Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

εργασία

Члан
  • Број садржаја

    553
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О εργασία

  • Ранг
    Наш човек
  • Рођендан 05/12/80

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Тимочка крајина
  • Интересовање :
    Политичка економија, социологија, филозофија, политичке науке, вегетаријанство, бициклизам, поезија, дружења...

Скорашњи посетиоци профила

702 profile views
  1. Ево да ја мало запиткујем: када сте у вези или браку, да лу вам ваши изабраници деле комплименте?
  2. Па пре са сестром. Не видим ђе је ту проблем. А што се тиче бивше, може и то али пре тога мора информативни разговор да не би било проблема, можда се то другару и не допадне. Take easy...
  3. Muskarci i zene prijatelji?

    Снежо, са ово ригање ме одушевљаваш! Хе хе хе хе... Питам ли се могу ли да те замисли у тој фази, мислим то, то неко ригање, и тако то...
  4. Prilazite li suprotnom polu u cilju upoznavanja?

    И намерно и спонатно. Зависи како кад и како где. Што се тиче "opener-a", опет зависи од ситуације, пре свега од особе, тренутне креативности итд. али углавном се одлучујем за тему на основу моје процене шта би дотичну особу могло да интересује за разговор. Није исто ако смо у библиотеци, некој утакмици где је галама или неки концерт и није исто ако смо у неком заједничком друштву. Углавном кроз серију питања наштелујем разговор и после иде само од себе. А може да се заврши и катастрофално!
  5. Питање за либертеријанце

    То знам. Питао сам да ли либертаријанци прихватају математичку репрезентацију кардиналне и ординалне граничне корисности онако како се представља у уџбеницима и теорији. Дефинитивно нисам сигуран какав је њихов став по том питању, поготову када се ради о мизесовцима или ти аустријанцима.
  6. Odgovoriću samo tebi, pošto sam rekao da se sa ove teme povlačim, ako bude repliciranja moraćemo da otvorimo novu temu. Ima tu više problema: 1) Zemljama u razvoju je preko potrebna akumulacija kapitala da bi zaposlile strahovito siromašno stanovništvo i razvile industrijsku osnovicu. U modelu koji sam ti pokazao očigledno je da im višak vrednosti otiče kroz međunarodnu trgovinu. Zemljama u razvoju je potreban deo viška vrednosti da bi mogle da izgrade bolnice, škole, kanalizaciju, puteve itd. itd sve ono što mi danas smatramo normalnim i potrebnim. Međutim, nejednaka razmena na međunarodnom tržištu ih u mnogome koči u tim nastojanjima. Nešto što može da se reši za par godina kod njih traje decenijama. 2) Niske plate znače nisku kupovnu moć iz koje ne mogu da se razviju prehrambrena industrija i mnogo, mnogo drugih stvari. Zemlje su onda prinuđene na uvoz pa dodatno ulaze u problem nejednake razmene. 3) Na ovo se kalemi neracionalna međunarodna podela rada i proizvodnja određenih roba i usluga ispod mogućeg optimuma. Zbog poremećnih cena, koje mogu da traju jako dugo, raspodeljuju se faktori kapitala i rada na način koji ne vodi u veću proizvodnju, a cilj nam je da ljudi što više koriste raznovrsne proizvode. 4) Zbog svega ovoga, zemlje u razvoju se cementiraju na niskom tehnološkom nivou. Na suprotnoj strani, nezaluženo se akumuliše kapital u državama kapitalističkog centra koje u takvoj situaciji mogu da priušte ulaganja u zamašne naučne projekte, što će im kasnije omogućiti još veću prednost u trgovini, pa sve ovo imamo iz početka samo u još većem razmeru. 5) Ako zemlje Trećeg sveta pokušaju da se iskobeljaju iz ovakve situacije biće prinuđene da uzimaju zamašne kredite, čime se na duži rok opterećuju kamatama, što im opet topi neophodnu akumulaciju za razvoj privrede i društva. 6) Postoji druga opcija, da pokušaju da privuku strane direktne investicije (SDI) ali opet padaju u klopku iscrpljivanja viška vrednosti, ovog puta kroz transferisani profit ka matičnim državama iz kojih potiče korporativni kapital. 7) Dugotrajna beda i siromaštvo pogoduju autoritarnim odnosima u društvu i održavanju političkih diktatura. 8) Države u takvim okolnostima mogu da pribegnu nasilju i ratovima, a to je mnogo loše rešenje. To su samo neki problemi, a možemo da diskutujemo poprilično mnogo na tu temu.
  7. Gotovo, povlačim se iz diskusije. Ne odgovaram više ni na kakva pitanja.
  8. Ok važi uredu, ja se povlačim sa ove teme, i moram da kapituliram: zapadne zemlje poput Francuske, Britanije i SAD obogatile su se isključivo zbog vladavine prava, tržišne konkurencije, velike inventivnosti u preduzetništvu, dobrim poslovnim običajima, snažnoj invetivnosti u tehnologiji, a sve ostalo je u njihovoj istoriji nebitno i nevažno. Izvolite nastavite dalje bez mene. Pozdrav!
  9. Ja koliko vidim naslov teme je: "Како су западне земље дошле до богатства".
  10. Ako ja dobro pratim lanac poruka na ovoj temi, ovde se na svaki način minimalizuje uloga kapitalističkog robovlaništva na bogatstvo zapadnih država u tom ranom periodu, odnosno nije ni to bila početna varnica, nego da li su kolonije bile ključna stvar za njihov napredak. Neverovatno je koliko se to negira samo zato što neko mnogo voli kapitalizam i zapad. Sećam se kada je bio mondijal u fudbalu 2014. godine, pitam mog komšiju koji vodi prodavnicu u mom kraju šta misli o predstojećem finalu Nemačka-Argentina, a on o tome kako su Nemci super, sjajni, igraju odličan fudbal dok su Argentinci varljivi cigani i igraju ciganski fudbal, mnogo se fauliraju itd. Ja odem na internet pogledam statistiku odigranih utakmica za oba tima i lepo vidim da je Argentina imala (bilo davno ne sećam se tačne cifre) 75 faulova ukupno, a Germani 72. Ako ćemo to da uzmemo kao kriterijum za "cigančenje" u fudbalu onda se Nemci baš nešto nisu proslavili. Da ne govorim o broju golova, ukupnog broja pobeda na mondijalu i ostalo. Sećam se po forumima i ostalim budžacima po internetu koliko su ljudi urlali da će Argentina da se rasplače na utakmici i da će ih Nemci izbušiti ko Brazilce. Naravno da se od toga ništa nije desilo i Germani su poprilično morali da se namuče da savladaju Argentinu... Elem, hoću da kažem koliko naša palanačka sredina obožava zapad van svake mere i to pokazuje koliko smo mi ugruvan narod posle svih istorijskih lomova... Zapad, pa zapad! E, pa nije baš tako...
  11. Evo konačno sam našao podatke za Sjedinjene Države i njihovo posedovanje robova i obim pamučne proizvodnje: Godina Broj robova Količina u balama 1790. 752.062 / 1850. 3 miliona 2,13 miliona 1861. 4 miliona 4,49 miliona Inače, te 1790. godine izvršen je prvi popis stanovništva. Belaca je bilo ukupno 3.177.257 što znači da je svaki peti čovek bio rob (19% celokupnog stanovništva). Eto tako posle neko tvrdi kako to nije imalo uticaja na razvoj kapitalizma u Americi...
  12. Naravno da nije samo do toga, ne mislim tu na tebe, ali na ovom forumu postoji tendencija da se to zanemari.
  13. Da vidimo ukupni skor roboske radne snage da bi smo shvatili jezive dimenzije tog fenomena koji je "usputan": Sjajno! U nekim predelima robovi su činili i preko 60 % ukupne populacije. Ovo nikako nije iscrpna tabela. Mrzelo me dalje da kopam po podacima. Dodajte na ovo i 5 miliona nesretnika koji su bačeni u okean usled iscrpljenosti i bolesti. Wonderful! Nemaju zapadne zemlje veze sa time...
  14. Evo ovako, jedan interesantan podatak, Liverpul se razvio na bazi trgovine robovima. Imao je svega 15 brodova za ovu sramotnu rabotu 1730. godine već 1751. flota raste na 53, 1760. ta brojka dostiže 74. No, 1770. godine brodovi za trgovinu crnim ljudima dostižu 93, a stanje flote za prevoz 1792. godine broji 132. Divota... Inače, Britanija je Španiju prinudila Asijentskim ugovorom iz 1713. godine da joj ova ustupi povlasticu trgovine robovima između Afrike i španjolske Amerike dok je dotle smela da trguje samo između Afrike i engleske Zapadne Indije. Toliko o tome da za ranokapitaliste to nije bilo bitno...
×
εργασία - Живе Речи Утехе