Jump to content

АлександраВ

Члан
  • Број садржаја

    6164
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    93

Everything posted by АлександраВ

  1. АлександраВ

    Šta odlikuje ljude koji nas najviše privlače?

    Они који то желе
  2. АлександраВ

    Обраћање председника Александра Вучића

    Брате мили, ко то више може да слуша
  3. АлександраВ

    Обраћање председника Александра Вучића

    Више дође наживо, без анестезије.
  4. АлександраВ

    Жуја

    Прелепо.
  5. "Pazeći na svoju decu roditelji odlaze u krajnost – promaja, insekti, boje se čak i da će ih napasti vukovi ili medvedi", kaže Jovan Memedović. Zato deca pate od - nedostatka prirode! Gradska deca imaju jednu "dijagnozu" a to je nedostatak prirode, započeo je svoje gostovanje Jovan Memedović, autor i voditelj emisije Sasvim prirodno. "Dokazano je da nedostatak prirode prouzrokuje: nedostatak pažnje za učenje, deca nemaju samostalnosti, oskudni su u komunikaciji. Sve to prouzrokuje fizičke nedostatke, loše držaje tela, ravne tabane, nedostatak imuniteta i sklonost alergijama. Deca koja ne idu u prirodu ostaju neaktivna i samim tim nema stimulacije, nema prirodnog iskustva i nema praktičnog učenja. Roditelji osećaju tu problem, i onda brže-bolje šalju decu na neke sportove, ali to nije to – deci treba priroda. Mi smo biološka bića i tek kada smo u prirodi, onda smo ono što jesmo.” Ekipa emisije “Sasvim prirodno” napravila je eksperiment i probala da okupi što više gradske dece i da ih bez roditelja izvede, najpre u jednu seosku sredinu, a zatim i u potpunu divljinu. "Planirali smo da to traje tri dana i odmah smo imali nekoliko problema, zbog toga što roditelje ne žele da puste svoje dete tek tako u divljinu – plaše se, imaju strahove. Jednostavno, opšti stav roditelja je prezaštićivanje. "Ne, on će se prehladiti. Ne, on može da se ogrebe, ili da se ne znam šta desi itd", kaže Memedović. Memedoviću u povezivanju dece sa prirodom pomažu poznati dečiji pisac Uroš Petrović i dr Ranko Rajović, predsednik Mense za Srbiju: "Ovaj program nisam izveo sam, postoje ljudi koji se na isti način ovim bave – dr Ranko Rajović i dečiji pisac Uroš Petrović zajedno rade na tome, drže neke radionice po predškolskim ustanovama i na drugim mestima, ubeđujući roditelje i vaspitače da deci treba priroda." Rajović objašnjava koliko nedostatak prirode štetno utiče na decu: "Mi imamo u Srbiji svako drugo dete od pest godina sa poremećajem fine motorike, ravni tabani kod 70% dece, usporeniju akomodaciju oka. Kad se sve to sabere, imamo problem u školi. Jer kada to dete krene u školu, ne može da čita duže od deset minuta jer ima poremećaj koncentracije, ne može da piše kako treba i ti problemi kasnije se mnogo, mnogo teže rešavaju. Zato je važno da dete upravo u tim privm godinama života, od sedme-osme do dvanaeste bude što češće u kontaktu sa prirodom." "Fizički razvoj i mentalni razvoj su usko povezani, jedno bez drugog jako teško idu. Poznato je i da se bolje razmišlja dok se šeta", objašnjava Uroš Petrović, koji je u pauzama fizičkih napora deci postavljao zagonetke i mozgalice. "Sve se tako lako rešava kad izvedete decu u prirodu. Oni su vam tu, možetre da ih posmatrate, da ih usmeravate, da reagujete.” objašanjava Memedović, zabrinut zbog toga što roditeljski strahovi otuđuju decu od prirode: "Pazeći na svoju decu roditelji odlaze u krajnost – promaja, insekti, boje se čak i da će ih napasti vukovi ili medvedi". Zbog tog otuđenja, nije uopšte bilo lako pronaći decu čiji roditelji bi pristali na ovu avanturu, kaže Ranko Rajović: "To su gradska deca, ali ovo su znatiželjna deca i hoće da idu i žele da isprobaju, ali smo imali problem kad smo pravili grupu što neka deca neće da čuju da dođu, da spavaju u šatorima Tu su bube!, Možda će da padne kiša!, Šta će da jedu?! Retko je videti danas decu da hodaju bosa, o ovde u divljini su po ceo dan bosonogi". Svoje gostovanje Jovan Memedović završio je porukom upućenom svim roditeljima: Roditelji, pa to su vaša deca! Nemojte ih zatvarati, ništa im se neće desiti u prirodi. Njima treba potpuna sloboda – ne jedan letnji raspust i nekoliko dana, već pokušajte da to bude cele godine. Nedostatak prirode nije bolest, ali jednog dana to postaje velika nesposobnost i nemogućnost da bilo šta privrede. Sutra, daleko bilo, država će nam biti prepuna ovakvih ljudi, a na to treba da pazimo!", upozorio je on. Izvor: Detinjarije
  6. АлександраВ

    Потребна ми је ваша молитвена подршка...

    Војислав Опрости ми, душо теткина, сунце моје, малени мој велики дечаче, што сам те преварила, и одвела тамо... И ја ти рекла - потпиши! И онда су се врата закључала. И моје срце се распукло. И да, слагала сам те, првенче моје од све наше деце, твоја тетка је изиграла твоје поверење. Ипак су те везали. Бог зна да бих везала своје руке и ноге и била тамо уместо тебе, и прошла све то уместо тебе. Али не могу. Сунце теткино. Могу само да те загрлим молитвом и молим Бога да будеш добро, да отера све страхове и да од свих твојих болова направи штит. Да те врати у живот. Да те загрли. Да те не остави. Буди добро, малени мој велики дечаче. Нека ми Бог опрости. Помените. Опрости ми Воки.
  7. Проблем је што за нас маторије све ово предуго траје, и сви смо већ развили различите стратегије одбране од повреде (насиља које се над нама врши у дужем временском периоду), а те стратегије представљају читаву лепезу понашања, идеја и комуникативних стилова, па чак и принудних, опсесивних. При чему је већина отупела или ускочила у возић "одабраних, оних који разумеју". Међутим, и то је одбрана од повреде. Људи аплаудирају вучићу и посматрају га као спаситеља из једноставног разлога што би се у тренутку суочења са реалношћу и спознаје толике количине злостављања читавог народа, напросто урушили. Тако да ја и то разумем, изманипулисани су, психолошки у клопци, рушење митолошког бића спаситеља нације урушило би њихову способност да прихвате јад и живот. Нешто попут буђења у Матриксу. Нешто попут обичних немаца у Немачкој у време концентрационих логора. Ми који то видимо и не продајемо се за сендвич (макар и онај психолошки), клизимо на релацији бес-очај, бранимо се умором (превеликим радом или другим продуженим активностима), хумором, псовкама и писањима као нпр. овде, користимо издувне вентиле и онда заронимо даље у жабокречину, с надом да ћемо испливати, потпуно свесни у каквом се смраду налазимо. Нека нам је свима Бог у помоћ.
  8. АлександраВ

    Izvinite a ko kida glave i ruke ovim kipovima...

  9. Ко ли му је писао ову стилски препознатљиву, снсоидну пропагандну небулозу? Криминалац емотивац, ма да...
  10. Не покушавај мени да објашњаваш на тај начин, ено, иди у Лазу, посете су од 14,00 до 15,00 свакога дана, сачекаће те сви ти момци, и веома радо ће те и саслушати и испричати ти све своје наде и страхове. А ти им онда кажи да сачекају још мало да буде боље. И да је за све крив Том Сојер. Навлачење завесе можда крије али не чисти прозоре. Ми смо жестоко издали своју децу.
  11. Нажалост, у Лази се већински налазе момци од 97 до 94 годишта којима је скењао живот и увео у психозу управо овај бедник и остали говнари који нас упорно јашу. Млади, здрави мушкарци, са сновима о нормалном животу, послу, породици, деци, над којима је извршено такво насиље од стране ове банде која мешовито управља Србијом у континуитету, ма ко год да се подмеће као председник или министар, такво насиље над животом да су побегли у психозу. Остали беже у политику (криминал) или преко гране. Ми нисмо потрошили само своје животе политичком неодговорношћу, потрошили смо и животе своје деце. Потрошили смо и земљу, и људе и ресурсе. Свако ко је гласао за ове мајмунчине треба да иде улицом и да се непрекидно извињава свакоме ко грца у Србији. Сви смо ми у Лази, само што су лекаре заменили фашисти, који слушају виолину док ми у мраку испод њихове терасе јаучемо и умиремо.
  12. АлександраВ

    Испоставило се да је човек способан за то

    Немачке машине су нешто из области „sehr gut“. Тој области припадају баварске прерађевине од меса, попут виршли, кобасица и осталог. Томе треба додати и кисели купус, кнедле, печене патке, и томе слично. Органско кулинарство овде стаје раме уз раме са савршенством немачке технике. Осим виршли, простиру се многоброје сорте пива, весели људи у националним костимима, и огромна количина туриста, што као резултат даје познати Octoberfest. Због њега и вреди, чини се, посетити Баварску. Чини се... Сасвим недалеко од Минхена, негде на двадесетом километру налази се градић Дахау, који вреди посетити много више, него било шта друго у овим крајевима. Пиво је пиво, и ништа више. А Дахау је откровење о тамној страни медаље немачке организованости и откровење о човечанству уопште. До долазака нациста на власт, ово место је, захваљујући изузетном сезонском колориту, привлачило пажњу само уметника-пејзажиста. Почевши од 1933. године, овде се оснива експериментални логор за преправљање људског материјала према новом поретку, а такође и за рециклажу оних који не журе да се прекроје. Причају да су житељи логора Дахау на изборима као један гласали против Хитлера, и дим из пећи крематоријума је за њих постао посебна одмазда од стране нове власти. Дим из пећи...Тешко је замислити шта значи годинама удисати гареж из пећи, гледати узаврелу трубу и знати шта – тачније: кога гурају у пећ из дана у дан, уредно као по механизму часовника. Још увек није био потписан Минхенски споразум, нису Судети отишли Немцима, није дошло до Аншлуса Аустрије, још су се на своју војну снагу надале Пољска и Француска, ни не сумњајући да ће доспети под менгеле Вермахта током предстојећих недеља. Тек предстоји све што је у вези са Другим светским ратом, а овде, у Дахау, се од почетка 1933. године, ради пуном паром. Овде довозе оне, које режим сматра за „генетски отпад“: јевреје, проститутке, цигане, преступнике, душевно оболеле. Од идеолошких противника – комунисте, религиозне прегаоце, бунтовнике против режима, Јеховине сведоке. Народ и Рајх морају бити чисти! Такав је циљ. И логор, а затим цео низ сличних логора се организује са циљем „расне и социјалне хигијене“. Истина, некад је боље мање волети чистоћу. Човек у логорским условима постаје извор биолошких сировина (кожа, кости, органи) и материјал за експерименте. На живим затвореницима, претходно лишеним статуса човека, раде експерименте о томе како на организам утичу нагле промене притиска, на ниским температурама. У најбољем случају, он (затвореник) може бити стрељан, као живи нишан, тако испада природније. Тако су и овде радили, обучавајући нове војнике. Али Хитлер је маштао о савршеном војнику. Маштао је о мешавини машине и човека, о створењу које се не боји смрти, бола, мраза, екстремних оптерећења, не зна за саосећајност, итд. Нацистичким лекарима је било много боље, много ефективније да испитују лекове и специјалну муницију не на мишевима и зечевима, него на људима, преименованим у „потчовек“. Одводе људе у гасне коморе, оперишу без анестезије, држе голе на снегу, и све то описују, мере, анализирају. Потом, господо, медицина може смело коракнути напред, и многа велика достигнућа, може бити, имају такву тајну историју, да пацијенти који су оздравили, боље да ништа о томе не знају. Логор је радио као часовник. О неким нервним ломовима, покушајима самоубиства, или случајевима саботаже од стране радника логора нема никаквих података. Ако их је и било, остали су на нивоу појединачног случаја. Људи у униформама СС (бројали су се у хиљадама) методички и исправно су радити свој „посао“, као да су били запослени на фарми меса, или у машинској индустрији. Они су исто тако исправно жвакали доручак, ручак и вечеру, не губећи апетит, и не мучећи се нападима мучнине. Вероватно су прослављали исти онај Октобарфест. Мирно су спавали, писали писма женама. Фотографисали су се, узгред речено, испред гомиле трупова. Одлазили су на одмор, и на одморима зачињали децу. Смејали су се, слушали музику – може бити Вагнера или Бетовена, маштали о животу после рата. Испоставило се да је човек способан за то. Све је то у њему садржано. Треба само поверовати у идеологију партије која је победила, у националну или другу величину. Довољно је да се изнутра пређе нека граница, или просто да се научи не размишљати. Довољно је, могуће, осетити посебну насладу у мучењу жртве, која не може ни да бежи, ни да се супротставља. Не знам шта још. Али, начинивши унутрашњи напор, човек је способан на нечувено. Нису само немци такви. Оно што је могао да ради немачки Ханс, или Јохан, могу, да раде и руски Иван са енглеским Џоном. Треба само над њима темељно и искусно порадити. Дахау није откровење само о Немачкој, колико о самом човечанству. И сломљени 1945.г. нацизам, и комунизам који је самостално умро, и данашњи храбри (у многим појавама ништа мање фашистички) либерализам су само форме политичког постојања једног истог материјализма. Безбожности, кратко речено. Разноликост идеолошких безбожности, доведених до граница логике, и апсурда. Ево шта је достојно Нирнберга. Амерички војници, који су ослободили Дахау, без суда и истраге су одмах након ослобађања, изрешетали скоро без изузетка све раднике логора. Неке су голим рукама удавили и раскомадали преживели затвореници. Укупан број тих жртава је преко петсто. На рачуну бивших заробљеника је 40 убијених нациста. Ова борба је добила назив „битка у Дахау“. Нико после није размишљао да за то суди америчким војницима и официрима. Пошто су пећи тада још увек биле вреле, а гомиле трупова, тачније костура, лежало на све стране, и свака од четрдесет и више барака била је толико натопљена страхом и смрћу, о судским процесима било је смешно и говорити. Сада овде шетају туристи. О чему размишљају, Бог зна. Вређа само то што се многи од њих фотографишу испред пећи, исто онако како се фотографишу испред Кеопсове пирамиде, или моста Риалто. По мени, ова манијакална страст за фотографисањем свугде (чак и овде) сасвим се добро уклапа у општи списах бизарних и страшних ствари на које је способно човечанство. Узгред речено, овде у Дахау, седео је и протестантски пастор Мартин Нимелер. То је онај који је после рата рекао надалеко познате речи о свом и туђем ћутању, када су нацисти долазили да хватају комунисте, раднике, јевреје... „Ћутао сам, – говорио је Нимелер, – јер нисам био ни јеврејин, ни комуниста, ни радник. Када су дошли по мене, није имао ко да стане у моју одбрану.“ Овде је са правима „специјалног затвореника“ седео, заједно са патријархом Српским Гаврилом златоусти проповедник Христове истине и лепоте, епископ Жички Николај (Велимировић). Овде је његова вера прошла још једно ватрено жариште, које има снагу да убије. И када је, према његовим речима, немачки официр питао да ли и даље верује у Бога, Николај је рекао: „Не“. Али то није било оно „не“ које је очекивао есесовац. „Сада не само да верујем у Бога, ја знам да Он постоји“, – рекао је епископ. Ако газиш шљунковитим стазама логора Дахау, ако покушаваш да продреш и да замислиш ШТА се овде дешавало, онда много тога, неприметно, може да се промени у теби. И када у повратку видиш немачке натписе типа „Ausgang“ (Излаз), ови тевтонски натписи претећег тона одједном наводе и тело и душу да се најежи. Разуздани немачки празници такође губе на својој привлачности. И сав тај хваљени, као машина усклађен живот престаје да ти се осмехује. Почиње да ти се руга. Тамо треба одлазити, ако идеш у Минхен. И носити оданде не само тело напуњено немачким напицима и ђаконијама, него и избезумљену и уплашену душу. Преплашену позадинском истином о томе, какав кошмар може да се крије иза речи „човек“, „нација“, „педантност“, „ред“, „цивилизација“. Узгред, мерећи живот историјским мерама, то јест, мало већим од просечног живота појединца, све што се десило у Дахау (Равенсбруку, Бухенвалду, Аушвицу, Собибору, итд.) десило се буквално јуче. Протојереј Андреј Ткачов
  13. АлександраВ

    Stefan Bela

  14. АлександраВ

    Потребна ми је ваша молитвена подршка...

    Молим вас, ко хоће и може, помените Војислава, 26 година, дијагноза Ф 29, данас започео медицинско лечење. Нека га драги наш Господ загрли јако и води.
  15. АлександраВ

    Kako do istine o vakcinama

    Vakcine su uveliko smanjile teret zaraznih bolesti, a zaštita od zaraznih bolesti oduvijek je bila u interesu zajednice, smatraju medicinski stručnjaci. Ipak, brojne zemlje širom svijeta suočavaju se sa niskim stepenom imunizacije, pojavom ranije saniranih bolesti i velikim otporom pri vakcinaciji. Bosna i Hercegovina nalazi se na listi zemalja, uz Ukrajinu i Rumuniju, za koje zbog nižeg stepena imunizacije, kako navode u Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji,postoji opasnost od pojavljivanja dječje paralize. Iz Službe za epidemiologiju Federacije BiH navode da su brojni razlozi zbog kojih roditelji oklijevaju da vakcinišu djecu i zbog čega je došlo do smanjene stope imunizacije. “Razlozi su vezani uz tendenciju ka promjeni percepcije rizika, gdje se bolesti koje se mogu prevenirati cjepivom smatraju manje opasnim ili s niskom učestalosti, neopravdan strah od cjepiva, skepticizam i nepovjerenje prema državnim ustanovama i farmaceutskoj industriji, izostanak adekvatne medijske potpore, bilo zbog potrage za senzacionalizmom ili nedovoljne edukacije novinara kada je riječ o temama vezanim za zdravstvo, i konačno djelovanje antivakcinalnih lobista, prije svega na internetu i društvenim mrežama”, kažu stručnjaci iz Službe za epidemiologiju. Patrik O’Connor, lider tima u sklopu odjela za vakcinisanje spriječivih bolesti i imunizacije evropske kancelarije Svjetske zdravstvene organizacije smatra da bez visokog stepena vakcinacije, bolesti koje su danas netipične, poput dječje paralize i morbila, veoma se lako mogu ponovo pojaviti. “Na primjer, u posljednjih nekoliko godina vidjeli smo ponovno javljanje morbila u evropskoj regiji, gdje je veliki broj ljudi obolio i gdje je bilo na desetine smrtnih slučajeva.” Vakcine ne izazivaju autizam Bez obzira na upozorenja medicinskih stručnjaka, potencijalnih kazni koje roditelji, čak i u Bosni i Hercegovini mogu da plate ukoliko ne vakcinišu svoju djecu, stepen imunizacije opada, a sa tim i nivo kolektivnog imuniteta. Jedan od razloga za smanjenje stope, smatraju stručnjaci, jesu medijski napisi o vakcinaciji. Teorija da vakcine izazivaju autizam, samo je jedna od tvrdnji koju već duže vrijeme šire ljudi koji se zalažu za nevakcinisanje djece. Nirvana Pištoljević, izvršna direktorica EDUS organizacije koja radi na istraživanjima iz oblasti obrazovanja, ali i edukaciji djece sa autističnim spektrom, kaže da je dokazano da autizam nema nikakve veze sa vakcinama, te da su brojne zemlje širom svijeta opovrgnule tu teoriju. No, Pištoljević, koja na Columbia univerzitetu predaje inkluziju, smatra da problem leži u tome što se prednost i medijski prostor daje nestručnom kadru, a naučna istraživanja i objašnjenja se ne prenose u medijima u tolikoj mjeri. “Vakcine nemaju nikakve veze sa autizmom. Autizma je uvijek bilo, samo ga nismo prije znali dijagnosticirati, a vakcine su najveće dostignuće čovječanstva, zdravstveno. Mi smo ovdje zbog vakcina”, kaže. Šta mediji pišu o vakcinama Tokom 2017. godine registrirani obuhvati cijepljenjem iznosili su 69 posto za tri doze kombiniranog cjepiva protiv difterije, tetanusa, pertusisa, dječje paralize i bolest koje izaziva Hib bakterija, odnosno 64 posto za prvu dozu cjepiva protiv morbila, zaušnjaka i rubeole u Federaciji. Ovaj broj je malo bolji u Republici Srpskoj i iznosi 83,7 posto za prvu i 86,4 za drugu dozu MRP vakcine. No da bi kompletna populacija bila zaštićena, stepen imunizacije mora biti iznad 95 posto, što, kako kažu iz Službe za epidemiologiju, nije slučaj niti u jednom od kantona Federacije BiH. Činjenica je da iz Evropskog centra za prevenciju bolesti navode da Evropi prijeti 47 zaraznih oboljenja među kojima su i male boginje, odnosno morbili. I dalje, brojni su naslovi u online medijima i na društvenim mrežama kojima se poziva na bojkot vakcinisanja. Stručnjaci smatraju da je širenje informacija o vakcinama od strane nestručnih osoba samo jedan od razloga zbog kojih je došlo do smanjene imunizacije, ne samo u Bosni i Hercegovini, nego i u zemljama širom svijeta. “Internet postaje sve uticajniji izvor informisanja, a ne postoje standardizirani pregledi kvaliteta informacija web stranica koji prenose informacije o cjepivima,” kažu iz Službe za epidemiologiju uz pojašnjenje da Svjetska zdravstvena organizacija kroz odjel Mreže o sigurnosti cjepiva pokušava uspostaviti standarde za kvalitet informacija o zdravstvenim Pored nestručnih informacija, postoji i problem u kojem se medijski prostor daje osobama koje se protive vakcinaciji, smatra Jelena Kalinić, novinarka koja piše o nauci. Kalinić kaže kako mediji već godinama ignorišu važnost teme ili s druge strane daju prostora antivakcionom pokretu koji pravi paniku među stanovništvom. “Stav medija je da se eksperti ućutkuju, a daje glas emotivnosti i bučnosti. Mediji griješe jer pokušavaju napraviti lažno ‘balansirane’ tekstove praveći pro i kontra diskurs, suprotstavljajući ekspertima osobe koje nisu stručne da govore o problematici, ali su sposobne da ponekad i hinjenom emotivnošću naprave paniku,” kaže Kalinić. Sa ovim stavom slaže se i Tijana Cvjetićanin sa portala Raskrikavanje, koja kaže da je veoma strašan način na koji online portali pišu o vakcinama i drugim zdravstvenim temama. S druge strane, ozbiljniji mediji se uglavnom ne bave širenjem dezinformacija, smatra Cvjetićanin. “Ali su skloni nečemu što se naziva ‘false balance’ – ideja da se u svakoj kontraverznoj temi mora ispoštovati pravilo dvije strane, čak i kada jedna strana nema nikakve kompetencije za temu o kojoj govori,” kaže Cvjetićanin. Nauka jednoglasna Ono što Kalinić i Cvjetićanin naglašavaju jeste da u suštini ne postoji kontroverza oko vakcinacije. “Nauka je jednoglasna oko toga da su vakcine sigurne i efikasne. Nema nikakvih ozbiljnih studija, niti predstavnika/ca naučne zajednice, koje bi osporile da su vakcine bezbjedne i da rade ono zbog čega su napravljene – štite ljude od zaraznih bolesti koje su ranije odnosile milione života, uglavnom dječijih,” pojašnjava Cvjetićanin. Cvjetićanin koja je nedavno za Raskrikavanje radila na analizi medijskog pisanja o vezi između autizma i vakcina kaže da se iz komentara na takve analize vidi da se ljudi drže onoga u šta su i ranije vjerovali: “Moj utisak je da većina njih ni ne čita dalje od naslova i uvoda. Ako u njemu naiđe na osporavanje neke od ‘istina o vakcinama’ u koju je prethodno povjerovao/la, tu će se uglavnom zaustaviti. Ako ga i pročita, ‘otpisaće’ sve što je u njemu napisano iako se radi o povjerljivim činjenicama, jer se te činjenice ne uklapaju u ono što već godinama gleda, sluša i čita po Facebook grupama i anonimnim portalima.” Koji su pravi izvori? U raširenom medijskom prostoru veoma je lako doći do teorije prema kojoj autizam nastaje od posljedice vakcinacije, još je lakše pratiti naloge na društvenim mrežama u kojima se te tvrdnje šire. Na koji način onda zabrinuti roditelji mogu doći do ispravnih informacija koje će im pomoći da razuvjere svoje sumnje i donesu odluku? “Svako ko je zabrinut oko pitanja vakcinacije treba da se obrati za informacije svom odjelu za zdravstvenu zaštitu. Zvaničnici za javno zdravstvo u brojnim zemljama imaju publikacije i web stranice na kojima možete pronaći brojne informacije o vakcinama,” kaže O’Connor. Iz Službe za epidemiologiju kažu kako je Zavod za javno zdravstvo Federacije BiH dio Mreže o sigurnosti cjepiva. “Zdravstveni djelatnici se i dalje smatraju najpouzdanijim izvorom informacija o cjepljenju za pacijente,” navode. Pištoljević i Cvjetićanin također smatraju da je se za ispravno informisanje o pitanju vakcinacije najbolje obratiti medicinskom stručnom osoblju, čitati zvanične dokumente, naučne studije, za koje se obje slažu da su ustvari izvori koji su najmanje prisutni u javnom diskursu. “Sada smo već došli do situacije da nam je potrebno novo ‘masovno opismenjavanje stanovništva’ u koje bi se morali uključiti svi ozbiljni mediji, zajedno sa obrazovnim i zdravstvenim institucijama i ljudima iz struke – i to na način na koji bi zaista došli do ljudi,” pojašnjava Cvjetićanin. Medijsko pisanje samo jedan od problema zbog kojeg je došlo do smanjenja stope imunizacije, pitanja sigurnosti vakcina, stručnost osoblja, nepovjerenje u zdravstveni sistem, nefunkcionalnost zdravstvenih institucija su također uzročnici zbog kojeg je stepen vakcinisanja u Bosni i Hercegovini ispod propisanih 95 posto. Izvor
  16. Uprkos najavama iz aprila da će Bajaga nastupiti na manifestaciji "Dani piva" u Karlovcu, u zvaničnom programu na veb sajtu izostalo je ime srpskog izvođača. Menadžer "Bajage i Instruktora" Gane Pecikoza demantuje da su uopšte zakazali koncert u Karlovcu. "Niko nije mogao da otkaže nešto što nije ni zakazano. Bili smo u pregovorima oko nastupa 'Bajage i Instruktora' u Karlovcu, međutim, oni su se odlučili za drugu soluciju. Nijedan ugovor niko nije potpisao sa organizatorima, tako da je nemoguće da otkažemo nešto za šta nismo bili angažovani. Apsolutno je pravo svakog organizatora da dovede muzičare koje on želi. Nama je važno da sutra imamo veliki koncert u Puli, koji, eto, nikakvi branitelji nisu probali da spreče", rekao je Pecikoza za Tanjug. Hrvatski mediji su ranije danas došli do nezvaničnih saznanja da je koncert Bajage otkazan zbog pritiska hrvatskih branitelja. Na početnoj stranici zvanične veb prezentacije ove manifestacije, umesto Bajage je za 3. septembar najavljen nastup hrvatske grupe "Hladno pivo". Međutim, na početnoj strani veb sajta "Dana piva" u Karlovcu i dalje stoji video snimak objavljen na "Jutjubu" aprila ove godine u kojem je Bajaga predstavljen kao deo programa. Ovom video snimku može se pristupiti isključivo preko veb sajta manifestacije, a ne pretragom na "Jutjubu". Pod kategorijom "novosti" na ovom veb sajtu nalazi se i vest od 27. aprila - "Objavljena imena glazbenika za 2018. godinu!" - u kojoj se navodi da će Bajaga nastupiti četvrtog dana ove manifestacije u Karlovcu. Čak se i u video snimku objavljenom na "Jutjubu" pre samo dva dana nalazi najava za nastup srpskog izvođača. Sudeći po dostupnim informacijama na veb sajtu manifestacije otkazivanje Bajaginog nastupa jedina je promena u ovogodišnjem programu. Ostali izvođači, Maja Šuput, Mladen Grdović, Jelena Rozga, Miroslav Škoro, Petar Grašo, Željko Bebek, Jole, Mate Bulić i "Tamburaška noć" nastupiće po već određenom programu koji je dostupan od aprila ove godine. Razlog ove izmene je, prema nezvaničnim saznanjima radija "Mrežnica", a što je preneo hrvatski portal index.hr, pritisak udruženja hrvatskih veterana. Predstavnik udruženja hrvatskih veterana Petar Banić izjavio je da "nema komentar" na tvrdnje radija "Mrežnica", dok se zvaničan odgovor grada Karlovca i dalje čeka, navodi portal Indeks.hr. Taj portal podseća da je Bajaga u Karlovcu nastupao dva puta 2011. godine. "Hladno pivo" odbilo da bude zamena Bajagi kojeg su zabranili "branitelji" "Kako je bilo pitanja vezanih za našu navodnu svirku u Karlovcu na Danima piva 3.9., o čemu su se juče raspisali razni mediji, odlučili smo da razbijemo dileme i trileme oko toga: 'Doći ćemo možda popiti pivo, ali nećemo svirati jer ne želimo biti ničija zamjena. Dragi Karlovčani, vidimo se nekom drugom prilikom. Živeli!!'", napisali su na službenom Fejsbuk profilu Hladnog piva uz pesmu Bajage i Instruktora "Ovo je Balkan". Podsetiomo, Bajaga je trebalo da nastupi na manifestaciji Dani piva u Karlovcu, ali je u zvaničnom programu na veb sajtu izostalo ime srpskog izvođača. Tada je počelo da se priča da će umesto njih nastupiti upravo bend Hladno pivo. Mediji su pisali da je do zamene došlo pod pritiskom dela braniteljskih udruženja i veteran koji su negodovali zbog najavljenog Bajaginog gostovanja. Podsetiomo, Bajaga je trebalo da nastupi na manifestaciji Dani piva u Karlovcu, ali je u zvaničnom programu na veb sajtu izostalo ime srpskog izvođača. Tada je počelo da se priča da će umesto njih nastupiti upravo bend Hladno pivo. Mediji su pisali da je do zamene došlo pod pritiskom dela braniteljskih udruženja i veteran koji su negodovali zbog najavljenog Bajaginog gostovanja. Izvor: B92
  17. Драгана Антић

    556 na 3030

    Nakon poslednje operacije u avgustu 2018. godine, stanje se značajno pogoršalo - slabo jede, ne komunicira. Leva noga i ruka su delimično nepokretne i svakodnevno trpi jake bolove u celom telu.

    Dragana je devojčica anđeoskog glasa i lavljeg srca koja vodi najvažniju borbu – borbu za život. Pomozimo joj da u toj borbi njeno srce nastavi da kuca i da se Draganin glas još dugo čuje. Vreme joj nije saveznik. Omogućimo sredstva za nastavak lečenja u inostranstvu, budimo u timu za najvažniju utakmicu njenog života i neka ishod ove utakmice bude život.

    556.png

    http://www.budihuman.rs/sr/korisnik/556/dragana-antic

     

  18. Тема Бориса Малагурског у најновијем видео-клипу је актуелно политичко питање: разграничење. Sputnjik Srbija View full Странице
  19. Чувеном оцу Рафаилу дозлогрдио филозоф Мирољуб Петровић и његово, како каже, баљезгање о Цркви и вери, па је одлучио да га прогласи за сатанисту који мора да заћути! Наиме, отац Рафаило, свештеник из манастира Подмаине у Боки Kоторској, који је већ нашироко познат како по својим виђењима савремених токова и ствари, тако и игрица и многих људских навика обрушио се сада на контроверзног српског научника Мирољуба Петровића, назвавши га секташем који је слуга сатанин. Предавања, која Петровић држи по целој земљи, њему су, како је навео, била и више него мучна за слушање, а посебно га је разбеснело оно које је Петровић одржао испред једне цркве. – Имали смо шарлатана који држи предавање на простору наше цркве , а уопште не припада Цркви, некакав Мирољуб, Драгољуб, Родољуб или како већ. Народ га је слушао и веровао му, а најгоре што га је пастир ту довео да трује, да је сам пастир наручивао туру јер то више личи на наручивање још једне. Он је без благослова, духа, противан светим апостолима, игнорише апостолско учење. О чему он говори, кога проповеда, макните га, мичите га и доведите онога који га је довео да објасни што је, а Мирољубу дајте могућност да се покаје. Треба га увести и у цркву, да задњи стоји, нек задњи узима и нафору. Нек ћути и нек учи, нек слуша и биће довољно за спасење, а не катедру да му дамо, катедру светих отаца – почео је отац Рафаило. Наставио је затим још жешће да коментарише Петровића који иначе промовише „Мојсијев концепт“ и тврди да Бог стоји иза његове мисије, а у својим јавним наступима изјашњава се као „јеврејски православни хришћанин“. – Тај Мирољуб каже да је вино којим се ми причешћујемо усмрђело грожђе, а то је директни атак на светињу над светињама. И шта можемо од таквих људи да добијемо, ко њих шаље браћо и сестре, а то је у ствари више него јасно. Ђаво је много бржи на обарачу од нас, много бржи. Нас једино дух Цркве и дух апостола може да заштити. У супротном нећемо одолети, подлећи ћемо искушењу и провокацији – казао је, између осталог, отац Рафаило. Извор: Видовдан View full Странице
  20. АлександраВ

    "Idem na eutanaziju iako sam zdrava"

    Zdrava i vitalna, francuskinja Žaklin Ženusel u 74. godini planira da 2020. poslednji put razgovara s mužem i trojicom sinova. Proslaviće 76. rođendan, zajedno će jesti i piti, a nakon toga planira odlazak u Švajcarsku gde će je eutanazirati. Ona, kao lekarka organizacije "Lifecircle" želi da joj ubrizgaju dozu potrebnu da ode "na onaj svet". Iako je potpuno zdrava, ne želi više da živi i želi da završiti svoj život sa 76 godina. "Razmislila sam o svemu. Čovek je sa 76 godina star i nije više potpuno zdrav, kvalitet života pada. Vidim to po svom seksualnom životu, koji nije tako dobar koliko bih ja htela", rekla je novinaru "Le Tempsa". Za nju, starost nije ništa više od "neizlečive bolesti koja je fatalna u svim slučajevima". Dodala je da je uživala u životu i sad želi da umre pre nego što oseti sve što starost nosi. "Ne želim da umesto strasti u životu osećam sažaljenje", rekla je i otkrila da će eutanaziju da plati 10.000 švajcarskih franaka i da Francuska nije legalizovala eutanaziju pa zbog toga ide u Švajcarsku. Cela porodica je podržava u odluci, niko je ne sprečava, a trenutno ona daje nebrojene intervjue o svojoj odluci. Izvor: Index link
  21. Срам вас било. Опет, манипулативне технике у комуникацији не пролазе. Тема је ваша, не моја, ви одговарате на питања, не ја. Поставила сам вам питања, одговорите. Или немојте, воља ваша. Мени ниједан ваш одговор нема никаквог смисла. Бла, бла. И да не цитирам даље све ове безобразне, бесмислене, безвезне, неваспитане, арогантне и агресивне одговоре упућене људима који су на сасвим пристојан начин поставили питања. Што се мене тиче, тема може да се затвори а гошћа испрати. Немам намеру више да узимам учешће у оваквој теми са оваквом (нажалост) "гошћом". Одох на Зону сумрака да се освежим.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×