Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

Поуке.орг инфо

САЈТ АДМИНИСТРАТОР
  • Број садржаја

    849
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Days Won

    2

Поуке.орг инфо last won the day on Фебруар 28

Поуке.орг инфо had the most liked content!

О Поуке.орг инфо

Profile Information

  • Пол :
    Небитно

Contact Methods

  • Facebook
    https://www.facebook.com/zruportal
  • Twitter
    https://twitter.com/pouke_org

Скорашњи посетиоци профила

18662 profile views
  1. Најбоље би било и на корист Свете Цркве да овај проблем реше сâм Епископ и свештеник. Ово већ постаје веома напорно читати оволика званична саопштења о једном локалном проблему који може веома лако да се реши. На пример: Свештеник Саша оде код Владике где се покаје и каже да ће поново уписати ПБФ и крене да се образује (ваљда је најнормалније да један свештеник непрестано учи и образује се на корист своје Цркве), а Владика га лепо остави на тој парохији и крај приче. Ако не испуни што је обећао, бива премештен по потреби Цркве тамо где Владика нађе за сходно. Ако не прихвати, бива после периода од 21 дан стављен на Црквени суд и забрану свештенодејства. Веома је ружно да се овакве ствари провлаче кроз медије.
  2. Након овога, Свештени Синод изражава своју забринутост због чињенице мијешења Цркве Бугарске овим својим дјеловањем, у принадлежности друге Православне Цркве, дакле Цркве Србије, а који је акт у супротности са Свештеним Канонима и Предањем Цркве, превиђа канонско право и узвишену улогу Васељенске Патријаршије, и доводи у могућност почетак резултирања са нежељеним посљедицама. Свештени Синод, жели, да се одржи разумност, и да се одлука Сестре Цркве Бугарске ипак не спроведе у дјело. Из Свештеног Синода Извор: http://www.ecclesia.gr/greek/holysynod/anakoinothenta.asp?id=2341&what_sub=announce Превод: Поуке.орг
  3. Свештени Синод Цркве Грчке, на свом засиједању од 14. децембра одлазеће године, у поводу саопштења Свештеног Синода Цркве Бугарске, разматрао је одлуку истога, да прихвати 29. новембра 2017. године молбу расколничке Цркве ‘’Македоније’’ и да преузме улогу ‘’матере Цркве’’ исте. Након овога, Свештени Синод изражава своју забринутост због чињенице мијешења Цркве Бугарске овим својим дјеловањем, у принадлежности друге Православне Цркве, дакле Цркве Србије, а који је акт у супротности са Свештеним Канонима и Предањем Цркве, превиђа канонско право и узвишену улогу Васељенске Патријаршије, и доводи у могућност почетак резултирања са нежељеним посљедицама. Свештени Синод, жели, да се одржи разумност, и да се одлука Сестре Цркве Бугарске ипак не спроведе у дјело. Из Свештеног Синода Извор: http://www.ecclesia.gr/greek/holysynod/anakoinothenta.asp?id=2341&what_sub=announce Превод: Поуке.орг View full Странице
  4. Епископ стобијски и Местобљуститељ струмички Давид: Државне неистине о св. Клименту! https://t.co/QcXD4dUPyW

  5. Прво искривљење је аматерски став непризнате МПЦ, да је, као што се сами изражавају, МПЦ била: обновљена светоклиментова Охридска архиепископија и црква! У уџбенику, из којег уче богослови МПЦ, пише: „св. Климент је основоположник данашње Македонске православне цркве“ (Јован Белчовски, „Историските основи за автокефалноста на МПЦ“, стр. 12, Скопје, 1990). Поред многих других, наводим само ову референцу, како би јавност могла ближе да се упозна са тенденциозним фалсификовањем историје и конфликтом, који произилази приликом стручне сарадње са јавношћу код нас и у свету, која не подлеже изопачењима. Епископ стобијски Г. Давид (Нинов) Но, да видимо шта кажу историјске чињенице! Када кнез Борис Михаил шаље св. Климента да учитељствује у Кутмичевици, разуме се, св. Климент још увек није био епископ. Научна истраживања показују да чак и после инсистирања бугарског цара Симеона, на постављању архијереја словенског порекла, Васељенска патријаршија формира нову епископију, под именом: Величка. Тамо као првог епископа поставља св. Климента, који је за време свога живота једино имао титулу – епископ велички (Αγγελική Δεληκάρη, «Η Αρχιεπισκοπή Αχριδών κατά των μεσαίωνα», стр. 82, University Studio Press, Θεσσαλονίκη 2014). Дакле, сва научна истраживања се слажу, да се св. Климент, епископ велички, упокојио 27. јула 916. године. Исто тако, непобитан научни факт је, да је Охридска архиепископија основана 1018. године, од стране византијског императора Василија Другог Бугароубице, и да је ова архиепископија имала своју аутономију у оквиру канонске јурисдикције Васељенске патријаршије (Иван Снегаров, „История на Охридската Архиепископия“, Том 1, стр. 52 – 63, Академично издателство Проф. Марин Дринов, София, 1995). Како је могуће да св. Климент буде основоположник МПЦ, када је на основу датума очигледно, да се он упокојио цео један век и две године пре оснивања Охридске архиепископије, чији су архиепископи, узгред речено, у највећем броју, били Грци! Ако није био епископ Охридске архиепископије, онда, које је цркве био епископ? Несумњиво, св. Климент (916. г.), је био епископ Васељенске патријаршије и не може да се сматра оснивачем Охридске архиепископије (1018. г.), а ни у ком случају оснивачем МПЦ (1967. г.). Св. Климент је назван архиепископом охридским од стране састављача црквене химнографије светитеља, дуго после његовог упокојења. Друго искривљење историјских чињеница, које је у новије време присутно у нашој отаџбини, јесте, да је св. Климент створио ћириличну азбуку. Сагласно важећем систему образовања, деца већ у трећем разреду уче, како се том истом ћирилицом служе и данас (Весна Настоска, Љубица Севдинска, „Македонски јазик за трето одделение, за деветгодишно образование“, стр. 194, Просветно дело, Скопје, 2015), иако је данашња азбука у нашој отаџбини у највећој мери измењена! Наиме, 1945. године, додато је шест потпуно нових слова, а избачено много старих слова аутентичне ћирилице, чији творац је највероватније био Константин Преславски. Као одговор на поменуто извитоперење историјске истине, предочићу да светски познати византолог Димитри Оболенски, уз научну поткрепу, тврди да се св. Климент служио глагољицом! Управо ради Климентове делатности, Охрид је био главни центар глагољичних скрипторија на Балкану, до 12. векa (Димитри Оболенски, „Шест византиски портрети“, стр. 48, Макавеј, Скопје, 2011). Димитри Оболенски пише да св. Климент, који је подједнако говорио грчки и словенски, поред својих учитеља Методија и Кирила, представља једног од главних архитеката византијске, ромејске културне заједнице. Другим речима, целокупно дело св. Климента, нема уске, једнонационалне, већ икуменске размере, и у себи садржи сву ширину ромејства. Завршавам следећим исказом: на дну једног пресахлог бунара, налазила се жаба, која је са дна гледала горе, ка небу. Одједном, горе на бунару је слетео галеб, и рекао јој: колико је прекрасно небо, зар не?! Но, жаба му је недружељубиво и грубо одговорила: каква дрскост, ти ћеш да ми говориш о небу, када га ја одавде где сам и сама много добро видим! Поглед жабе ка небу са дна бунара, је поглед оних који желе да сво небо ставе у њихов ограничен калуп, у њихове тесне националшовинистичке границе. Поглед галеба ка небу, је поглед св. Климента, поглед наднационалног ромејства, тачније, поглед на који је позван сваки човек, који жели да се ослободи од стега националшовинизма и трулежи. Објављено у дневним скопским новинама Слободен Печат, 7. децембра 2017 год. Превод са македонског Поуке.орг
  6. Прошле године, био сам позван у Р. Грчку, да одржим предавање поводом 1100 година од упокојења св. Климента охридског. И данас, уочи његовог празника, сажето ћу се осврнути на то што сам говорио у Верији, по питању историјских искривљења, у вези имена ове незаобилазне личности из наше прошлости. Прво искривљење је аматерски став непризнате МПЦ, да је, као што се сами изражавају, МПЦ била: обновљена светоклиментова Охридска архиепископија и црква! У уџбенику, из којег уче богослови МПЦ, пише: „св. Климент је основоположник данашње Македонске православне цркве“ (Јован Белчовски, „Историските основи за автокефалноста на МПЦ“, стр. 12, Скопје, 1990). Поред многих других, наводим само ову референцу, како би јавност могла ближе да се упозна са тенденциозним фалсификовањем историје и конфликтом, који произилази приликом стручне сарадње са јавношћу код нас и у свету, која не подлеже изопачењима. Епископ стобијски Г. Давид (Нинов) Но, да видимо шта кажу историјске чињенице! Када кнез Борис Михаил шаље св. Климента да учитељствује у Кутмичевици, разуме се, св. Климент још увек није био епископ. Научна истраживања показују да чак и после инсистирања бугарског цара Симеона, на постављању архијереја словенског порекла, Васељенска патријаршија формира нову епископију, под именом: Величка. Тамо као првог епископа поставља св. Климента, који је за време свога живота једино имао титулу – епископ велички (Αγγελική Δεληκάρη, «Η Αρχιεπισκοπή Αχριδών κατά των μεσαίωνα», стр. 82, University Studio Press, Θεσσαλονίκη 2014). Дакле, сва научна истраживања се слажу, да се св. Климент, епископ велички, упокојио 27. јула 916. године. Исто тако, непобитан научни факт је, да је Охридска архиепископија основана 1018. године, од стране византијског императора Василија Другог Бугароубице, и да је ова архиепископија имала своју аутономију у оквиру канонске јурисдикције Васељенске патријаршије (Иван Снегаров, „История на Охридската Архиепископия“, Том 1, стр. 52 – 63, Академично издателство Проф. Марин Дринов, София, 1995). Како је могуће да св. Климент буде основоположник МПЦ, када је на основу датума очигледно, да се он упокојио цео један век и две године пре оснивања Охридске архиепископије, чији су архиепископи, узгред речено, у највећем броју, били Грци! Ако није био епископ Охридске архиепископије, онда, које је цркве био епископ? Несумњиво, св. Климент (916. г.), је био епископ Васељенске патријаршије и не може да се сматра оснивачем Охридске архиепископије (1018. г.), а ни у ком случају оснивачем МПЦ (1967. г.). Св. Климент је назван архиепископом охридским од стране састављача црквене химнографије светитеља, дуго после његовог упокојења. Друго искривљење историјских чињеница, које је у новије време присутно у нашој отаџбини, јесте, да је св. Климент створио ћириличну азбуку. Сагласно важећем систему образовања, деца већ у трећем разреду уче, како се том истом ћирилицом служе и данас (Весна Настоска, Љубица Севдинска, „Македонски јазик за трето одделение, за деветгодишно образование“, стр. 194, Просветно дело, Скопје, 2015), иако је данашња азбука у нашој отаџбини у највећој мери измењена! Наиме, 1945. године, додато је шест потпуно нових слова, а избачено много старих слова аутентичне ћирилице, чији творац је највероватније био Константин Преславски. Као одговор на поменуто извитоперење историјске истине, предочићу да светски познати византолог Димитри Оболенски, уз научну поткрепу, тврди да се св. Климент служио глагољицом! Управо ради Климентове делатности, Охрид је био главни центар глагољичних скрипторија на Балкану, до 12. векa (Димитри Оболенски, „Шест византиски портрети“, стр. 48, Макавеј, Скопје, 2011). Димитри Оболенски пише да св. Климент, који је подједнако говорио грчки и словенски, поред својих учитеља Методија и Кирила, представља једног од главних архитеката византијске, ромејске културне заједнице. Другим речима, целокупно дело св. Климента, нема уске, једнонационалне, већ икуменске размере, и у себи садржи сву ширину ромејства. Завршавам следећим исказом: на дну једног пресахлог бунара, налазила се жаба, која је са дна гледала горе, ка небу. Одједном, горе на бунару је слетео галеб, и рекао јој: колико је прекрасно небо, зар не?! Но, жаба му је недружељубиво и грубо одговорила: каква дрскост, ти ћеш да ми говориш о небу, када га ја одавде где сам и сама много добро видим! Поглед жабе ка небу са дна бунара, је поглед оних који желе да сво небо ставе у њихов ограничен калуп, у њихове тесне националшовинистичке границе. Поглед галеба ка небу, је поглед св. Климента, поглед наднационалног ромејства, тачније, поглед на који је позван сваки човек, који жели да се ослободи од стега националшовинизма и трулежи. Објављено у дневним скопским новинама Слободен Печат, 7. децембра 2017 год. Превод са македонског Поуке.орг View full Странице
  7. Драга браћо и сестре, Ако неко жели да помогне завршетак изградње троолтарног храма у манастиру Ћелијама код Ваљева , који се гради по тестаменту Преподобног оца Јустина од продаје његових књига, у који ће по завршетку градње и осликавања бити пренете мошти Очеве и конака за поклонике, може да купи неку од књига Преподобног оца Јустина или комплет књига, од којих су посебно насушане за наше душе Житија Светих. Куповином књига постајете приложници манастира. Књиге можете поручити лично код ћелијских монахиња на број 014 351 9716 или путем мејла E-mail: manastir@celije.org.rs Благодарни, Управа манастира Ћелије, игуманија Гликерија и сестринство. Адреса: Манастир Ћелије пошт. фах 68 -14000 Ваљево бр. тел. и факса 014/3519-715 014/3519-716 Ценовник: Бр. 1 Празничне беседе - 1.960,00 Бр. 2 Недељне беседе - 1.960,00 Бр.3 Пасхалне беседе - 1.960,00 Бр.4 Православна црква и екуменизам 1.960,00 Бр. 5 Акатисти 1.960,00 Бр. 6-7 Философија и религија Достојевског, Достојевски о Европи и Словенству - 1.960,00 Бр. 8-9 Пут Богопознања и Философске урвине 1.960,00 бр.10 - Тумачење Еванђеља по Матеју 1.960,00 Бр.11-12 Тумачење Еванђеља по Јовану и Тумачење посланица Св.Јована Богослова 1.960,00 Бр.13 Тумачење Прве и Друге посланице Коринћанима 1.960,00 Бр.14-15-16 Тумачење посланице Ефесцима, Филипљанима , Колошанима 1.960,00 Бр.17 Догматика I - 1.960,00 Бр.18 Догматика II - 1.960,00 Бр.19 Догматика III - 1.960,00 Бр.20 Сетве и жетве - 2.310,00 Бр.21 Друге беседе- 2.100,00 Бр.22 Записи, дневници , мања дела 2.100,00 Житија Светих ЦЕНЕ КАПИТАЛНИХ ДЕЛА- ЗА јануар 3.200 дин фебруар 2.400 март 2.400 април - 2.400 мај 2.800 јуни 2.800 јули 2.800 август 2.800 септембар 2.800 октобар 2.800 новамбар 3.200 децембар 3.200 View full Странице
  8. "Књигом за манастир Ћелије и своју душу"

    Ценовник: Бр. 1 Празничне беседе - 1.960,00 Бр. 2 Недељне беседе - 1.960,00 Бр.3 Пасхалне беседе - 1.960,00 Бр.4 Православна црква и екуменизам 1.960,00 Бр. 5 Акатисти 1.960,00 Бр. 6-7 Философија и религија Достојевског, Достојевски о Европи и Словенству - 1.960,00 Бр. 8-9 Пут Богопознања и Философске урвине 1.960,00 бр.10 - Тумачење Еванђеља по Матеју 1.960,00 Бр.11-12 Тумачење Еванђеља по Јовану и Тумачење посланица Св.Јована Богослова 1.960,00 Бр.13 Тумачење Прве и Друге посланице Коринћанима 1.960,00 Бр.14-15-16 Тумачење посланице Ефесцима, Филипљанима , Колошанима 1.960,00 Бр.17 Догматика I - 1.960,00 Бр.18 Догматика II - 1.960,00 Бр.19 Догматика III - 1.960,00 Бр.20 Сетве и жетве - 2.310,00 Бр.21 Друге беседе- 2.100,00 Бр.22 Записи, дневници , мања дела 2.100,00 Житија Светих ЦЕНЕ КАПИТАЛНИХ ДЕЛА- ЗА јануар 3.200 дин фебруар 2.400 март 2.400 април - 2.400 мај 2.800 јуни 2.800 јули 2.800 август 2.800 септембар 2.800 октобар 2.800 новамбар 3.200 децембар 3.200
  9. Интернет страница за црквене информације „Ромфеа“, јавља да је 11. децембра расколничка црква Скопља празновала у Струмици празник светих Петнаест мученика Тивериопољских, који су пострадали у Струмици. Оно што оставља утисак је учешће Бугарске Патријаршије на том празновању. Патријарх бугарски Г. Неофит послао је званичног представника Бугарске Православне Цркве, Епископа Сионија, да узме учешће у празновању, у име Патријарха Неофита. На литургији, коју је служио расколнички митрополит Тимотеј у саслужењу двојице расколничких епископа, молитвено су присуствовали Епископ велички Сионије и расколнички митрополит Наум. На крају литургије Епископ велички Сионије је са царских двери прочитао поруку Патријарха бугарског, где између осталог г.г. Неофит каже: Данас, када празнујемо Петнаест свештеномученика наше молитве ка Господу су са вама и молимо се да црква Републике Македоније и верни македонски народ приступе евхаристијском јединству. На многаја љета, са братском љубављу у Христу, Неофит Патријарх бугарски. Бугарски Патријарх Г. Неофит Сагласно бугарским новинама, црквени кругови сматрају да се Бугарска патријаршија односи као истинита црква мајка и да особито Патријарх Неофит показује велику бригу за такозвану расколничку македонску цркву, која, према њима, свакако треба да буде аутокефална. Бугарска јавност сматра да управо Бугарска патријаршија треба да додели аутокефалију. Расколничка црква Скопља у задње време много пута наглашава да је њена мајка црква у ствари Бугарска егзархија, а сагласно томе се понаша и данашња Бугарска патријаршија. Са том разликом што данас антиканонски „улази“ у канонску јурисдикцију Српске Цркве, као што је то егзархија радила у прошлом веку, само што сада Бугарска патријаршија признаје „македонску цркву и македонски народ“, наводи Ромфеа. Извор: http://www.romfea.gr/epikairotita-xronika/18774-prokalei-o-patriarxis-boulgarias-kai-mila-gia-makedoniki-ekklisia Превод: Поуке.орг View full Странице
  10. На крају литургије Епископ велички Сионије је са царских двери прочитао поруку Патријарха бугарског, где између осталог г.г. Неофит каже: Данас, када празнујемо Петнаест свештеномученика наше молитве ка Господу су са вама и молимо се да црква Републике Македоније и верни македонски народ приступе евхаристијском јединству. На многаја љета, са братском љубављу у Христу, Неофит Патријарх бугарски. Бугарски Патријарх Г. Неофит Сагласно бугарским новинама, црквени кругови сматрају да се Бугарска патријаршија односи као истинита црква мајка и да особито Патријарх Неофит показује велику бригу за такозвану расколничку македонску цркву, која, према њима, свакако треба да буде аутокефална. Бугарска јавност сматра да управо Бугарска патријаршија треба да додели аутокефалију. Расколничка црква Скопља у задње време много пута наглашава да је њена мајка црква у ствари Бугарска егзархија, а сагласно томе се понаша и данашња Бугарска патријаршија. Са том разликом што данас антиканонски „улази“ у канонску јурисдикцију Српске Цркве, као што је то егзархија радила у прошлом веку, само што сада Бугарска патријаршија признаје „македонску цркву и македонски народ“, наводи Ромфеа. Извор: http://www.romfea.gr/epikairotita-xronika/18774-prokalei-o-patriarxis-boulgarias-kai-mila-gia-makedoniki-ekklisia Превод: Поуке.орг
  11. М О Л Б А З А В Р А Ћ А Њ Е О Б Р И С А Н О Г

    Поштовани, Пошаљите нам линкове ка тим темама да бисмо Вам вратили поруке.
×
Поуке.орг инфо - Живе Речи Утехе