Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

Матусал

Члан
  • Број садржаја

    1074
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

3 Followers

О Матусал

  • Ранг
    Дуго је са нама
  • Рођендан 03/22/82

Profile Information

  • Пол :
    Небитно
  1. Мени се чини да Григорије овде циља на девственост нашега ума, који је падом учинио прељубу са палим духовима и који има тенденцију да свагда блуди (лута) и да буде расејан. Нечисти духови одвлаче и поробљавају нашу пажњу кроз помисли тако да ум не може да пребива у себи самом и да сагледава чисту прву нестворену светлост божанства тј. да види Бога, али кроз ипостасне енергије а не видећи саму суштину која је несазнајна створењима. Писано је блажени чисти срцем јер ће Бога гледати, али на који начин сасвим нам је непознато будући и да највиши чинови анђела заклањају лице своје не могући гледати лице божанства. Оци кажу да они који се крштавају и примају причешће у себи зачињу Христа као што га је и Марија дјева зачела осењењем Духа Светога. Девственост је уско везана са највећом заповешћу ,, љуби Господа свога свим срцем свијим, свом снагом својом, свим умом својим.....,, Ум који свим силама свога бића љуби Господа је девствени ум и такав човек је девственик а не онај који није познао жену. Нисам познао жену и нисам девственик рече Василије Велики.
  2. Апостол Павле у Листри

    Пребили човека па је био у несвести једно време као што је и уобичајено у таквим ситуацијама. Све се одиграло у еуфорији, што је вероватно било и противзаконито и протекло без било какве провере или утврђивања да ли је мртав, они су свој бес вероватно искалили врло сурово мислећи да то човек не може преживети и разишли се када су га изнели из града и мало се смирили. Ово је моје мишљење, да је био мртав свакако би писац нагласио.
  3. Ово не подносим, то су пацијенти своје врсте. Као да се теби чека посред гужве и не журиш као и сви испред тебе а он јадан угрожен протествује. Да налети на матусала који не зна за Бога испазнио бих шаржер у њега, овако се борим са собом и својим мислима покушавајући да задржим мир.
  4. I poslanica Timoteju - imam pitanje...

    Постојао је низ гностичких секти који су учили да се не треба женити и употребљавати нека јела ( месо,вино итд...) тј. тачније речено они су се гнушали брака и неких јела као нечистих што је у супротности са хришћанском вером. Оци су такве осудили на саборима. По природи ништа није нечисто него ми због палости природе имамо нечист ум и нечисту савест па нам се тиме и неке ствари чине нечистим. Због слабости наше савести нас и оно што је по природи добро уме да пороби па прибегавамо аскетизму тј. уздржању од појединих ствари али их никако не смемо сматрати нечистим него осуђивати своју слабост што нас поробљава њихова употреба. Они који теже узвишенијем начину живота приближавајући се и подражавајући небески свет уздржавају се или од брака или неких врста хране не као да их сматрају нечистим него теже ка вишем облику постојања хранећи се благодаћу и посвећујући цело своје биће Господу али никако то намећући као правило што су чинили неки у време апостола Павла. Што се тиче раних хришћана они су време од Христа видели као ,,последња времена,, и то се неретко може видети у Павловим посланицама.
  5. за оне који нису упознати са оптужницом против златоустог, прилажем текст из фотијеве библиотеке, кодекс 59
  6. Оптужбе против Златоустог на сабору ,,код храста,, (фотије, библиотека, кодекс 59) Би прочитан протокол сабора незаконо сабраног против, међу светима, Јована Златоустог, који (сабор) предводећи га отворише: Теофил Александријски, Акакије Веријски, Антиох Птолемаидски, Северијан Гавалски и Кирин Халкидонски, који су се (сви) понајвише непријатељски држали према томе мужу и који истовремено беху и судије, и тужиоци и сведоци. А у актима је обрађено ових тринаест (тачака), но дванаест беху против светога, а тринаеста обухвата оптужницу против Ираклида, којега је он рукоположио у Ефесу, а којега им обарање није успело, пошто су их неке друге (околности или људи?) спречиле. Тужилац против овога Ираклида Магнезијскога беше епископ по имену Макарије. Отворени, пак, непријатељ блаженога Јована и први тужилац (против њега) беше његов ђакон Јован [1]. Он оптужи Златоуста да му је: Нанео неправду, одлучивши га зато што је ударио слугу својега Евлавија; Друго, што неки монах (по имену) Јован, по овлашћењу Златоустога, би ишибан и ,као што каже, одведен и окован заједно са демонизованима; Треће, што је продао много мноштво драгоцености; (црквено власништво) Четврто, што је мермерне (плоче за цркву) Свете Анастасије, које је Нектарије одложио (по страни) за облагање мермером цркве, овај продао; Пето, што вређа клирике (називајући их) нечасним, поквареним, готованима и ветропирима; Шесто, што је светога Епифанија ( Кипарског) називао брбљивцем и човеком демонским; Седмо, што је против Северијана спремио интригу, покренувши против њега декане;[2] Осмо, што је против клира приредио клеветничку књигу; Девето, што је када је сазвао сабор свега свештенства подигао три ђакона: Акакија, Едафија и Јована, оптуживши их да су украли омофор његов, говорећи да су га узели (употребили) за нешто друго; Десето, што је рукоположио за епископа Антонија, ;овека обличенога пљачкаша гробова; Једанаесто, што је сам пријавио Јована,грофа, у побуни војника;[3] Дванаесто, што се не би помолио ни улазећи, ни излазећи из цркве; Тринаесто, што је рукоположења ђакона и презвитера чинио без жртвеника; Четрнаесто, што је на једноме рукоположењу четворицу учинио епископима; Петнаесто, што је примао жене насамо, пошто би (претходно) све избацио напоље; Шеснаесто, што је наследство које је остало од Текле продао преко Теодула; Седамнаесто, што нико није знао на шта су отишли црквени приходи; Осамнаесто, што је рукоположио Серапиона, који је био под оптужбом; Деветнаесто, што се није обазирао на оне заједничаре икумене (лаике) који су по његовој вољи затворени и скончали у тамници, нити се удостојио испратити тела њихова;[4] Двадесето, што је увредио најсветијега Акакија( Веријског) и није му ни речи рекао; Двадесет прво, што је Порфирија презвитера предао Евтропију да га прогна;[5] Двадесет друго, што је и Венерија презвитера предао са увредом многом; Двадесет треће, што се њему једноме купатило подгрева, и да после купања његовог Серапион затвара улаз, тако да нико други не ужива ( у купању). Двадесет четврто, да је многе рукоположио без сведока; Двадест пето, да је јео сам, живећи погубно живот киклопа; Двадесет шесто, да сам тужи, сам сведочи, сам доноси пресуду- а кажу да је то очито по догађајима са протођаконом Мартиријем, и по оним са Проересијем, епископом Ликијским;[6] Двадесет седмо, да је Мемнону ударио ћушку у (Цркви Светих) Апостола, и кад је потекла крв из уста његових, принео му је тајне;[7] Двадесет осмо, да се на Трону разодева и одева, и да једе пастилу;[8] Двадесет девето, да даје паре епископима које је рукоположио, како би преко њих притискао клир. То су дакле главне тачке (оптужнице) против светога, а он ни четврти пут позван није (тамо) дошао, ставивши до знања онима који су га позвали следеће: ,, Ако уклоните отворене непријатеље моје из реда судија, спреман сам и доћи и бранити се, ако ме неко за нешто тужи, а ако не желите то учинити, колико год пута да шаљете (по мене), ништа више нећете успети,,. Испитали су, како су сматрали, од тих главних тачака прву и другу, а затим су почели испитивати о епископима Ираклиду и Паладију Еленопољском;[9] монах Јован, којега је ђакон Јован поменуо у оптужбама против Златоустога, опет придодаде лажну оптужницу, која Ираклида осуђује да је оригениста, и да је ухваћен као лопов у Кесарији Палестинској, како краде хаљине ђакона Акилина, а да га је, веле, Епископ Јован, иако је такав, рукоположио у Ефесу. Кривио је Златоустога како је он ( монах Јован ) многа зла претрпео оригениста ради, и преко Серапиона , и мимо њега од онога ( од Златоустога). А затим, када су те оптужбе биле претресене, би опет испитана девета тачка оптужби, а онда двадесет седма. Затим је Исакије епископ опет оптужио Ираклида као оригенисту, и да свјатејшему Епифанију није прихватљив ни на молитви, ни за заједничком трпезом. А придодао је исти тај Исакије и клевету против Златоустога која обухвата ове оптужбе: најпре ону о више пута поменутом Јовану монаху: Да је изударан због оригениста и стављен у окове; ( због дуге браће) Друго, да блажени Епифаније није хтео имати заједницу ( са њим) због оригениста: Амонија, Ефтимија, Евсевија, Ираклида, Паладија; Треће, да укида гостољубље, настојећи на обедовању насамо; Четврто, да говори како је у цркви трпеза напуњена Еринијама;[10] Пето, да се хвали говорећи у Цркви: ,,жудим,, ,, лудујем,, , и да је дужан протумачити које су то Ериније, и шта значи то: ,, жудим,, ,, лудујем,,. Црква, наиме, не зна за такве ствари; Шесто, што грешницима нуди сигурност поучавајући: ,, ако опет сагрешиш, опет се покај, и колико пута да сагрешиш, дођи к мени и ја ћу те излечити,,. Седмо, што хули на Цркву говорећи да Христос није био услишен када се помолио, пошто се није помолио како треба; Осмо, што лаике подговара да се буне против синода; Девето, што је прихватио Јелине који су многа зла хришћанима приредили, те их држи у цркви и штити; Десето, да прелази у туђе епархије и рукополаже епископе;[11] Једанаесто, да вређа епископе и екпингантима[12] заповеда да буду избачени из дома његовог; Дванаесто, да клирике вређа чудним увредама; Тринаесто, да је силом отео туђе залоге; Четрнаесто, да без синода и мимо воље клира чини рукоположења; Петнаесто, да је оригенисте прихватио, а да је заједничаре Цркве који су дошли са састављеним писмима, ни у тамницу бачеnе, није (отуда) избавио, него кад су умрли у њој уопште се није на њих осврнуо; Шеснаесто, да је иностране робове, који још нису били ослобођени, него били под оптужбом, рукоположио за епископе; Седамнаесто, да се десило да сам тај Исакије много пострада од њега. Од тих ,дакле, оптужби прва,кад би унапред претресена, како су сматрали, више не би испитана, а друга и седма би испитана. А затим наново испитана трећа оптужба, од оних које је поднео ђакон Јован. А у тој главној тачки и Арсакије[13] протопрезвитер, који је наследио самога Златоустога, и Атик презвитер, не знам како, иступише као сведоци те посведочише против Светога, и Елпидије презвитер. Сами посведочише, а са њима и презвитер Акакије и код четврте тачке. Када су, дакле, (те тачке) биле испитане, сами претходно наречени презвитери и још Евдемон и Онисим, тражили су да се убрза са пресудом, те Павле Ираклијски први затражи од сабора да се сви изјасне. И изјаснише се сви за свргавање, како су очекивали, Светога, почињући од Гимнасија епископа, а завршивши са Теофилом Александријским, на броју четрдесет петорица њих. Затим би написана посланица клиру константинопољском да сабор тражи свргавање Светога, а би јављено и царевима. Придодаше још и три клевете, од Геронтија, од Фаустина и од Евгомонија, који су говорили да су неправедно од Јована свргнути ( са епископског трона). Би написан и царски указ сабору. У којима и дванаести чин (тј. заседање). А тринаести, као што је речено, садржи оптужнице у вези Ираклида, епископа Ефеског. [1] Био је то један од двојице ђакона које је Златоусти сменио одмах по доласку у Консантинопољ. Једнога под оптужбом за убиство а другога за прељубу. [2] Декани су били нека врста монашких ,, десетара,, или пак градских службеника који су сахрањивали сиромашне о државном трошку, значење је нејасно. [3] Ради се о такозваној ,,талачкој кризи,,. Поменути Јован био је ћовек веома близак царскоме пару. [4] Неки мисле да се ради о ,,агентима,, које је Теофил послао у Константинопољ да клевећу тзв. ,,дугу браћу,,. [5] О овој и следећој осуди се не зна ништа. [6] Ни о овима се ништа не зна. [7] Понудио му прићешће. [8] О овој Златоустовој навици види код Паладија, Дијалог 8 [9] Писац Дијалога [10] Нема сачувано ништа о овоме. [11] Односи се на његово путовање у Малу Азију да среди црквено стање, и том приликом је сменио епископе за које је сматрао да су рукоположени за новац. [12] Нејасно је да ли вређа и једне и друге или другима заповеда да избаце епископе из дома [13] Млађи брат епископа Нектарија кога је Златоусти наследио на Константинопољској катедри.
  7. Prica o cariniku i fariseju

    Онај који не види своје грехове тај не види ни Бога и обрнуто немогуће је видети Бога и задобити благодат а истовремено се не срести и осетити своју дубину греховну.
  8. Odgovori na pitanje i postavi sledeće :)

    Аврамов по обећању,вери и праведности а Давидов по пророштву цар из колена Јудиног.
  9. Adam i Eva - istorijske licnosti ili prica

    Нису историјске они су сада есхатолошке личности Баш сам ових дана читао неку књигу о искуствима смрти и виђења неких људи. Једну жену анђели одвели у рај и тамо код врата раја је угледала једног замишљеног човека и рекоше јој да је то Адам
  10. Не волим рођендане, нити разумем ту појаву да славим дан посвећен себи, али испоштујем због других људи. Пракса је у последње време да децу крсте на први рођендан и тиме потпуно засене важност и смисао свете тајне са рођенданом.
  11. Јован Златоусти у беседи на речи ,, А када дође Петар у Антиохију супротставих му се у лице,, разрешава ову дилему. Пошто је беседа подужа изнећу основне златоустове поставке Петар је седео са јудејима у Антиохији који се већ беху одвикли од јудејских обичаја и том приликом су дошли јудеји од Јакова ( из Јерусалима) који се још увек држаху закона. Петар се нашао у незавидној позицији јер му је ваљало као апостолу и пастиру угодити обема странама. Да је наступио директно изазвао би саблазан и раздор те се користи икономијом. Да Петар није био страшљив доказује то да док још у почетку проповеди када су јевреји дисали претњом и убиством као дивље звери није показивао страх него је са смелошћу проповедао и претрпео тамнице и прогоне, тим пре је после многих година био одважнији и није било разлога да се плаши јудеја хришћана којима беше и апостол. Нити се опет ради о дрскости Павловој који на више места у писму исказује поштовање самом апостолу а себе назива најмањим. Чак и Павле је једном приликом када је боравио у Јерусалиму био приморан да јудаизује обријавши главу и поштујући закон. Решење не треба тражити ни у томе да је Павле био послан незнабожцима а Петар обрезанима. Златоусти то види као својеврсну ,,игру,, Петра и Павла која има за циљ да преобрати ученике. Павле нашавши погодан моменат укорава Петра с намером да исправи ученике (иако све беху Јудеји он му говори ,, зашто ти који живиш као незнабожац примораваш незнабошце да јудаизују,,), а Петар разумевши Павлову намеру прихвата укор и тако својим примером преобраћа и ученике из Јерусалима. Петар учинивши се слаб прихвата укор и измену и тако повлачи за собом и ученике иако бијаше слободан од свих. Овим примером као ауторитетом се користи Павле у посланици Галатима, јер ако првоврховни апостол прихвати опомену и измени се они неће имати изговора ако учине супротно. То је укратко, иначе златоустова беседа узвишенијим стилом и много детаљније доказује ову ствар.
  12. Пошто озбиљно размишљм о своме спасењу мислим да би требало да се манем ове теологије и да почнем да чантрам по овим неозбиљним темама, можда више научим о животворној тројици, ипак је теологија живот.
×
Матусал - Живе Речи Утехе