Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing most liked content since 11/18/17 in Posts

  1. 29 points
    Драшко

    Слике форумаша

    Još malo slikica Kad smo došli do Crkve prvi put Sarme uveče posle koncerta, ova plavuša sa naočarima je Tanja, predivna osoba, hvala joj beskrajno Šerlok Holms sa Buvljaka kod Arene Radni dan u školi a ja u Kensingtonu (zbogom žohari)
  2. 24 points
    Juanito

    Слике форумаша

    Џингл белс, џингл белс...
  3. 21 points
    Зосима

    Слике форумаша

    Шишање + фенирање ... брада седи од мудрости,коса још није за фарбање...
  4. 21 points
    Драшко

    Слике форумаша

    Evo i mene sa beretkom i ovaj čika pored mene je bio ponosan Pre 15 godina Auuu
  5. 21 points
    Samo Ana

    Слике форумаша

    I mi violinistu u kuci imamo
  6. 20 points
    Samo Ana

    Слике форумаша

  7. 19 points
    PredragVId

    Слике форумаша

    I Beogradski polumaraton, 10k Преузето са фејсбук странице Beogradski maraton
  8. 18 points
    Samo Ana

    Слике форумаша

    Gnjavaza...
  9. 17 points
    Зоран Ђуровић: Нека нота на наше свеце, Јустина и Николаја, а поводом англиканаца Како је општепознато, артемити не подносе Авине укоре, а уредно воле да се ките перјима од Николаја и Јустина, мада то личи на жабу која дигне ногу јер је видела да се коњи кују. У оквиру ових 2-3 осврта, даћу само напомене које благоразумнима су јасне, а овим другима могу бити, од помоћи, мада Бог увек и од човека очекује одговор. Нама је познато да се св. Николај Велимировић причешћивао код старокатолика и англиканаца, као да је касније радио на томе да се они споје са Православном Црквом. Јустин и англиканци Николајеву линију је следио и млади Јустин. Читамо код њега (моје интерполације у плавом): „Интересантно је да је у Агенда Арх. Сабора ушло и питање признања Англиканске Цркве (Вели, Англиканска Црква, што су скоро талибани оспоравали као легитимни назив. Јер је Црква само Православна, Једна). Тим се питањем наша Црква до сада није ни бавила у званичној форми. Чак није се успело ни да се створи одсек Англиканско-Источног Црквеног Удружења које постоји у другим православним Црквама ради узајамног упознавања између англиканаца и православних. Међутим питање признања Англиканске Цркве за англиканце је од пресудног значаја и веома је нужно да га наша Црква темељно и свестрано проучи. Зато би било потребно да Арх. Сабор образује комитет од људи, који су се овим питањем бавили на извору. Поред тога од велике би користи било ако би наша Црква затражила један званичан меморандум од представника Англиканске Цркве о статусу Англиканске Цркве и англиканском погледу на уједињење. На тај начин би дискусија били олакшана. Истина је да су ту уплетени многи проблеми и да се неће брзо доћи до решења и због размимоилажења источних цркава у основним питањима ове ствари. Многи руски богослови не примају да је у опште било поделе цркве и да према томе не може бити говора о каквом уједињењу цркава (Ово је став који имају и католици, тако да они не учествују у Светском савезу цркава, јер је црква једна. Мало су олабавили). Проблем није мали, али би га баш зато требало решавати темељно и беспристасно (Сјајан Јустинов предлог: Поћи из минус позиције. Темељно истражити ствари, али на основу објективних мерила; беспристрасно. Зато он говори у наставку о „уједињењу Цркава“, а не само о неком бесплодном дијалогу и коегзистенцији). Од уједињења Цркава могло би бити огромних користи по међународни положај Хришћанства и делатност цркве у свету. Ми би сматрали за благослов Божји ако би наша Црква успела да постане мост између Истока и Запада (Јасан позив на који се ја одазивам и радим на томе да источни и западни одложе оружје и стану за исти сто). Ми стојимо на гледишту да нас од Англиканске Цркве не двоји ништа што би могло остати као непремостива препрека признању Англиканске Цркве (Јустин, као сваки добар екумениста „није знао“ да су пред нама непремостиве разлике. Кукала душа талибана...), и ми ћемо се доцније вратити на ово питање“. Несрећни артемит, Марко Пејковић, тврдио је како Јустин није био ни за какав дијалог. Овај текст сасвим супротно вели, а што је најгоре, и англиканце назива црквом. И то не у неком ШЛБ контексту. И говори о „сједињењу цркава“. Што би било на добробит хришћана. Још је потреснији моменат кад Јустин ставља Англиканца изнад наших владика. Читамо: „Долазак Др. Хедлама, епископа Глостерског... и бившег декана теолошког факултета Оксфордског Универзитета, изазвао је код нас, његових ученика, радост и пријатне успомене на прошле дане нашег црквеног избегличког живота (Један пас и ујеретичка свиња да у Јустину изазове радост!). Др. Хедлам је један од првих људи у Енглеској, који је у тешким данима за Српску Цркву пришао на помоћ њој и њеној богословској омладини, оснивајући поново православну богословију у Каџдону и помажући као председник одбора за издржавање наших студената српске студенте теологије у Оксфорду. Велики научник (Ово је неопростиво! кајо једно англиканско псето може да буде велики научник!) нарочито у области Новог Завета, он је дао својим студентима солидни основ за свако истраживање у тој области (У Јустина је ушао Белзебуг чим је тврдио да овај нешто зна о Новом завету, а поготово да је могао дати солидан основ за богословствовање!). Његова су предавања класична. Његове студије о апостолу Павлу (тумачење посланице Римљанима и дело "Св. Павле") као и његов "Живот и учење Исуса Христа (који ће код нас бити ускоро преведен на српски) јесу научни обрасци признати у целом свету (Шта нас боли дупе за то што је нешто признато у целом свету!), а неки од њих узети и у међународни библијски критички коментар (The International Critical Commentary: Romans, Sunday and Headlam, 1895). Др. Хедлам је дошао у нашу земљу да види своје пријатеље (Како може да злотвор има пријатеље у СПЦ?) и да види специјално Српску Цркву. Он је велики пријатељ (Јао, Јустине, какав пријатељ?!) и радник на уједињењу између Православне и Англиканске Цркве (Какво уједињење цркава кад су англиканци јеретичко збориште?); он је написао и једну књигу о уједињењу; он је шта више дао и једну пропозицију за остварење тог уједињења, а у својој земљи води најширу акцију у корист Православне Цркве (Наивни, Јустину, само да би уништио СПЦ!). Зато нам је његов долазак у толико милији и зато му се више радујемо и поздрављамо га (Па ниси ти, Јустине, Ава Римски Зоран, патријарх Иринеј, Иринеј Буловић, Амфилохије, Атанасије, Лаврентијре Богомрски, Порфирије и не знам које екумењаре па да му се радујеш и још га поздрављаш!). Но на жалост, и ако нас је његов долазак толико обрадовао, он нас је не мање ожалостио. Где је дошао Др. Хедлам? У какву Српску Цркву? Шта је видео у њој: неред, нерад и неморал. Ко га је дочекао од представника Српске Цркве? Нико (Ја сам плакао кад су дошли католици у Ниш и нико од владика за Константинов едикт није дошао! Туга наша. Не само неред, нерад и неморал, него и кукавичлук и фарисејство и небратољубље, а о аврамовском гостољубљу ни речи! Испали смо бедници да нас све реке Србије неће опрати!). Но од представника Државе указана му је достојна пажња. Држава се увек боље брине о црквеним интересима него ли сама Црква. Дошао је Др. Хедлам и у Ср. Карловце, у Патријаршију, да и ту изближе осмотри Српску Цркву. И шта је нашао? Ох, тешко нам је говорити; боље би било да овамо није ни долазио (Амин, Јустине, земо преко жене ми!)“. Николајево причешћевиње код англиканаца и старокатолика Сигурно је да не треба узимати ове случајеве интеркомуније као потврду и званичног општења између цркава, али као један знак, треба га узети за озбиљно. Ти случајеви се дешавају, али су цркве преспоре. И држе позиције да би могле да тргују у светским оквирима. Тако дан-данас Грци немају праву аутономију у односу на Константинопољ. Николај, Јустин и СПЦ тог доба у принципу држе англиканске и старокатоличке тајне као валидне, али су - не за тајне као такве - резервисани у погледу римокатолика и на ратној нози су са овима. У том одмеру снага православни гледају да отму англиканце и старокатолике, а римокатолици да поунијате све оне православне где светском силом могу да допру. Све је било у молитвама светих отаца и великом братољубљу, тако да се и дан данас пролива крв међу нама. Ми имамо џепове са овим најнесрећнијима међу свима, ткз. грко-католицима, којима ни сам Рим не верује, а код нас су омражени. Уније су се испоставиле као промашени пројекти. Само озбиљан дијалог може довести до неког резултата. Мада се мени не чини промашеним ни предлог Атинагоре: Почнимо да се причешћујемо, а онда нека теолози узму да се расправљају!
  10. 17 points
    Vladan3

    Слике форумаша

    Порта Саборног храма и први снег након свете литургије
  11. 14 points
    http:// http:// http:// http://
  12. 13 points
    Снежана

    Питајте Администрацију

    што, мсм једноставније је у Снежана да промениш име
  13. 13 points
    Драшко

    Слике форумаша

    Jesmo On je sin mog dede
  14. 12 points
    WiseMan

    Pouke.org i Crkva.net od danas imaju SSL

    Kao što sam naslov kaže, Pouke.org i Crkva.net od danas imaju SSL sertifikat. Ukoliko ne znate šta znači "SSL certifikate", to je digitalni sertifikat koji omogućava sigurnu konekciju između vaših uređaja i sajta. Dakle, od danas niko ne može da nadgleda šta vi radite na ova 2 sajta. Sve što napišete ili bilo šta drugo da radite, te radnje su "kriptovane". Ako bi vas neko sada nadgledao, i da ova 2 sajta nemaju "https" protokol, taj koji vas nadgleda bi mogao da vidi na koje linkove ste kliknuli, šta ste napisali, šta god da uradite. Ali sada kada ima "https", niko ne može da vidi šta vi radite jer čak i da neko pokuša da vas nadgledava, video bi ovako nešto "2845fjg0274i9ti2iue4otg74375irhgjfgh2946tzh2784r" umesto "http://pouke.org/status/volem-pecenje" npr. A što je najbolje, 2 najveća pravoslavna sajta (Pouke.org i Crkva.net) imaju sve web standarde, dok naša Srpska e-uprava nema SSL sertifikat i vaši lični podaci su dostupni cyber kriminalcima kada koristite portal e-uprave. **Ispravka, proverio sam portal e-uprave i ubacili su zaštitu. Inače do skoro nije bilo. View full Странице
  15. 12 points
    МилошБГ

    Слике форумаша

    Ја у досади званој женска куповина
  16. 11 points
  17. 11 points
    Данче*

    Слике форумаша

  18. 11 points
  19. 11 points
    Кратос

    Humanitarac Gujon: Dobijam pretnje Albanaca i Srba

    Častan francuski nacionalista i veliki prijatelj Srba.Bog nek ga čuva.
  20. 11 points
    Prije desetak dana smo ganjali dugu a sad se grudvamo :-)
  21. 11 points
  22. 11 points
    PredragVId

    Слике форумаша

    Данас испред Старог двора пред I Београдски полумаратон, са својим тркачким тимом. Други с лева, чучи. П.С. Умало нас није завејао снег! Температура (real feel) -3 C!!! На 10 км стигао сам 275!
  23. 11 points
    Последњих година Албанска православна црква, поред бројних новосаграђених богомоља, отвара и школе и библиотеке, обданишта и омладинске центре, болнице и старачке домове, гради водоводне мреже и путеве. Има свој дијагностички центар „Благовијести” у Тирани који пружа здравствене услуге из 25 медицинских области, али и покретну стоматолошку клинику која обилази мања мјеста За вријеме владавине Енвера Хоџе скоро све богомоље биле су сравњене са земљом. Уништено је више од 1.600 манастира и цркава, а од 440 свештеника само 22 је остало у животу и то радећи углавном као занатлије. Цркве које нису срушене махом су претваране у гараже, магацине, штале за стоку или су једноставно остављане да пропадају. Но, 1992. године, Албанска православна црква је обновљена именовањем архиепископа и синода, и за ове двије и по деценије је направила подухвате који су равни чуду! Данас, путујући кроз ову земљу можете да наиђете на обновљена здања “божјих кућа“ која вам просто речено – одузимају дах! Међу њих се смјестило чак 250 православних храмова и мноштво манастира. Нема званичних података, тек сматра се да православних вјерника има између 360.000 и 520.000. Црква обухвата четири епархије: Тирана-Драч, Берат, Ђирокастра и Корча, а православни Албанци углавном живе на југу земље и у градовима Тирани и Драчу. Око 460 православних парохија је реорганизовано и уређено, а богослужбени живот са вјерском наставом, проповиједима, доботворним активностима и др. уређен је како у градским, тако и у сеоским црквама. Албанска православна црква, са сједиштем у Тирани, данас важи за једну од најактивнијих помјесних цркава. Довољно је рећи да се налази на 12. мјесту у диптиху православних цркава, као и да има ранг архиепископије. Богослужење у овој цркви одвија се на албанском и грчком језику. Иначе, сарадња са Грчком црквом је до те мјере изражена, да многи мисле да су православни Албанци заправо Грци! Прије формирања богословије у Драчу, многи богослови су школовани у Грчкој, тако да је веза са Грчком црквом још продубљенија и израженија. Корча За ових 25 година, у једној сиромашној земљи, Црква је успјела да изгради из темеља 150 цркава и још 70 разних црквених здања, обнови 60 старих светиња и поправи 160 богомоља. За почетак, имала је подршку моћне и утицајне сестринске цркве: Васељенске патријаршије. Почевши скоро ни од чега, Албанска православна црква морала је да ишколује сопствено свештенство, а пре тога да отвори богословску школу (1998. године). Рукоположено је 140 нових свештеника, црква данас има три богословске школе са интернатима. Она је сада у могућности да осим духовне, врши и хуманитарну дјелатност. Кад се томе броју придода и више од 120 новоподигнутих обданишта, школа, омладинских центара, митрополитских дворова, гостопримница, радионица, народних кухиња, сиротишта, старачких домова, здравствених центара и др. – добија се донекле слика о подухватима благочестивог православног народа ове сиромашне земље. Треба имати на уму да ове грађевине нису тек тако изграђене, него су подигнуте по најсавременијим грађевинским прописима, темељито, и не само објекти као такви, него и њихови екстеријери, уз обавезне парохијске домове са салама за предавања, концерте, позоришне представе и учионицама за вјерску наставу, малим кухињама и др. Албанска црква има своју штампарију, па овде штампа богослужбене књиге на албанском језику (много је већ преведено с грчког језика), богословске књиге, уџбенике за вјерску наставу или приручнике за две богословије и једну духовну академију. Она има своје мјесечне новине „Васкрсење“, дечји часопис „Радујте се“ и студентски билтен „Ријеч“, као и омладински часопис „Звона“. Године 2009. отпочели су објављивати стручне чланке у часопису „Истраживање“, и то из богословља, науке, културе, уз репортаже о савременим догађањима у Цркви. Већ четири године, Црква има у Тирани свој дијагностички центар „Благовијести“ са стручним медицинским особљем које ради у савремено опремљеним просторијама и уз добровољни рад, а у питању су већ позната имена на пољу медицине. Центар пружа здравствене услуге из 25 стручних медицинских области. Здравствене установе постоје и у мјестима: Каваја, Џерџукат и Лушње. Уз то, мобилна стоматолошка клиника пружа стоматолошке услуге (нарочито дјеци) у селима и градовима. У новембру 2011. г. отворена је Очна клиника, као и Оториноланколошка клиника, с напоменом да се у очној клиници однедавно врше и хируршки захвати. Саранда Црква има 17 обданишта, у која се примају дјеца првенствено из сиромашних породица. У овом тренутку, Црква има 50 омладинских центара, распоређених по градовима и селима. Сваке године организују се разне активности намијењене омладини, као што су љетњи и зимски омладински кампови, конференције, спортска такмичења, рад с дјецом и омладином ометеном у развоју, омладински фестивали, свечаности и др. Ова Црква организује љетње кампове и за дјецу с Косова и Метохије. Ради школовања свештеничког подмлатка, Албанска Црква је у међувремену основала следеће школске установе: Богословску академију „Васкрсења Христовог“ у новом манастиру светог Власија и двије средње богословске школе, обје под заштитом Часног крста, и то у Ђирокастру и малом мјесту Сукту, недалеко од Драча. Све три школе су интернатског типа. Сваки студент има своју посебну спаваћу собу са свима условима за студирање. Богослужбене књиге се штампају у црквеној штампарији, а има их све више. Наиме, Црква жели да хитрим ходом покуша накнадити све оно што је било прекинуто и угушено у вријеме атеистичке власти. Албанска црква је отворила школе за образовање лица других струка, тако у Тирани постоји школа „Протагонити“, што је албанско-америчка школа, и двије „Школе љубави“, што су албанско-грчке школе, у Драчу и Ђирокастру. Од 2013. г. у Корчи ради тзв. Платонова средња школа, а у месту Месопотам, близу Саранде на југу земље, функционише техничка школа „Апостол Павле“. У Буларату, близу Ђирокастра, такође на југу, постоји интернат за дјевојчице средњошколке. У октобру 2012. отворена је прва школа византијске музике у тзв. Центру „Тавор“. При свему овоме, имају и Институт за професионалну обуку „Дух љубави“, који функционише у Тирани и Ђирокастру. Већина ових школа је смјештена у црквеној порти, гдје им је и мјесто, јер се Архиепископија труди да се сваки слободан градитељски простор што боље искористи. Све школске зграде су подигнуте по најсавременијим прописима, док су професори и наставници веома квалификовани. Напоменути је да су све црквене школе, православне и римокатоличке, признате пред законом, па се ученици могу уписати на државне факултете без додатних испита. Установљена је Канцеларија за очување културног наслеђа, и Црква је утрошила неколико милиона евра за рестаурацију културно-историјских споменика, па су у оквиру овог залагања настале радионице за иконописање и рестаурацију и конзервацију икона; према њиховим извјештајима, до сада је рестаурисано 600 старих икона. У овом циљу образују се нови умјетници, који обнављају традицију православног живописа. У многим црквама постоје хорови, али и посебан византијски хор који је издао седам касета и ЦД. Споменимо још црквену радио станицу „Васкрсење“ у Тирани која емитује од 1998. године. Црква је објавила многе научне радове настале на научним семинарима, издаје документарне филмове, организује академске симпосионе и разне изложбе иконографије, води дечје пројекте и сл. Црква је помогла и у унапређењу земљорадње, воћарства и сточарства у неразвијеним крајевима своје земље. Вриједно похвале и пажње је и то да је за села Вуларитис и Клеисари, оба код Ђирокастра, изградила нови водовод. Обнављала је и електричну мрежу и градила путеве како би боље повезивала светилишта. Међу најљепше православне цркве на свијету убрајају се оне које се налазе у околини Корче, центру православља у југоисточној Албанији, у близини границе са Грчком и Македонијом, а у подножју планине Мораве на узвишењу Света Тана. Почетком средњег вијека, Корча постаје урбани центар са црквом из 9. вијека, која је обновљена у 14. вијеку. Једна од оних која привлачи највише пажње свакако је и малена Богородичина Црква – Свете Марије, смјештена на врху узвишења у селу Мборја, на падини планине Мораве. Ова црква посвећена је Христовом Васкрсењу и потиче из 13. вијека. Саграђена је од камена и дрвених греда са ових простора, у облику тролиста, са малом куполом на врху. Фрескосликарство у овој цркви важи за једно од најбољих на Балкану. Поред оних у Корчи, међу најљепше цркве на свијету убрајају се и црква у Поградецу, катедрала у Берату, катедрала у Драчу, манастир Арденица, Свети Никола у Мезопотаму… И за крај – Саборни Храм Христовог Васкрсења у Тирани. Величанствен је овај грађевински подухват! Са оваквим духовним остварењем могле би се подичити и много бројније и богатије помјесне православне цркве. Налази се у строгом центру Тиране. Занимљиво је примијетити и то да је старија, мања Саборна црква срушена у вријеме атеистичког дивљања 1967. да би на њеном мјесту био подигнут хотел. Садашње власти су подариле нову локацију за ову Саборну цркву. Комплекс нове цркве у Тирани састоји се од Саборне цркве, капеле, звонаре и двора за Архиепископију и Свети синод. На куполи има 52 прозора, која представљају 52 недеље у години. Звоник је висок 46 метара. На његове четири стране виде се пасхалне свијеће усмјерене према небу, а символишу четири јеванђелиста који су писали о догађају Васкрсења Христовог. На звонику је 16 звона, а на врху је и часовник. У крипти цркве је културни центар. Центар је амфитеатар и може смјестити 500-850 лица. Може служити за држање предавања, приказивање представа и организовање концерата, наравно, и за приказивање филмова и др. Има и бину, па може послужити и као позориште. Иначе, сав комплекс захвата 5039 кв.м. Сама Саборна црква има 1660 кв.м; висока је 29.2 м, а крст 32.2 м. Синодални центар захвата 830 кв.м. Подизање Саборне цркве је започело у јулу 2004. г., а завршено је у мају 2011. године. извор View full Странице
  24. 11 points
    Милан Ракић

    Праљак попио отров

    Најмање пет пилота Југословеснког краљевског ваздухопловства је оставши без муниције у ваздушној борби против нациста у Априлском рату, урадило ово што ти помињеш (а што се зове "таран"), а теби се свиђа тај нациста... Лудило мозга...
  25. 11 points
    Драгана Милошевић

    Слике форумаша

    Корпус деликт само за саблажњиве
  26. 11 points
    Juanito

    Vaš stav o ulasku Srbije u EU

    Немам појма, искрено. Ствар посматрам искључиво прагматично, ништа емоције. Дефинитивно је добра ствар је бити званично ”европски грађанин” тј. имати ЕУ пасош. То је добро и због путовања и због пословања. Ако си нпр. freelancer, можеш да одлучиш, ако ти се навије, да живиш осам месеци у насумичној земљи ЕУ (нпр. на неком грчком острву) и једино што треба да урадиш је да се региструјеш у општини. Без тога не можеш дуже од три месеца да будеш тамо, а визу за неки дужи боравак ти неће дати тек тако. Друго, људи из појединих ЕУ земаља се из неког разлога осећају сигурније да посете другу европску земљу ако је та земља чланица ЕУ. Знатно више су кренули да летују у Хрватској од како је Хрватска у ЕУ. Те ће можда више посећивати Србију ако уђе у ЕУ, а то не може да буде лоше. Још једна можда добра ствар је што ће можда (али само можда, ово кажем уз велику скепсу) наши политичари морати да барем неке елементарне и здраворазумске ствари доведу у ред. Ту мислим на техничке и бирократске идиотлуке који отежавају свакодневни живот и пословање грађанима, рецимо катастрофални прописи о девизном пословању Народне бнаке, или ужасно неефикасно судство и одсуство владавине права у пракси. Ако ће се то макар мало померити унапред, онда сам за. Лично не видим ни један други разлог за улазак. А и они ће се вероватно распасти у скоријој будућности.
  27. 11 points
    Iulianus

    Zemlja je ipak ravna ploca?

  28. 10 points
    Aj pa nek da Bog sve najbolje!!Čestitam!
  29. 10 points
    Хвала Богу да не, бар ја лично, не изједначавам антиекуменизам са булажњењима овога типа. Али што је много важније, ни Православна Црква Христова није "екуменистичка": она не признаје апостолско прејемство ни Свете Тајне код инославних (осим крштења о чему смо много расправљали на овом форуму), и њихове догмате сматра јересима.То су факти, не мој став: не постоји ниједан православни сабор који је супротно тврдио, мада у пракси "црквене дипломатије" могу да се нађу примјери, мање-више прећутног, прихватања апостолског прејемства. Но Православна Црква није ни "антиекуменистичка", затворена за дијалог. Постоји једна цијела паника од дијалога код неких наших духовника, коју видим као прелест, исто као и неосновани оптимизам у погледу брзог једнодушног исповједања вјере од свих хришћана, какав његују неки професори теологије.
  30. 10 points
    Поглед на Дубровник и Требиње
  31. 10 points
    Снежана

    Тема јасна из прве поруке

  32. 10 points
    Iulianus

    Праљак попио отров

    Bio sam malo mlađi od tebe kada je sr..e počelo u miloj nam a bivšoj bratskoubilačkoj deželi. Početkom maja meseca `91. napunio sam 19 godina. Mesec dana posle, tačnije 15. juna, obreo sam se u jednoj beogradskoj kasarni na Topčideru. Nakon tri i po meseca nekakve obuke, poslali su me, zajedno sa mnogim drugim mojim vršnjacima da se divimo pitoresknim predelima istočne Slavonije koja se u to vreme oblačila u lepe pastoralne jesenje boje. Dve nedelje kasnije sam izbačen iz stroja, kao se to lepo eufemistički veli. Nije me pogodio ni metak niti šrapnel, i, možda će se tebi to dojmiti prilično smešno, nego me je "pokupio" pijani vozač vojnog kamiona dok sam izlazio iz pincgauera, prelazeći na kolovoznu traku gde sam stajao. Poginuti u saobraćajnoj nesreći u ratu je zaista neverovatna stvar kada se uzmu u obzir razne druge, prilično brojne, mogućnosti da se "junački" skonča. Sledstveno, završio sam na odeljenju ortopedije Somborske bolnice sa otvorenim prelomima obe potkolenice, prelomom desne butne kosti, ključne kosti i leve ruke. Sve u svemu prilično tužan i nadasve bolan skor. Nakom sedam dana prebačen sam na VMA. Bez tih lekara tamo, danas ne bih mogao da hodam. Neobično mi je milo & drago što nisam učestvovao do kraja u katastrofi "epičkih" razmera. U totalnom rušenju jednog prelepog gradića i njegovom "oslobađanju" (od njegovih stanovnika). Katastrofa je bila u jednakoj meri i hrvatska kao i srpska. Mudri ljudi nakon "oslobađanja" tog nesrećnog gradića anticipiarli su i Bljesak i Oluju nekoliko godina docnije. Jer ko je uopšte mogao i da pomisli da se "ustaše" neće osvetiti za takvo bestijalno razaranje jednog pitomog mesta?! "Znameniti junaci" koje pominjem u svom prethodnom postu su momci stariji od mene nekoliko godina, koji su "srbovali" po kafanama u mom rodnom gradu a koji su se, gle čuda, našli na istom mestu gde sam i ja bio. Naravno, buduće pobegulje su dobrovoljno odlučile da se priključe "četvrtoj armiji po snazi u Evropi" kao članovi SRS-a. Toliko ljudskog šljama skupljenog na jednom mestu, kao što su ti "dragovoljci", teško je gledati. Zvali smo ih, mi, redovna vojska, "belotehničari" i "jagnjeći vojnici" iz sasvim razumljivih razloga. Ta banda je odbijala bilo gde da se pokrene ako se prethodno dobro ne narakija. Koliko smo mi, ljudska bića, krhka bića, najbolje se vidi kada si prinuđen da stražariš nad gomilom izrešetanih i raskomadanih takvih krhkih ljudskih primeraka. Sa nekima od njih si možda i sedeo pre dva sata uz ručak iz kazana. Ne priželjkuj da učestvuješ u nekom ratu jer te Holivud i kompjutreske igrice besomučno lažu. A isto tako i youtube snimci borbi u Siriji, Ukrajini ili, recimo, u BiH. Rat uživo je mnogo porazniji, kako za mrtve tako isto i za preživele.
  33. 10 points
    grigorije22

    Слике форумаша

    Malo mi pobegle oci.
  34. 10 points
    Ево, ставио сам protestanti уместо pravoslavni и - шта добијемо? Став многих који себе сматрају православно верујућим...
  35. 10 points
    Милан Ракић

    Pouke.org i Crkva.net od danas imaju SSL

    Значи, сад можемо да пишемо нпр. против Вучића, а "удбаши" не могу да нас шпијунирају!? Јел де?
  36. 9 points
    Avocado

    Тема јасна из прве поруке

  37. 9 points
  38. 9 points
    Vladan3

    Мала анегдота бившег информатичара

    Одем ја данас да платим нешто што не може преко е-банке и службеница (око 5-7 година старија од мене) пипка око рачунара и каже: - Морам да рестартујем компјутер враћам се за пар минута. - Добро, хајде... ... - Ево само да видим да ли се рестартовао... јесте... знате не могу да вам наплатим јер ми не ради програм за благајну. - Како не ради!? Малопре је радио! - Само да питам колегу... Дулеее! Нема ми иконица за благајну! Не знам како нема, дођи види! Дуле гледа, пипка, "консултују се", ништа... Ја: - Да нисте избрисали иконицу? - Не знам, нема је, ја не знам то да избришем... Знате ли то да погледате? Знате нешто о компјутерима? - Па као неки програмер ваљда знам нешто о компјутерима али боље да зовете оног који вам одржава те рачунаре... - Ма ко одржава, нема нико... Дуле кога да сад да зовемо, шта да радимо? Већ почиње да се прави ред људи... - Идите код Дулета, на његовом компјутеру има, ево рачун. Али код Дулета је већ двоје људи и гомила папира... Ја: - Хоћете да видим да ли сте избрисали иконицу? - Па ел знате? - Знам, ако није проблем... - Хајде молим вас, крај је радног времена, кога да зовем... Иконице нема на десктопу, нема је ни у Recycle Bin-у, нема је ни у менију где су остали програми, као да је програм деинсталиран а мала је вероватноћа да је то успела да уради. Долази опет Дуле и кажем му да је можда скинула цео програм али да не верујем у то. Питам је редом: - Како вам се зове програм? - Је ли то писало на екрану? - Како је изгледала иконица? Прегледам програмски фолдер и нађем целу апликацију али са више извршних фајлова, библиотека и много чега. И ниједан од њих нема одговарајућу иконицу али је ипак ту и фајл са иконицом. Покренем пар извршних али није то то. - Могу ли да погледам код Дулета како је то подешено? - Може може изволте.. Пробијам се између људи, Дуле ми нерадо препушта миша, погледам који је извршни фајл за благајну и вратим се код ње. Покренем фајл код ње и она ће: - То је, то је! - Хајде улогујте се и проверите да ли ради... - Јесте то је, ради супер! - ОК. - Али шта се десило? - Трајно сте избрисали пречицу. (shift+delete) - Али ја не знам то да урадим, немам појма... - Нема везе али немојте опет! И смејем се.. - Али која ми је сада иконица, где ми је иконица? - Ево са' ће... Направим пречицу... - Која је иконица? - Ево ова као блокчићи... - То ми је сада иконица? - Јесте... хоћете да буде као претходна? - Пааа не мора... може може... Асоцирам пречицу са изворним фајлом за иконицу и променим име како је раније рекла... - Е то је! Стави овде, ту... е то, супер... хвала, хвала... Дулеее! Дуле ради ми благајна, дечко ми средио! Ја се мислим: баш сам ја дечко са 45 година! Мада, није лоше, није лоше... Ето ако имате и ви коју причицу убаците је 'ко вас не мрзи да куцате. Ајд' у здравље информатичари
  39. 9 points
    Sneg veje...topla udobna mansarda, miris tamjana, knjiga, i tiha muzika za uzivanje...sta ces vise od jedne subote
  40. 9 points
    Trifke

    O ljubavi, dužini suknje i farisejima

    Slazem se da je Isidora problem i da sa rezervom treba uzeti sto god ona kaze. Cinjenica jeste da u mnogim manastirima ne dozvoljavaju ne samo zenama nego i muskarcima da ulaze nepristojno odeveni. Npr u Tvrdosu, na ulazu, postoji tabla koja upozorava i cak su postavili odecu koju mozete upotrebiti ako vasa nije odgovarajuca. Sto je sasvim u redu. Problem nastane kada i pored tog upozorenja ljudi pokusaju da udju odeveni kao za plazu.Nema tu farisejstva od strane monastva koje zivi tamo. Stvar je u tome da se zna gde se kako ide. Problem jeste kada ljudi koji pojma nemaju o Bogu prvi put dodju u crkvu i onda im neko odrzi lekciju o tome kako se treba oblaciti. Postoje sto se ovog pitanja tice i desni i levi ekstremizmi. Jedni se pozivaju na cisto srce (koje retko postoji) a drugi se pozivaju na zakon. Istina je po sredini. Svaki Hriscanin treba da bude svestan da ne zivi samo sebi i da sto god cini treba da cini Bogu na slavu. Pa tako i kada se oblaci. Opasno je izazivati sablazan i liberalizmom i konzervativizmom.
  41. 9 points
    http:// http:// http:// http:// http://
  42. 9 points
    Neke priče se pričaju bez reči..
  43. 9 points
  44. 9 points
    Милан Ракић

    Тема јасна из прве поруке

    два, чупав, пех, учи, поћ (песнички-поћи), чај, саће, гули и чех (`начи биће и Зајрона у "великим количинама")
  45. 9 points
    GeniusAtWork

    Праљак попио отров

    Иначе, кад смо већ код Крагујевца...главни одговорни за стрељање је био генерал Вермахта Франц Беме, који је модификовао наређење да се за сваког убијеног Немца стреља 100 комуниста, партизана и њихових јатака - а за рањеног 50 - у то да се стрељају потпуно насумично одабрани невини цивили, укључујући и децу, да би се испунила квота 100 (50) за једног. При томе претећи преким судом свакоме који би показао било какву милост према Србима. У Крагујевцу је стрељано скоро 300 малолетника, међу којима и читаво једно одељење Мушке Гимназије. Исто је био огроман број ромске деце међу жртвама. После рата је на посебном суђењу у Нирнбергу за злочине у Југоисточној Европи пред америчким војним судом одлучено да буде испоручен Југославији. Када је то сазнао, Беме је искористио непажњу чувара и извршио самоубиство скоком са четвртог спрата затворске зграде. Па ме чисто занима, да ли је и он "херој" и да ли је то исто био "херојски чин пркоса непријатељу"?
  46. 9 points
    GeniusAtWork

    Праљак попио отров

    Припадници Вермахта су стрељали скоро 3000 невиних цивила у Крагујевцу, укључујући неколико стотина малолетника. Читаво одељење крагујевачке гимназије. Још десетине хиљада невиних су убили у Краљеву, Београду, Нишу...А пошто помињеш Einsatzgruppen, шта мислиш ко им је пружао логистичку подршку за извршавање зверстава? Ко према тој багри осећа било какво поштовање има неки врло, врло гадан проблем.
  47. 9 points
    AnaLaz

    Тема јасна из прве поруке

  48. 9 points
    Он ту греши, али само делимично. Ту је, чини ми се, највише у праву @Православни Србин. Кривац се код Американаца не зна унапред, већ им се зна циљ. А ”кривци”, ”пријатељи” и ”непријатељи” се одређују на путу ка остварењу тог циља и могу се мењати у зависности од тога ко им се препречи на путу, а ко им се понуди као савезник. Тако је Милошевић за пар година трансформисан из ”кључног фактора мира” у ”балканског касапина”, а ОВК се преко ноћи трансформисала из терористичке организације у америчког савезника. Са њима се увек може договорити (на твоју штету јер су јачи, али опет је то можда боље него да те прегазе, кад си им већ на путу). Друго је питање да ли је требало и да ли је морално договарати се с њима, само кажем како њихов мозак и њихово ”обављање посла” функционише у пракси. Код њих је све ствар доброг deal-a. Трамп је можда вулгарни и дрипачки представник тог менталитета, али није он ту нешто суштински различит. На томе се заснива америчка култура. И у добру и у злу су такви. Е сад, није све тако једноставно јер се поред тог њиховог политичког циља често уплету и чисто људски. На пример, нико ме не може убедити да нас она бабускара која ће, кад умре, постати асистент сотоне у паклу, не мрзи лично из дна душе из неног болесног разлога. Мада она и није одрасла и као личност формирана у Америци...
  49. 9 points
    Па то њима нека служи на част. Орић и Готовина су чудовишта баш као и Младић. И реално, нема већих лицемера од ових западних морончина и ово што раде је цивилизацијска срамота, али ничије понашање не обавезује мене. За мене је злочин злочин и нема апсолутно никакво оправдање. Уосталом, нисам ја то измислио.
  50. 9 points
    Paradoksologija

    Тема јасна из прве поруке

×
Најбољи чланови - Живе Речи Утехе