Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

александар живаљев

МОДЕРАТОР ЖРУ
  • Број садржаја

    3184
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Days Won

    5

александар живаљев last won the day on Октобар 18

александар живаљев had the most liked content!

О александар живаљев

Profile Information

  • Пол :
    Мушко

Contact Methods

  • Facebook
    Александар Живковић
  • Crkva.net
    Александар Живковић

Скорашњи посетиоци профила

7630 profile views
  1. Пише: професор др Милош Ковић Филм Завештање Ивана Јовића посвећен је најважнијој теми савремене српске историје, о којој у енглеским, француским, немачким, па ни руским уцбеницима историје нећете пронаћи скоро ни једну реч - геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској. У овом црно-белом документарцу педесет петоро Срба и Јевреја, наиме, сведоче о томе томе како су, као деца, преживели усташке покоље, концентрационе логоре, промене идентитета кроз отимања од родитеља, превођења у римокатоличку веру и одрастања у хрватским породицама, без икакве свести о свом истинском пореклу. Старци вам говоре о свом детињству. Овде је, дакле, реч о страдању деце. Гледате смене светлости и сенки на тим мученичким, милим лицима, слушате њихове исповести и схватате да су вас повели на пут ка нечему што, ма како било страшно, више не можете и не желите да избегнете. Такав утисак појачавају сцене протицања реке Саве, мрешкања воде на њеној површини, као у Сталкеру Андреја Тарковског. О геноциду над Србима у Независној Држави Хрватској ми ни данас не умемо, и не смемо да говоримо. За приче својих покојних дедова и бака по правилу нисмо имали довољно стрпљења. Нешто у нама одбија да поверује у клања деце, у бацања живе деце и њихових мајки у крашке јаме, у пуштање деце да умиру од глади по концентрационим логорима. Је ли то заиста могуће? Зашто се то догодило? Има ли у томе, ипак, и наше, српске одговорности? Како да о таквом, нежељеном завештању разговарамо са својим потомцима? Да ли да га сакријемо? Зашто да на своју децу пребацујемо тако тежак терет? Сами старци, приповедачи у Завештању признају да не воле да говоре о ономе што су видели и преживели. Ко хоће да се сећа страхота из своје прошлости? Ко заиста жели да слуша о туђој муци? Јесте ли икада покушали да о геноциду у Независној Држави Хрватској разговарате са неким просечно образованим Французом, Русом, Кинезом, Египћанином, Мексиканцем или Аустралијанцем? Прво им помените Аушвиц, Хитлера и нацисте. Вашем саговорнику те три речи неће зазвучати ни страно, ни непознато. Брзо ћете се зближити у заједничком сећању и, можда, емоцији. Потом их питајте за Јасеновац, Павелића и усташе. Наићи ћете на збуњеност и нелагодност. Образовани људи не воле да буду ухваћени у незнању. Ако своме саговорнику кажете да је овај геноцид извршен на начине од којих се самим нацистима и фашистима ледила крв у жилама, и да су чак и италијански фашисти, ужаснути, покушавали да од хрватских усташа избаве Србе и Јевреје, он ће можда почети да сумња у ваша знања и добре намере. Ако буде, рецимо, Француз, а ви му саопштите да је римокатоличка црква прећуткивала ове злочине, да су у њима неки прелати непосредно учествовали, и да је Ватикан спасавао њихове починиоце, можда ће изгубити стрпљење и љубазно се удаљити. То ће, можда учинити и Египћанин, уколико му поменете да су у овим покољима, у редовима усташа, масовно учестовали и муслимани из Босне и Херцеговине. Мексиканац или Аустралијанац староседелачког порекла, Рус, Јеврејин или Јерменин, макар и без предзнања, брзо ће, ипак, схватити о чему говорите. Они ће вас, међутим, питати како је могуће да се о геноциду хрватских усташа над Србима, за разлику од Холокауста или геноцида над Јерменима из 1915, зна тако мало? Тада ћете морати да признате и њима и себи да просечно образовани становник Србије о Јасеновцу и Павелићу не зна готово ништа. Колико Бањалучана зна да се на периферији њиховог града, у селима Шарговац, Дракулић и Мотике, налази масовно стратиште из Другог светског рата? Ту су хрватске усташе, предвођене фрањевцима, 7. фебруара 1942. хладним оружјем побиле око 2300 српских цивила, укључујући 551 дете. Шта ће становник Требиња умети да вам каже о преко 800 српских цивила, међу којима је било скоро 300 деце, из оближњих Пребиловаца, убијених током лета 1941. у селу, или живих бачених у јаму Голубинка у селу Шурманци? Јесте ли коначно одлучили да саслушате старце, пре него што напусте овај свет? Хоћете ли да сазнате истину, ма како била страшна? Јесте ли спремни за пут у срце историје? Имате ли снаге и храбрости да, после суочавања са чињеницама, у њима потражите скривени, дубљи смисао? Размишљате ли о пореклу зла, значењу страдања и путевима спасења? Ако су ваши одговори на ова питања потврдни - погледајте Завештање. View full Странице
  2. Филм Завештање Ивана Јовића посвећен је најважнијој теми савремене српске историје, о којој у енглеским, француским, немачким, па ни руским уцбеницима историје нећете пронаћи скоро ни једну реч - геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској. У овом црно-белом документарцу педесет петоро Срба и Јевреја, наиме, сведоче о томе томе како су, као деца, преживели усташке покоље, концентрационе логоре, промене идентитета кроз отимања од родитеља, превођења у римокатоличку веру и одрастања у хрватским породицама, без икакве свести о свом истинском пореклу. Старци вам говоре о свом детињству. Овде је, дакле, реч о страдању деце. Гледате смене светлости и сенки на тим мученичким, милим лицима, слушате њихове исповести и схватате да су вас повели на пут ка нечему што, ма како било страшно, више не можете и не желите да избегнете. Такав утисак појачавају сцене протицања реке Саве, мрешкања воде на њеној површини, као у Сталкеру Андреја Тарковског. О геноциду над Србима у Независној Држави Хрватској ми ни данас не умемо, и не смемо да говоримо. За приче својих покојних дедова и бака по правилу нисмо имали довољно стрпљења. Нешто у нама одбија да поверује у клања деце, у бацања живе деце и њихових мајки у крашке јаме, у пуштање деце да умиру од глади по концентрационим логорима. Је ли то заиста могуће? Зашто се то догодило? Има ли у томе, ипак, и наше, српске одговорности? Како да о таквом, нежељеном завештању разговарамо са својим потомцима? Да ли да га сакријемо? Зашто да на своју децу пребацујемо тако тежак терет? Сами старци, приповедачи у Завештању признају да не воле да говоре о ономе што су видели и преживели. Ко хоће да се сећа страхота из своје прошлости? Ко заиста жели да слуша о туђој муци? Јесте ли икада покушали да о геноциду у Независној Држави Хрватској разговарате са неким просечно образованим Французом, Русом, Кинезом, Египћанином, Мексиканцем или Аустралијанцем? Прво им помените Аушвиц, Хитлера и нацисте. Вашем саговорнику те три речи неће зазвучати ни страно, ни непознато. Брзо ћете се зближити у заједничком сећању и, можда, емоцији. Потом их питајте за Јасеновац, Павелића и усташе. Наићи ћете на збуњеност и нелагодност. Образовани људи не воле да буду ухваћени у незнању. Ако своме саговорнику кажете да је овај геноцид извршен на начине од којих се самим нацистима и фашистима ледила крв у жилама, и да су чак и италијански фашисти, ужаснути, покушавали да од хрватских усташа избаве Србе и Јевреје, он ће можда почети да сумња у ваша знања и добре намере. Ако буде, рецимо, Француз, а ви му саопштите да је римокатоличка црква прећуткивала ове злочине, да су у њима неки прелати непосредно учествовали, и да је Ватикан спасавао њихове починиоце, можда ће изгубити стрпљење и љубазно се удаљити. То ће, можда учинити и Египћанин, уколико му поменете да су у овим покољима, у редовима усташа, масовно учестовали и муслимани из Босне и Херцеговине. Мексиканац или Аустралијанац староседелачког порекла, Рус, Јеврејин или Јерменин, макар и без предзнања, брзо ће, ипак, схватити о чему говорите. Они ће вас, међутим, питати како је могуће да се о геноциду хрватских усташа над Србима, за разлику од Холокауста или геноцида над Јерменима из 1915, зна тако мало? Тада ћете морати да признате и њима и себи да просечно образовани становник Србије о Јасеновцу и Павелићу не зна готово ништа. Колико Бањалучана зна да се на периферији њиховог града, у селима Шарговац, Дракулић и Мотике, налази масовно стратиште из Другог светског рата? Ту су хрватске усташе, предвођене фрањевцима, 7. фебруара 1942. хладним оружјем побиле око 2300 српских цивила, укључујући 551 дете. Шта ће становник Требиња умети да вам каже о преко 800 српских цивила, међу којима је било скоро 300 деце, из оближњих Пребиловаца, убијених током лета 1941. у селу, или живих бачених у јаму Голубинка у селу Шурманци? Јесте ли коначно одлучили да саслушате старце, пре него што напусте овај свет? Хоћете ли да сазнате истину, ма како била страшна? Јесте ли спремни за пут у срце историје? Имате ли снаге и храбрости да, после суочавања са чињеницама, у њима потражите скривени, дубљи смисао? Размишљате ли о пореклу зла, значењу страдања и путевима спасења? Ако су ваши одговори на ова питања потврдни - погледајте Завештање.
  3. Драги читаоци Поука, љубитељи књига, С Божјом помоћу на Спомен Светог Нектарија Егинског, 22.11. 2018., почињемо акцију Поклон књига Поука сваки дан. Да бисте добили књигу која је потребна Вама или бисте је поделили некоме коме је потребнија, треба само да пошаљете ПП (Приватну поруку у Инбокс) са Вашом адресом на коју ћемо послати књигу. Списак књига и часописа предвиђених за даривање од 22.11.-14.1, можете да пронађете у теми. Прва књига која ће бити подељена, како и доликује празнику, биће, предивна: Свети Нектарије Егински: Земаљски анђео - Небески човек (Животопис, Житија, Сећања, Чуда), треће, допуњено издање, Београд 2011. У оквиру даље акције можете да се придружите нашем отвореном клубу за поклањање књига и будете и дародавац: Свима захваљујемо на пажњи и молитвама за успех ове акције.
  4. Драги читаоци Поука, љубитељи књига, С Божјом помоћу на Спомен Светог Нектарија Егинског, 22.11. 2018., почињемо акцију Поклон књига Поука сваки дан. Да бисте добили књигу која је потребна Вама или бисте је поделили некоме коме је потребнија, треба само да пошаљете ПП (Приватну поруку у Инбокс) са Вашом адресом на коју ћемо послати књигу. Списак књига и часописа предвиђених за даривање од 22.11.-14.1, можете да пронађете у теми. Прва књига која ће бити подељена, како и доликује празнику, биће, предивна: Свети Нектарије Егински: Земаљски анђео - Небески човек (Животопис, Житија, Сећања, Чуда), треће, допуњено издање, Београд 2011. У оквиру даље акције можете да се придружите нашем отвореном клубу за поклањање књига и будете и дародавац: Свима захваљујемо на пажњи и молитвама за успех ове акције. Ова порука је постављена и на насловну страницу Поуке.орг
  5. ДНК пројекат: Генетска слика Црне Горе

    Генетска слика Црне Горе https://dnk.poreklo.rs/genetska-slika-crne-gore/ ПИШЕ: Иван Вукићевић Генетско порекло становништва Истраживање порекла становништва у Црној Гори је у великој мери олакшано због бројних предања која су се вековима преносила са колена на колено, као и релативно малог броја врло разгранатих родова у односу на број становника. Захваљујући ДНК тестирањима по Y хромозому, данас се лако може установити даље породично порекло по мушкој линији. На основу припадности одређеној грани неке хаплогрупе може се наслутити правац миграција неког братства, а са припадношћу неком већем роду се тачно може утврдити породично порекло. С обзиром да велики део српског народа потиче са подручја данашње Црне Горе и Херцеговине, већина родова који су присутни на овом подручју има бројне исељенике и у другим српским областима. Становништво у Црној Гори је по свом генетском саставу изузетно хетерогено. Према даљем пореклу се уопштено говорећи може поделити на становништво старобалканског, словенског и германског порекла, док је старобалканско становништво разноликог етничког порекла при чему је само за поједине хаплогрупе утврђено са којим народима су дошле на Балкан. Према ближем етничком пореклу постоји подела на становништво српског, албанског и ромског порекла уз малобројна братства која су пореклом од других народа. Гране I2-CTS10228 и R1a-Z282 у оквиру I2 и R1a хаплогрупа се јасно издвајају као словенске и заступљене су надполовично код свих словенских народа. Анонимно истраживање генетског порекла становништва Црне Горе из 2010. године којим је тестирано 404 мушкараца је показало да 37,37% тестираних припада споменутим гранама које се везују за Словене. Тај проценат код Срба у просеку прелази 50%, међутим треба имати у виду да је ово истраживање обухватило грађане свих националности и вероисповести, тако да се подаци не односе само на становништво српског порекла услед чега је процентуално учешће словенске генетике знатно ниже од српског просека. Заступљеност I2-CTS10228 гране код становништва српског порекла у Црној Гори је на просечном нивоу, док је R1a-Z282 знатно мање заступљена у Црној Гори него у другим српским областима што додатно доприноси нешто нижој заступљености словенске генетике. С друге стране, E хаплогрупа је натпросечно заступљена код Срба у Црној Гори, пре свега због разгранатих брђанских родова који припадају Е-V13 грани. Када су у питању Албанци, код њих су заступљене готово искључиво Е, J2b и R1b хаплогрупе, тако да су генетски знатно монолитнији од Срба. У оквиру све три хаплогрупе се јасно издвајају гране које су карактеристичне за становништво српског, односно албанског порекла. Резултати анонимног тестирања 404 појединца из Црне Горе су приказани у следећој табели. Грана Број тестираних Процентуално учешће E-V13 107 26,48 G2-M406 3 0,74 G2-L497 6 1,48 H-M82 6 1,48 I1-P109 22 5,45 I1-Z63 3 0,74 I2-CTS10228 120 29,70 I2-М223 8 1,98 J1-Z1828 3 0,74 J1-Z2223 2 0,49 J2a-L26 17 4,21 J2b-M205 5 1,24 J2b-M241 13 3,22 L1-M349 3 0,74 L2-L595 2 0,50 N-P189.2 6 1,48 Q2-L245 8 1,98 R1a-Z282 31 7,67 R1b-L23 38 9,41 непознато 1 0,25 За већину до сада утврђених родова у Црној Гори је установљено којим тачно гранама хаплогрупа припадају пре свега захваљујући SNP тестирању, док се за неке родове чији припадници нису радили додатна тестирања основано може претпоставити припадност одређеним гранама на основу вредности на тестираним маркерима. За поједине родове се на основу доступних маркера за сада једино може установити предачка грана којој припадају. Старобалканске хаплогрупе E хаплогрупа је присутна у Црној Гори превасходно преко V13>Z1057 гране која се даље дели на CTS5856 и PH1246 гране. Највећа заступљеност и разноврсност V13 у свету је на простору централног и јужног Балкана, а сматра се да је ова грана и настала на истом подручју. V13 родови чине апсолутну већину становништва. PH1246 грана је у свету најзаступљенија код Срба и није присутна код других народа у Црној Гори, а родови који припадају овој грани чине апсолутну већину становништва у Васојевићима, Глухом Долу и Шаранцима, највећи и уједно једини родови који припадају овој грани су Васојевићи и Милошевићи. Знатно бројнија CTS5856 је специфична по томе што је заступљена и код родова српског и код родова албанског порекла. Присутна је широм Црне Горе, а у Бјелопавлићима, Гусињској области, Кучима и Рожајској области родови који припадају овој грани чине апсолутну већину становништва. Присутна је преко најмање шест подграна. Највећи CTS5856 родови у Црној Гори су Кучи, Бјелопавлићи, Клименти и род који чине Бјелице, Вуковићи, Ђуричковићи и Риђани. Поред V13, у Црној Гори су у мањем броју заступљене и PF2431 грана која је присутна у Горњем Полимљу и M84 грана која је заступљена у Бањанима. PF2431 је настала на подручју Магреба, док M84 потиче са Леванта. С обзиром на врло велику старост ове две гране, немогуће је утврдити када се појављују у Црној Гори докле год се не утврди о којим се тачно подгранама ради. G2 хаплогрупа је заступљена у Црној Гори преко PF3147 и L30 грана које су присутне широм Медитерана још од неолита. PF3147 је присутна преко своје даље подгране L91, a L30 преко даљих подграна M406 и L497. L91 грана је у Црној Гори присутна у Бихору, а M406 у Бихору и Горњој Морачи. L497 је у свету највише распрострањена на подручју Алпа и везује се за Келте и њихове миграције. Ова грана је у Црној Гори присутна у Боки Которској, Васојевићима, Затарју и Пљеваљској области. J1 хаплогрупа је присутна у Црној Гори превасходно преко гране Z1828>Z18463, која је у свету најзаступљенија у Грузији и Јерменији. У Црној Гори је концентрисана једино у Шекулару. На анонимном тестирању је забележена и Z2223 грана, међутим до сада није утврђено који родови припадају тој грани. J2а хаплогупа је у Црној Гори заступљена преко Z6065, M92 и Z387 грана. Z1842 и Z387 су у свету највише заступљене на Леванту и у Анадолији. Z6065, односно њена даља подграна FGC15901, је у Црној Гори присутна у Сотонићима где истоимени род чини већину становништва, а Ј2а-Z387 грана је забележена једино у Рожајској области. M92 је заступљена преко своје даље подгране S8230 која је најбројнија грана ове хаплогрупа у Црној Гори са највећом концентрацијом у Катунској нахији. Већина становништва у Вељим Цуцама, Пјешивцима, Бандићима, Кривошијама и највероватније Бајицама припада овој грани, односно роду Пјешиваца и Цуца. Највећа заступљеност M92 је у Италији и Црној Гори, а настала је на Блиском Истоку. J2b хаплогрупа је присутна у Црној Гори преко M205 и Z628 грана, односно њихових подграна. M205>Y22059 је процентуално у свету најзаступљенија код Срба, а мањој мери је присутна и код других балканских народа изузев Албанаца. У Црној Гори је најприсутнија у Дробњаку и Затарју преко рода Крича. Предачка грана M205 се ширила са Леванта и присутна је широм Медитерана тако да се сматра да је на подручју Балкана присутна од касне антике. Z628 је заступљена преко даљих подграна Z638 и CTS3617. За Вујовиће-Микулиће из Бјелица се не може закључити на основу хаплотипа којој тачно грани припадају, већ се само претпоставља да припадају некој подграни Z628. За сва остала братства је прецизно утврђена припадност појединим подгранама. Z638>Z1296 је у свету најзаступљенија код Албанаца, а у Црној Гори су присутне три њене даље подгране (Z1295, Y23094, PH1751) којима припадају искључиво албански родови или братства албанског порекла. Z1295 је најзаступљенија у Хотима где истоимени род чини комплетно становништво, а присутна је и у Бихору и Голији. Y23094 је најзаступљенија у Грудама и Шестанима где родови Вуксагељића и Вучина, односно род Шкријеља, чине већину становништва. Ова подграна је такође присутна у Бихору, Бољевићима, Сотонићима и Улцињском крају. PH1751 је заступљена у Крајини и Улцињској области преко братстава досељених из албанског племена Мирдите. CTS3617 је заступљена преко даље подгране PH3514 којој на основу досадашњих резултата припада само једно мање српско братство код Херцег-Новог. Ова грана је заступљена код Срба, Бугара и Цинцара. L1 хаплогрупа је у траговима распростањена широм Медитерана. У Црној Гори је њено присуство до сада утврђено једино у Кривошијама преко M349 гране, међутим судећи по резултатима анонимног тестирања, вероватно је у већој мери присутна и у Бјелопавлићима. L2 хаплогрупа потиче из Африке, а на основу доступних резултата не може се поуздано утврдити која грана је тачно заступљена у Црној Гори. Ова хаплогрупа је забележена једино на анонимном тестирању преко L595 гране, тако да није познато која јој братства припадају. N хаплогрупа је у Црној Гори присутна преко FGC28435 гране која је у свету најзаступљенија код Срба. Ова релативно млада грана је по свему судећи настала на Балкану, али није познато када је и са којим народом њена предачка грана P189.2 дошла на ове просторе. Највећа концентрација N хаплогрупе је у Сибиру, тако да постоји претпоставка да је дошла са Мађарима који припадају угро-финској групи народа. Сви припадници FGC28435 гране у Црној Гори припадају роду Бањана који је у истоименом племену појединачно најбројнији род, док у Пиви чини и већину становништва. Овај род је у већој мери заступљен једино још у Голији која са Бањанима и Пивом историјски чини једну целину. Q1 хаплогрупа није забележена у Црној Гори на анонимном тестирању, али је за једно братство из Бањана утврђено да припада Z5902 грани, односно њеној даљој подграни YP1600 која је заступљена у траговима на простору северног Медитерана. Q2 хаплогрупа је присутна у Црној Гори преко L245>Y2209 гране која је у свету најчешћа код Јевреја Ашкеназа који су из Израела дошли у Европу за време Римског Царства. Братоножићи су једини род који припада овој грани и чини већину становништва истоименом племену, а присутан је у већој мери и у Васојевићима и Загарачу. Највећа заступљеност ове гране на Балкану је на острвима Хвару (14,3%) и Корчули (6,1%). R1b хаплогрупа је у Црној Гори присутна преко две основне гране: западне L51 и источне Z2103. L51 je заступљена преко својих подграна подграна P312>U152 и U106. Грана U152 се везује за миграције Келта и најзаступљенија је у Доњој Морачи преко рода Богићеваца коме припада већина становништва. U106 је присутна широм Западне Европе, претежно код германских народа, а у Црној Гори заступљена у Љуботињу где је појединачно најбројнија грана. Z2103 је заступљена са две подгране: директне L584 и даље Y33200. Прва је распрострањена у Анадолији и код Јермена, а друга на Балкану, при чему је најзаступљенија код Албанаца. У Црној Гори сва Y33200 братства припадају истом роду, а међу њима има и братстава албанског порекла (Аговићи, Мурићи) и братстава која су према предањима српског порекла (Бањкани, Вујовићи, Мараши, Пипери…). Ова грана је највише је заступљена у Пиперима, Бихору и Рожајској области. T хаплогрупа је распрострањена у малим процентима широм Европе и Медитерана. Њено присуство у Црној Гори није забележно на анонимном тестирању, али је утврђено за једно братство из Гусињске области да припада L162 грани. Грана Старост гране у годинама према YFull Етничко порекло родова у Црној Гори према предањима E-V13>Z1057>PH1246>BY14151 4800 српско E-V13>Z1057>CTS5856 4000-4800 српско, албанско >Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377>CTS9320>Z16988 2900-3100 албанско, српско >Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377 >CTS9320>Z17107>BY4467 <1700 српско >Z5017>Z19851 3300-4000 српско >Z5018>S2979>FGC33614>FGC33625 <3000 албанско >Z5018>S2979>Z16659>Y3183>S2972 4000 српско >Z16661 3800-4000 српско, албанско, турско >Z5018>S2979>Z16659>L241 3000-4000 српско >Z5018>L17 3800-4000 српско E-PF2431 11100-14000 српско E-М123>М34>М84 7500-15200 српско G2-PF3147>PF3148>PF3177>L91 9300-11000 српско G2-L30>CTS574>M406 8600-14700 српско G2-L30>CTS574>CTS2488>P303>L140>PF3345>L497 7300-10900 српско >Z1815>Y7538>Z1816>Z1823>L43>L42>Y11074>YSC33 <3600 српско J1-Z1828>Z18463 7100-8100 српско J1-Z2223 <6100 непознато J2a-Z7532>FGC15901 <11200 српско J2a-M92 7900-11400 српско >Z8096>S8230 4300-6100 српско J2a-L25>Z438>Z387 7000-9100 српско J2b-M205>Y22059 900-6100 српско J2b-Z628 4400-5400 српско, албанско >Z2507>Z638>Z1296>Z1297>Y27522>Y23094 3600-4200 албанско >Z2507>Z638>Z1296>Z1297>Z1295 3900-4300 албанско >Z2507>Z638>Z1296>Y20899>PH1751 1150-2400 албанско >Z2507>CTS3617>Z38240>PH1602>PH3514 <3100 српско L1-M349 7100-13000 aлбанско, српско L2-L595 <23200 непознато N-P189.2>Y6516>Y7310>FGC28435 <850 српско Q1-Z5902>Y6802>Y6798>Y6794>YP1600 <11900 српско Q2-L245>Y2209 3600-4300 српско R1b-L23 6100-6400 српско, албанско >L51>L151 4800-5700 српско, албанско >P312>U152 4500 српско >L2>Y20253 3400-4400 српско >U106 4700-4800 српско >Z2103>L584 4900-5700 српско / турско >Z2103>Z2106>Z2108>Z2110>CTS7556>Y5592 >CTS9219>Y18959>BY611>Y23373>Z2705>Y33200 1300 албанско, српско, непознато T-L162 12600-16100 албанско Словенске хаплогрупе I2 хаплогрупа је на Балкану, па самим тим и Црној Гори, заступљена преко такозване Dinaric гране CTS10228>Y3120 када је у питању становништво словенског порекла. I2 је најзаступљенија хаплогрупа код српског народа, због чега је и најзаступљенија и у Црној Гори. Споменута грана је настала на Карпатима и у свету је процентуално најзаступљенија код Срба и Хрвата, при чему је код Хрвата заступљена претежно на штокавском говорном подручју. У Црној Гори су присутне три гране Dinaric-а: S17250, Y4460 и Z17855. S17250 је најзаступљенија, пре свега њена подграна PH908 која је распрострањена широм Црне Горе. Родови који припадају овој грани чине апсолутну већину становништва у Језерима, Команима, Косијерима, Кртолама, Лутову, Никшићкој Жупи, Озринићима, Пиперима и Ровцима. Највећи PH908 родови у Црној Гори су Озрихнићи (Орзинићи), род Лутоваца и Никшића, Лијешевићи, род Малешеваца, Славујевића и Суботића, род Бијелића и Ковачевића, род Рајковића и Стаматовића и Тепчани. Друга подграна Y4882>A1328 је заступљена у Пиви и Шекулару. Y4460 је врло слабо присутна код Срба, па и у Црној Гори где је само за једно братство из Бихора утврђено да припада овој грани. Z17855 је у мањим процентима доста равномерно заступљена код свих словенских народа, док је процентуално најзаступљенија код Македонаца. У Црној Гори је појединачно најбројнија грана у Дражевини, Цеклину и Шекулару, а у већој мери је присутна у Доњој Морачи и Ровцима где је друга по бројности, као и у Горњој Морачи где је такође заступљена. Највећи Z17855 родови у Црној Гори су Цеклињани-Горњаци, Љешњани и род Војводића и Вуковића. R1a хаплогрупа је најбројнија словенска хаплогрупа у свету. У Црној Гори је, као што је већ споменуто, слабије заступљена у односу да друге српске области. Присутна је преко две гране – PF6155>M458 и Z280, од којих је ова друга знатно бројнија. M458 је претежно заступљена код Западних Словена, међутим у Црној Гори је присутна једино преко гране L1029 која је заступљена код свих словенских народа. У Црној Гори је присутна у Голији, Горњим Пољима и Пиви. Z280 је претежно заступљена код Источних Словена, а у Црној Гори је присутно неколико њених грана: YP270 је заступљена у Бихору, YP4278 у Бањанима, CTS3402 у Пиперима, Цетињу и спорадично у неколико других области, L366 у Ћеклићима и Брајићима и L1280 у Васојевићима. Од свих наведених грана, једино је L366 значајније присутна на неком подручју, конкретно у Ћеклићима где већину становништва чини истоимени род. Грана хаплогрупе Старост гране у годинама према YFull Етничко порекло родова у Црној Гори према предањима I2-CTS10228>Y3120 2300-3800 српско >S17250>Y4882>A1328 1400-1850 српско >S17250>PH908 1850 српско >Z16983 1550-1850 српско, немачко >A5913 1500-1850 српско >Y4460 2200-2300 српско >Z17855 1600-2300 српско R1a-Z282 5000 српско >PF6155>M458 4700 српско >PF7521>Y2604>CTS11962>L1029 2100-3200 српско >Z280>Z92>Z685>YP270 3200-4100 непознато >Z280>CTS1211>Y35>YP4278 1850-4200 српско >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y2613>Y2609>Y2608 1950-2400 српско >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902 2500-4200 српско >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816 >Y3301>L1280>Y5647>YP611>YP3987 1250-2300 српско >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33 >CTS8816>Y3301>S18681>YP315>YP314 1550-2400 српско >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402 >YP237>YP235>YP234>YP295>L366 2800 српско Германске хаплогрупе I1 хаплогрупа је у Црној Гори присутна преко P109 и Z63 грана. P109 се везује за миграције Нормана који потичу од Викинга из Скандинавије, а у Црној Гори је присутна преко своје даље подгране FGC22054 којој припада род Новљана који чини већину становништва у Дробњаку, а присутна је и у неколико других области где има исељеника из овог племена. Z63 грана је заступљена преко даљих подграна L1237 и Y16437 које се везују за миграције Гота. L1237 је заступљена у Бањанима, Ровцима, Пљеваљској области и Рожајској области. Једини већи род који припада овој грани је род Бијеловића, Миљанића и Мркајића у Бањанима. За Y16437 грану је до сада утврђено да је присутна у Ровцима, Морачи и Барској области. I2 хаплогрупа, односно њена германска грана М223, је у Црној Гори присутна преко даљих подграна L1229 и L701. L1229 грана се често назива и англосаксонском јер је најзаступљенија код Енглеза. Њено присуство у Црној Гори је до сада забележено у Бихору и Коритима. L701 грана је најзаступљенија код Немаца, док је присутна и код других средњоевропских народа. Овој грани у Црној Гори припадају поједина братства у Васојевићима и Паштровићима. Грана хаплогрупе Старост гране у годинама према YFull Етничко порекло родова у Црној Гори према предањима I1-P109>Y3662>S14887>Y11203 >FGC22046>FGC22045>FGC33034>FGC22054 800 српско I1-Z63>BY151>S2078>S2077>Y2245>L1237 2900-3900 српско I1-Z63>BY151>S2078>S2077>Y16435>Y16437 1450-2100 српско, албанско >Y16434 700-1450 српско I2-M223>CTS616>Y3721>Y3670>L1229 5500-9200 српско I2-M223>CTS616>CTS10057>L701 10000-10600 српско Ромска хаплогрупа H хаплогрупа је у Црној Гори заступљена преко M82 гране која се везује са Роме. До сада ни за једно братство није утврђено да припада овој грани, већ је њено присуство у Црној Гори забежено једино на анонимном тестирању. Грана хаплогрупе Старост гране у годинама према YFull Етничко порекло родова у Црној Гори према предањима H-M82 15600-16300 непознато Територијални размештај хаплогрупа На следећој карти је приказан територијални размештај хаплогрупа у Црној Гори по селима и засеоцима у којима су поједине гране чиниле апсолутну већину становништва. Генетско порекло становништва у Црној Гори 1914. године по Y хромозому Битно је напоменути да је обзиром на изузетно велики број различитих хаплогрупа и њихових грана које су заступљене на малом простору као што је Црна Гора овако велики проценат територије на којој поједине гране чине апсолутну већину заиста куриозитет. То је последица вишевековног родовско-племенског друштвеног уређења у коме су братства живела засебно у својим селима и засеоцима на основу чега је могуће изузетно прецизно установити генетски састав становништва. Такође, услед сродности великог броја братстава у племенским областима, у њима је и на основу врло малог броја тестираних са великом вероватноћом већ установљено генетско порекло око 90% становништва. Уколико се хаплогрупе групишу према пореклу, картографски се може приказати и територијални размештај становништва старобалканског, словенског и германског порекла. Генетско порекло становништва у Црној Гори 1914. године по Y хромозому Овим приступом се за додатних 10% територије Црне Горе на којој припадници ниједне појединачне гране не чине апсолутну већину становништва утврђује ког је даљег порекла преовлађујуће становништво. Као што се може видети, старобалканске хаплогрупе убедљиво доминирају на истоку, док преовлађују и на западу Црне Горе. Словенске хаплогрупе преовлађују у централном делу земље, а германске једино на подручју Дробњака. Територијални размештај највећих родова На следећој карти је приказан територијални размештај највећих родова у Црној Гори по селима и засеоцима у којима су ти родови чинили апсолутну већину становништва на основу нових сазнања до којих се дошло захваљујући ДНК тестирањима. Највећи родови у Црној Гори 1914. године према народним предањима, историјским подацима и ДНК резултатима ДНК резултати су потврдили највећи број предања у Црној Гори када је у питању међусобно сродство братстава. Један од највећих доприноса досадашњих генетских истаживања јесте научна потврда да бројни велики и разгранати родови заиста постоје и да нису плод народне маште. С друге стране, када су у питању предања о пореклу од крупније властеле, за велики број таквих предања је утврђено да су нетачна о чему је већ било речи у тексту Властела у Црној Гори према народним предањима. Поређењем народних предања и порекла становништва утврђеног ДНК резултатима може се приметити да је је код муслиманских братстава сразмерно нешто већи број предања за која се испоставило да су нетачна у односу на православна и католичка братства. То се посебно односи на староседелачко исламизовано становништво са севера данашње Црне Горе. Више речи о пореклу и предањима свих до сада тестираних братстава ће бити у текстовима о генетски профилисаним родовима у Црној Гори. Извори података ДНК резултати: Српски ДНК пројекат Albanian Bloodlines Project Bošnjački DNK projekat 23andMe – резултате прикупио Небојша Новаковић (Српски ДНК пројекат) Анонимно тестирање 404 појединца из Црне Горе из студије Human Y-Chromosome Short Tandem Repeats: A Tale of Acculturation and Migrations as Mechanisms for the Diffusion of Agriculture in the Balkan Peninsula, 2010. – статистичка обрада Синиша Јерковић (Српски ДНК пројекат)
  6. У македонској јавности, која је за писмо Синода МПЦ-ОА сазнала из дневника Бугарске телевизије, појављују се оправдања овог чина, а на сајту религија.мк блиском креатору целе "ујдурме" струмичком Науму (кога и религија.мк назива главним црквеним дипломатом) развија се и читава теорија како је то добар корак да се дисциплинује СПЦ, а можда Наума подрже и Васељенски патријарх и албански архиепископ, а однекуд знају да Руси сигурно неће!(http://religija.mk/igra-na-tronovi/) Но, мимо те "комбинаторике", Даниел Димовски стручњак за међународно право и политику упозорава Македонце, да се чак и признањем од Бугарске патријаршије не би добило ништа (оставимо сад по страни питање да ли се писмом Стефана и "једногласног Синода" - ни религија.мк не може да гарантује да је писмо настало сагласношћу свих архијереја у расколу - заиста тражи признање или се нуди "усвајање" од стране БПЦ) и да је једини пут наставак дијалога са СПЦ:http://plusinfo.mk/vest/134440/dimevski-pismoto-do-bpc-e-pozitiven-cekor-no-adresata-za-avtokefalnost-e-spc Званична државна агенција МИА преноси писање грчких портала Ортодоксија и Ромфеа који изражавају сумњу да ће Бугарска патријаршија позитивно одговорити "официјелном" Скопљу, јер би то изазвало раскол у читавом православљу: http://religija.mk/grchkata-crkovna-javnost-za-moznosta-bugarskata-crkva-da-ja-priznae-mpc-oa/ И опет религија.мк, сазнаје да ће бугарски Синод одговорити следеће недеље, али да се бугарски архијереји склањају од тога да јавно коментаришу писмо, свесни деликатности ситуације:http://religija.mk/sinodot-na-bpc-slednata-nedela-ke-go-razgleduva-pismoto-od-mpc-oa/
  7. Како поуздано сазнајемо из редова клирика МПЦ у расколу који се не слажу са актуелним ставовима руководства те неканонске организације, Синод МПЦ-ОА, на седници од 9. новембра ове године упутио је писмо Светом Синоду Бугарске Патријаршије у коме ову Помесну цркву признаје за мајку цркву и овлашћује је да је представља пред Васељенским патријархом и осталим православним црквама. Заузврат, се моли да се МПЦ-ОА прими у евхаристијско јединство са БПЦ, а изричито се не помиње аутокефалија Македонске цркве. Комплетно писмо доносимо на крају вести. У међувремену су и неки македонски медији дошли до истих докумената и оправдано најављују повратак бугарске егзархије у Македонију, нпр. данашњи курир.мк: http://kurir.mk/makedonija/vesti/dali-se-vraka-bugarskata-egzarhija-po-dogovorot-na-zaev-so-bugarija-na-prodazhba-i-mpts/ Овомо је претходио читав низ предрадњи и кампања на Бугарској државној телевизији на којој се бизнисмен Милан Врабевски похвалио како је организовао сусрет македонских архијереја у расколу и бугарских митрополита, а учествовао је и у састављању писма расколничке јерахије Бугарској цркви:https://bnt1.bnt.bg/bg/a/priznava-li-makedonskata-arkhiepiskopiya-blgarskata-patriarshiya-za-tsrkva-mayka Занимљиво је да се и у писму Синода МПЦ-ОА, ни у емисијама Бугарске телевезије не помиње обавезујуће признавање аутокефалности од стране Бугарске цркве, питање које је наводно 50 година било централно у српско-македонском црквеном спору, већ само признање зарад евхаристијског јединства и, од Синода МПЦ-ОА заступање идеје о аутокефалности пред Васељенском патријаршијом. Текст писма Синода МПЦ доносимо на српском, као и копију самог писма на македонском: Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства, чланови Светог Синода, Свети архијерејски синод (САС) Македонске православне цркве - Охридске архиепископије на својој редовној седници, одржаној 9. ноивембра 2017. године у Македонској архиепископији у Скопљу, посеветио је озбиљну пажњу статусу МПЦ-ОА и постизању њвхаристијског јединства са Помесним православним црквама. У том духу Синод је једногласно одлучио да упути одређене предлоге и молбе сестринској Бугарској православној цркви, и то: - Бугарска православна црква - Бугарска патријаршија имајући у виду јединство Православне цркве и реалне духовне пастирске потребе, успоставља евхаристијско јединство са обновљеном Охридском архиепископијом у лицу Македонске православне цркве; - Македонска православна црква - Охридска архиепископија препознаје и признаје Бугарску православну цркву - Бугарску патријаршију као Мајку Цркву, која прва признаје и прихвата њену аутокефалност, обзнањује је и актуелизује пред Васељенском патријаршијом и другим помесним црквама; - Потписивањем ове сагласности између поглавара двеју цркава, успоставља се евхаристијско јединство између њених епископа, што ће бити и основа за евхаристијско јединство са епископима осталих Помесних православних цркава; - О признавању и успостављању евхаристијског јединства, Бугарски патријарх обавештава васељенског патријарха и остале поглаваре Помесних цркава. Изражавајући наду да ће ови предлози и молбе бити прихваћени од Светог архијереског Синода БПЦ, на радост светог Климента Охридског и за добро пуулноте целокупног православља, Председник САС МПЦ-ОА Стефан, архиепископ македонски
  8. Пише: др Александар Живковић Како поуздано сазнајемо из редова клирика МПЦ у расколу који се не слажу са актуелним ставовима руководства те неканонске организације, Синод МПЦ-ОА, на седници од 9. новембра ове године упутио је писмо Светом Синоду Бугарске Патријаршије у коме ову Помесну цркву признаје за мајку цркву и овлашћује је да је представља пред Васељенским патријархом и осталим православним црквама. Заузврат, се моли да се МПЦ-ОА прими у евхаристијско јединство са БПЦ, а изричито се не помиње аутокефалија Македонске цркве. Комплетно писмо доносимо на крају вести. У међувремену су и неки македонски медији дошли до истих докумената и оправдано најављују повратак бугарске егзархије у Македонију, нпр. данашњи курир.мк: http://kurir.mk/makedonija/vesti/dali-se-vraka-bugarskata-egzarhija-po-dogovorot-na-zaev-so-bugarija-na-prodazhba-i-mpts/ Овомо је претходио читав низ предрадњи и кампања на Бугарској државној телевизији на којој се бизнисмен Милан Врабевски похвалио како је организовао сусрет македонских архијереја у расколу и бугарских митрополита, а учествовао је и у састављању писма расколничке јерахије Бугарској цркви:https://bnt1.bnt.bg/bg/a/priznava-li-makedonskata-arkhiepiskopiya-blgarskata-patriarshiya-za-tsrkva-mayka Занимљиво је да се и у писму Синода МПЦ-ОА, ни у емисијама Бугарске телевезије не помиње обавезујуће признавање аутокефалности од стране Бугарске цркве, питање које је наводно 50 година било централно у српско-македонском црквеном спору, већ само признање зарад евхаристијског јединства и, од Синода МПЦ-ОА заступање идеје о аутокефалности пред Васељенском патријаршијом. Текст писма Синода МПЦ доносимо на српском, као и копију самог писма на македонском: Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства, чланови Светог Синода, Свети архијерејски синод (САС) Македонске православне цркве - Охридске архиепископије на својој редовној седници, одржаној 9. ноивембра 2017. године у Македонској архиепископији у Скопљу, посеветио је озбиљну пажњу статусу МПЦ-ОА и постизању њвхаристијског јединства са Помесним православним црквама. У том духу Синод је једногласно одлучио да упути одређене предлоге и молбе сестринској Бугарској православној цркви, и то: - Бугарска православна црква - Бугарска патријаршија имајући у виду јединство Православне цркве и реалне духовне пастирске потребе, успоставља евхаристијско јединство са обновљеном Охридском архиепископијом у лицу Македонске православне цркве; - Македонска православна црква - Охридска архиепископија препознаје и признаје Бугарску православну цркву - Бугарску патријаршију као Мајку Цркву, која прва признаје и прихвата њену аутокефалност, обзнањује је и актуелизује пред Васељенском патријаршијом и другим помесним црквама; - Потписивањем ове сагласности између поглавара двеју цркава, успоставља се евхаристијско јединство између њених епископа, што ће бити и основа за евхаристијско јединство са епископима осталих Помесних православних цркава; - О признавању и успостављању евхаристијског јединства, Бугарски патријарх обавештава васељенског патријарха и остале поглаваре Помесних цркава. Изражавајући наду да ће ови предлози и молбе бити прихваћени од Светог архијереског Синода БПЦ, на радост светог Климента Охридског и за добро пуулноте целокупног православља, Председник САС МПЦ-ОА Стефан, архиепископ македонски View full Странице
  9. @Живановић Дејан Врло интересантно, и чини ми се, потребно.
  10. Ове године посебно торжествено се широм Руске цркве обележава Спомен Светог Патријарха московског Тихона, 18. новембар, а поводом 100. годишњице обнове патријаршијства у Руској цркви, које је у лику овог дивног исповедника, Божијом Милошћу пружило достојан одговор безбожничком прогону православних, који може само да се упореди са страдањима ранохришћанских мученика. Нетљене мошти Светог Тихона, нађене су после слома совјетског система и чувају се у Даниловском манастиру у Москви Поводом данашњег значајног празника, руског и васељенског, доносимо кратки биографски прилог о Светом патријарху Тихону ТВ Цариград, са изводом беседе патријарха Кирила о свом великом претходнику. Свети патријарше Тихоне, моли Христа Бога за нас!
  11. Ове године посебно торжествено се широм Руске цркве обележава Спомен Светог Патријарха московског Тихона, 18. новембар, а поводом 100. годишњице обнове патријаршијства у Руској цркви, које је у лику овог дивног исповедника, Божијом Милошћу пружило достојан одговор безбожничком прогону православних, који може само да се упореди са страдањима ранохришћанских мученика. Нетљене мошти Светог Тихона, нађене су после слома совјетског система и чувају се у Даниловском манастиру у Москви Поводом данашњег значајног празника, руског и васељенског, доносимо кратки биографски прилог о Светом патријарху Тихону ТВ Цариград, са изводом беседе патријарха Кирила о свом великом претходнику. Свети патријарше Тихоне, моли Христа Бога за нас! View full Странице
  12. Teorija evolucije i naučni metod

    Драги Кратосе, да се ишло по тој схеми ниједан резултат, а камоли закон, не би наука добила. Но, упркос томе, Твоје питање је легитимно, само мислим да је без схеме уверљивије.
  13. Ево, Божјом помоћу, попунисмо списак књига - дарова: 14.12. Борислав Пекић: Нови Јерусалим: готска хроника (приповетке), Политика, Народна књига, 2004, тврд повез, стр. 201 15.12. Светомир Бојанин: Тајна школе, Београд, 2002, стр. 240 16.12. Логос - часопис студената Православног богословског факултета за 2003, стр. 242 Прилози-чланци: Х. Вилер Робинсона, О. Кулмана, Ј. Јеремиаса, Филона Александријског (превод с изворника), А. Шмемана, Е. Норелија, А.Ј. Работа, Ј. Мајендорфа, И. Тудорана, Р. Беквита и домаћих аутора 17.12. Јасна Љ. Прлић Божовић: Историја и развој педагошких идеја у Србији, Филозофски факултет- Косовска Митровица, 2015, тврде корице, стр. 413 18.12. Оливије Клеман: Развој источног хришћанства, Каленић, Крагујевац, 2012, стр. 115 22.12. Vladimir Pištalo: Kraj veka (postmoderne pripovetke), Agora, Zrenjanin, 2010, tvrd povez, str. 168
  14. Учествовали су у округлом столу Матице српске људи различитих виђења, и политичких и идејних, више њих директно са Космета. То охрабрује.
  15. Трудимо се да попунимо списак књига за даровање, у периоду 22.11.-14. 01. и уз Божју помоћ надамо се да ћемо све постићи, и задовољити различите укусе и потребе. Већ сад можете да пишете на ПП или у Клубу коју књигу са списка би желели да добијете. (Погледајте и горње постове!). Сада најављујемо књиге за следеће термине: 3.1. Георгије В. Флоровски: Источни оци IV века, Братство Св. Симеона Мироточивог, Врњачка Бања, 1997, стр. 366 11.1. Слободан Продић: Ранохришћански апологета Марко Минуције Феликс и његово дело "Октавије"; Требиње-Сарајево, 2015, стр. 111 12.11. неоправдан запостављен значајан романописац - Бошко Петровић: Бошко Петровић: Долазак на крај лета, Матица српска, 1995, стр. 272 13.12. Н. Пестов: Православно васпитање деце, Светигора, 1998, стр. 160 29.12. Архимандрит Тихон (Ракићевић): Монаштво и осуђивање, Манастир Студеница, 2014, стр. 220 28.12. Слободан Продић: "Материкон" монаха Исаије - прилог за историју женског монаштва у средњем веку, Шибеник, 2014, стр. 128 23.12. Наташа Вујисић Живковић: Скидање чађи - слика основних школа у Кнежевини Србији 1857-18880. године у извештајима школских надзорника, ИПА Филозофски факултет, Београд, 2017. стр. 209
×