Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

Justin Waters

Члан
  • Број садржаја

    11125
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Everything posted by Justin Waters

  1. Američka Federalna komisija za komunikacije (FCC) u četvrtak je ukinula pravila "neutralnosti interneta", uvedena pre dve godine za vreme administracije bivšeg predsednika Baraka Obame, koja su garantovala jednaki pristup internetu. Umesto toga, prihvaćena je politika koja će smanjiti regulativu većih internet provajdera i dati im široka ovlašćenja da odluče kojim sadržajima na internetu korisnici mogu da imaju pristup. Američka Federalna komisija za komunikacije je glasala sa 3:2 za plan koji je podržavao predsednik komisije Adžit Pai, kojeg je na tu poziciju postavio predsednik Donald Tramp. Pai se zalagao za "laku ruku" u regulativi velikih telekomunikacionih kompanija i okončanje prakse koju je doživljavao kao vladin "mikromenadžment interneta", prenosi Glas Amerike. Ova kontroverzna promena ukida politiku iz 2015. za koju se zalagao bivši predsednik Barak Obama. Ukidanje pravila neutralnosti interneta, koje kompletan saobraćaj na internetu tretira kao jednak, izazvalo je više stotina javnih protesta i više od milion poziva članovima Kongresa u kojima su građani izražavali protivljenje Paijevom planu. Neke grupe za zaštitu potrošača obećale su da će pred sudovima osporiti nova pravila. Novim propisima se smanjuju restrikcije koje su velike provajdere kao što su Komkast, Verajzon i AT&T sprečavale da blokiraju ili naplaćuju veću cenu kompanijama koje im se ne dopadaju i sprečavale da 50 američkih država sprovodi sopstvena pravila u domenu internet sadržaja. Pai kaže da će se njegovim planom okončati nepotrebna regulativa i većem broju Amerikanaca pružiti pristup internetu. Velikim internet provajderima se daje pravo da blokiraju rivalske aplikacije, usporavaju konkurentske usluge i nudi brža internet veza kompanijama spremnim da je plate. "Pre 2015, pre nego što su uvedena ta pravila, imali smo slobodni i otvoreni internet", izjavio je Pai za En-Bi-Si. "To je budućnost baš kao i tržišni, lagan pristup. Od toga imaju koristi i potrošači i preduzetnici. Svako u internet ekonomiji bolje stoji sa tržišnim pristupom", dodao je Pai. RTS
  2. Aha vrlo je moguće da je ili jedno ili drugo u pitanju. U prvom ih ucjenjuju jer se neki djelovi proizvode u SAD i bez njih ne mogu sklopiti Airbus, u drugom čist politički pritisak na Francusku sa prijetnjama da će uraditi ovo ili ono.
  3. Paranoja je dosegla neslućene granice. Međutim mogu da prdnu Iranu pod prozor, iskreno se nadam da će potajno napraviti nuklearno oružije i da jednom za svagda otklone bilo kakvu pretnju da će im jenkiji jednog dana pokucati na vrata. Inače kako može da zabrani da se Airbus prodaje, kada je Airbus francuski?
  4. SAD ukinule neutralnost interneta

    Da to je odlično kada imaš više provajdera koji te smaraju i ja bih to volio da mogu u mom kraju i da bi to bilo moguće ti provajder dijele infrastrukturu koju je neko već napravio, ili državna telekomunikaciona firma ili privatna koja ustupa korištenje, ali ja ne mogu trenutno jedini način da imam širokopojasni internet je preko kablovske televizije koja ima monopol u mom dijelu grada. Ako mi se oni ne sviđaju ne mogu da dozovem drugu kompaniju i potpišem ugovor, jer ova kablovska televizija ni sa kim ne dijeli svoju infrastrukturu tako da mogu da se slikam. Ne govorim iz nekih pretpostavki već iz poznavanja materije kako se planira i izgrađuje infrastruktura u gradovima, pogotovo kada se prave nove ulice gdje će se provlačiti optički kablovi unaprijed se isplanira gdje idu cijevi za kablove i tu se ostavi prostor gdje na kraju ti kablovi uvlače i izvlače, ali prostor koji je ostavljen nije beskonačan i uglavnom ga zauzmu one kompanije koje su bogate i mogle su da ulože u tu infrastrukturu. A da je satelitski prenos dobar, i jeste ali samo u mašti makar za sad. Satelitski prenos je još u povoju i daleko je skuplje lansirati satelite nego izgraditi optičke kablove po dnu okeana ili po gradovima i veza preko satelita i brzina prenosa su daleko daleko manji nego preko kablova, tako niko još za sad ne planira da instalira dronove, balone i satelite za upotrebu interneta za visoke brzine i masovnu upotrebu, već primarno u udaljenim dijelovima svijeta i po okeanima gdje nema druge infrastrukture i onda kakva takva veza je bolja nego nikakva. Istina kada jednog uznapreduje tehnologija prenosa podata satelitskim putem, onda će biti mnogo lakše se natjecati na tržištu i kranji korisnici će moći lakeše da se odluče za provajdere, ali do tad će još proteći gigabjata optičkim kablovima. Ma znaš kako vjerujem da je zbog regulacije, kako da ne. https://www.recode.net/2017/12/13/16773062/global-internet-speeds-faster-2017-ookla
  5. SAD ukinule neutralnost interneta

    Ne đonom nego realnošću. Ima dovoljno mjesta u sahari i amazonskoj džungli, ili sibirskim stepama. U gradovima je sve manje i manje i za ostalu infrastrukturu. Optički kablovi nisu jedina stvar koja se polaže u trupu saobraćajnica, tu je i vodovod, i kanalizacija, fekalna i kišna, tu su vrelovodi, i gasovodi, tu su električni kablovi, to su drugi podzemni objekti i svi oni međusobno moraju biti odmaknuti, plus nadkrivni slojevi su veđu urađeni popločani, asfaltirani, zatravljeni i uopšte nema mjesta da neki novi provajder kome se ćefne da izađe na tržište raskopava ulice i postavlje svoje kablove. I te kako da osporavam nepovredivost privatne svojine koja se nalazi na javnoj površini. Ne može da postoji nikakva privatna svojina na prostoru koji je namjenjen javnoj upotrebi, privatnik može samo da tu površinu dobije koncesiono da s njom radi nešto određen period, ali ne i da trajno bude njegova.
  6. SAD ukinule neutralnost interneta

    Obicna fantamozgarija. Neko je ranije vec napravio tu infrastrukturu zato što je bio veći i imao je para i radio je to na vrijeme kada su se planirali vodovi po gradu kuda i kako će ići. Ne mogu se kablovi postavljati tek tako kako nekome padne na pamet da postane provjader. Ako se broj provajdera poveća drastično, dakle veliki broj njih hoće da se takmiči na tržištu i da svi nude solidnu brzinu prema kompetitivnim cijenama, oni prosto moraju da se uključe u neku postojeću infrastrukturu. Ako neki AT&T ima podeblji kanal širom grada i kaže ovaj kabal je moj, nedam ga nikome, kako onda možemo uopšte govoriti o nekom slobodnom tržištu i zdravoj konkurenciji?
  7. Tamna strana Nemačke: Kako se "bacaju" milijarde Nemačka je najmoćnija i ekonomski najvažnija članica EU, u koju su proteklih godina otišle da žive desetine hiljada građana Hrvatske u potrazi za poslom. O nemačkoj organizovanosti, poštovanju pravila, radinosti, sposobnosti i efikasnosti se odavno stvaraju mitovi, no realnost je naravno kompleksnija. To pokazuju i tri primera velikih građevinsko-saobraćajnih projekata koji pokazuju da i Nemci mogu biti jednako nesposobni kao Hrvati. Reč je o projektima koji su se pokazali traljavo isplaniranima, koji su izazvali bes građana, probili razne rokove i ispali mnogo skuplji nego što se na početku njihove realizacije predviđalo. S obzirom na to da se Hrvatska ponovo sprema za pokušaj izgradnje Pelješkog mosta, najvećeg i najizazovnijeg građevinsko-saobraćajnog projekta još od povezivanja Zagreba i Splita autoputem, preporučljivo je podsetiti se kako i jedna neuporedivo funkcionalnija država i mnogo uspešnije društvo može dobre početne ideje pretvoriti u rupe bez dna. Ključna razlika - u Nemačkoj nema "trostrukog krečenja" Ipak, treba odmah naglasiti da i u slučajevima triju velikih ovovekovnih projekata koji su se u Nemačkoj pretvorili u problem i skandale - a to su velika podzemna stanica Štutgart 21, novi berlinski aerodrom BER i nedavno konačno otvorena železnička linija koja povezuje Berlin i Minhen - postoji jedna ključna razlika u odnosu na Hrvatsku. A to je da nastali problemi nisu uključivali političku korupciju, izvlačenje javnog novca u stranačke ili privatne džepove ni za Hrvatsku paradigmatsko “trostruko krečenje”. Svaka od ove tri priče pokazuje da stara izreka o putu u paklu koji je popločan dobrim namerama i dalje vredi, ali i da u nemačkom društvu i prevladavajućem mentalitetu nema mesta za mito i korupciju koji zasad neizbežno prate slične ili ekvivalentne projekte u Hrvatskoj. Podzemna stanica Štutgart 21 Štutgarta koji su ga na gradskom referendumu odbili podržati. Ali, Deutsche Bahn, odnosno Nemačke željeznice su se ipak odlučile na to da glavna železnička stanica u Štutgartu, koja je bila važno prometno čvorište, pretvore u ogromnu podzemnu stanicu, a za to su imale podršku pokrajine, nemačke savezne vlade i EU. Svi navedeni učestvovali su u finansiranju ovog megaprojekta čija je izgradnja započela 2010., i to uprkos višemesečnim masovnim protestima građana, koje je naročito smetalo što je u procesu izgradnje trebalo poseći jedan mali park. Demonstracije su u jednom trenutku eskalirale u otvorene sukobe s policijom, a jedan je protestant izgubi vid nakon što ga je policijski šmrk za rasterivanje gomile pogodio iz velike blizine u lice. Na početku planiranja procenjivalo se da će sve koštati, 2,7 milijardi evra, na početku gradnje je pak predviđeni budžet za Štutgart 21 iznosio oko 4 milijarde evra, no sada se računa kako bi konačna cena mogla iznositi i 10 milijardi evra. Budžet od 4 milijarde probijen je nakon nekoliko godina, pa se onda računalo da bi sve zajedno trebalo koštati 6,5 milijardi. I taj je budžet u međuvremenu nedovoljan, pa je najnoviji izračunat na 7,9 milijardi evra po optimističnoj proceni, dok pesimisti predviđaju već spomenutih 10 milijardi. Zasad su pesimisti u pravu, o čemu svedoči i da se otvaranje nove stanice planiralo za 2021. godinu, no u međuvremenu je pomereno za 2024. “Ako i tada”, sarkastično navodi Der Spiegel koji piše da “na najvećoj baušteli u Nemačkoj već godinama ništa ne ide po planu”. Kao najveći problem navodi se da u razvoju projekta nisu učestvovali inženjeri građevine nego većinom arhitekti i političari, te se pokazalo da je mnogo onoga što je zamišljeno na papiru u praksi neizvedivo. Iako kritičari ovog “projekta veka” zahtevaju da se odmah zaustavi gradnja jer će, kažu, troškovi samo još više rasti, a nude i alternativni saobraćajni plan, Deutsche Bahn i ostali ne odustaju. Jednostavno je već previše novaca potrošeno, previše iskopano, posečeno i izbetonirano da bi se odustalo. 2024. godine ćemo znati je li se sve to isplatilo i hoće li Štutgart 21 tada konačno biti završen. U ovom trenutku niko nije stopostotno siguran u to. Novi berlinski aerodrom BER Glavni grad Nemačke ima dva prilično mala aerodroma, Tegel, koji se nalazio na severu grada i smešten je unutar stambene zone, te južni Schönefeld. Nakon ujedinjenja i preseljenja institucija iz Bona u Berlin počelo se razmišljati kako bi Berlin trebalo da dobije jedan odgovarajuće veliki i monumentalni aerodrom, te su se na zajedničku gradnju odlučili grad Berlin i okolna savezna pokrajina Brandenburg. BER - kako glasi skraćenica novog aerodroma - trebao je da bude još jedan simbol uspona Berlina među najvažnije gradove sveta nakon decenija podijeljenosti, no cela se stvar pretvorila u neverovatan fijasko o kojemu se Nemci s gorčinom šale kada se hvali njihova nacionalna efikasnost. Na planiranje BER-a potrošeno je 15 godina i gradnja je konačno započela 2006. godine na lokaciji nedaleko od Schönefelda i 18 kilometara od centra grada. Otvaranje je bilo predviđeno za 2012. godinu, a u međuvremenu se planira kako bi se deo aerodroma - i to bez glavnog terminala - mogao otvoriti 2020. Na početku je planiran budžet od 2,8 milijardi evra, ali već do 2012. potrošeno je 4,3 milijarde evra. U ovom trenutku je na gradnju BER-a potrošeno 5,4 milijuna evra, a predviđa se da treba još 2,2 milijarde evra da se projekt dovrši i ceo aerodrom postane funkcionalan. U jednom trenutku je projektu pretio i bankrot, pa je nemačka vlada morala da garantuje u Briselu za finansiranje u iznosu od 2,2 milijarde evra u avgustu prošle godine. Deutsche Bahn pak preti tužbom zbog izgrađene podzemne stanice koja se već godinama ne koristi jer aerodrom ne radi. O svim pogreškama koje su napravljene tokom višegodišnje gradnje BER-a mogla bi se napisati knjiga, pa ćemo izdvojiti samo one najluđe. Izgrađeni protivpožarni sistem nije napravljen prema planovima i nije funkcionalan pa nije mogao da dobije upotrebnu dozvolu. U jednom trenutku pokazalo se i da sistem rasvete ne funkcioniše kako treba te da je loše isprogramiran - nakon što je tokom velikog testa uključena sva rasveta na aerodromu, danima se nije mogla isključiti! Čak ni električna vrata na ulazu u BER nisu funkcionirala kako treba na testovima. U ovom trenutku se pregršt toga treba popraviti, najvažniji delovi aerodroma nemaju upotrebne dozvole, a delomično otvaranje 2020. je naravno upitno. Povrh svega, postoje i planovi da se pored dve završene piste gradi i treća, iako još ni jedna nije u funkciji. Brza pruga Berlin - Minhen Pre nekoliko dana je uz veliku pompu otvorena i uz prisustvo kancelarke Angele Merkel inaugursrsna važna železnička veza, uspostavljena vozom velikih brzina, između Minhena i Berlina. Reč je o projektu čija je realizacija trajala dve decenije i stajala deset milijardi evra. Čelnik Deutsche Bahna Richard Lutz pretenciozno je izjavio da se ovom vezom "otvara novo poglavlje u istoriji nemačkih željeznica". Voz velikih brzina, na liniji dugoj 623 km, trebao bi da skrati vreme putovanja sa šest na četiri sata te udvostručiti broj putnika između glavne nemačke južne i severne metropole. Deutsche Bahn navodi da očekuje 3,6 miliona putnika svake godine. No, rad na ovom projektu nije gotov, a vrlo brzo pokazalo se da sve ne funkcioniše kako treba. Već dva dana kasnije superbrzi voz iz Berlina za Minhen kasnio je dva sata, a nemački mediji u međuvremenu izveštavaju o svakodnevnim problemima na nedavno otvorenoj liniji. Postoje problemi sa sigurnosnim sistemom, kao i svakodnevni tehnički problemi. Jedan je voz tako ostao sat vremena zaglavljen na pruzi, a postoje problem i oko reda vožnje i usklađivanja celog železničkog prometa s potrebama superbrzog voza. Već tokom prvog službenog radnog dana linije pruga je kod Ingolstadta zbog tehničkih problema morala biti zatvorena šest sati. Nemački mediji ističu da je ceo projekat loše isplaniran jer, iako je putovanje između Berlina i Minhena skraćeno sa šest na četiri sata, postojale su razne mogućnosti da ono traje još kraće. Takođe, francuski i japanski vozovi istu udaljenost pređu brže nego ovaj najbrži voz Deutsche Bahna te saobraćajni stručnjaci smatraju da bi se put mogao skratiti i na samo tri sata, čime bi se mnogim putnicima isplatilo izabrati voz umesto aviona na relaciji Berlin – Minhen. Der Spiegel piše da je ovo "paradni primer lošeg saobraćajnog planiranja u Nemačkoj i žrtvovanja najboljeg rešenja zbog interesa različitih saveznih pokrajina", zbog čega je pruga ispala najmanje stotinak kilometara duža nego što je bilo moguće. Povrh toga, novom linijom neće moći voziti teretni vozovi, što značajno umanjuje njenu profitabilnost. Naravno, iz hrvatske se perspektive ono što nemačkim medijima izgleda kao debakl i u javnosti se osuđuje kao katastrofalna nesposobnost nadležnih i dalje čini kao nedosanjani san, s obzirom na (ne)funkcioniranje Hrvatskih železnica, dugove autoputeva i opšti HDZ-ovski način upravljanja državom i kapitalnim projektima. železnica, dugove autoputeva i opšti HDZ-ovski način upravljanja državom i kapitalnim projektima. B92
  8. Tamna strana Nemačke: Kako se "bacaju" milijarde

    Noćna mora Merkelove - skup aerodrom zvrji prazan Za njegovu izgradnju potrošili su sedam milijardi evra, a svečano otvaranje 2012. neslavno je propalo. To što je Der Spiegel nedavno objavio o projektu koji je progutao već sedam milijardi evra, Berlincima već godinama više nije vest. A objavio je da će, prema internim podacima do kojih su novinari došli, novi berlinski aerodrom Berlin Brandenburg "Willy Brandt" biti otvoren tek 2020. godine. Nekoliko nedelja ranije Der Tagesspiegel je objavio da nadzorna agencija Tüv računa da bi aerodrom mogao s radom početi tek 2021. Razlog zašto se odjednom pojavila 2020. jeste to što voditelji projekta računaju da naprosto zanemare to što jedan terminal još neće biti gotov, kao i da sve ostalo što bi moglo da kasni, u rad puste "industrijski dovršeno". Priča s apsolutno najgorim projektom za jedan aerodrom u Evropi javni postala je javni skandal postala 2012. kada je Angela Merkel s celokupnom političkom i industrijskom svitom ostala uskraćena za spektakularno otvaranje i pokazivanje još jednog čuda jedne od vodećih svetskih ekonomija. Uglavnom, Lufthansa je na otvorenje planirala da pošalje jedan svoj nov nov krilati div A380s sa 525 putničkih mesta. Organizatori su nedeljama pripremali zadatke za više od 1000 volontera na svečanosti. Ukupno 10.000 Berlinaca koji su se dobrovoljno javljali na javni poziv, odazvalo se kako bi se aerodrom testirao koliko je spreman za rad pod punim kapacitetom. Proslava otvorenja trebalo je da počne 2012, i da košta dva miliona evra i narednih dana na njoj je trebalo da se pojavi ukupno 40.000 gostiju. Odjednom, sve je to otkazano jer su organizatori bili prisiljeni javno da priznaju da protivpožarni sistem, koji je dim trebalo da pumpa prema dolje, umesto prema gore, ne funkcioniše kako treba. Mediji pišu da ako Merkelova tada nije nekome „došla glave“, verovatno neće nikad. Odjednom su počeli da ispadaju sve jedan za drugim kosturi iz ormara. Ispalo je da su dizalice prekratke, da se električne instalacije pregrevaju u tom megakompleksnom aerodromskom divu koji je trebalo da psotane glavno evropsko središte za avio saobraćaj. Sledilo je otkriće da čak ni građevine statički nisu u redu i na kraju da je projekat koji je proogutao milijarde bio korupcijski sveti gral na raznim privatnim industrijskim i političkim nivoima. Sa sve novim odlaganjima puštanja aerodroma u rad mnoge kooperantske kompanijee su bankrotirale i mnoge gorke suze prolivene su zbog projekta koji je trebalo da bude logičan nastavak uspešnog političkog ujedinjenja Zapadne i Istočne Nemačke, Zapadnog i Istočnog Berlina. A kako je 2012. godine na površinu isplivao sav haos koji se godinama gomilao na ovom gradilištu, prosto je neverovatan za jednu Nemačku, procena troškova vinula se na više od sedam milijardi. Korupcijske afere prerasle su u pravosudne procese. O kakvom ogromnom gradilištu je reč svedoči i popis žrtava među radnicima. Do kraja 2012. poginula su četiri radnika, 46 ih je teško povređeno, 197 lakše. Od datuma kad je aerodrom trebalo da se otvori, prošlo je već 2000 dana. Danas u Berlinu više nito od nadležnih nije tako glup da se zafrkava s utvrđivanjem datuma, nego se govori o proleću ili jeseni 2020. A iz interne komunikacije, kako prenose tamošnji mediji, iščitavaju se i scenariji po kojima bi glavni berlinski aerodrom mogao kasniti skoro celu deceniju. B92
  9. Vl.Danilo Krstic, te se besjede dobro sjećam jer mi je bilo simpatično smješno kada je pričao kako je Hristos vaskrsnuvši dobio takvo tijelo da je mogao vinuvši se na nebo, da prolazi kroz zvijezde i da mu nije trebao skafander. Nego dalje u toj besjedi on je upotrebio istu ali sličnu metaforu kao i Sv.Spiridon, uzevši sunce za primjer gdje je sunčeva masa (vodonik) kao Otac, iz koga se rađa svjetlost kao Sin i ishodi toplota kao Sv.Duh. Jedno sunce - Bog, tri Ličnosti - elementa. Tu dalje prestaje svako poređenje. Šta Nikolić dalje pokušava sa tri diska, troje gaća itd..očigledno ovdje nikome nije jasno.
  10. Какву кафу пијете?

    Haha u pravu si, nisam dobro pročitao 10 mg stvarno nije ništa, piše 10g. Vrlo malo sam ispijao filter kafu. Ona je isto samljevena, na koju mjeru, sigurno je više nego turska, da li je nivo mljevenja isti kao za espreso ili je još može krupnije? Nisam se isto udubljivao u instant kafu u onim granulama što se samo izmute u toploj vodi (par puta i kad sam je probao nikad mi se nije sviđala), jel znaš jel to čista kafa samo kompresovana, ili je nesšto drugo?
  11. Какву кафу пијете?

    @Juanito me sa onim Don Caffe novitetima malo podstakao da danas u tržnom centru procunjam oko rafova za kafu. Obično sam ne naviknut da obilazim rafove za kafu jer uobičajeno je da je ponuda jako loša i da se prodaje manje više ono na šta su ljudi ovdje najviše navikli i što najviše i traže mješavina robuste i arabice ala grand, don, om kafa i šta još. No danas sam na rafu na iznenađenje pronašao jedan proizvod koji čini mi se obećava: Mljevena 100% arabica. Pakovanje je vrlo lijepo osmišljeno i uliva povjerenje da ja sadržaj spremljen kvalitetno. Zadnja strana je klasika i simpatično mi se odima ovo since 1994. Ovo "since" se obično stavlja kada neki proizvod ima pozamašnu tradiciju pa se onda naglasi since 1912, since 1886 itd... U svakom slučaju jako je dobro vidjeti ovako jedan obećavajući proizvod u domaćoj proizvodnji. Na istanbulskom aerodromu sam ljetos našao i jedno ovakvo izdanje: 100% arabica iz Etiopije (ako je vjerovati proizvođaču) i tek od skora vidjeh da rok trajanja ističe za tri dana (proizvedena 2014...), a nisam je još otvorio jer je u zrnu i nisam našao električni mlin. Mada je miris još uvijek perverzan kroz ove rupice naprijed, pa tako se nadam da će biti još uvijek pitka kada je sameljem. Pozadi za uputstvo piše "korstiti hladnu, filtrovanu vodu sa 10mg kafe na 180 ml vode". Sad pošto je ovo "Starbucks", sad ne kontam američki način ispijanja, nije valjda da samo izmućkaju hladnu vodu i kafu i tako popiju?
  12. Pa sad koji iole veći hram u istoriji Crkve nije izgrađen ili djelom finansiran od strane sumnjivih lica? Anatomija je dobra, u vizantijskom stilu, a boje nisu nimalo kič. Naprotiv, mozak je i u neku ruku i genijalan, jer između pločica mozaika prostor je izbjeljen sto na daljinu daje jednu svjetlosnu dubinu i kada se gleda iz daleka dobija se taj efekat odsjaja i svjetlosti što valjdamu simbolizuje tavorsku svjetlost. Jedina mana u svemu je što sve to sporo traje i liči na zidanje beograda na vodi, ovaj..skadra na bojani, ali kako god kad bude završen teško će se poreći da nije veličanstven.
  13. SAD ukinule neutralnost interneta

    https://www.vox.com/policy-and-politics/2017/12/14/16692318/net-neutrality-local-loop-broadband-internet-access Ovaj članak je jako zanimljiv. Govori da neutralnost interneta nije jedini način da se korištenje interneta učini fer za krajnje korisnike, ali da je ono po svojoj praksi izgleda jedini način u SAD. Članak govori kako su druge zemlje, recimo u Evropi našle načina da naprave konkurentno tržipte sa nižim cijenama, tako što su prisilile velike provajdere da svoju infrastrukturu dijele sa ostalima koji žele da se takmiče na polju davanja internet usluga. Članak dalje govori o nekoliko pokušaja da se reguliše ovaj metod i u SAD, ali da je sve na kraju propalo, i članak zaključuje kako svi govore o potrebi stvaranja konkurencije, ali da jednostavno ne mogu da se dogovore kako.
  14. Veliki domoljubi iz dijaspore kako to obično biva. Što si dalje od kuće to veći domoljub. Inače napaljeni nevaspitani klinci, što također govori nešto i o njihovim roditeljima.
  15. SAD ukinule neutralnost interneta

    Kako bi to moglo da izgleda:
  16. SAD ukinule neutralnost interneta

    Da li je radio baš lijepo to je vrlo upitno jer da je radio lijepo nikad niko ne bi pokrenuo pitanje neutralnosti interneta, a termin je skovan još 2003 godine: Ovo je samo primjer nečega što je doprlo do javnosti, a šta provajderi rade na svojim serverima to je vrlo diskutabilno. Ja otkad znam za sebe i od kad koristim internet nikad nisam bio oduševljen brzinom surfanja, a to naročito u posljednje vrijeme kako brzine navodno rastu. Internet mi često šteka, a svaki put kad nazovem provajdera, on kaže sve je uredu. Ma važi...Otkud znam da mi ne usporava vezu generalno u odnosu na brzinu koja je potpisana ugovorom? Ili kad surfam po youtubu recimo ili kada pregledam neke stranice sa dosta slika? Naslov iz Blica jeste pompezan u novinarskom stilu, ali ono što je dalje opisano u tekstu gdje se navodi da sami osnivači interneta i kreatori WWW se protive ovoj odredbi FCC, i da je također istraživanje pokazalo da tržište želi neutralan internet, to je bitno i na sve to su ostali gluvi trampove birokrate i advokati Verizona. Zakon koji je donešen 2015 je bio dobar jer je donešen u zemlji koja je izmislilia internet i gdje se nalazi najveća količina internet infrastrukture na svijetu i gdje postoji samo par širokopojasnih provajdera od koga zavisi čitava nacija, jer se time stavlja pritisak na provajdere da ne krše ugovorm potpisane brzine plus ostavlja se mogućnost da ako neko otkrije da oni prigušuju brzinu ili na neko drugi način filtriraju sadržaj da ih se može tužiti. To sve je bilo dobro i za globalni uticaj i popularisanje važnosti neutralnosti neta, a ovako kada je najuticajnija IT zemlja uklonila neutralnost onda će se i ostali nećkati ili u potpunosti ukloniti od te ideje. Ostaje šansa da će EU nastaviti drugačije od Uncle Sam-a, ali to je vrlo upitno s obzirom da u nekim zemljam EU provajderi već nude internet pakete po uzoru na kablovsku televiziju.
  17. Aha mislio si da bankrotiraju zbog troskova lijecenja i onda im se tesko vratiti u normalu kao beskucnici jer to sto su ostali bez icega stavlja znak na njih sto se tice, posla, odnosa sa ljudima itd poravnaju se u ocima javnosti sa onima koji su krsili zakon i bili u zatvoru. Uh brrrr surovo.
  18. Ovo za zatvor kontam, tesko dobijas posao i slicno, a zasto i na koji nacin su obiljezeni oni koji se tesko razbole? Kakve posljedice snose?
  19. SAD ukinule neutralnost interneta

    KRAJ INTERNETA KAKAV POZNAJEMO? Američki Senat u četvrtak donosi VAŽNU ODLUKU Više od 20 tehnoloških preduzetnika i pionira, uključujući Vinta Serfa, Tima Bernersa Lija i Stiva Voznijaka, zatražili su od Federalne komisije za komunikacije (FCC) da obustavi svoj plan o ukidanju internet neutralnosti, piše „Hafington post“. “Vi ne razumete kako internet funkcioniše”, poručili su FCC u otvorenom pismu objavljenom u ponedeljak “otac interneta” Vint Serf i izumitelj “Vorld vajd veba” Tim Berners Li. FCC planira da ukine pravila o neutralnosti interneta, koja zahtevaju da provajderi internet usluge (ISP) svaki sadržaj tretiraju jednako. “Važno je razumeti da je predloženo Naređenje FCC-a bazirano na manjkavom i činjenično netačnom razumevanju internet tehnologije. Ove mane i netačnosti dokumentovane su u detaljima u zajedničkom komentaru na 43 strane koji je potpisalo više od 200 najuglednijih internet pionira i inženjera, a koji je predate FCC 17. jula 2017. Uprkos komentaru, FCC nije ispravila svoje nerazumevanje”, navedeno je u otvorenom pismu. U komentaru se detaljno navode bezbrojne tehničke greške u predloženom naređenju FCC-a, uključujući manjkavo razumevanje razlika između provajdera internet usluga i “edž provajdera” (kompanija za sadržaj poput Netfliksa) i kako funkcioniše “fajervol” (u komentaru se ovde ukazuje na “zapanjujuć nedostatak tehničkog znanja). Inženjeri i stručnjaci koji su potpisali komentar upozorili su da će ukidanje neutralnosti internet imati “opasne posledice, uključujući gušenje budućih inovacija i potiskivanje budućih investicija u internet usluge koje vode veliki deo američke ekonomije”. U pismu se izlaže kako je FCC ne samo ignorisao upozorenja stručnjaka, već i milione javnih komentara koji su podneti na tu temu. “FCC takođe nije održao nijedan otvoreni javni sastanak da sasluša građane i stručnjake o predloženom naređenju, što je suprotno ustaljenoj praksi”, navodi se u pismu koje su, među ostalima, potpisali koosnivač “Epla” Stiv Voznijak, izvršna direktorka “Mozila fondacije” Mičel Bejker i osnivač “Internet arhive” Bruster Kal. Autori komentara su pozvali zvaničnike Senata zadužene za komunikacije, tehnologije, inovacije i internet da “pritisnu” predsedavajućeg FCC Adžita Paja da otkaže glasanje komisije, zakazano za četvrtak. “FCC je požurila a tehnički nekorektno predloženo Naređenje da se ukine zaštita neutralnosti interneta bez ikakve zamene je neposredna pretnja internetu koji smo teškom mukom stvorili. Treba ih zaustaviti”, zaključili su tehnološki pioniri i inovatori u pismu. Šta je interent neutralnost Princip neutralnosti interneta podrazumeva da internet provajderi treba da tretiraju sav sadržaj na internetu jednako, bez prioritiziranja ili blokiranja određenog sadržaja ili celih strana, bez obzira na to odakle sadržaj potiče. Ovaj princip postoji, kako bi sprečio provajdere da postanu monopolisti i da se u njihovim rukama nađe moć da prioritiziraju saobraćaj ka određenim stranama u odnosu na druge, kao i moć da spreče svoje korisnike da posećuju neki oblik sadržaja ili uspore brzinu interneta prilikom posećivanja određene vrste internet sadržaja. BLIC
  20. Tamna strana Nemačke: Kako se "bacaju" milijarde

    Da reklo bi se da im je jako stalo da automobili u svim mogućim uslovima voze po stalno suvom kolovozu, čak da su spremni da poskupe čitavu investiciju oko puteva samo da se vozači osjećaju sigurno i da se minimizuju sve potencijalne opasnosti. Vjerovatno se ublažavanje zasoljenosti rijeka rješava bez po muke, jer kroz čitavu zemlju imaju izgrađenu mrežu kanala i vrlo je moguće da kada dođe do zasipanja soli po autoputevima, znaju tačno koje dionice rijeka će biti zasoljenje nakon otapanja i onda znaju na kojim mjestima će upuštati vodu u rijeku koja se vjerovatno upušta preko sistema ustava, tako da ne ulažu sigurno puno napora jer imaju razrađen sistem. Višak vode u rijekama ne može imati nikakvog negativnog efekta na biljni i životinjski svijet ako su te rijeke uređenje a vjerovatno jesu, i u ravničaraskom su predjelu, znali nema bujica. Sad meni se čini to malo previše fanatičnim ako se toliko angažuju za 5cm snijega.
  21. Tamna strana Nemačke: Kako se "bacaju" milijarde

    Da Englezi nisu definitivno, ali ovo kod Holanđana s obzirom na juanitove izvještaje i na stil kako ova Huntelarka piše, liči mi više da se stvara panika kako bi se ljudi alarmirali na oprez, da slučajno ne bi neko auto proklizalo na ledenoj površini veličine 20x10 cm i tako nešto, znači ono briga za ljude jeste ali pretjeruje se u smislu naduvavanja potencijalno strašnih scenarija, dok za kontrast kod nas treba da se stvarno desi katastrofa da se ljudi uspaniče i da se krene sa nekom sveopštom zaštitom. Meni se da bude iskren dopada ta otpornost koju naši ljudi imaju, izmeđuostalog u skorijoj istoriji stalno se malo pa malo neka nedaća prolazla, ali onda se čini kao da su ljudi i previše uljuljkani s tim lakoćemo za te male sitinice ne obraćajući pažnju da one sve skupno kada ih ima puno također predstavljaju teret i čeka se jedino katastrofa kada tek onda stupa neki krizni menadžment i rješavaju se stvari. To bi bila jedna od razlika od nas ovdje i njih tamo na zapadu, a da između toga i kod njih ima red dobrog i onda red lošeg to stoji čvrsto što i jeste cilj da malo o tome raspravimo na ovoj temi.
  22. Tamna strana Nemačke: Kako se "bacaju" milijarde

    Znači isto kao i kod nas kad nas iznenadi snijeg u februaru?
×
Justin Waters's Content - Живе Речи Утехе