архимандрита Данила из манастира Папраће, Епархија зворничко-тузланска; јеромонаха Сергија (Антића) из Епархије бањалучке, јерођакона Иринеја (Цветковића) из Епархије шумадијске и јеромонаха Митрофана из манастира Бешенова). На торжественој Литургији саслуживали су протонамесник Бране Миловац из Бачке Паланке; протојереји-ставрофори: Душан Н. Петровић, ректор Карловачке богословије у пензији; Душан Колунџић и Радослав Живанов из Епархије бачке; јереј Бранислав Мишковић, парох румски; ђакон Станко Лакетић, професор Карловачке богословије. Апостол је читао професор појања у Карловачкој богословији Јован Стојановић, док су чтечеви били Никола Лукић, асистент за предмет Савремено богослужбено предање и Историја српског богослужења (Универзитет у Београду, Православни богословски факултет) и студент Ђорђе Марковић. За певницом су појали професори и богослови Карловачке богословије, свештенство и монаштво Епископије сремске, а верни народ је одговарао на Литургији. Током свете Литургије Бојана Пилиповића, студента Православног богословског факултета Универзитета у Београду, родом из Бачке Паланке, на монашки постриг привели су архимандрит Серафим из манастира Денковца, Епархија шумадијска, и протосинђел Пајсије, духовник манастира Раванице Сремске. Примивши монашки чин, млади Бојан је добио монашко име Евгеније. Епископ сремски Василије је честитао игуманији Гаврили, духовнику манастира Раковца оцу Варнави и сестринству на томе што су добили новог сабрата и посленика на Њиви Господњој, оца Евгенија. Између осталог, Владика је казао: -На светој Фрушкој гори било је некад 40 манастира, а данас их је васпостављено 23. У свакој од ових светиња гори кандило вере и у свакој од њих има некога да запали свећу и отвори врата, да прими верника и поклоника. Тако је обновљен и манастир Раковац, посвећен Светима Козми и Дамјану, који је у српском народу и Карловачкој митрополији играо велику улогу. Многи су подвижници и оци стасавали у овом манастиру. И данас када је наш брат Евгеније приступио древној светињи, пожелимо му да се по угледу на многе Свете оце, учитеље Цркве, подвижнике, непрестано моли Богу и светим и бесребреним Козми и Дамјану. Честитамо оцу Евгенију на овоме чину, на ангелском образу, и молимо се да као што смо читали молитве и призивали да благодат Духа Светога сиђе на њега исто тако пожелимо да кроз ту призму божанске енергије он надвлада сва искушења и одагна их од себе, а да тако у чистоти и лепоти душе своје, узрастајући у меру раста висине Христове, послужи Господу и роду нашем, поручио је Преосвећени Владика који је заблагодарио родитељима оца Евгенија што су га васпитавали у духу истинске вере и подржавали његову жељу од малих ногу да прими монашки чин. Владика Василије је после свете Литургије осветио и преломио славски колач који је припремила мати Гаврила са сестринством. Небоземни тропар Божјим угодницима Козми и Дамјану певали су сви присутни. Празнично слово после Литургије произнео је Преосвећени Епископ г. Василије. Отац Евгеније је по завршетку божанске Литургије примао честитања од христољубивог народа. Богоугодни разговор и радост због прослављања покровитеља манастира Раковца, светитеља Козме и Дамјана, и због новог сабрата оца Евгенија, настављена је за време трпезе љубави. О свему се данас старао отац Варнава, показујући велико гостољубље овог манастира. Манастирској слави и чину монашења присуствовали су верни из неколико епархија наше Свете Цркве, свештенство и монаштво из епархија Сремске и Шумадијске; протођакон Радомир Ракић, главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве; јеромонах Димитрије из манастира Шишатовца; професори Карловачке богословије: Љубомир Лукић, Јован Стојановић и Горан Власац; докторант на Православном богословском факултету Бојан Грујичић (Епархија ваљевска), колеге оца Евгенија из школских и студентских дана, родбина, пријатељи, сарадници и приложници манастира Раковца. * * * Манастир Раковац, познат још од 15. века са дугом и богатом, али и страдалном историјом, и данас призива све на молитву, јер кандило вере чува се овде већ непуних шест векова. Да подсетимо: у Раковцу је 1700. године сачињен нови препис Душановог законика, а 1714. године написан познати раковачки рукописни Србљак. Године 1741. бакрорезац Тома Месмер „изрезао“ је за овај манастир гравиру под именом Христос Евхаристија, а 1749. године изрезбарене и осликане певнице за Раковац (данас у Баноштору) начинио је јеромонах Силвестер Поповић. У ризници манастира Раковца чувани су петохлебница из 1609. године; омофор извезен свилом 1664. године; дрвени кивот украшен седефом у коме је чувана десна рука Светог Прокопија; бакрорез из 1741. године са сликом тадашњег манастира, рад Томе Месмера; фелон од зеленог сомота из 1749. године... Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  5. ризница богословља

    Херцег Нови добитник Ордена Светог Саве првог реда

    На Литургији су саслуживали Њихова Преосвештенства Епископи будимљанско-никшићки г. Јоаникије и диоклијски новоизабрани буеносајрески и јужноцентрално-амерички г. Кирило са бројним свештенством и монаштвом уз молитвено учешће вјерног народа.   У литургијској проповједи Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије је честитајући велики јубилеј 300 година Топаљске комунитади казао да је то значајан датум који нас подсјећа на нашу вјековну борбу за слободу јер је и ова значајна институција основана три деценије послије ослобођења града.   Говорећи о чудесном празнику Светих бесребреника и чудотворних љекара Козме и Дамјана које данас прослављамо, Преосвећени је рекао да је Господ Исус Христос чинећи многа чудеса, међу којима су исцјељења за која је говорио кад би неког исцјелио Вјера твоја спасла те је, заправо ширио вјеру. Свети Козма и Дамјан су примили дар од Бога да наставе да творе она чудеса која је и сам Господ чинио на земљи.   Нагласио је да су Свети Козма и Дамјан иако познаваоци љекарских вјештина више лијечили Ријечју Божјом и молитвом и да су се показали као брзи помоћници дарујући многима душевно и тјелесно здравље. Епископ Јоаникије је истакао да душевно здравље има већу важност јер оно укрепљује тјелесно као и да смо запоставили вјеру која је извор здравља и да многе болести савременог доба  потичу од душевних слабости.   Подсјећајући да смо се сабрали у светињи за чију историју су везана многа значајна имена српске историје (митрополит Саватије Љубибратић, Сава Владиславић..), Преосвећени  је нарочито истакао Петра Другог Ловћенског Тајновидца који се ту школовао и испјевао најљепшу химну овоме граду.   На крају Литургије Митрополит црногорско-приморски  Амфилохије је Стевану Катићу, предсједнику Општине Херцег Нови, уручио орден Светога Саве првога степена који је Свети Синод Српске православне цркве додијелио Херцег Новом у знак поштовања и благослова Божијег за изузетни допринос животу и мисији Цркве, као и сарадњу на корист вјерног народа херцегновске општине и Митрополије црногорско-приморске.   Митрополит је позвао све да наставимо 300 годишње предање Топаљске комунитади, предање јединства и заједништва свега народа.   „Дај Боже да се и сва Црна Гора научи овим примјером Топаљске комунитади и да сви они које Бог данас удостојава да буду челници ове државе, општина, народа, да и они слиједе пут садашње Владе херцегновске и на истински начин обједињују народ Божији око светиње, имена Божијег у коме је суд и правда а у исто вријеме да дијеле дарове које нам је Бог подарио на подједнаке дјелове, као што нам се Христос дарује свима подједнако у Светој тајни причешћа“, казао је владика Амфилохије.   Митрополит је истакао да је овај примјер Топаљске комунитади значајан за читаву Црну Гору, да буде узор и примјер свима, да се вратимо путу Светога Јована Владимира Зетскога, Светога Саве, Светога Василија Острошкога, Светога Петра Цетињскога.   Захваљујући се на овом високом признању које је добила Општина Херцег Нови, прва у Црној Гори, Стеван Катић је казао да је част и привилегија да у име Општине, сарадника и грађана прими ово највише одликовање СПЦ.   „Посебно је привилегија, али и обавеза бити прва општина која је добила овако значајно признање и данас вам гарантујем да ћемо наставити овај наш заједнички пут како би у временима која су пред нама оправдали ову част. Овај орден заслуга је свих покољења нашега града  од времена Светог Стефана Твртка I Котроманића и Стефана Вукчића Косаче .“   Катић је нагласио да ће данашњи дан остати уписан у историју Херцег Новог јер је јединствен случај бити дио генерације која обиљежава један овако важан јубилеј и на исти дан прима највише одликовање и отвара објекат од историјског значаја – музеј „Његошева школа“.   „Као локална управа сарађујемо са онима који творе живот херцегновске заједнице и представљају чуваре њеног културног и материјалног наслеђа, што Српска православна црква – Митрополија црногорско-приморска ради вјековима уназад“, истакао је предсједник Општине Стеван Катић и посебну захвалност упутио Црквеној општини топаљско-херцегновској на истрајности и великој пожртвованости коју је исказала приликом прославе овог значајног јубилеја.   Након Литургије обављено је освећење и свечано отварање музеја „Његошева школа“ при Храму Светог Спаса.   Свечаном обиљежавању 300 година Топаљске комунитади присуствовали су амбасадори Србије и Босне и Херцеговине у Црној Гори Зоран Бингулац и Винко Радовановић, конзул Србије Зоран Дојчиновић, челници Котора и Требиња, одорници херцегновског локалног парламента, представници локалне управе, бројно свештенство и велики број грађана.   Вечерас у 18 часова поводом храмовске славе Цркве Полагања Ризе Пресвете Богородице у Бијелој и овог јубилеја биће служена Вечерња а у 19 часова одржана Духовна академија на тему “Бијела у дјелима Петра Шеровића”.   Топаљска градска општина – комунитад основана је 14. јула 1718. године дукалом млетачког дужда Ђованија (Јована) Корнера. Заснована на владавини локалног становништва, по први пут након 1482. године и 200 година владавине Османске империје, она је претеча локалне самоуправе у Херцег Новом.   Извор: Митрополија црногорско-приморска
  6. Светом архијерејском литургијом у Цркви Светог Спаса на Топлој којом је началствовао Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и отварањем музеја „Његошева школа“ данас је почела централна свечаност поводом 300 година Топаљске комунитади, претече данашње Општине Херцег Нови. -ФОТОГАЛЕРИЈА- На Литургији су саслуживали Њихова Преосвештенства Епископи будимљанско-никшићки г. Јоаникије и диоклијски новоизабрани буеносајрески и јужноцентрално-амерички г. Кирило са бројним свештенством и монаштвом уз молитвено учешће вјерног народа. У литургијској проповједи Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије је честитајући велики јубилеј 300 година Топаљске комунитади казао да је то значајан датум који нас подсјећа на нашу вјековну борбу за слободу јер је и ова значајна институција основана три деценије послије ослобођења града. Говорећи о чудесном празнику Светих бесребреника и чудотворних љекара Козме и Дамјана које данас прослављамо, Преосвећени је рекао да је Господ Исус Христос чинећи многа чудеса, међу којима су исцјељења за која је говорио кад би неког исцјелио Вјера твоја спасла те је, заправо ширио вјеру. Свети Козма и Дамјан су примили дар од Бога да наставе да творе она чудеса која је и сам Господ чинио на земљи. Нагласио је да су Свети Козма и Дамјан иако познаваоци љекарских вјештина више лијечили Ријечју Божјом и молитвом и да су се показали као брзи помоћници дарујући многима душевно и тјелесно здравље. Епископ Јоаникије је истакао да душевно здравље има већу важност јер оно укрепљује тјелесно као и да смо запоставили вјеру која је извор здравља и да многе болести савременог доба потичу од душевних слабости. Подсјећајући да смо се сабрали у светињи за чију историју су везана многа значајна имена српске историје (митрополит Саватије Љубибратић, Сава Владиславић..), Преосвећени је нарочито истакао Петра Другог Ловћенског Тајновидца који се ту школовао и испјевао најљепшу химну овоме граду. На крају Литургије Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је Стевану Катићу, предсједнику Општине Херцег Нови, уручио орден Светога Саве првога степена који је Свети Синод Српске православне цркве додијелио Херцег Новом у знак поштовања и благослова Божијег за изузетни допринос животу и мисији Цркве, као и сарадњу на корист вјерног народа херцегновске општине и Митрополије црногорско-приморске. Митрополит је позвао све да наставимо 300 годишње предање Топаљске комунитади, предање јединства и заједништва свега народа. „Дај Боже да се и сва Црна Гора научи овим примјером Топаљске комунитади и да сви они које Бог данас удостојава да буду челници ове државе, општина, народа, да и они слиједе пут садашње Владе херцегновске и на истински начин обједињују народ Божији око светиње, имена Божијег у коме је суд и правда а у исто вријеме да дијеле дарове које нам је Бог подарио на подједнаке дјелове, као што нам се Христос дарује свима подједнако у Светој тајни причешћа“, казао је владика Амфилохије. Митрополит је истакао да је овај примјер Топаљске комунитади значајан за читаву Црну Гору, да буде узор и примјер свима, да се вратимо путу Светога Јована Владимира Зетскога, Светога Саве, Светога Василија Острошкога, Светога Петра Цетињскога. Захваљујући се на овом високом признању које је добила Општина Херцег Нови, прва у Црној Гори, Стеван Катић је казао да је част и привилегија да у име Општине, сарадника и грађана прими ово највише одликовање СПЦ. „Посебно је привилегија, али и обавеза бити прва општина која је добила овако значајно признање и данас вам гарантујем да ћемо наставити овај наш заједнички пут како би у временима која су пред нама оправдали ову част. Овај орден заслуга је свих покољења нашега града од времена Светог Стефана Твртка I Котроманића и Стефана Вукчића Косаче .“ Катић је нагласио да ће данашњи дан остати уписан у историју Херцег Новог јер је јединствен случај бити дио генерације која обиљежава један овако важан јубилеј и на исти дан прима највише одликовање и отвара објекат од историјског значаја – музеј „Његошева школа“. „Као локална управа сарађујемо са онима који творе живот херцегновске заједнице и представљају чуваре њеног културног и материјалног наслеђа, што Српска православна црква – Митрополија црногорско-приморска ради вјековима уназад“, истакао је предсједник Општине Стеван Катић и посебну захвалност упутио Црквеној општини топаљско-херцегновској на истрајности и великој пожртвованости коју је исказала приликом прославе овог значајног јубилеја. Након Литургије обављено је освећење и свечано отварање музеја „Његошева школа“ при Храму Светог Спаса. Свечаном обиљежавању 300 година Топаљске комунитади присуствовали су амбасадори Србије и Босне и Херцеговине у Црној Гори Зоран Бингулац и Винко Радовановић, конзул Србије Зоран Дојчиновић, челници Котора и Требиња, одорници херцегновског локалног парламента, представници локалне управе, бројно свештенство и велики број грађана. Вечерас у 18 часова поводом храмовске славе Цркве Полагања Ризе Пресвете Богородице у Бијелој и овог јубилеја биће служена Вечерња а у 19 часова одржана Духовна академија на тему “Бијела у дјелима Петра Шеровића”. Топаљска градска општина – комунитад основана је 14. јула 1718. године дукалом млетачког дужда Ђованија (Јована) Корнера. Заснована на владавини локалног становништва, по први пут након 1482. године и 200 година владавине Османске империје, она је претеча локалне самоуправе у Херцег Новом. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  7. О знаменитом Призренцу Предрагу Стипсићу пише Лела Марковић, а у новој рубрици Из расејања о косовским божурима читамо запис из пера проте Милоша М. Весина. Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, новим издањима књига и годишњицама обавештавамо читаоце кроз натписе у одговарајућим рубрикама. Насловну страницу овог броја краси фотографија Епископа мохачког Исихија (Рогића) са чина његове хиротоније коју потписује ђакон Драган С. Танасијевић.   Извор: Православље
  8. У овом броју Вашу пажњу усмеравамо на извештај са хиротоније новог Епископа мохачког г. Исихија, викара Владике бачког, посету државног секретара Свете столице, прославу Видовдана у царском граду Крушевцу, манастиру Грачаници, на Газиместану, у Пећкој патријаршији на Косову и Метохији, на Хиландару, као и у бројним епархијама Српске Православне Цркве широм земаљског шара. Скрећемо Вам пажњу и на текст проте Милорада Лончара „Куда са Косовом“ као и на разговор са носиоцем ордена Светог Саве првог реда Арноом Гујоном. Нови декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду је Преосвећени Епископ браничевски др Игнатије, чију биографију можете прочитати на странама овог броја, као и разговор са управником Музеја Српске Православне Цркве ђаконом мр Владимиром Радовановићем. О знаменитом Призренцу Предрагу Стипсићу пише Лела Марковић, а у новој рубрици Из расејања о косовским божурима читамо запис из пера проте Милоша М. Весина. Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, новим издањима књига и годишњицама обавештавамо читаоце кроз натписе у одговарајућим рубрикама. Насловну страницу овог броја краси фотографија Епископа мохачког Исихија (Рогића) са чина његове хиротоније коју потписује ђакон Драган С. Танасијевић. Извор: Православље View full Странице
  9. У недељу шесту по Духовима, 8. јула 2018. године, на празник Преподобномученице Февроније, на светој Литургији у храму Покрова Пресвете Богородице у Бачкој Паланци, на основу одлуке Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја, протонамесник Бране Миловац, архијерејски намесники бачкопаланачки, увео је у дужност новог сабрата и пароха при Светобогородичном храму, презвитера Новицу Ракића. Отац Бране је након читања одлуке Његовог Преосвештенства пред верним народом Божијим, новом пароху пожелео плодоносан пастирски рад над повереним му парохијанима. Отац Новица се затим обратио верном народу са својом првом беседом, благодарећи Богу на благослову и Његовом Преосвештенству на указаном поверењу. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Радио Тавор View full Странице
  10. -Епископ Милутин: Чувајмо душе своје и молимо се за све који су пали за отаџбину!- Празник Светог мученика Кнеза Лазара и Светих српских мученика, од давнина звани Видовдан, у манастиру Лелић лета Господњег 2018. протекао је у знаку молитве за душе свих јунака који су за Крст Часни и слободу златну војевали и пострадали од Косовског боја (1389.) до данашњих дана. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање епархијског свештенства и свештеномонаштва. Посебан тренутак богослужења представљало је именовање игумана Георгија (Мићића) за настојатеља манастира Лелић. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Игуман Георгије духовни је син блаженопочившег архимандрита Авакума (Ђукановића), који је лелићком обитељи управљао од њеног оснивања. Отац Авакум био је духовни горостас, монах који је одрастао у времену знатно другачијем од данашњег. Радо су му долазили многи људи, и верујући и неверујући. Да чују мудре и једноставне речи монаха, који је толико година провео у манастиру. Речи, које превазилазе савремену теологију. На оцу Георгију је велика одговорност, јер није лако бити чувар ћивота Светог Владике Николаја, беседио је Епископ ваљевски Г. Милутин у част именовања новог старешине задужбине Лелићког Златоуста и оца му Драгомира. Отац Георгије од сад треба још више да чита дела Светог Владике Николаја и да му се увече у својој келији моли да он руководи његовим разумом. Да дође пред ћивот кад никог нема и пита га шта да чини. Добиће одговор и неће грешити. Бићемо радосни, и он и ја као епископ његов и сви заједно који долазимо у ову светињу Божју. Помолимо се Господу да му помогне у свему и да „одгаји“ бар још неког монаха овде, јер нам монаштва треба – рекао је Владика Милутин. Није теологија у богословском мудровању, него у старцима, духовним оцима којих и данас има на Светој Гори, у Русији, код нас… Ту побожност треба да слушамо, јер она надмашује свако учење које се понекад надима. Такав старац био је отац Авакум, кога ћемо молити да се у Царству Божјем моли за своје духовно чедо оца Георгија. Да и он замоли Светог Владику Николаја да Господа узмоли да отац Георгије буде прави игуман и да овај свети манастир постане извориште монаштва, као Ковиљ у Бачкој који данас броји преко тридесет монаха. Након Свете Литургије, Епископ Милутин одслужио је парастос свим јунацима који су пали за отаџбину у страдалној српској историји, од Косовског боја до данашњих дана. Молитвени помен служен је крај спомен – капеле „У част и славу непобедивим јунацима палим за слободу у периоду 1912 – 1918.“, коју су, уз помоћ Краља Александра, 1933. године подигли сродници хероју. Капела је пре неколико година обновљена трудом игумана Георгија. Наше је да се молимо Богу за душе свих који су положили животе за слободу, за наш народ на Косову и Метохији који и данас страда, као и да се рат више никад нигде не догоди. Овим поменом уједно отпочињемо обележавање стогодишњице завршетка Првог светског рата, најавио је Епископ Милутин. За трпезом љубави, коју су по обичају вредна лелићка братија приредила у трпезарији, обратио се некадашњи председник Скупштине општине Ваљево и републики министар полиције Душан Михајловић. Изразивши захвалност Владики Милутину што је био део овог свечаног чина, Михајловић је честитао игуману Георгију ступање на нову дужност и уручио му игумански штап и свећу из Јерусалима. За успомену на овај дан, са жељом да лелићком светињом успешно руководи много година. Радост, љубав и жеље за сваким добром оцу Георгију могли су се видети на лицима свих присутних. Јер, годинама уназад, уз архимандрита Авакума, као врлог и предусретљивог домаћина упамтили су га намерници са свих страна света. Извор: Епархија ваљевска View full Странице
  11. Игуман Георгије духовни је син блаженопочившег архимандрита Авакума (Ђукановића), који је лелићком обитељи управљао од њеног оснивања. Отац Авакум био је духовни горостас, монах који је одрастао у времену знатно другачијем од данашњег. Радо су му долазили многи људи, и верујући и неверујући. Да чују мудре и једноставне речи монаха, који је толико година провео у манастиру. Речи, које превазилазе савремену теологију. На оцу Георгију је велика одговорност, јер није лако бити чувар ћивота Светог Владике Николаја, беседио је Епископ ваљевски Г. Милутин у част именовања новог старешине задужбине Лелићког Златоуста и оца му Драгомира.   Отац Георгије од сад треба још више да чита дела Светог Владике Николаја и да му се увече у својој келији моли да он руководи његовим разумом. Да дође пред ћивот кад никог нема и пита га шта да чини. Добиће одговор и неће грешити. Бићемо радосни, и он и ја као епископ његов и сви заједно који долазимо у ову светињу Божју. Помолимо се Господу да му помогне у свему и да „одгаји“ бар још неког монаха овде, јер нам монаштва треба – рекао је Владика Милутин.   Није теологија у богословском мудровању, него у старцима, духовним оцима којих и данас има на Светој Гори, у Русији, код нас… Ту побожност треба да слушамо, јер она надмашује свако учење које се понекад надима. Такав старац био је отац Авакум, кога ћемо молити да се у Царству Божјем моли за своје духовно чедо оца Георгија. Да и он замоли Светог Владику Николаја да Господа узмоли да отац Георгије буде прави игуман и да овај свети манастир постане извориште монаштва, као Ковиљ у Бачкој који данас броји преко тридесет монаха.   Након Свете Литургије, Епископ Милутин одслужио је парастос свим јунацима који су пали за отаџбину у страдалној српској историји, од Косовског боја до данашњих дана. Молитвени помен служен је крај спомен – капеле „У част и славу непобедивим јунацима палим за слободу у периоду 1912 – 1918.“, коју су, уз помоћ Краља Александра, 1933. године подигли сродници хероју. Капела је пре неколико година обновљена трудом игумана Георгија.   Наше је да се молимо Богу за душе свих који су положили животе за слободу, за наш народ на Косову и Метохији који и данас страда, као и да се рат више никад нигде не догоди. Овим поменом уједно отпочињемо обележавање стогодишњице завршетка Првог светског рата, најавио је Епископ Милутин.   За трпезом љубави, коју су по обичају вредна лелићка братија приредила у трпезарији, обратио се некадашњи председник Скупштине општине Ваљево и републики министар полиције Душан Михајловић. Изразивши захвалност Владики Милутину што је био део овог свечаног чина, Михајловић је честитао игуману Георгију ступање на нову дужност и уручио му игумански штап и свећу из Јерусалима. За успомену на овај дан, са жељом да лелићком светињом успешно руководи много година.   Радост, љубав и жеље за сваким добром оцу Георгију могли су се видети на лицима свих присутних. Јер, годинама уназад, уз архимандрита Авакума, као врлог и предусретљивог домаћина упамтили су га намерници са свих страна света.   Извор: Епархија ваљевска
  12. Православље излази са благословом Његове Светости Патријарха српског Иринеја. Издаје га Информативно-издавачка установа Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Главни и одговорни уредник је протођакон др Дамјан С. Божић. Новина излази сваког првог и петнаестог у месецу, за јануар и август излази двоброј. Годишња претплата за нашу земљу је 1700 динара, полугодишња 850. Појединачни примерак Православља кошта 90 динара. Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске Патријаршије, Краља Петра 5, или на текући рачун, а о начину претплате можете се информисати путем телефона: Редакција: +381 11 30–25–116 Претплата: +381 11 30–25–103, 30–25–113 e–mail:pravoslavlje@spc.rs – редакција pretplata@spc.rs – претплатa    Извор: Радио Беседа
  13. Изашао је нови број Православља – новина Српске Патријаршије. Госпођа Снежана Крупниковић, секретар редакције, представила је садржај новог броја. Православље излази са благословом Његове Светости Патријарха српског Иринеја. Издаје га Информативно-издавачка установа Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Главни и одговорни уредник је протођакон др Дамјан С. Божић. Новина излази сваког првог и петнаестог у месецу, за јануар и август излази двоброј. Годишња претплата за нашу земљу је 1700 динара, полугодишња 850. Појединачни примерак Православља кошта 90 динара. Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске Патријаршије, Краља Петра 5, или на текући рачун, а о начину претплате можете се информисати путем телефона: Редакција: +381 11 30–25–116 Претплата: +381 11 30–25–103, 30–25–113 e–mail:pravoslavlje@spc.rs – редакција pretplata@spc.rs – претплатa Извор: Радио Беседа View full Странице
  14. Крајем јуна месеца изашао је из штампе нови мајско-јунски 361. број Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, који је посвећен теми „Молите се непрестаноˮ. Богат садржај новог броја за јутарњи програм радија Беседе представио је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора Православног мисионара задужен за односе са медијима. Звучни запис смо преузели са званичне интернет презентације радија Беседе! View full Странице
  15. ризница богословља

    Уведен у дужност нови парох у Гајдобри

    Отац Бране је оцу Новици пожелео успеха на новој парохији, а новом пароху добродошлицу и плодоносан рад на њиви на  Господњој. Досадашњи парох, отац Новица се захвалио парохијанима на помоћи, a нови парох отац Александар, обратио се верном народу заблагодаривши Богу, а затим и Његовом Преосвештенству на указаном  поверењу.   Извор: Тавор
  16. У недељу пету по Духовима 1. јула 2018. године, на празник светих мученика Леонтија, Ипатија и Теодула, на светој Литургији у храму светих апостола Петра и Павла у Гајдобри, на основу одлуке Његовог Преосвештенства Епоскопа бачког господина Иринеја, архијерејски намесник бачкопаланачки, протонамесник Бране Миловац, разрешио је дужности досадашњег привременог пароха гајдобранског, презвитера Новицу Ракића и у исту увео протојереја Александра Брашанца. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Отац Бране је оцу Новици пожелео успеха на новој парохији, а новом пароху добродошлицу и плодоносан рад на њиви на Господњој. Досадашњи парох, отац Новица се захвалио парохијанима на помоћи, a нови парох отац Александар, обратио се верном народу заблагодаривши Богу, а затим и Његовом Преосвештенству на указаном поверењу. Извор: Тавор View full Странице
  17. Њој је посвећено пет текстова. Први је из пера Светог Николаја Жичког, О правом Србину. Затим следи литерарни рад Маријане Николић насловљен Вечне речи монахиње Јефимије. У њему се препознаје изузетан таленат ученице Медицинске школе из Ужица за писану реч, као и веома редак дар за разумевање тема средњовековне историје. Професор др Драгољуб Даниловић је изнео историјску анализу значаја Светог кнеза Лазара и Светог деспота Стефана Лазаревића за очување немањићког државног наслеђа. Текст је актуелан јер проблематизује поимање тезе о „поразу“, посебно кроз приказ прилика након Косовског боја које сведоче о цветању, а не растакању, свих аспеката живота у тадашњој Србији. Текст протонамесника Александра Р. Јевтића је Воштаница на светломе гробу, својеврсан некролог тројици браће Милића са Косова. Близанци Срђан и Бобан су 1999. погинули на Косову за само десет дана, а најстаријем Срђану је убрзо препукло срце. Овим се јавности предочава цела потресна прича о тројици дивних младића, о којима је у књигама Моји соколови и Соколови поломљених крила посведочио њихов отац Драгољуб Милић. Текст професора др Новака Недића је посвећен лику и делу Салиха Селимовића. Намера текста је да читаоце упозна са овим храбрим човеком који без страха пише о свом српском пореклу, о српском идентитету простора и људи у Рашкој области, а никако називаном “Санџаку“ о чему је Салих веома аргументовано писао у књигама које се овде препоручују.   У делу посвећеном богословљу, историји Цркве и култури, настављен је истраживачки рад мр Александре Малешевић посвећен овога пута Хришћанском циљу постојања и прихватљивости БМПО-е. Настављен је и у претходном броју започети текст јереја Слободана Јаковљевића о Конкордатској кризи у Епархији жичкој (1936-1938). Ђакон Александар Ђуричић је кроз светописамску литературу предочио читаоцима важност разумевања Христове пророчке, свештеничке и царске улоге у домостроју спасења. Темом литургијског преображаја човека бавио се дипл. теолог Драган Стојишин. Следи текст под ауторовим иницијалима, а насловљен Савременом човеку од Браће Карамазов. У њему се актуализују теме великог писца, а бисери вере којима је украсио своја дела се сада упитно постављају пред савременог човека обремењеног сопственим егзистенцијалним дилемама. Историчар уметности Јасмина Златковић је написала текст о Цркви Светог Николе у Рамаћи, где ширу јавност упознаје са драгоценостима ове лепотице сакралне уметности, која је скоро па непозната иако се налази у срцу Шумадије. Протонамесник Дејан Марковић је и овога пута на Страници православног хумора покушао и успео да измами од наших читалаца оно што представља све већу реткост у савременом свету – осмех.   Рубрика Парохијске приче овога пута носи казивање насловљено Чини добро и добру се надај. У њему аутор јереј Богољуб Симеуновић износи лично искуство када је уз Божију помоћ остао у животу само захваљујући једном и једином присутном човеку у тренутку можданог удара. Претходни део приче говори о прихватању човека у наручје Цркве, иако су се према њему почели и најближи сродници одосити са одбацивањем.     У Лирском благовеснику се налазе три песме Васка Попе, након којих следи текст др Драгана Хамовића под називом Тајна слова расута по пољу. У амбијенту поратног модернизма, Зоран Мишић оспорава надреалисте у разумевању Растка Петровића. Тема „Шта је то косовско опредељење“ (1961), како и гласи Мишићев текст, је веома актуелна и данас. Упечатљива је и упозоравајућа Мишићева реченица: „Ако се данас присећамо косовског опредељења, то је зато што смо, у својој превеликој журби да се приближимо европској култури, заборавили да и наша традиција чини део те културе. Отварајући се модерном свету, као да смо заборавили на себе.“ Лирски благовесник је обогаћен са четири песме Вере Илић, неуропсихијатра и песникиње из Краљева. У њима се назире дубина коју чисти стихови откривају, али ипак остављају само наслућеном док одјекују бићем посвећеног читаоца.   Рубрика Веронаука садржи приказ о Основној школи „Сретен Лазаревић“ у Приликама код Ивањице, аутора вероучитеља Александра Пејовића. Следи текст вероучитеља Михајла Живковића о представи Свети Сава осам векова међу нама, а затим и текст вероучитељице Ане Црепуљаревић о промоцији Сликовног буквара Православља и ликовној радионици у Краљеву. Ови текстови сведоче о посвећености и труду који вероучитељи широм Епархије жичке улажу у рад са децом. Текстови које Жички благовесник обављују су само издвојени цветови тог великог букета пажљиво негованог цвећа Верске наставе у башти која се детињство зове.   Летопис богослужења Епископа жичког је приредио протођакон Александар М. Грујовић, подсећајући читаоце на богослужбене активности нашег Епископа Господина Јустина.   Сви текстови су праћени сликама и илустрацијама које улепшавају и визуелни доживљај који се уз текстове предлаже нашим читаоцима.   Уредник часописа, протонамесник Александар Р. Јевтић   Извор: Епархија жичка
  18. У сусрет празнику Видовдану изашао је нови број часописа Жички благовесник. На насловној страни је икона Свете новомученице Милице, испод које су чувене Његошеве речи: Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити. На задњој корици се налази божур. Тиме је и наговештена тема броја. Њој је посвећено пет текстова. Први је из пера Светог Николаја Жичког, О правом Србину. Затим следи литерарни рад Маријане Николић насловљен Вечне речи монахиње Јефимије. У њему се препознаје изузетан таленат ученице Медицинске школе из Ужица за писану реч, као и веома редак дар за разумевање тема средњовековне историје. Професор др Драгољуб Даниловић је изнео историјску анализу значаја Светог кнеза Лазара и Светог деспота Стефана Лазаревића за очување немањићког државног наслеђа. Текст је актуелан јер проблематизује поимање тезе о „поразу“, посебно кроз приказ прилика након Косовског боја које сведоче о цветању, а не растакању, свих аспеката живота у тадашњој Србији. Текст протонамесника Александра Р. Јевтића је Воштаница на светломе гробу, својеврсан некролог тројици браће Милића са Косова. Близанци Срђан и Бобан су 1999. погинули на Косову за само десет дана, а најстаријем Срђану је убрзо препукло срце. Овим се јавности предочава цела потресна прича о тројици дивних младића, о којима је у књигама Моји соколови и Соколови поломљених крила посведочио њихов отац Драгољуб Милић. Текст професора др Новака Недића је посвећен лику и делу Салиха Селимовића. Намера текста је да читаоце упозна са овим храбрим човеком који без страха пише о свом српском пореклу, о српском идентитету простора и људи у Рашкој области, а никако називаном “Санџаку“ о чему је Салих веома аргументовано писао у књигама које се овде препоручују. У делу посвећеном богословљу, историји Цркве и култури, настављен је истраживачки рад мр Александре Малешевић посвећен овога пута Хришћанском циљу постојања и прихватљивости БМПО-е. Настављен је и у претходном броју започети текст јереја Слободана Јаковљевића о Конкордатској кризи у Епархији жичкој (1936-1938). Ђакон Александар Ђуричић је кроз светописамску литературу предочио читаоцима важност разумевања Христове пророчке, свештеничке и царске улоге у домостроју спасења. Темом литургијског преображаја човека бавио се дипл. теолог Драган Стојишин. Следи текст под ауторовим иницијалима, а насловљен Савременом човеку од Браће Карамазов. У њему се актуализују теме великог писца, а бисери вере којима је украсио своја дела се сада упитно постављају пред савременог човека обремењеног сопственим егзистенцијалним дилемама. Историчар уметности Јасмина Златковић је написала текст о Цркви Светог Николе у Рамаћи, где ширу јавност упознаје са драгоценостима ове лепотице сакралне уметности, која је скоро па непозната иако се налази у срцу Шумадије. Протонамесник Дејан Марковић је и овога пута на Страници православног хумора покушао и успео да измами од наших читалаца оно што представља све већу реткост у савременом свету – осмех. Рубрика Парохијске приче овога пута носи казивање насловљено Чини добро и добру се надај. У њему аутор јереј Богољуб Симеуновић износи лично искуство када је уз Божију помоћ остао у животу само захваљујући једном и једином присутном човеку у тренутку можданог удара. Претходни део приче говори о прихватању човека у наручје Цркве, иако су се према њему почели и најближи сродници одосити са одбацивањем. У Лирском благовеснику се налазе три песме Васка Попе, након којих следи текст др Драгана Хамовића под називом Тајна слова расута по пољу. У амбијенту поратног модернизма, Зоран Мишић оспорава надреалисте у разумевању Растка Петровића. Тема „Шта је то косовско опредељење“ (1961), како и гласи Мишићев текст, је веома актуелна и данас. Упечатљива је и упозоравајућа Мишићева реченица: „Ако се данас присећамо косовског опредељења, то је зато што смо, у својој превеликој журби да се приближимо европској култури, заборавили да и наша традиција чини део те културе. Отварајући се модерном свету, као да смо заборавили на себе.“ Лирски благовесник је обогаћен са четири песме Вере Илић, неуропсихијатра и песникиње из Краљева. У њима се назире дубина коју чисти стихови откривају, али ипак остављају само наслућеном док одјекују бићем посвећеног читаоца. Рубрика Веронаука садржи приказ о Основној школи „Сретен Лазаревић“ у Приликама код Ивањице, аутора вероучитеља Александра Пејовића. Следи текст вероучитеља Михајла Живковића о представи Свети Сава осам векова међу нама, а затим и текст вероучитељице Ане Црепуљаревић о промоцији Сликовног буквара Православља и ликовној радионици у Краљеву. Ови текстови сведоче о посвећености и труду који вероучитељи широм Епархије жичке улажу у рад са децом. Текстови које Жички благовесник обављују су само издвојени цветови тог великог букета пажљиво негованог цвећа Верске наставе у башти која се детињство зове. Летопис богослужења Епископа жичког је приредио протођакон Александар М. Грујовић, подсећајући читаоце на богослужбене активности нашег Епископа Господина Јустина. Сви текстови су праћени сликама и илустрацијама које улепшавају и визуелни доживљај који се уз текстове предлаже нашим читаоцима. Уредник часописа, протонамесник Александар Р. Јевтић Извор: Епархија жичка View full Странице
  19. Драги пријатељи, чланови сајта, Обавестили смо вас да покрећемо наш нови пројекат КАНА - Ка Наталитету. Пројекат ће да обухвати садашњу "Кану Галилејску-упознавање ради хришћанског брака", али ће уз то активно радити на већем наталитету у нашем народу кроз разне пројекте - што online - што offline За почетак радимо лого и има два решења, веома су слична... а ви гласајте за лепши и уједно дајте ваше неко решење ако имате 1. предлог 2. предлог
  20. ризница богословља

    Нови број Теолошких погледа LI/1 (2018)

    Крајем маја 2018. године из штампе су изашли нови Теолошки погледи (LI година излажења, прва свеска за 2018. годину) – на укупно 192 стране.   Нови Теолошки погледи читаоцима доносе превод патристичког текста – превод Писма монахињама Светог Кесарија Арлешког (стр. 9–26; овај текст са латинског језика превео је Лазар Нешић), за којим следе радови домаћих аутора – укупно 5 чланака. У новој свесци версконаучног часописа Теолошки погледи објављени су следећи научни радови:   Срећко Петровић, „Христос као Сушти – Ὁ ὬΝ: библијске основе једног иконографског решења“, стр. 27–76;   Радомир Поповић, „Почеци монаштва у Светој Земљи“, стр. 77–88;   Александар Лекић, „Свети Василије Велики – почетак аскетског живота“, стр. 89–104;   Никола З. Поповић, „Свештенички и монашки постриг у изворима Источне Цркве у првом миленијуму“, стр. 105–124;   Немања Андријашевић, „Емигрантска периодика Срба у Јужној Африци од 1945. до 1968. године“, стр. 125–140.   За чланцима следе осврти:   Горан М. Јанићијевић, „Икона Богородице Утешитељице на „сарајевској раскрсници“ између Истока и Запада“, стр. 141–150, и   Стивен Бигхам, „О пореклу натписа Ὁ ὬΝ на ореолу иконе Христове“, стр. 151–175, те приказ књиге Протојереја Слободана Бобана Јокића Црквени живот у Црној Гори у 18. и 19. вијеку из пера Милорада Дурутовић – стр. 176–177.   У новој свесци версконаучног часописа Св. Архијерејског Синода СПЦ штампани су и исправка погрешно нумерисаних годишта Теолошких погледа (стр. 178–179) и упутства ауторима и рецензентима на српском (стр. 180–186) и енглеском језику (стр. 187–190).   Часопис Теолошки погледи може се купити у књижарама Православног богословског факултета БУ, а о начину претплате можете се информисати преко адресе pretplata@spc.rs или на телефон (+381) 11 3025 113.   Вебсајт Теолошких погледа постављен је на адреси https://teoloskipogledi.spc.rs/ – на српском и енглеском језику. На овој адреси доступни су, у дигиталном облику, чланци и студије из свих до сада објављених бројева.   С. П.   Извор: Српска Православна Црква
  21. Нови број Теолошких погледа LI/1 (2018) Број 1 за 2018. годину, Београд 2018 192 стране ; 21 cm ISSN 0497–2597 Крајем маја 2018. године из штампе су изашли нови Теолошки погледи (LI година излажења, прва свеска за 2018. годину) – на укупно 192 стране. Нови Теолошки погледи читаоцима доносе превод патристичког текста – превод Писма монахињама Светог Кесарија Арлешког (стр. 9–26; овај текст са латинског језика превео је Лазар Нешић), за којим следе радови домаћих аутора – укупно 5 чланака. У новој свесци версконаучног часописа Теолошки погледи објављени су следећи научни радови: Срећко Петровић, „Христос као Сушти – Ὁ ὬΝ: библијске основе једног иконографског решења“, стр. 27–76; Радомир Поповић, „Почеци монаштва у Светој Земљи“, стр. 77–88; Александар Лекић, „Свети Василије Велики – почетак аскетског живота“, стр. 89–104; Никола З. Поповић, „Свештенички и монашки постриг у изворима Источне Цркве у првом миленијуму“, стр. 105–124; Немања Андријашевић, „Емигрантска периодика Срба у Јужној Африци од 1945. до 1968. године“, стр. 125–140. За чланцима следе осврти: Горан М. Јанићијевић, „Икона Богородице Утешитељице на „сарајевској раскрсници“ између Истока и Запада“, стр. 141–150, и Стивен Бигхам, „О пореклу натписа Ὁ ὬΝ на ореолу иконе Христове“, стр. 151–175, те приказ књиге Протојереја Слободана Бобана Јокића Црквени живот у Црној Гори у 18. и 19. вијеку из пера Милорада Дурутовић – стр. 176–177. У новој свесци версконаучног часописа Св. Архијерејског Синода СПЦ штампани су и исправка погрешно нумерисаних годишта Теолошких погледа (стр. 178–179) и упутства ауторима и рецензентима на српском (стр. 180–186) и енглеском језику (стр. 187–190). Часопис Теолошки погледи може се купити у књижарама Православног богословског факултета БУ, а о начину претплате можете се информисати преко адресе pretplata@spc.rs или на телефон (+381) 11 3025 113. Вебсајт Теолошких погледа постављен је на адреси https://teoloskipogledi.spc.rs/ – на српском и енглеском језику. На овој адреси доступни су, у дигиталном облику, чланци и студије из свих до сада објављених бројева. С. П. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  22. ризница богословља

    Нови број ГЛАСНИКА, мај 2018.

      СЛУЖБЕНИ ДЕО   Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве        Порука Светог Архијерејског Сабора о Косову и Метохији         Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве                ИЗ ЦРКВЕНОГ ЖИВОТА   Свети Архијерејски Сабор 29. април–10. мај 2018.        Српска Православна Црква уврстила у Сабор светих новомученике Христове   Косовско-метохијске: монаха Григорија, Василија пекара и девицу Босиљку            Прослава 170 година Мајске скупштине у Сремским Карловцима         Патријарх Иринеј у Словенији 18 до 20. маја 2018.          Протопрезвитер-ставрофор   Др Милош М. Весин, А шта сад? (О годишњици обретења моштију Светог Мардарија)            Освећени темељи храма Светог Великомученика Георгија у Прокупљу           КОСОВО И МЕТОХИЈА   Саопштење Епархије рашко-призренске поводом почетка радова на магистралном путу Дечани-Плав        Саопштење Епархије рашко-призренске поводом низа најновијих инцидената на   Косову и Метохији   НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО   Архимандрит Рафаил (Карелин), Десет Божјих заповести (4), Сећај се дана одмора да га светкујеш          БЕСЕДЕ   Преп. Јустин Ћелијски,Беседа на Педесетницу       Беседа Патријарха Иринеја приликом примања награде За посебан допринос јачању јединства православних народа   НОВЕ КЊИГЕ   Манастир Милешева   Нова издања књига блаженопочившег протојереја-ставрофора др. Лазара Милина   Лексикон библијске егзегезе         ОГЛАСИ   Извор: Српска Православна Црква
  23. ризница богословља

    Нови број ГЛАСНИКА, мај 2018.

    У ОВОМ БРОЈУ: СЛУЖБЕНИ ДЕО Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве Порука Светог Архијерејског Сабора о Косову и Метохији Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве ИЗ ЦРКВЕНОГ ЖИВОТА Свети Архијерејски Сабор 29. април–10. мај 2018. Српска Православна Црква уврстила у Сабор светих новомученике Христове Косовско-метохијске: монаха Григорија, Василија пекара и девицу Босиљку Прослава 170 година Мајске скупштине у Сремским Карловцима Патријарх Иринеј у Словенији 18 до 20. маја 2018. Протопрезвитер-ставрофор Др Милош М. Весин, А шта сад? (О годишњици обретења моштију Светог Мардарија) Освећени темељи храма Светог Великомученика Георгија у Прокупљу КОСОВО И МЕТОХИЈА Саопштење Епархије рашко-призренске поводом почетка радова на магистралном путу Дечани-Плав Саопштење Епархије рашко-призренске поводом низа најновијих инцидената на Косову и Метохији НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО Архимандрит Рафаил (Карелин), Десет Божјих заповести (4), Сећај се дана одмора да га светкујеш БЕСЕДЕ Преп. Јустин Ћелијски,Беседа на Педесетницу Беседа Патријарха Иринеја приликом примања награде За посебан допринос јачању јединства православних народа НОВЕ КЊИГЕ Манастир Милешева Нова издања књига блаженопочившег протојереја-ставрофора др. Лазара Милина Лексикон библијске егзегезе ОГЛАСИ Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×