Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

Ђорђе Р

Члан
  • Број садржаја

    2233
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

1 Follower

О Ђорђе Р

  • Ранг
    Дуго је са нама

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  1. Почетком причешћа почиње граја у цркви, поздрављање, ћаскање, честитања, опуштенција. Као да је Литургија завршена, ил да је нека пауза у служби, "полувреме" на утакмици... Ја прилазим чаши озбиљан, знајући да ће се за неки тренутак десити Чудо над чудима, непоновљив догађај под капом небеском, у ком и сам учествујем. Такав сам током целог причешћа, гледајући док се други причешћују, појући тихо песму "Тјело Христово...", размишљајући о том Догађају. Сваки пут сам зачуђен, задивљен, "шокиран", нит тужан, нит радостан. Радост наступа са молитвама благодарења: "Видјехом свјет... Да исполњатсја уста наша...". Туга (тихи бес) тада наступа ако се нисам причестио, и кажем себи "Коњу један, следећи пут не пропусти прилику".
  2. Колико схватам Станиславу, овај текст се врти око неколико питања: 1) Да ли је екуменизам јерес осуђена од отаца Цркве? 2) Да ли је дужност оделити се од јеретика? Како ја разумем Станиславин текст, одговор на оба питања је ДА. Ако нисам добро разумео, молим да ми Станислава опрости, и да ме демантује. Е сад, она потенцира да је мишљење Никодима да екуменизам јесте јерес осуђена од отаца (али не и од сабора), ал да није дужност верника да се одели од јеретика, него да није грешка ни остати у јединству са јеретицима. И за то оптужује Никодима да заступа (проповеда) неко мекано (лајт) православље, а да је мекано православље лажно православље. Екуменизам је сувише широк појам да би могли рећи да представља јерес осуђену од отаца цркве. Неки правци екуменизма, као што је синкретизам јесу одбачени од цркве. Поједини светитељи су указивали на то да је синкретизам противан православном учењу, и при том нису појмовно разликовали синкретизам од екуменизма. Данас је екуменизам далеко од синкретизма. Све помесне православне цркве учествују у екуменизму, и ако би прихватили тезу да је учествовање у екуменизму јерес, онда би све помесне православне цркве биле јеретичке. Ту тезу заступају "артемијевци". Ал не треба заборавити да су сви светитељи, који су критиковали синкретички екуменизам, остали у јединству са црквом, која је учествовала у екуменизму, и дали су лични пример како треба поступати по овом питању, дал се оделити од оних који учествују у екуменизму, ил остати у заједници са њима.
  3. Knjige

    Препоручујем Алексадра Шмемана. Почети од књиге Водом и Духом, а онда шта год ти падне под руку. http://www.verujem.org/pdf/smeman_vodom_i_duhom.pdf
  4. Akademik Ljubomir Simović: A šta bismo s Kosovom, i da nam ga VRATE?

    Потпуно ми је неприхватљив овај став око КиМ. Пре свега питање. То је попут питања а шта би радили ако би се Македонија, Црна Гора, Република Српска вратили у државу Србију? Шта ћемо радити ако нас приме у ЕУ? Или шта би радио академик, ако би извукли његов листић на Лото?
  5. Zadatak

    Нисам се овом тематиком бавио, ал на основу примера, решење је: P(0,1,0), Q(0,0,1), v = 3 Дакле, 2. ред, 3. врста.
  6. Da li je ovo ljudski !?

    Шта значи опело некоме ко није крштен? Не разумем исчуђавање. Опело је обред (света тајна) цркве, а чланови цркве су они који су крштени.
  7. Ово писмо не може да прође у Вучићевим медијима, па стога се (не)чудим што за текст нема места на Видовдану. *Едит: Сад видех да је пренето, са закашњењем.
  8. Мене занима да ли ће, и како ће ово писмо да пренесу велики медији. Дал је ово унутарцрквени дијалог о КиМ, или спада у унутарсрпски дијалог, на који је Вучић позвао? Хоћеш да кажеш да питање статуса КиМ није део пастирског посла, него је политичко питање? Изглада да црква, па и патриајрх, и владике, осећају потребу да кажу своје ставове о статусу КиМ, и одговоре на Вучићев позив на дијалог о статусу КиМ.
  9. Посланица свештенству

    Нема то везе са поштовањем, не бавити се црквом, не бавити се својом вером, исправљањем себе. А то може само дијалогом, у љубави и слободи. Дијалогом са свештеником, можда и о небитним стварима, може се много научити и о свештенику и о себи. Ако нешто није јасно, ако нешто не разумеш, ако мислиш да је нешто погрешно, питаш, саопштиш, па можда нешто научиш, можда узрастеш мало у вери. Поставком свештенства на пијадестал недодирљивости, саму себе искључујеш из цркве, из црквене заједнице. Каква је то заједница ако несмеш, због "аутоцензуре", због малодушности, а која се крије из лажне смирености, да кажеш своје мишљење? Шта, свештеници ходају по небесима, а ми се ваљамо по блату, и зато не смемо ништа да кажемо, приговоримо, питамо, да се побунимо, ако сматрамо да нешто не ваља? А можда наше мишљење не ваља, па у дијалогу са свештеником имамо могућност да се исправимо. Критика се може упутити и ономе кога поштујемо, или мислиш да не може? А одело не чини човека, тако ни свештеничко одело. Да би човека поштовао, мораш комуницирати са њим, па некад и упутити му критику. Овако ти не причаш о поштовању човека, него о поштовању одела, јер испод одела ти не тражиш човека, са ким би остваривала заједницу путем дијалога. Још гори став је да нас не треба да интересује вера, православље, јер је то тема за свештенике. Па где смо ту ми, какву веру ћемо изнети пред Господа, ако се нисмо бавили њом, изградњом вере, него смо гледали своја посла, а свештенику препуштали "његов посао?". Реч литургија значи заједничко дело. Ако мислимо да је литургија, вера, црква, само ствар свештеника, онда смо дефинитивно јако далеко од Цркве, од Литургије, од Православља.
  10. Посланица свештенству

    @Марина Савковић То што ти кажеш је чист клерикализам. То што ти кажеш није поштовање јерархије, него бежање од одговорности. Сваки члан цркве је припадник царског свештенства. Нисмо робови у Цркви, да не можемо да укажемо свештенику на нешто што ми сматрамо да је грешка. Треба да се међусобно исправљамо, и свештеник нас и ми свештеника. Народ често упропасти свештеника својим робовски односом према њему, подижући му гордост. Нисам одушевљен идејом да се ово писмо носи свештенику, него да се покуша на други начин да се побољша међусобна комуникација, да се међусобно чујемо. Данашњи човек је биће монолога, сваки човек треба да се учи да буде биће дијалога. Да је спреман да прихвати критику, и да је упути другом, у директној комуникацији. Како ћемо чути Бога, ако нисмо спремни да чујемо човека поред нас? Како ћемо нешто рећи Богу, ако нисмо способни (немамо храбрости) да се обратимо сваком човеку, па макар био он свештеник, или владика. А при том да му не ласкамо, да му не подилазимо. Какав смо ми Нови Израил, ако се не угледамо на праоца Јакова, који се Богом рвао, а ми не смемо да се порвемо са свештеником, са владиком, са било ким. Не треба да се рвемо, него да кажемо, човече, брате, оче, не иде то тако, није ти то добро. Наравно, ту нема љутње, морамо бити свесни да свако има неке своје капацитете. Не можемо од неких људи, па ни свештеника, очекивати нешто што они не могу да схвате, изгурају, ураде. Ал дефинитивно треба разбити тај робовски менталитет, који је присутан код многих свештеника и верника.
  11. Какве ломаче. Како Геј није ОК, ако су нам гејеви поједине владике? Ако се Ламброс разведе, могао би да нам буде владика? Поједини су дали завет на целибат, а не да га не поштују, него га крше са мушкарцима, и то се толерише, ал ови други Гејеви, који нису дали завет на целибат, су главни наш проблем?
  12. Пре свега је истина то што је рекао. Ја се слажем са овим коментаром, тј. исто запажам и он, као и многи други верници. Не видим злу намеру, и коментар је веома благ, тј. критику је увио у обланду, трудећи се да не повреди осећања верника. Много оштрији треба да будемо ми верници, не би ли нас некако чули епископи, да то што (не) раде не ваља. Да су лицемери што се тиче односа према геј популацији. Геј је ОК само ако си у клиру и ако се кријеш (ал не може се ништа сакрити), а ако ниси у клиру, ако си атеиста и ако се не кријеш, онда је то огроман проблем. Мада је он истакао однос према моралу уопште, што је још боље, јер је иста ствар и што се тиче хришћанских врлина уопште, о којим само причају, а које не творе нит међу собом, нит их испољавају према другима.
×
Ђорђе Р - Живе Речи Утехе