Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

Драгана Милошевић

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Број садржаја

    7511
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Days Won

    4

Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    Драгана Милошевић got a reaction from Svetlana Pecin-Saraguda in Турци у страху од Св. Софије   

     
    Када је Константинопољ пао под Турке, 29. маја 1453. године, и Мохамед Фатиш ушао у Цркву Свете Софије на свом бијелом коњу, његов поглед је дуго остао прикован за фреску (мозаик) Исуса Христоса на куполи. Тако кажу турски извори. Од тада до данас, ова ненадмашна православна црква постала је епицентар различитих митова и легенди који су кружили међу Турцима, изазивајући интензиван осећај страхопоштовања за ово велико достигнуће православља, које је сада окружено са четири турска минарета.
    Током последњих неколико година, извјесни догађаји око Свете Софије и посебно око неочекиваног открића Анђела у љето 2008. на куполи, изазвали су међу Турцима јак осјећај неизвјесности и страха за будућност. У вези с овим, испливале су разне легенде и временом шокирале муслимане и међу њих унијеле страх. Наиме, они се боје да ће црква поново задобити свој православни идентитет и да ће се православље у њој поново обновити, упркос чињеници да је до 1934. црква коришћена као муслиманска богомоља.

    У контексту ових догађаја,  турске новине су објавиле прилично запањујући чланак „Мистерија Свете Софије”. Тај чланак приказује на суптилан начин ову атмосферу страха која је у последње вријеме захватила Турке у вези са скривеним стварима у овој хришћанској светињи и о свим догађајима који ће се десити у будућности.
    Први значајан елеменат преузет из тог чланка је неописив страх који је откривен код Турака у вези са скривеним крстовима, како симболичким тако и несимболичким крстовима, који су пронађени у унутрашњости ове цркве, а такође су виђени на основи Цркве одозго. Зато Турци изражавају велико страхопоштовање за познати „Крст Апостола Андреја” (Светог Андреја Првозваног). Као што је познато, он је оснивач Цркве у Константинопољу. Како пишу турске новине, Крст Светог Андреја откривен је на крову цркве урезан дијагонално. То је значајан симбол који не само да није изгубљен током вјекова турске окупације, него доминира простором својим симболичним значењем.
    Поред тога, „Јустинијанов Крст” излуђује Турке. Легенде такође упућују на врло стари драгуљ који се мистично нашао у Светој Софији а у ствари потиче из Египта и има велику моћ. Уопштено говорећи, изградња овог великог православног архитектонског ремек-дјела, заснована на хришћанској симболици крста, ствара осјећај страхопоштовања и страха од будућег повратка Свете Софије својим традиционалним становницима, другим ријечима, грчким православним вејрницима и ходочасницима.

    Али, поред крстова, Турци указују на друге мистериозне и за њих застрашујуће ствари које су нађене у унутрашњости цркве. Као што је познато из легенди, пошто је црква претворена у џамију, саграђен је добро познати муслимански „михрамп“. То је муслиманско мјесто за молитву. Налази се на источној страни цркве, у правцу Меке. Међутим, велико интересовање, по турским легендама, постоји за оно што је пронађено испред михрампа. Ту је похрањен ковчег од бронзе позлаћен златом. У овом ковчегу, каже легенда, лежи тијело краљице Софије. Највероватније је своје име добила према називу цркве – Света Софија. Ова краљица Софија и њен ковчег су повезани, по Турским легендама, са заповешћу која постојивјековима до данас. Ова заповест налаже да нико не сме да узнемирава ковчег, чак ни да га дотакне. Ако се нешто слично деси, онда ће по легенди то изазвати васкрсавање краљице Софије. Ако дође до тога, онда ће застрашујућа бука уздрмати цијелу конструкцију цркве, покрећући сеизмичке догађаје који ће уплашити Турке.
    То није крај ове легенде о краљици Софији. На основу турских извора, ковчег је заштићен са четири Арханђела који се налазе на куполи цркве. Ови Арханђели, за које Турци вјерују да постоје, су: Земпраил, Михаил, Исрафил (хришћански Рафаил) и Азраил. Турци кажу да Земпраил штити византијске цареве, Михаил штити цркву од непријатељских напада, док су Земпраил и Исрафил они који објављују догађаје који воде ка непријатељском нападу. Земпраил и Исрафил су анђели који објављују детаље из ратних подухвата византијских царева. И ова четири Арханђела су додијељена после пада Цариграда да штите ковчег краљице Софије од опасности од неког безбожника који би могао да покуша да га отвори и доведе до Другог Христовог Доласка.

    Још једна важна легенда која се односи на муслимане је легенда о „скривеном Патријарху” која је слична грчкој легенди о „бесмртном цару” (Константину Драгашу) који ће се једног дана вратити кроз Златну капију на цариградским зидинама и повратити славу Константинопоља. Као што је описано у турској традицији, на јужној страни цркве је узан пролаз. Овај пролаз води у врло стари централни дио покривен мистериозним вратима која се у легенди помињу као „Затворена врата”. По турским изворима, када је Мохамед Фатиш ушао у Константинопољ, последњи грчки православни Патријарх и цијела његова пратња, ушли су кроз та врата која су се за њима затворила. Од тог тренутка ови људи су нестали док су врата остала херметички затворена и нико се никада није усудио да их отвори. Сваке године за вријеме православне васкршње службе, кажу турске новине, црвена јаја се појављују испред ових врата. Легенда се завршава пророчанством које плаши Турке, а које каже да када се врата отворе у цркви ће се поново чути пјевање православних хришћана. То је разлог зашто су Турци уплашени и стално размишљају о отварању ових тајанствених врата.
    Још једна мистерија за Турке је отисак ђона велике животиње, можда слона, који је пронађен на југозападном дијелу куполе. И овде се наводи да је то у вези са неким есхатолошким причама. По Турцима, овај отисак је од коња Мехмеда Освајача. Али, питање је како је коњ могао да стане на мјесто које је тако високо на куполи?
    Велико страхопоштовање изазивају међу Турцима различити мозаици који су откривени у свој својој слави током последњих десет година у цркви Агиа Софија. То је у супротности с чињеницом да муслиманска вера сматра да је гријех израђивати слике људи на којима су представљени неки религијски догађаји. Они осјећају посебно страхопоштовање за мозаик који приказује Исуса са Богородицом и Јованом Претечом десно и лијево од Њега. Турци су га назвали „Мозаик Апокалипсе”. А његова симболика открива нам своје есхатолошко значење које је врло присутно у вјеровањима муслиманских Турака.
    Посебни значај се придаје мозаику који показује познате византијске цареве, као  нпр. Јована Комнина са Исусом Христом и цара Константина Мономаха са царицом Зои. Сви ови цртежи изазивају изузетно страхопоштовање према грчкој православној Великој цркви и унутрашњој снази која избија из ових мозаика. Они су створили различите легенде о њиховом есхатолошком симболизму. Ови симболи су повезани са турским страховима од поновног успостављања владавине Светог Источног Римског Царства са благословом Исуса Христоса.
    (Према: Mysterious Hagia Sophia frightens Turks)
    линк
  2. Свиђа ми се
    Драгана Милошевић got a reaction from александар живаљев in Одложена посета патријарха Епархији Горњокарловачкој - Разлози?   
    Očekivano.

    Послато са E6653 користећи Pouke.org мобилну апликацију


  3. Амин
    Драгана Милошевић је реаговао/ла на JESSY у Pouke kroz humor   
    О савету

    Авво, дошао сам по твој савет.

    - Знаш синко, тражити савет од некога најчешће значи тражити да потврди наше мишљење.



    О смирењу

    Један брат је ишао свуда и причао како је најгрешнији на свету. Други му рече:

    - Брате, ниси ти толико велики да би морао тако да се смираваш.

     
  4. Амин
    Драгана Милошевић је реаговао/ла на Jace Jerimoth у Pouke kroz humor   

    https://www.pinterest.com/pin/740631101192485733/
  5. Амин
    Драгана Милошевић је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у Саопштење Свештеног Синода Цркве Грчке везано за деловање Православне Бугарске Цркве у Македонији   
    Свештени Синод Цркве Грчке, на свом засиједању од 14. децембра одлазеће године, у поводу саопштења Свештеног Синода Цркве Бугарске, разматрао је одлуку истога, да прихвати 29. новембра 2017. године молбу расколничке Цркве ‘’Македоније’’ и да преузме улогу ‘’матере Цркве’’ исте.
    Након овога, Свештени Синод изражава своју забринутост због чињенице мијешења Цркве Бугарске овим својим дјеловањем, у принадлежности друге Православне Цркве, дакле Цркве Србије, а који је акт у супротности са Свештеним Канонима и Предањем Цркве, превиђа канонско право и узвишену улогу Васељенске Патријаршије, и доводи у могућност почетак резултирања са нежељеним посљедицама.
    Свештени Синод, жели, да се одржи разумност, и да се одлука Сестре Цркве Бугарске ипак не спроведе у дјело.
     
    Из Свештеног Синода
     
    Извор: http://www.ecclesia.gr/greek/holysynod/anakoinothenta.asp?id=2341&what_sub=announce
    Превод: Поуке.орг

    View full Странице
  6. Амин
    Драгана Милошевић је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у Епископ стобијски и Местобљуститељ струмички Давид: Државне неистине о св. Клименту!   
    Прошле године, био сам позван у Р. Грчку, да одржим предавање поводом 1100 година од упокојења св. Климента охридског. И данас, уочи његовог празника, сажето ћу се осврнути на то што сам говорио у Верији, по питању историјских искривљења, у вези имена ове незаобилазне личности из наше прошлости.
    Прво искривљење је аматерски став непризнате МПЦ, да је, као што се сами изражавају, МПЦ била: обновљена светоклиментова Охридска архиепископија и црква! У уџбенику, из којег уче богослови МПЦ, пише: „св. Климент је основоположник данашње Македонске православне цркве“ (Јован Белчовски, „Историските основи за автокефалноста на МПЦ“, стр. 12, Скопје, 1990). Поред многих других, наводим само ову референцу, како би јавност могла ближе да се упозна са тенденциозним фалсификовањем историје и конфликтом, који произилази приликом стручне сарадње са јавношћу код нас и у свету, која не подлеже изопачењима.

    Епископ стобијски Г. Давид (Нинов)

    Но, да видимо шта кажу историјске чињенице! Када кнез Борис Михаил шаље св. Климента да учитељствује у Кутмичевици, разуме се, св. Климент још увек није био епископ. Научна истраживања показују да чак и после инсистирања бугарског цара Симеона, на постављању архијереја словенског порекла, Васељенска патријаршија формира нову епископију, под именом: Величка. Тамо као првог епископа поставља св. Климента, који је за време свога живота једино имао титулу – епископ велички (Αγγελική Δεληκάρη, «Η Αρχιεπισκοπή Αχριδών κατά των μεσαίωνα», стр. 82, University Studio Press, Θεσσαλονίκη 2014). Дакле, сва научна истраживања се слажу, да се св. Климент, епископ велички, упокојио 27. јула 916. године. Исто тако, непобитан научни факт је, да је Охридска архиепископија основана 1018. године, од стране византијског императора Василија Другог Бугароубице, и  да је ова архиепископија имала своју аутономију у оквиру канонске јурисдикције Васељенске патријаршије (Иван Снегаров, „История на Охридската Архиепископия“, Том 1, стр. 52 – 63, Академично издателство Проф. Марин Дринов, София, 1995). Како је могуће да св. Климент буде основоположник МПЦ, када је на основу датума очигледно, да се он упокојио цео један век и две године пре оснивања Охридске архиепископије, чији су архиепископи, узгред речено, у највећем броју, били Грци! Ако није био епископ Охридске архиепископије, онда, које је цркве био епископ? Несумњиво, св. Климент (916. г.), је био епископ Васељенске патријаршије и не може да се сматра оснивачем Охридске архиепископије (1018. г.), а ни у ком случају оснивачем МПЦ (1967. г.). Св. Климент је назван архиепископом охридским од стране састављача црквене химнографије светитеља, дуго после његовог упокојења. 

    Друго искривљење историјских чињеница, које је у новије време присутно у нашој отаџбини, јесте, да је св. Климент створио ћириличну азбуку. Сагласно важећем систему образовања, деца већ у трећем разреду уче, како се том истом ћирилицом служе и данас (Весна Настоска, Љубица Севдинска, „Македонски јазик за трето одделение, за деветгодишно образование“, стр. 194, Просветно дело, Скопје, 2015), иако је данашња азбука у нашој отаџбини у највећој мери измењена! Наиме, 1945. године, додато је шест потпуно нових слова, а избачено много старих слова аутентичне ћирилице, чији творац је највероватније био Константин Преславски. Као одговор на поменуто извитоперење историјске истине, предочићу да светски познати византолог Димитри Оболенски, уз научну поткрепу, тврди да се св. Климент служио глагољицом! Управо ради Климентове делатности, Охрид је био главни центар глагољичних скрипторија на Балкану, до 12. векa (Димитри Оболенски, „Шест византиски портрети“, стр. 48, Макавеј, Скопје, 2011). Димитри Оболенски пише да св. Климент, који је подједнако говорио грчки и словенски, поред својих учитеља Методија и Кирила, представља једног од главних архитеката византијске, ромејске културне заједнице. Другим речима, целокупно дело св. Климента, нема уске, једнонационалне, већ икуменске размере, и у себи садржи сву ширину ромејства.

    Завршавам следећим исказом: на дну једног пресахлог бунара, налазила се жаба, која је са дна гледала горе, ка небу. Одједном, горе на бунару је слетео галеб, и рекао јој: колико  је прекрасно небо, зар не?! Но, жаба му је недружељубиво и грубо одговорила: каква дрскост, ти ћеш да ми говориш о небу, када га ја одавде где сам и сама много добро видим! Поглед жабе ка небу са дна бунара, је поглед оних који желе да сво небо ставе у њихов ограничен калуп, у њихове тесне националшовинистичке границе. Поглед галеба ка небу, је поглед св. Климента, поглед наднационалног ромејства, тачније, поглед на који је позван сваки човек, који жели да се ослободи од стега националшовинизма и трулежи.
     
    Објављено у дневним скопским новинама Слободен Печат, 7. децембра 2017 год.
     Превод са македонског Поуке.орг

    View full Странице
  7. Амин
    Драгана Милошевић је реаговао/ла на Милан Ракић у Ново саопштење из канцеларије Епископа шумадијског   
    Јес па и да мене владика јури како не знам да певам
  8. Амин
    Драгана Милошевић got a reaction from александар живаљев in Ново саопштење из канцеларије Епископа шумадијског   
    Ал ме ич не интересује бљуц подвала. 
    Они могу да реше ово без јавности, ал изгледа да је сад касно.
  9. Амин
  10. Амин
    Драгана Милошевић got a reaction from александар живаљев in Ново саопштење из канцеларије Епископа шумадијског   
    Ал ме ич не интересује бљуц подвала. 
    Они могу да реше ово без јавности, ал изгледа да је сад касно.
  11. Амин
    Драгана Милошевић је реаговао/ла на Milan Nikolic у Објашњење блаженопошившег вл. Данила Крстића показујући Мојовићеву слику са категоријама личности, суштине и енергија Божијих   
    Да се држиш теме осврнуо би се на објашњење вл.Данила.
    Молим вас немојте да отежавате рад и праћење на овој теми.
  12. Амин
  13. Амин
    Драгана Милошевић је реаговао/ла на Vladan3 у Мушкарци постављају питања, жене дају одговоре   
    Да ли се ви овде сукобљавате око личног доживљаја за "вођење љубави" или има још нечега?
     
    Било како било...
    @Neša_ Хоће да ти кажу следеће отприлике:
    Кажеш: "Zato što ljubav nije ograničena vremenski, a pojedine radnje jesu."
    Љубар као што кажеш није ограничена али када хоћемо да је изразимо кроз тела која јесу ограничена онда морамо да применимо начине и термине који одговарају ограничењима у времену и простору. Један од њих је и "вођење" љубави. Можеш то да схватиш да са својом вољеном женом у ствари увек и у свему водиш љубав а интимно телесно општење је само један део целе бесконачне приче а, ето, у разним језицима се израшава као "вођење" те љубави.
    "A osim toga tu se ne vodi ama baš ništa."
    Па буквално јесте тако а у пракси једно друго воде кроз телесни облик њихове бесконачне љубави. Некада води он некада она али је небитно докле год је сагласно и не нарушава ону њихову љубав која све то обухвата.
    И тако... смртни и ограничени људи воде бесмртну и неограничену љубав 
  14. Амин
    Драгана Милошевић је реаговао/ла на Милан Ракић у Мушкарци постављају питања, жене дају одговоре   
    Pitawe je vrlo jasno!? "Ostaje" samo tvoja spremnost da odgovoriš?
    S tim što mene neš jebati!!! To neka ti je jasno!!!!
    Dakle!? ODGOVOr!!!???
  15. Оплаках :))
    Драгана Милошевић got a reaction from Милан Ракић in Slike iz mog manastira!   
    Neće da kaže

    Послато са E6653 користећи Pouke.org мобилну апликацију

  16. Оплаках :))
    Драгана Милошевић got a reaction from Милан Ракић in Slike iz mog manastira!   
    Neće da kaže

    Послато са E6653 користећи Pouke.org мобилну апликацију

  17. Амин
  18. Амин
    Драгана Милошевић је реаговао/ла на Ayla у Гагина запажања   

  19. Амин
    Драгана Милошевић got a reaction from Драшко in Najduhovitija osoba na forumu!   
    Драле и Милан Ракић.
    Мада када се дохватимо неке теме, ондак је тешко издвојит кога.
  20. Амин
    Драгана Милошевић got a reaction from Драшко in Гагина запажања   
    Proba

  21. Амин
    Драгана Милошевић је реаговао/ла на Trifke у Najduhovitija osoba na forumu!   
    Sto smeta ti da delis samnom?    
  22. Амин
    Драгана Милошевић је реаговао/ла на JESSY у Najduhovitija osoba na forumu!   
    moj drug Drale...nisam pristrasna, nego covek sve radi sa stilom...
     
     
    @Драшко     
     
  23. Амин
    Драгана Милошевић је реаговао/ла на Danijela у СЕНКА БУДУЋНОСТИ?   
    Moj jak utisak je sto u svim tim serijama i filmovima ima toliko krvi, leseva (toliko detaljno i slikovito napravljenih), ljudi koji lako ubiju drugog coveka, zivotinju... Bez ikakvog obuzdavanja trenutnog impulsa, nema kajanja, kao da drugi ljudi nisu vazni, da ce nekom nedostajati, kao da mogu sa sledecim jutrom da zapocnu zivot iznova.
    Smeta mi to navikavanje ljudi na ovakve stvari. Postaju potpuno neosetljivi za druge ljude, njihove potrebe, patnju, zivot...
    Kuvanje zabe.
  24. Амин
    Драгана Милошевић је реаговао/ла на Trifke у Slike iz mog manastira!   

  25. Свиђа ми се
    Драгана Милошевић got a reaction from obi-wan in Освећена прва православна црква на Ко Пангану на Тајланду   
    Епископ звенигородски Антоније налази се на Тајланду у архипастирској посети и овде је у недељу осветио прву православну цркву на острву Ко Пангану, у Тајландском заливу на југу краљевине, известио је руски православни представник на Тајланду архимандрит Олег (Черепанин) ТАСС-у.
    Једнокуполна црква Светог Серафима Саровског саграђена је током прошлих годину и по дана уз помоћ прилога верника. Острво је дом за око 400 чланова руске дијаспоре. У туристичкој сезони, обично током зимских месеци, број се повећава на 2000-2500 људи.
    Црква на Тајланду дочекује православне хришћане свих националности. „Ми се не зовемо Руска Православна Црква, већ смо ми Православна Црква на Тајланду, која је за све. Ми имамо у нашој парохији Русе, Украјинце, Румуне, Бугаре, људе из Француске и других земаља, па и Африке. Свака православна особа је добродошла,“  рекао је архимандрит Олег.
    Ово су друге добре вести које долазе са Тајланда ове недеље. Прошлог понедељка две нове књиге, Зборник богослужења и Православна Црква: Историја и учења Епископа Александра (Милеанта), објављене су на тајландском језику. Зборник богослужења садржи чинове служби најчешће служених у тајландским епархијама, и то великог вечерња, празничне јутрење, часова и Божанске Литургије.
    Десет православних цркава отворено је током прошлих неколико година на Тајланду, где је 90% становништва будистичке религије, а правсолавни су мали број локалног становништва. Постоје две парохије близу одмаралишта Патаја, где има много Руса. Постоје и друге парохије на острвима Пукет, Ко Самуи и Ко Чанг, у летовалишту Хуа Хин, и најсевернија црква која је отворена је у провинцији Чанг Маи. Постоји и манастир у провинцији Рачабури, и саборна црква Светог Николаја Чудотворца а која је отворена пре три године у Бангкоку.
    Извор: OrthoChristian.com (превод – Информативна служба СПЦ)

    View full Странице
×
Reputation from Драгана Милошевић - Живе Речи Утехе