Jump to content

Blaža Željko

Члан
  • Број садржаја

    446
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Blaža Željko got a reaction from w.a.mozart in "AMADEUS" umetničko čudo sa puno definisanih i uokvirenih tema   
    Sledeći tekst sam postavio na svom blogu uz dobre ocene i blagoslov oca Nenada Ilića. Reč je o nepravedno (i možda namerno) zapostavljenom filmu "Amadeus" poznatog Čeha Miloša Formana - koji je mnogo više od običnog filma. To je jedno veliko teološko štivo o ljudskoj prirodi (opštoj a ne nacionalnoj) i o ljudskoj drami koju samo život može da režira a u kojoj svi učestvujemo svojim rođenjem. Film dodiruje mnogo tema a najviše problem ličnosnog zastranjenja u gordost, sujetu, lakomislenost, lukavstvo, manipulaciju... Uz ovu, tu su i druge teme koje dotiču Crkvenu etiku i estetiku ali bez naglašenih i tendencioznih momenata koji bi prisilno delovali na gledaoca instruišući ga na spolja nametnuta razmišljanja. Sve je diskretno protkano finim hrišćanskim etosom koji dotiče opšta mesta ljudske (ponavljam: nadnacionalne) prirode.
     
    Dakle taj tekst iz bloga je sledeći:
     
     
    „AMADEUS“ - remek delo Miloša Formana! Duboka priča o ljudskom padu, prirodi, slabostima!

    Osećam najdublju obavezu da prozborim koju reč o ovom remek delu Miloša Formana koje je na mene značajno uticalo; a s obzirom da sam ga studiozno, uvek sa drugim motivom, gledao više od pedeset puta može se reći i da sam (samozvano ) prilično merodavan da o njemu nešto kažem.

    Nije nepoznato da je film dobio osam oskara te 1984. godine kada je prvi put prikazan; a kada film odgledate (uz krajnju ozbiljnost i po mogućnostima veoma glasno) onda vam bude i jasno zašto je to tako. Gluma, scenografija, radnja, mnogo značajnih tema obrađenih u dva ipo sata ..sve su to razlozi da ovaj film u mom shvatanju i mojim nekakvim top listama zauzme nedostižno prvo mesto bez mogućnosti da ga odatle iko drugi pomeri.

    U tom periodu film me je, po preporuci drugara, najpre zainteresovao čisto kao biografsko delo velikog muzičara; ali sam odmah video da on u sebi po najmanje ima tu biografsku dimenziju – on zadire u srži do bezbrojnih pitanja svojstvenih našoj ogrehovljenoj prirodi; i bio sam zapanjen do koje mere (u ravni sa Dostojevskim) Miloš Forman poznaje i oslikava nijanse ljudske pale prirode. Fascinirala me je njegova sposobnost da analizira našu grehom potamnelu dušu kojom smo postali slični palim anđelima ...i koja nedvosmisleno, svima nama u oči kaže (a kad tad se sa time sretnemo): „Gospodo, ma koliko se zanosili u sebi da smo naročito pobožni i dobri ...kada nam se iskušenje dotakne srca i čačne gordost i sujetu, mi pokazujemo svoje stvarno lice – pokazujemo mržnju i na ljude i na Boga, što je u suštini jedno isto. (Ne kažu li Oci za Hrista da je došao kao jagnje među vukove). Pokazujemo da u stvari za sve svoje nevolje i bolne momente srca odmah prebacujemo optužbe i krivicu na Onog koji je najmanje za to kriv“. (Lično sam ja prvak sveta u roptanju!) Za one manje religiozne pak, uvek je neko drugi od ljudi kriv jer za Boga, taj skriveni prvolik, ne znaju. Sama srž našeg bića kojom sličimo na Njega je obolela od gordosti (mržnje) ...i Hristovo prisustvo nas boli; teško podnosimo Njegovu blizinu (što je jednom rekao monah Hrizostom Račanski: „Kad ti je najteže možda ti je Bog tada najbliže ali Ga ti ne možeš podneti“) ...a to je u suštini opis pakla – nesposobnost za primanje Hrista u sebe. Od tog smrtnog užasa i semena u nama, samo Gospod može da isceli - držanjem (kako znamo i umemo) jevanđelskih "principa sažaljenja" u praksi i ispred svega Njegovom milošću. Sami nemamo nikakve šanse. Najzad, ne kaže li Spasitelj: „ovaj svet u zlu leži“ ...i upravo tu dimenziju gordosti kao najvećeg greha, Forman je tako dobro prepoznao i maestralno oslikao da vas ostavi bez daha.

    Gordost je suprotnost Životu! Suprotnost Životu nije smrt! Nema smrti jer je čovek stvoren po slici Besmrtnog Boga i ne može da umre! Suprotnost Životu je mržnja!

    Da, film u samoj srži nosi ovu poruku! Možda sama radnja nema istorijsku utemeljenost (kompozitor Antonio Salijeri je u filmu primoran carskom odlukom da deli esnafski prostor "drvorskog kompozitora" sa tadašnjim čudom od deteta) ali Forman je u umetničkoj slobodi dodelio Salijeriju jednu zapaženu dimenziju sujetno povređenog čoveka koji, budući duboko religiozan, kroz svoje nevolje sa Mocartom (slične našim svakodnevnim interakcijama sa ljudima) svu bol unutrašnjih stradanja raspaljenih sujetom prebacuje na religiozni plan! Iskrivljen i oslepljen od besa, usled niza ponižavajućih momenata, on izvor svojih problema ne vidi u svojoj gordosti već u Bogu! No, on zbog usiljenih poniženja, kakve samo život može da donese, Mocarta, čijem daru se i divi i zavidi istovremeno, samo doživljava kao Božije oruđe kojim Bog njemu, Salijeriju, posvednevno lupa šamare - koje on najpre preteško nosi, a najposle se sasvim predaje svom gnevu na Boga jer mu Božiji plan o njemu nije jasan. Počinje da se protivi i najzad da ratuje protiv Boga. On ne shvata da je još u detinjstvu (s početka filma) tražio od Boga kroz molitvu sasvim pogrešne stvari! Tražio je da ga Bog učini slavnim i od ljudi proslavljanim - čime je udario veoma loš temelj svojoj ličnosti. Ne shvata da se samo smirenjem, poniznošću, molitvom i trpljenjem poniženja leči ogrehovljeno srce, već se u uobraziljama upušta u najbesmisleniji rat od svih ratova ..rat protiv Jagnjeta! Rat koji je izgubljen i pre svog početka. Teško je i opisati nekome ko film nije gledao koliko bravurozno je prikazan njegov kraj. Naime, Salijeri, čija priča kroz ceo film ima logiku, ima neki svoj tok nama razumljiv (slagali se sa njim ili ne), do te mere vas neprimetno uvuče u svoju šizofrenu storiju: divljenje a istovremeno i neiskazana mržnja prema Mocartu ...da bi na kraju shvatili da ste zajedno sa njim, sa svim tim, tako ljudskim i logičnim gledištima, u stvari u ludnici! No tako to biva kada se premalo obrati pažnja na one Spasiteljeve reči upućene Apostolu: „idi od mene sotono jer ne misliš što je Božije već što je ljudsko“. Naše ljudsko, ma kako naivno izgledalo, ...bolesno je. Nama je teško odreći se sebe jer smo na sebe navikli; i osim intervencije od Boga, nema te sile koja nas može razuveriti da je naše „ja“ ...patetično i ovozemaljsko „ja“ – u stvari antipod Hristovom daru u nama ...utamničenom „ja“, ili „novom čoveku u Hristu“ kako ga nazivaju sveti oci.

    No da se vratim na još par fascinantnih segmenata filma koja vas učine nemim. U kontekstu događaja i sujetne povređenosti, Salijeri naumi da ubije Mocarta i on to zaista čini ali na potpuno nesvesan način koji ni sam nije ni očekivao ni planirao. A stvarni plan, kojim se bavio, mu je bio apsolutno ludački! Hteo je da ostvari pobedu nad Bogom (za kojeg je mislio da ga namerno ponižava pred svetom zbog "osrednjosti") tako što će ogromnim honorarom naručiti od Mocartovog Bogom danog talenta Rekvijem (opelo) – dakle delo koje se tiče Crkve i liturgike; a kada svojeručno ubije Mocarta, da onda to, njegovo ..Salijerijevo, opelo odzvanja Crkvom nad Mocartovim kovčegom – a Bog će to morati da sluša nemoćan da prekine!? U toj slici, u toj ideji Salijeri vidi svoj trijumf nad Bogom!? Neopisivo ludilo; sofizam sa dna ada. Ljubomoran na Amadeusov dar mislio je da novcem on postaje "vlasnik" kompozicije i tog dara – a samim tim je mislio i da će Bog konačno morati i njega "osrednjeg kompozitora" da sluša! Ali to je vid Simonije!!! Salijeri je upao u najtežu prelest! Novcem se ne može kupiti dar Božiji! Nesrećni Salijeri je u izopačenom umu definitivno sebi zario nož u srce. Ne shvata da on ne može biti vlasnik tog poručenog dela; vlasnik je onaj koji nosi taj dar u sebi – a dar se ne kupuje za pare. Mnogo puta sam bio u teškoj vrućici kod ovog dela jer me šokira dubina mraka koji se ovde kao perfidna samoobmana projavljuje a koju Forman filigranski opaža i iznosi kroz starca izobličenog mržnjom. No, Salijerijev plan se izjalovio; Mocart naime umire od iscrpljenosti i bolesti pluća, ali Salijeri u dubini zna da je on tome doprineo! Ne razume doduše kako je doprineo i zašto je Mocart umro prerano usred komponovanja Rekvijema; ta prerana smrt Volfgangova je odstupala od njegovog plana u tom suludom ratu, ali je u dubini sasvim siguran da ta smrt ima indirektne veze sa njim. A kako, to je sjajni Forman, bez preterivanja, jevanđelski zapazio i objasnio: Salijeri je, naime, od Mocarta naručio rekvijem, no rekvijem kao Crkveno delo, po sebi traži sasvim drugi životni kontekst. Traži molitvenost, mir, tišinu; sve upravo suprotno Mocartovom životu koji je voleo kafane, piće, žene, vodvilje. Salijeri u stvari bez svesne namere primorava Volfganga da „sipa novo vino u mehove stare“. Mocart sve teže nosi raspolućeni život, počinje da se raspada. Čak jednog trenutka priznaje ženi Konstanci da ga komponovanje Requiema "ubija". Forman fantastično opaža taj jevanđelski momenat i kroz nekoliko sjajnih kadrova upravo nam na to ukazuje prikazujući Amadeusovo rasulo. Iz dana u dan njegovo zdravlje je kopnilo; on se tome tužno opirao ali je ipak skončao teško oboleo. Dva oprečna životna (duhovna) principa su mu iznutra razjedala organizam.
    Salijeri je, kao što rekoh, imao drugačiji plan da se reši Mocarta, pa ga je ovakav kraj ništa manje iznenadio, no ipak negde u dubini on dovodi sebe u vezu sa ovim događajem. Film i počinje tako što on u dubokoj starosti pokušava da samoubistvom prekrati muke savesti i viče: „Volfgang, oprosti! Oprosti svome ubici“! Samoubistvo mu ne uspeva i on izranjavan završava u bolnici, koja je u sastavu ludnice. Tu mu dolazi sveštenik i nudi mu ispovest kao rešenje. Salijeri to manje prihvata kao ispovest ali ipak počinje priču ...i ta priča je pretočena u ovo remek delo.

    Osim spomenutih glavnih poruka, Forman nam donosi i mnoge druge momente vredne pažnje. Jedna od njih je izgled ozbiljne monarhije i dobrog monarha, koji jeste donosilac svih odluka ali nikada to ne čini bez saradnje sa umnim glavama kojima je okružen. Uvažava stavove i usvaja one koji su razumni; koji imaju većinu, koji nisu protivni Crkvenim etičkim normama; ali konačna odluka je JEDNA - njegova. Nema demokratije, nema razvodnjavanja ideja i života. Forman upravo to naročito i često akcentuje. Tu su zatim relacije otac – sin (bolesna dominacija roditelja); muž – žena; gospodar i sluga. Nema čega se ovaj pedantni režiser nije dotakao a da u stvari ni trenutka nije ostao nedorečen ...u samo dva ipo sata koliko ova priča traje!

    Film ima scene bez kojih ovakva tematika nije moguća a koje izvesni profil ljudi mogu uzdrmati. Jedna od njih je i kada pobesneli Salijeri spaljuje Krst u kaminu ...ali to je samo deo priče – ne mora se gledalac sa time poistovećivati. Uostalom ima i religioznih filmova u kojima isto tako vidimo blasfemično ophođenje i sa Krstom i sa Hristom ali sve je to u funkciji priče koja je kao celina, po mom uverenju, veliko hrišćansko delo. Film najtoplije preporučujem svakome ko ga nije gledao. Ne može se gledati „usputno“ i iz kuhunje dok se sprema obed. Mora se gledati sa krajnjom pažnjom i što je glasnije izvodljivo a već ćete videti zašto! U svakom slučaju, film vas oslobađa i uozbiljuje! Mnogo bolje razumevate ljude; nežniji ste prema njima bez obzira koje su nacije jer je ljudska tragedija i drama nešto što je zajedničko svima nama! Dublje razumevate da bez Hrista ovaj život nije ništa. Bez Njega je svaka čestica loših emocija opasnost a ljudski život nije ništa drugo nego tama iz koje je lako preći u večitu tamu ako se sam život shvati neozbiljno ...ako se gaji mržnja i zavist, i ako se Hristos izgubi iz vida. Miloš Forman je dostojan ozbiljnih analiza ništa manje od Dostojevskog. Ovo nije jedino njegovo ostvarenje sa ozbiljnim porukama ..ima ih dosta. Vredan pažnje je i njegov „Regtajm“ ...ali o tome nekom drugom zgodom ili pak da se toga lati neko obrazovaniji.
  2. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Ayla у Druga strana sreće u službi fotografije - ne zatvaraj oči...   
    Južnoafrički fotograf  Kevin Carter, rođen 1960. u Johannesburgu, ostaće upamćen kao čovjek koji je svoju strast i profesionalizam platio visokom cijenom.
    Za neke fotograf bez duše, za druge čovjek sa najvećim srcem… kako god, on se sa svojim teretom nije mogao nositi.
    Ostaće upamćen po fotografiji koja je nastala 1993. u Sudanu. Na njoj je izgladnjela sudanska djevojčica čiju smrt čeka lešinar.
    Kažu, nije samo lešinar bio strpljiv. Strpljivo je čekao i fotograf koji se nadao da će lešinar u jednom trenu raširiti krila, kako bi fotografija dobila svoj pravi tragični momenat i puni efekat.
    Čekao je dvadeset minuta…i nastala je slika.


    izvor
     
    Nije uspio da uhvati pticu raširenih krila, ali je uspio da dodirne tugu. 
    Ta fotogrfija mu je pomogla da dobije Pulicerovu nagradu, san svakog novinara, ali njega nije usrećila.
    Nakon pohvala uslijedile su kritke jer je profesionalizam stavio ispred humanosti.
    Da li je bilo tako i kako se poznati fotogrf tu našao?
     
    Kevin je doletio avionom koji je prevozio hranu kao pomoć kampu u kojem se nalazila djevočica sa fotografije i njena majka. Majka je ostavila dijete i potrčala da ugrabi nešto hrane za njih. U trenu kada je nastala fotografija majka je bila u neposrednoj blizini. Kevin je iskoristio momenat, fotografisao i otjerao lešinara.
    Svima koji su pružali pomoć strogo je naglašeno da nemaju nikakav kontakt sa ljudima kojima je pomoć neophodna, zbog  mogućnosti širenja zaraze.
    Kevin se pridržavo tog pravila, ali nije ostavio dijete kraj ptice, kako su mnogi mediji prenosili.
    Demonizovan, isprozivan, marginalizovan, dobitnik prestižne nagrade je ubrzo klonuo duhom.
    Nedaće su se nizale, gorka slava je uzela svoj danak i poznati fotograf oduzima sebi život. 
    Prijateljima je rekao da je vidio previše tuge i da je ona morala biti zabilježena. On se prihvatio toga.
    Koliko je puta mogo pomoći ali je izabrao fotoaparat i sačuvao taj momenat, pitanje je koje je ovog čovjeka mučilo do smrti.
    Za sobom je ostavio najteže momente koji se dešavaju širom svijeta, kao opomenu i poziv na pomoć….dovoljno.
    Za njim je ostao i njegov dnevnik, a u njemu između otalog stoji:
     
    Dear God, I promise I will never waste my food no matter how bad it can taste and how full I may be. I pray that He will protect this little boy, guide and deliver him away from his misery. I pray that we will be more sensitive towards the world around us and not be blinded by our own selfish nature and interests. I hope this picture will always serve as a reminder to us that how fortunate we are and that we must never ever take things for granted
     
    Otišao je tužan, ogorčen i nemoćan.
    Poslednje riječi su ostale da svedoče koliko je na njega uticala fotografija i slava u kojoj nije uživao, koliko su boljeli momenti koje je zbilježio i šta je sve stiglo ovog mladog čovjeka:
     
    "I'm really, really sorry. The pain of life overrides the joy to the point that joy does not exist... depressed ... without phone ... money for rent ... money for child support ... money for debts ... money!!! ... I am haunted by the vivid memories of killings and corpses and anger and pain ... of starving or wounded children, of trigger-happy madmen, often police, of killer executioners ... I have gone to join Ken if I am that lucky."
     
    …nakon toga je oduzeo sebi život, u julu 1994.
     
    Kevin Carter je svoj profesionalizam platio. Ostavio nam je svjedočenja, a da nije bilo njega da to zabilježi, niko ne bi video tužnu siku i shvatio koliko je nekome negdje, daleko od nas, teško.
     
    Hvala Kevinu.
     
     
    "Neka fotografije koje nisu prijatne oku budu tu da nas opomenu i podsjete na drugu stranu sreće i na drugu stranu pravde", jednom je rekao Kevin Carter.

  3. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Жељко у Zašto sam Srbin?   
    Objavljeno: 01/03/2014
     
     
    Piše: Dragan Kolarević
    Ovaj tekst je nastao u vreme kada su ”žuti kartel” i ”ološ elita” bili u zenitu.
    ”U ime svih nas iz pedeset i neke za zakletvu Titu…”. Ja sam jedan od onih iz ”pedeset i neke”. Kao i ostali, ja sam bio pokusni kunić titoizma. Ti eksperimenti, koji su počeli u Jajcu, traju i danas. Mi ćemo završiti u k… Prvo smo bili balavci, koji moraju da ćute i trpe, jer ima ko umesto njih da misli i odlučuje, a dans smo matorci koji smetaju mladim generacijama da iskažu nadarenost.
    To što nikad nismo odlučivali o sebe, već je uvek neko odlučivao ”u ime svih nas”, nije nam izgovor, mi smo najgore generacije u istoriji sprskog naroda, mi smo uništili sve što su naši preci stvorili u XIX i prvim decenijama XX veka, sve smo ”besplatno” prodali, zadužili naše potomke koji će biti finansijski robovi. Naša deca bi trebalo da nas bace na đubrište istorije.
    Poražen, kao bezlični pojedinac iz pedeset i neke, kao bivši Jugosloven, kao Srbin, imao sam nameru da pobegnem od sebe… naravno – bezuspešno. Ali, čovek mora da pokuša. Hteo sam da promenim nacionalnost, da postanem Maja, da uzmem novo ime: Amaritu, novo prezime: Amaru. Dakle, da se potpuno promenim, da potpuno raskinem sa srpstvom. Amaritu Amaru!
    Ono što Srbi trpe u drugoj polovini XX i prvim decenijama XXI stoleća, ispod je svakog dostojanstva, morala, časti… Verovao sam, naivno, da mogu da promenim sebe, da promenim svest, da počnem neki novi život, van ove realnosti…Amaritu Amaru.
    Međutim, dogodilo mi se nešto, u relativno kratkom vremenu, zbog čega sam promeno odluku, zbog čega ću se možda kajati. To sam opisao 18. I 2011, uoči Bogojavljenja.
    Pre mesec dana sam (decembar 2010) u pekari ,,Trpković’’ na Dušanovcu, u Beogradu, poručio dve kifle sa semenkama od bundeve. Trebalo je da platim šezdeset dinara. Dao sam prodavačici novčanicu od pedeset i tražio sam po novčaniku još deset dinara… Pronašao sam i pružio desetodinarku, a prodavačica je meni vraćala pedeseticu.
    - Gospodine, dali ste mi sto dinara, zalepile su se dve pedesetice! – rekla mi je mlada prodavačica koja očigledno nije želela da uzme ono što joj ne pripada.
    Pedeset dinara nije nekakav novac, nije dovoljan čak ni za dve kifle u toj pekari, ali on znači mnogo više od bilo koje vrednosti u ovom slučaju.
    Godinu dana ranije, dogodilo mi se nešt slično. Čeko sam autobus na liniji 31 u pravcu Konjarnika na beogradskoj Slaviji. Pored stanice (u Bus plusu umesto ”stanica” kažu ”stajalište”), na improvizovanim tezgama, prodavane su knjige koje mene, uglavnom, ne interesuju. Ali u tom mnoštvu ”literature” privukao me je jedan naslov: ,,Hiramov ključ’’.
    U raznim knjigama sam čitao o Hiramu Abifu, ali sam o njemu jako malo znao pa sam pomislio da će mi ova knjiga pružiti više znanja. Platio sam knjigu, vratio se na stanično mesto, nastavio da čekam autobus kao što to svakodnevno činim na tom mestu radnim danima i razmišljao o Hiramu, to jest, prisećao sam se svega što sam do tada saznao o njemu. Ali tad se dogodilo ono što se pamti.
    - Gospodine, dali ste mi sto dinara više – govorio mi je glas iza leđa.
    Okrenu sam se i ugledao dugokosog mladića od koga sam kupio knjigu. I ja sam bio tako dugokos i bradat pre tridesetak godina. Priznajem taj njegov gest me je zaprepastio. U današnjoj Srbiji u kojoj se lopovluk i pljačka nameću kao politički i moralni ideal, jedno mlado stvorenje, odraslo u toj banditskoj propagandi, vraća mi višak koji je mogao da stavi u svoj džep, a ja to ne bih ni primetio! Hteo sam da mu poklonim tih sto dinara, ali u njegovom licu sam video da je njemu veliko zadovoljstvo što može da mi vrati te sitne pare. Ako bih mu poklonio novac, uvredio bih ga.
    Da li je moguće da u današnjoj Srbiji postoje pošteni ljudi? Da li mi je vratio ,,višak’’ zbog knjige koju sam kupio? Uzeo sam novac, zahvalio se najljubaznije što sam mogao i nastavio da čekam gradski prevoz.
    Desetak dana kasnije, u kafiću ,,Cafe & factory’’, na uglu Katanićeve i ulice Svetog Save, preko puta hrama Svetog Save, kupio sam pet pakovanja omiljene kafe. Bio sam u strašnoj žurbi, trebalo je da putujem popodne, a kafu da ponesem na poklon, nestrpljivo sam platio račun, izjurio iz kafića… Na polovini pešačkog prelaza zaustavio me je glas:
    - Gospodine, vaš novac, dali ste više dvesta dinara! – trčao je za mnom konobar u beloj bluzi i mahao novačnicom.
    Još jedan pošten čovek u Srbiji – pa to je mnogo! Mogao je da stavi dvesta dinara u džep i ja, opet, ne bih primetio. I ovaj čovek ne želi da uzme tuđe.
    Nije prošlo ni nedelju dana, morao sam, iznenada, da platim visok račun. Već sam bio u minusu, toga dana sam se izuzetno istrošio, dva puta sam koristio platnu karticu. Za dvadeset četiri časa kartica se može tri puta upotrebiti, ukupna suma ne može da pređe dvadeset hiljada dinara. Bilo je veče, pao je mrak, u minusu sam, a moram da idem u još veći minus. Istina još uvek sam u dozvoljenom minusu, međutim, i ”dozvoljeni” ja moram da vratim. Besan na sebe zato što mi ceo život prolazi u bedi, u nemaštini koja je više nepodnošljiva, otišao sam do automata.
    Ubacio sam karticu, na tastaturi otkucao deset hiljada dinara. Automat mi je izbacio karticu, ali novac ne. Pomislio sam da sam danas već potrošio previše, da je suma prevelika i da je rešenje u tome da je prepolovim. Postojala je mogućnost da sam nešto pogrešio prilikom unošenja podataka u automat. S obzirom na moje psihičko stanje to je bila realna mogućnost. Pokušao sam da se primirim i ne napravim grešku. Ukucao sam podatke, ali sada samo pet hiljada, sačekao, automat mi je ponovo izbacio karticu, ali nije izbacivao novac. Pomislio sam da sam opet pogrešio, ili je kartica blokirana. Ako bih ponovo pokušao, pritom napravio grešku, automat mi je ne bi vratio posle trećeg neuspešnog pokušaja. Krv mi je jurnula u lice, besno sam uzeo karticu i krenuo kući. Međutim začuh glas koji se oglasio iz mraka:
    - Gospodine, a vaše pare, zaboravili ste da uzmete vaš novac!
    Vratio sam se, i zaista, automat, koji je očigledno vrlo spor, a naročito kada moji nervi trepere visokom frekvencijom, izbacio je traženu sumu. Pošteni čovek iz mraka nije želeo da uzme tuđe pare. Oteto – prokleto. Na tuđoj nesreći ne gradi se svoja sreća.
    Pošteni ljudi su svuda oko nas samo mi ne želimo, ili nismo sposobni, da ih prepoznamo. Nevidljiva ruka dobra je svuda oko nas. Ta nevidljiva ruka čuva i nas i Srbiju i srpstvo. Možda oni i nisu Srbi, ali su građani Srbije. Ja i ne znam kakva im je verska ili nacionalna pripadnost. Oni su moj politički i moralni ideal. Ruka dobra i nepotkupljivi moral. To je ta … Srbija. ”Zemaljsko je za malena cartstvo, a nebesko uvek i doveka”. Zbog tih ljudi sam Srbin.
    (Vidovdan.org)
     
  4. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Ђуро Станивук у Zašto sam Srbin?   
    Ситуације које су ми се самом често дешавале...има у Србистану добријех душа, много више но што се мисли..
  5. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на Дејан у Pouke Vladete Jerotića: Klonimo se isključivosti   
    Jako je važno razlikovati autoritet od autoritarnosti - rekao je za "Blic" naš istaknuti psihijatar, književnik, akademik.
    Vladeta Jerotić na tragu Dositeja Obradovića Razgovor sa čuvenim eruditom rađen je nedavno, nakon svečanog mu uručenja nagrade “Dositej Obradović“ u Narodnom pozorištu. Jerotić je prvi laureat pomenutog priznanja koje mu je, kako je u obrazloženju navedeno, dodeljeno jer “svojim životom, delom i delovanjem na tragu misije koju je u srpskom narodu ostvario Dositej Obradović”.
     
       
    Nezvanično se moglo čuti da je gotovo neverovatno koliko široku i veliku popularnost Jerotić ima iako govori o vrlo ozbiljnim i nimalo lakim temama.
    Upitan da prokomentariše tu neformalnu, ali vrlo raširenu ocenu, uz smešak, akademik je rekao:
     
    Englezi kao primer
    Jerotić kaže da su, u odnosu na Srbe, i ne samo Srbe, na primer Englezi zreliji narod: ”Kada su u Drugom svetskom ratu bombe padale na London, sva deca, bilo da su im roditelji lordovi ili radnici, podjednako su dobijala mleko!”
    - Otkud to... božja milost, genetika i lični trud. Uvek nastojim da govorim jednostavnim jezikom. Jednostavnim! Treba stići dotle. Raditi na tome. Kao mlad pisao sam dnevnik, to je značilo dosta za upoznavanje sebe samog.
     
    Govori potom da jednostavnost ne treba brkati sa prostotom, da mu je radoznalost uvek bila vrlo živa, da je ona zapravo deo ljudske prirode…
     
    - Razlikujmo ljubopitljivost od radoznalosti. Roditeljima valja skrenuti pažnju: nemojmo od inteligentnog deteta sa prirodnom radoznalošću praviti malograđanina ljubopitljivog u odnosu na to šta je u supi suseda. Strogo razlikovati te dve stvari. Čovek je kao duhovno biće po prirodi lepo radoznao, Dositej Obradović je divan primer.
     
    Poveo se razgovor o dobrim i lošim osobinama Srba o kojima je Dositej Obradović govorio, o tome kako Jerotić posmatra tu temu...
     
    Srbi po Jerotiću
    Pozitivne osobine:
    trezvenost, prostosrdačnost, duševnost, žeđ za slobodom.
    Negativne osobine:
    sujeverje, preterani nacionalizam, odnosno šovinizam...
    - Pozitivne osobine su: trezvenost, prostosrdačnost, duševnost, žeđ za slobodom. Negativne - sujeverje, preterani nacionalizam, odnosno šovinizam... To nije eksplicitno rekao Dositej, ali i te kako možemo govoriti o tome. Dajte da razlikujemo u sebi i oko sebe patriotizam, nacionalizam i šovinizam.
     
    Fundamentalizam danas je opšte zlo, ima ga u svim religijama. Isključivost je jako opasna. Kako korigovati? Nije lako. Ali treba korigovati prvo u sebi. Budimo svesni toga, budimo svesni lepote različitosti, klonimo se isključivosti... Srbi ne mogu bez neke tzv. jake ličnosti. Bogu hvala da bar nema povike kako nam treba čvrsta ruka. A gde su harizmatične ličnosti danas i u svetskoj politici. Nema ih.
     
    Postojao je jedan Gandi i za sva vremena isterao Engleze, a bez kapi krvi, bez agresije. Pa to je da se pitaš - je l‘ moguće. Mladi ljudi to treba da znaju, da o tome čitaju, da vide kako snažno može biti odsustvo agresije... Pa De Gol u Francuskoj i da ne nabrajam druge velike ličnosti u raznim zemljama. Ali danas takvih nema. Ovo je vreme velike duhovne krize, krize autoriteta.
     
    Ističe, zatim, iznova, preko je potrebno prepoznavanje razlikovanja autoritativnog od autoritarnog.
     
    - Sve je više lažnih autoriteta, odnosno autoritarnih ljudi. I šta da radimo? To nam je - što nam je, ali razmislimo, gledajmo, prepoznajmo... Treba stalno promišljati, biti na oprezu. Srbi više nego drugi narodi. Zašto? Takav nam je bio i ostao istorijski tok.
     
    Pričajući o prosvetiteljstvu, obrazovanosti, kulturi, odsustvu kriterijuma, Jerotić otvara nekoliko pitanja, zatim se nameće činjenica da smo oči u oči s porazom i razuma i dostojanstva...
     
    - Osvald Špengler je rekao: „Kad se bude civilizacija približila vrhu, kultura će biti blizu dna“. A šta je kultura? Ona obuhvata i religiju, filozofiju, umetnost. Religioznost, u smislu verujućeg u čoveku, oslabila je i baš zato fundamentalizam jača. Promišljanje je oslabilo, stvaralaštvo takođe...
     
    Politikom se kaže nikada nije bavio.
    - Bog me spasao. Politika nije dobra….al’ neko mora. Ko? Neko prosvećen, obrazovan
     
    Blic
  6. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Deki992 in Ovo su kradljivci stranica i profila na fejsbuku!   
    Predpostavljam da misliš i na oca Dositeja iz Hilandara i oca Nenada Ilića, pa onda na manastire Fenek, Gornjak i mnoge druge?! Smatraš da oni nisu vernici? Vidiš, sve čovek može da upotrebljava na dobro ili da zloupotrebi na štetu i sebe i drugih. Nož je izmišljen da se lakše seče meso ali zao čovek ga upotrebi da ubije drugog čoveka! Nije nož kriv, kriva je ljudska zloba. I Nobelov dinamit (tnt) je izmišljen da se lakše kopaju tuneli ruda, ugalj, gvožđe ...od kojih će posle da se prave šporeti i ostali potrebni aparati; ali zao čovek napravi bombu! Nije dinamit kriv ...krivo je zlo u čoveku i rđava namera. Isto tako internet je fenomenalan alat za onog ko zna da ga upotrebljava a facebook je izuzetna socijalna mreža baš za širenje duhovnih vidika ...ali isto tako može u lošim rukama da bude zlo. Nije internet kriv; kriv je čovek koji ga zloupotrebi. Nećeš biti manje vernik ako racionalno, uz samokontrolu i oprez, koristiš računar, internet, socijalne mreže i uopšte kompjuter kao sjajnu alatku za mnoge stvari. Ništa u prirodi, ili što čovek stvori, nije zlo po sebi. Od nas zavisi kako ćemo upotrebaljavati resurse kojima smo okruženi ...i zlo dolazi od nas i preko nas; isto tako i dobro od Boga dolazi kroz čoveka ili preko čoveka.
  7. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Deki992 in Ovo su kradljivci stranica i profila na fejsbuku!   
    Predpostavljam da misliš i na oca Dositeja iz Hilandara i oca Nenada Ilića, pa onda na manastire Fenek, Gornjak i mnoge druge?! Smatraš da oni nisu vernici? Vidiš, sve čovek može da upotrebljava na dobro ili da zloupotrebi na štetu i sebe i drugih. Nož je izmišljen da se lakše seče meso ali zao čovek ga upotrebi da ubije drugog čoveka! Nije nož kriv, kriva je ljudska zloba. I Nobelov dinamit (tnt) je izmišljen da se lakše kopaju tuneli ruda, ugalj, gvožđe ...od kojih će posle da se prave šporeti i ostali potrebni aparati; ali zao čovek napravi bombu! Nije dinamit kriv ...krivo je zlo u čoveku i rđava namera. Isto tako internet je fenomenalan alat za onog ko zna da ga upotrebljava a facebook je izuzetna socijalna mreža baš za širenje duhovnih vidika ...ali isto tako može u lošim rukama da bude zlo. Nije internet kriv; kriv je čovek koji ga zloupotrebi. Nećeš biti manje vernik ako racionalno, uz samokontrolu i oprez, koristiš računar, internet, socijalne mreže i uopšte kompjuter kao sjajnu alatku za mnoge stvari. Ništa u prirodi, ili što čovek stvori, nije zlo po sebi. Od nas zavisi kako ćemo upotrebaljavati resurse kojima smo okruženi ...i zlo dolazi od nas i preko nas; isto tako i dobro od Boga dolazi kroz čoveka ili preko čoveka.
  8. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на obi-wan у Какав је однос Бога према времену?   
    Jel moze neko lakse pitanje, nesto iz kvantne fizike, npr. kakve je boje higsov bozon?...
  9. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Deki992 in Ovo su kradljivci stranica i profila na fejsbuku!   
    Predpostavljam da misliš i na oca Dositeja iz Hilandara i oca Nenada Ilića, pa onda na manastire Fenek, Gornjak i mnoge druge?! Smatraš da oni nisu vernici? Vidiš, sve čovek može da upotrebljava na dobro ili da zloupotrebi na štetu i sebe i drugih. Nož je izmišljen da se lakše seče meso ali zao čovek ga upotrebi da ubije drugog čoveka! Nije nož kriv, kriva je ljudska zloba. I Nobelov dinamit (tnt) je izmišljen da se lakše kopaju tuneli ruda, ugalj, gvožđe ...od kojih će posle da se prave šporeti i ostali potrebni aparati; ali zao čovek napravi bombu! Nije dinamit kriv ...krivo je zlo u čoveku i rđava namera. Isto tako internet je fenomenalan alat za onog ko zna da ga upotrebljava a facebook je izuzetna socijalna mreža baš za širenje duhovnih vidika ...ali isto tako može u lošim rukama da bude zlo. Nije internet kriv; kriv je čovek koji ga zloupotrebi. Nećeš biti manje vernik ako racionalno, uz samokontrolu i oprez, koristiš računar, internet, socijalne mreže i uopšte kompjuter kao sjajnu alatku za mnoge stvari. Ništa u prirodi, ili što čovek stvori, nije zlo po sebi. Od nas zavisi kako ćemo upotrebaljavati resurse kojima smo okruženi ...i zlo dolazi od nas i preko nas; isto tako i dobro od Boga dolazi kroz čoveka ili preko čoveka.
  10. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Deki992 in Ovo su kradljivci stranica i profila na fejsbuku!   
    Predpostavljam da misliš i na oca Dositeja iz Hilandara i oca Nenada Ilića, pa onda na manastire Fenek, Gornjak i mnoge druge?! Smatraš da oni nisu vernici? Vidiš, sve čovek može da upotrebljava na dobro ili da zloupotrebi na štetu i sebe i drugih. Nož je izmišljen da se lakše seče meso ali zao čovek ga upotrebi da ubije drugog čoveka! Nije nož kriv, kriva je ljudska zloba. I Nobelov dinamit (tnt) je izmišljen da se lakše kopaju tuneli ruda, ugalj, gvožđe ...od kojih će posle da se prave šporeti i ostali potrebni aparati; ali zao čovek napravi bombu! Nije dinamit kriv ...krivo je zlo u čoveku i rđava namera. Isto tako internet je fenomenalan alat za onog ko zna da ga upotrebljava a facebook je izuzetna socijalna mreža baš za širenje duhovnih vidika ...ali isto tako može u lošim rukama da bude zlo. Nije internet kriv; kriv je čovek koji ga zloupotrebi. Nećeš biti manje vernik ako racionalno, uz samokontrolu i oprez, koristiš računar, internet, socijalne mreže i uopšte kompjuter kao sjajnu alatku za mnoge stvari. Ništa u prirodi, ili što čovek stvori, nije zlo po sebi. Od nas zavisi kako ćemo upotrebaljavati resurse kojima smo okruženi ...i zlo dolazi od nas i preko nas; isto tako i dobro od Boga dolazi kroz čoveka ili preko čoveka.
  11. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Deki992 in Ovo su kradljivci stranica i profila na fejsbuku!   
    Predpostavljam da misliš i na oca Dositeja iz Hilandara i oca Nenada Ilića, pa onda na manastire Fenek, Gornjak i mnoge druge?! Smatraš da oni nisu vernici? Vidiš, sve čovek može da upotrebljava na dobro ili da zloupotrebi na štetu i sebe i drugih. Nož je izmišljen da se lakše seče meso ali zao čovek ga upotrebi da ubije drugog čoveka! Nije nož kriv, kriva je ljudska zloba. I Nobelov dinamit (tnt) je izmišljen da se lakše kopaju tuneli ruda, ugalj, gvožđe ...od kojih će posle da se prave šporeti i ostali potrebni aparati; ali zao čovek napravi bombu! Nije dinamit kriv ...krivo je zlo u čoveku i rđava namera. Isto tako internet je fenomenalan alat za onog ko zna da ga upotrebljava a facebook je izuzetna socijalna mreža baš za širenje duhovnih vidika ...ali isto tako može u lošim rukama da bude zlo. Nije internet kriv; kriv je čovek koji ga zloupotrebi. Nećeš biti manje vernik ako racionalno, uz samokontrolu i oprez, koristiš računar, internet, socijalne mreže i uopšte kompjuter kao sjajnu alatku za mnoge stvari. Ništa u prirodi, ili što čovek stvori, nije zlo po sebi. Od nas zavisi kako ćemo upotrebaljavati resurse kojima smo okruženi ...i zlo dolazi od nas i preko nas; isto tako i dobro od Boga dolazi kroz čoveka ili preko čoveka.
  12. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Deki992 in Ovo su kradljivci stranica i profila na fejsbuku!   
    Predpostavljam da misliš i na oca Dositeja iz Hilandara i oca Nenada Ilića, pa onda na manastire Fenek, Gornjak i mnoge druge?! Smatraš da oni nisu vernici? Vidiš, sve čovek može da upotrebljava na dobro ili da zloupotrebi na štetu i sebe i drugih. Nož je izmišljen da se lakše seče meso ali zao čovek ga upotrebi da ubije drugog čoveka! Nije nož kriv, kriva je ljudska zloba. I Nobelov dinamit (tnt) je izmišljen da se lakše kopaju tuneli ruda, ugalj, gvožđe ...od kojih će posle da se prave šporeti i ostali potrebni aparati; ali zao čovek napravi bombu! Nije dinamit kriv ...krivo je zlo u čoveku i rđava namera. Isto tako internet je fenomenalan alat za onog ko zna da ga upotrebljava a facebook je izuzetna socijalna mreža baš za širenje duhovnih vidika ...ali isto tako može u lošim rukama da bude zlo. Nije internet kriv; kriv je čovek koji ga zloupotrebi. Nećeš biti manje vernik ako racionalno, uz samokontrolu i oprez, koristiš računar, internet, socijalne mreže i uopšte kompjuter kao sjajnu alatku za mnoge stvari. Ništa u prirodi, ili što čovek stvori, nije zlo po sebi. Od nas zavisi kako ćemo upotrebaljavati resurse kojima smo okruženi ...i zlo dolazi od nas i preko nas; isto tako i dobro od Boga dolazi kroz čoveka ili preko čoveka.
  13. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Deki992 in Ovo su kradljivci stranica i profila na fejsbuku!   
    Predpostavljam da misliš i na oca Dositeja iz Hilandara i oca Nenada Ilića, pa onda na manastire Fenek, Gornjak i mnoge druge?! Smatraš da oni nisu vernici? Vidiš, sve čovek može da upotrebljava na dobro ili da zloupotrebi na štetu i sebe i drugih. Nož je izmišljen da se lakše seče meso ali zao čovek ga upotrebi da ubije drugog čoveka! Nije nož kriv, kriva je ljudska zloba. I Nobelov dinamit (tnt) je izmišljen da se lakše kopaju tuneli ruda, ugalj, gvožđe ...od kojih će posle da se prave šporeti i ostali potrebni aparati; ali zao čovek napravi bombu! Nije dinamit kriv ...krivo je zlo u čoveku i rđava namera. Isto tako internet je fenomenalan alat za onog ko zna da ga upotrebljava a facebook je izuzetna socijalna mreža baš za širenje duhovnih vidika ...ali isto tako može u lošim rukama da bude zlo. Nije internet kriv; kriv je čovek koji ga zloupotrebi. Nećeš biti manje vernik ako racionalno, uz samokontrolu i oprez, koristiš računar, internet, socijalne mreže i uopšte kompjuter kao sjajnu alatku za mnoge stvari. Ništa u prirodi, ili što čovek stvori, nije zlo po sebi. Od nas zavisi kako ćemo upotrebaljavati resurse kojima smo okruženi ...i zlo dolazi od nas i preko nas; isto tako i dobro od Boga dolazi kroz čoveka ili preko čoveka.
  14. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Deki992 in Ovo su kradljivci stranica i profila na fejsbuku!   
    Predpostavljam da misliš i na oca Dositeja iz Hilandara i oca Nenada Ilića, pa onda na manastire Fenek, Gornjak i mnoge druge?! Smatraš da oni nisu vernici? Vidiš, sve čovek može da upotrebljava na dobro ili da zloupotrebi na štetu i sebe i drugih. Nož je izmišljen da se lakše seče meso ali zao čovek ga upotrebi da ubije drugog čoveka! Nije nož kriv, kriva je ljudska zloba. I Nobelov dinamit (tnt) je izmišljen da se lakše kopaju tuneli ruda, ugalj, gvožđe ...od kojih će posle da se prave šporeti i ostali potrebni aparati; ali zao čovek napravi bombu! Nije dinamit kriv ...krivo je zlo u čoveku i rđava namera. Isto tako internet je fenomenalan alat za onog ko zna da ga upotrebljava a facebook je izuzetna socijalna mreža baš za širenje duhovnih vidika ...ali isto tako može u lošim rukama da bude zlo. Nije internet kriv; kriv je čovek koji ga zloupotrebi. Nećeš biti manje vernik ako racionalno, uz samokontrolu i oprez, koristiš računar, internet, socijalne mreže i uopšte kompjuter kao sjajnu alatku za mnoge stvari. Ništa u prirodi, ili što čovek stvori, nije zlo po sebi. Od nas zavisi kako ćemo upotrebaljavati resurse kojima smo okruženi ...i zlo dolazi od nas i preko nas; isto tako i dobro od Boga dolazi kroz čoveka ili preko čoveka.
  15. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла у Свети Николај Жички о уједињењу црква   
    ЈЕДИНА ПОТРЕБНА ИСКЉУЧИВОСТ У ЦРКВИ!




                       

    Када дубље у историји истражујемо узроке снаге и моћи прве Цркве и слабости и пропадања садашње цркве, доћи ћемо до врло јасног и простог закључка.
    Првобитна Црква је била слободнија у односу на спољашње форме, а врло строга у чувању свога унутрашњега духа. Код савремене цркве је обратно, она је строга у погледу форме, али либерална у односу на свој дух.

    Рана Црква је била пуритански строга када се тицало њеног хришћанског духа. Она није много марила за судове у које досипа ново вино, већ је била врло пажљива какво се вино дољева. Она је позајмљивала судове у Јудеји, Александрији, Атини, Риму, али никада није позајмљивала вино. Хришћански дух и пагански дух били су супротни као северни и јужни пол, као црно и бело, или дан и ноћ. Црква је била свесна тога и љубоморно је пазила да ни кап овог страног духа не буде помешан са скупоценим духом новог Јеванђеља. Није било ни помисли о компромису, или прилагођавању духа Цркве духу света. Стравични сукоб хришћанства и паганизма, који је трајао вековима, проистекао је из непомирљивости ова два различита духа. Да је Црква мењала и прилагођавала свој дух, као што је то чинила са формама, обичајима и богослужењима, сукоб се никада не би појавио, али онда ни хришћанство не би било хришћанство.

    Модерна црква је посебно опрезна у вези својих установа, а сасвим неопрезна у вези свога духа. Римски императори никада не би прогонили савремену цркву, јер би лако препознали свој дух у њој. Нити би фараони у Египту прогонили модерно хришћанство. Нити би се Ареопаг и Акропол онако чудили да им је свети апостол Павле проповедао овако модерно европско хришћанство. Хришћанство са замршеном и чудном мешавином различитих духова и компромиса и са небом и са паклом, државом, плутократијом, национализмом, империјализмом, ратом и дипломатијом, световном философијом и науком, безбожним парламентима, покраинским шовинизмом, бирократијом и тако даље и тако даље. Сви ови правци и појаве имају свој посебан дух, и сваки такав дух је делимично или у целини присутан и у духу цркве. Ни једна од хришћанских цркава у нашем времену не чини изузетак у односу на присуство свих ових врста духова. Чак и протестантизам, који присваја упрошћеност свог хришћанског богослужења и администрације, претставља жалостан мозаик различитих духова сакупљених са свих ћошкова паганске световне европе и помешан са хришћанским вином у истом бурету.

    Источна црква је искључила из своје заједнице хиљаде оних који су се крстили са два прста уместо са три прста. Западна је црква спалила хиљаде оних који су се супротставили папизму и учењу римске цркве да она једина поседује лађу спасења за људе. У црквеним историјским аналима ретко се може наћи пример, да је неко био искључен из цркве због шовинизма или бруталног егоизма. Ни један од светских освајача, ни Наполеон ни Кајзер Виљем, нису били искључени из својих цркава. То потврђује озбиљну декаденцију цркве. Ова декаденција прожима и доминира и садашњим нашим временима. Говорећи о поновном сједињењу цркава, народи Истока не питају да ли је Западна црква сачувала непроменљиви дух и достојанство хришћанства, већ да ли ова црква још увек држи ''Филиокве'' као догму, да ли има иконе, и да ли она дозвољава да се једу јаја и млеко у време поста. Западни народи су нестрпљиви да сазнају, да ли Источна црква има иконостасе сасвим различите од њихових преграда којим одвајају олтар, и да ли је она још увек непопустљива у учењу, богослужењима и организацији. Ни једни ни други не питају за достојанство хришћанског духа. Када би се свети апостол Павле појавио међу нама он би исмејао наше ситне спорове и неслагања око црквене организације и спољашњег изражавања хришћанства. Он би нас запитао: шта се догодило са хришћанским духом који сам ја проповедао? Шта се деслио са оним духом, који је одбацио уски јеврејски национализам и римски империјализам? Имамо ли још увек духа хришћанске љубави који је потресао цели свет стварајући највећу револуцију у историји? Ја сам сигуран, да би он имао пуно разлога да сваком од нас и свакој цркви упути ове речи: ''Сваки човек који у себи нема духа Христовог, није Христов''.

    Ми се морамо вратити једином извору хришћанске снаге и величине - духу Христову. Ово ново оживљавање и ново рођење хришћанства, могуће је остварити само у уједињеној цркви Христовој. Уједињење цркава је могуће само на темељима првобитне цркве. Црква која је била блага и снисходљива у погледу учења, богослужења и организације, али врло строга и искључива у чувању свога духа. Онога дана, када се ослободимо јеврејског, грчког или романског духа и задржимо само чисти хришћански дух, бићемо спремни да се ујединимо у једну цркву и једно хришћанство.
    Ми морамо бити начисто са тим и јавно признати, да је до поделе цркава дошло због продора и инвазије страног духа у цркву. Када црква очисти себе и однесе победу над овим туђим нечистим духом; онда од ове победе до коначне победе хришћанства на нашој планети остаће врло мала раздаљина.

    Ово је студија коју је Владика Николај написао 1917. године, сагледавајући тадашње стање у свим црквама у свету. (За све оне који се позивају на задња два века као на потпуно исправно исповедање хришћанских истина).



                                                                                                            сличан спис од истог аутора

  16. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Дијана. in Šta da čine "pokvarene" devojke?   
    Ne kažem da mora po svaku cenu ostati sama; već rekoh da je samoća najnezahvalnija opcija za dušu i srce ma kako to zvučalo. Nije to baš ni lako izraziti pa nemoj zameriti ako je ovo što pričam više mucanje nego govor.    Dakle, uglavnom govorim iz skromnog ličnog iskustva koje sam gledao da stalno držim, koliko toliko, pod "visak" ili "vinkl" sa rečima otaca i duhovnika sa kojima sam se susretao. (Pri čemu ne gajim iluzije da i moja malenkost, kao uostalom i svi drugi od žene rođeni, po nužnosti ogrehovljenog srca nisam baš sasvim pod visak u odnosu na liturgijski život ..tako da se sve rečeno mora uzeti sa rezervom i razumeti samo kao neobavezno ćaskanje i nikako drugačije  )
     
    Zaljubljenost nije ljubav! Zaljubljenost je ushićenje a ushićenja su afekti; zato zaljubljenost prođe a pred očima se pojavljuje stvarna slika osobe u koju si do malopre bila zaljubljena! Pošto je svako od nas bez izuzetka unutra načelno nakaza prepuna pritajenih mana i duševnih rana, onda ti se ta slika kod „partnera“, kada zaljubljenost počne da slabi, ni malo ne sviđa. To je stvarni život. Upravo takve, nakazne, duhom ružne i zle, Gospod je došao da spasava! On u nas nije zaljubljen; On nas VOLI! Voli nas baš takve kakvi smo! Zbog te prave ljubavi On nas i trpi i čeka da pokažemo volju da se ulepšamo, da se popravimo i živimo sa Njim. E u toj volji je sve! U tom malom naporu volje da život milimetarski primičemo Njegovom Krstu i da pridržimo taj milimetar Njegovog krsta i stradanja svojim svakodnevnim i pomalo smešnim teskobama ...da bi u nas sa Krsta ušao Život i istinska Ljubav. A kako ćemo se primaknuti Gospodu ako bežimo od trpljenja?  Mi sami ne možemo promeniti ni „ovolicno“ u sebi - naprosto nemamo čime da se promenimo niti imamo snagu; ali sa voljom da živimo u Njemu i sa Njim od Njega dolazi snaga koja menja i leči duševne rane.
     
     
    Rekao sam u prethodnom komentaru, i evo ponavljam, da je samotno življenje mimo braka ili monaštva svojevrsno i nesvesno bežanje od Krsta i trpljenja; i ono to jeste. Mnogi misle da je brak niža kategorija od monaštva ali oni su izjednačeno važni i oba ta puta, po rečima počivšeg Hrizostoma Račanskog, vode u Carstvo Nebesko ako se njima dosledno ide! U oba slučaja čovek se pred Krstom i Oltarom zaklinje trokratno na vernost Krstu – monah kao monada...kao jedinka; muž i žena.. isto kao jedinka jer su dvoje kroz brak jedno telo! U oba slučaja, kada dođu iskušenja, ti ne možeš zaboraviti šta si obećao Krstu koji stoji na prestolu! I monah ima iskušenja sa sabraćom i mora da ih u ljubavi trpi i prevazilazi sopstvenu uskogrudost i sebičnost. Isto tako i muž i žena imaju svoje padove i grdne rugobe u ponašanju – ali to smo mi ...ljudi! Moraš smoći snage i sasvim ohladnelo srce naterati na ljubav; moraš (a to inače moraš i kao sama prema svakom bližnjem) u ogoljenoj rani u srcu smoći snage i bar pokušati voleti ...bar pokušati ... Najstrašnije svoje lice možeš videti baš tada kada u hladnoj duši tražiš mogućnost da voliš nekog koga tog trenutka mrziš! To izaziva tektonske poremećaje u srcu – ali to je život ...to je Krst: stradanje za drugog i radi drugog. No ne boj se; Bog je veran svojim rečima i nikada ti ne daje teret koji ti ne možeš nositi. Sve muke, za koje se često pitaš: „Šta meni sve ovo treba“ ...ne traju u nedogled. I uvek iz takvog perioda izađeš bogatiji, dostojanstveniji; što svakako ne možeš ako kod najmanjeg zajedičkog problema podviješ rep i zbrišeš. Ma šta ti mislila, ali tako izneveriš sebe – jer je „ta osoba sa kojom više nema zaljubljenosti“ koliko do juče bila – tvoj izbor! 
  17. Волим
    Blaža Željko got a reaction from Дијана. in Атеистички побркани лончићи   
    Mnogo puta sam nailazio na ovakve stvari i uvek bih sa mučninom opazio jednu nedoslednost! Ne znam, naime, da li je beli deo grafita dodat naknadno ili ne, ali svejedno, ne vidim u ruci ove kreature polumesec?! Ako je po duhu ovog zidnog romanopisca da evolucije nekakve svesti treba da bude, onda svi ili niko?! Međutim, između redova provejava plašljivost. Nije ni on mutav baš sasvim; zna da lako može da leti po vazduhu u više pravaca odjednom ...pa mu baš nije do toga da opamećuje islam. Vidi on da sa ljudima koji žive i ponašaju se kao pre 1500 godina nije baš mudro polemisati o kvalitetu ideje kojom žive. Zato udara tamo gde je mekano; gde nema otpora od ljudi. Pokušava da povredi osećanja ali nesrećnik ne razume jednu stvar. Kod utvrđenijih ljudi u veri ne može povrediti ništa jer nije naše da, osim ukazivanja na grešku, prema takvima vršimo ikakvu osvetu ili da uzvraćamo uvredama. Zlo po suštini nije stvarna kategorija jer je stvarnost Hristos kroz kog živimo! Zlo je grehovna iluzija u glavi pojedinaca (koja se rušilački materijalizuje kroz ljude) dok su planeta i realni svet Hristovi, i svaki koji je mimo Hrista, živi u iluzijama, u mašti i štokakvim agonijama svesti koje kratko traju. Ima li gore kazne već ovde na svetu?! Ima li teže bolesti nego Hrista imati za protivnika? Ne shvataju nesrećnici da je Spasitelj svima koji mu sleduju rekao: "Ne svetite se jer moja je osveta". Nije On, kao neki lažni bogovi, nesposoban da se sam izbori protiv mrzitelja pa da mu među ljudima treba nekakav osvetnik, božiji ratnik ili slično. Nas samo zbunjuje Njegovo dugotrpljenje da se neko i od mrzitelja osvesti i pokaje (kao uostalom i trpljenje grehova nas tobožnjih vernika - evo ja prvi) i ništa drugo.  Hristov mrzitelj je sam sebi neprijatelj u najdoslovnijem smislu reči, ali to je već za neku drugu temu. I na kraju, radi ovog zidnog romanopisca i sličnih, moram da primetim pitanjem: Da li treba da evoluiraju i temeljne ličnosti civilizacije: Gete, Bah, Mocart, Šekspir, Mikelanđelo, Dostojevski, Hendl, Hajdn, Igo, Goja, Rahmanjinov, Njegoš (do sutra se mogu nabrajati a da i to bude tek započet spisak) Dakle, ni jedna usta na planeti, pa ni ateistička, ne mogu osporiti da su pobrojane ličnosti zidovi nosači ljudske civilizacije a da su u svemu imali Hrista i Jevanđelje kao temelj te istorijske građevine. Da vidim ko to može da ospori ...osim naravno ako potpuno ne pogubite svest i postanete vreća mesa bez ikakvog verovanja.
     
    P.S. Međutim, ima nekih pitanja iz oblasti koje pokreću ovi ljudi (samozvano ateisti) koja valja pojedinačno raspravljati i koja se čak mogu prepoznati kao goruće teme u ovom vremenu (npr. može li se biti huligan koji bije ljude, potkradač kolubare... i svetosavac u isto vreme?) ..ali se te teme ne mogu uprošćavati ovakvim crtežima ili generalizovati na sve koji bauljaju za Hristom.
  18. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла на свештеник Александар у Погибија вероучитеља Архиепископије београдско-карловачке Данила Срдића   
    Жалосно,поготово породици и вама који сте га познавали.Смрт је тешка.Надамо се да је у Божијим рукама.Вечна му памјат.
  19. Волим
  20. Волим
    Blaža Željko got a reaction from YOKA in Која вас песма дирне до суза?   
    Odmor, suze, lek, ...sve u jednoj kompoziciji..
     

  21. Волим
    Blaža Željko got a reaction from verum est in beer in Вести о упокојењу...   
    Seti nas se starče pred Gospodom svojim i našim. Seti se i mene ..
  22. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла у Један дан кенијског православног свештеника у слици и речи   
    Одлазимо у школу о.Филипа где он ватрено говори о томе како школа треба да изгледа.


    „Ево овде треба да буду изграђене спаваонице да би школа могла да прима ученике из целе Кеније! Ми треба да постанемо најбоља школа и земљи! И постаћемо, ако, наравно, Господ помогне да нађемо новац…“


    Говоримо о Сесилији. „Јако нам је важно да јој помогнемо“, говори о.Филип. „Она се јако труди, треба да упише факултет да би затим могла да подучава децу“.


    Велики део новца плаћа држава, али да би био уписан, неопходно је да се плати хиљаду долара! (Православни хришћани из Русије су успели да сакупе новац тако да је Богу хвала, Сесилија уписала факултет – прим. Уредника ПМЦ „О.Данил Сисојев“)


    http://www.pravmir.ru/odin-den-batyushki-iz-kenii/
    Превод и труд око постављања овее предивне теме:
    http://blogs.svetosavlje.org/misija/?p=19660
  23. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла у Један дан кенијског православног свештеника у слици и речи   
    Након сабрања о.Филип одлази у удаљено село да би посетио своје старе пријатеље – православну породицу у чијој кући је живео једно време.


    Домаћини се радују госту, али су искрено запрепашћено што је са њим – бели човек са фотоапаратом. Бели људи у тим крајевима су јако ретки. У крајњој мери, дете на слици види „мзунгу“ („бели човек“ на свахилију) по први пут у животу.


    Путем свраћамо и у школу са којом о.Филип има добре односе. Баћушка је донео хигијенска средства за девојчице у школи. Директор је јако радостан и захваљује за помоћ.


    Планина Кенија – највиша планина у земљи, прати нас све време нашег путовања.


  24. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла у Један дан кенијског православног свештеника у слици и речи   
    И јако посвећено проповеда на тему данашњег читања из Јеванђеља.


    Након службе верујући остају у храму и слушају излагања парохијана који за недељу припремају проповеди и излагање.


    Данас о.Филип учествује у сабрању свештенства области Нијери, у којој служи 14 православних свештеника.


    На скупу се разматра проблем Сесилије Вангуи Ваириму парохијанке оца Филипа и учитељице математике у његовој школи. Сесилија машта да упише факултет али јј је за то потребан новац. Сама девојка је без родитеља, њу одгаја бака. Свештеници су одлучили да покрену сакупљање новца у свим храмовима области ради њеног уписа и школовања.


  25. Волим
    Blaža Željko је реаговао/ла у Један дан кенијског православног свештеника у слици и речи   
    Сасвим недавно су парохијани сакупили новац и помогли свештенику да купи стари ауто.


    Као и у Русији, пред почетак свештенодејства, свештеник у олтару пере руке.


    Отац Филип служи веома усрдно. Служба се одвија на три језика: свахили, кикују и енглеском језику.


    Свештеник причешћује верне којих у храму има више од стотину.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×