Jump to content
  • Добро дошли на Живе Речи Утехе

     Желимо Вам пријатне тренутке на сајту Поуке.орг и форуму Живе Речи Утехе. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
    молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

  • александар живаљев
    александар живаљев
    Sign in to follow this  

    Убрзана бугаризација Македонске цркве у расколу

        Насловна фотографија: Председник Народног собрања Бугарске г. Иван Петков и игуман Бигорског манастира Партеније на дан Светог Климента Охридског, 08.08.2017

       

      Пише: др Александар Живковић


    У последњем саопштењу Синода Македонске православне цркве - Охридске архиепископије у расколу, пред прославу 50. годишњице самовољног и од православних цркава непризнатог проглашења аутокефалије, одржане 1. октобра о.г. у Охриду, дакле 25.09.2017: http://www.mpc.org.mk/vest.asp?id=6844, каже се:

      "У овој јубиларној години за МПЦ - ОА, Владе Републике Македоније и Републике Бугарске објавиле су Акт о пријатељству, добросуседству и сарадњи, чин у коме може да се препозна модел за решавање отворених питања у прошлости са циљем да се гради будућност између братских суседних народа у оквирима евро-интеграционих процеса. Овакви договори, осим регулисања друштвене сфере, могу да помогну и решавању отворених црквених питања и да пруже конструктивну рефлексију за изградњу црквених структура у региону."

    Даље се изражава нада да ће Свеправославна црква прихватити аутокефалију оличену у МПЦ - ОА.

    Могло би се помислити да се овим македонска јерархија у расколу "искупљује" код нове пробугарско-албанске владе г. Зорана Заева за дуготрајну, слепу подршку ВМРО влади Груевског, чија је идеолошка платформа била "антиквизација Македоније." Чињеница да су архијереји у расколу били против "шарене револуције", коју је канонски архиепископ Јован, сада се види, наивно подржао, не треба да замагли суштину црквено-политичких збивања у Републици Македонији на коју је недавно указао др Александар Раковић у интервју Спутњику.

    Од тврдње много-распричаног калуђера, тобожњег "исихасте", архимандрита Бигорског манастира Партенија да је Бугарска патријаршија мајка црква Македонској и да она треба да призна аутокефалност МПЦ, до посете том истом Партенију од стране председника Народног Собрања Бугарске, на дан Светог Климента и осталих просветитеља словенских, прошло је врло мало времена. А још мање, између посете бугарског премијера г. Бојка Борисова на Илиндан 2.08.2017. до посете председника Бугарског Собрања 08.08.2017. Велика брзина, чак и за турбулентан Балкан.

    Бугарска Патријаршија одликује се мудрошћу, она је свесна да је своју аутокефалију повратила тек 1946. године те да никако, упркос бројних историјских веза, не може да буде "мајка-црква" македонској. Она одржава контакте са МПЦ у расколу, али као и друге помесне цркве нема са њом литургијско општење. Такође, патријарх Неофит и његови митрополити су свесни колико би такав преседан негативно одјекнуо не само код Срба, него још више код Руса и Грка.

    Међутим, бугарска власт на свим нивоима импрегнирана је НАТО-кадровицима, а одржава се уз помоћ супротстављених страна, које по "балканској рецептури" сасвим добро функционишу кад треба поделити "колач": протурским исламским партијама и националистичком великобугарском десницом. Ова последња, учешће у власти, наплаћује сталним истицањем да је Бугарска егзархија из 1872. (осуђена као етнофилетистичка јерес на Сабору у Цариграду) највеће достигнуће у савременој историји бугарског народа, веће и од ослобађања од Турака и повратка независности.

    Осим, тога не примећује се да је у бугарским медијима ишта промењено од "историјског споразума са Македонијом". Новинари се строго држе упутства да именица "Македонац" не сме да се користи, чак ни у случају када играју бугарски и македонски спортисти, а о неком признавању македонског језика да и не говоримо.

    Све то знају и у синоду Македонске цркве у расколу, па опет изражавају наду да ће споразум двеју влада да реши питање "црквене структуре у региону".

    Очигледно је, међутим, да су се у то питање уплели страни интерси, којима није много стало ни до Бугара, Срба, Грка, а Македонаца понајмање.


    Sign in to follow this  


    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    И онда они који не бране Макдеонцима да се зову Македонци, да говоре македонски и да имају аутокефалну Цркву само ако то раде на канонски начин испадоше етнофилетисти због тога што кажу да није лепо и да је штетно да се српско име и историја у Македонији затиру и игноришу.

    Њих тј нас се поједини Македонци плаше а бугарског својатања се не плаше или још горе албанске опасности која је свима очигледна.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 2 часа, александар живаљев рече

    Чињеница да су архијереји у расколу били против "шарене револуције", коју је канонски архиепископ Јован, сада се види, наивно подржао, не треба да замагли суштину црквено-политичких збивања у Републици Македонији на коју је недавно указао др Александар Раковић у интервју Спутњику.

    Moze li neko da mi pojasni ovu recenicu sto sam izdvojila? Hvala unapred!

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    1 hour ago, "Tamo daleko" рече

    Moze li neko da mi pojasni ovu recenicu sto sam izdvojila? Hvala unapred!

    Ево из интервјуа др Раковића:

    Управо је ово објашњење за притиске којима је СПЦ изложена на бившем југословенском простору, од Македоније до Црне Горе, каже у емисији „Спутњик интервју“ историчар Александар Раковић који истиче да тај процес траје у континуитету од 1990. до данас.

    Притом, уверен је, иза свега стоји политика. Како друкчије објаснити да до данас остаје отворено питање канонски непризнате Македонске православне цркве, иако је, подсећа он, решење било надохват руке Нишким споразумом из 2002. који су представници македонске цркве прво потписали, а после од њега одустали.

    Спор додатно компликује „бугарски фактор“. Наиме, игуман Партерније из манастира Бигорски, који је у саставу Македонске цркве, рекао је недавно да је заправо Бугарска православна црква „мајка-црква Македонцима“.

    „То су глупости и бесмислице. Мајка-црква Македонске православне цркве, која је сада у расколу, и православне Охридске архиепископије, која је канонска, јесте Српска православна црква“, одговара Раковић, додајући да је управо Патријаршија у Београду адреса са којом Македонци треба да разговарају о свим спорним питањима.

    Како истиче, чињеница да је Македонска православна црква неканонска је „посебно болно питање“ за Македонце, које треба што пре превазићи.

    „То није лако, с обзиром на личне сујете људи који су укључени у решавање тих спорних питања, али је сада проблем отежан иступима игумана Бигорског манастира. Рец́и ц́у своје лично мишљење: мој став је да македонска црква под било којим именом треба да буде аутокефална. То је мој лични став, као историчара и као православног верника. А до тог статуса може да дође само уколико се она врати у канонско јединство са Патријаршијом у Београду, уколико се две македонске јерархије помире, и крену ка стицању аутокефалности која би требало да им следује после успостављања канонског стања у Републици Македонији“, објашњава наш саговорник.

    Он признаје да му је теже да брани такву позицију након што се Свети архијерејски синод Македонске православне цркве у расколу није оградио од иступа игумана Партенија.

    „Да ли Македонска православна црква себе види као другу бугарску цркву и да ли Македонска православна црква те храмове, који су српски средњовековни храмови, заправо има намеру да бугаризује? Наша црква није оставила те цркве и манастире на управу Бугарима, него Македонцима. Ја више не могу тако лако да браним свој став да Македонска јерархија, под којим год именом, треба да буде аутокефална, јер видимо да су Бугари ставили руку преко себи блиских људи у МПЦ у расколу, на идентитет македонске цркве“, упозорава Раковић.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites

    Бугаризација македонаца је започела још пре пар година када су масовно давани лични документи (бугарски пасош), наводно да македонци могу ићи у земљама Европске Уније, тако да толико о томе, полако Бугарска удара нож Македонији у леђа као кад је и Србији то урадила 1915. године

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites

    Hvala Aleksandre za dodatni tekst od dr Rakovica! 

    Neverovatno kakve stvari se desavaju u Pravoslavnom svetu, u zadnjih godinu, dve....! Zar nije bugarska vlada oslobodila Arhiepiskopa Jovana jednom prilikom kada je bio pritvoren na granici? 

    Bojim se da su ovakve stvari posledica vecih iskusenja u nasoj pomesnoj Crkvi, kao I u specificnim slabostima sa kojima se nosimo veoma dugo. Sto Bugari ne smeju takve stvari da rade Grcima? Mislim, treba im stati na rep dok se moze, dok nije zahuktala stvar... Dance je u pravu izgleda...

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    Управо сада, Православни Србин рече

    Бугарска није одустала

    Такође није одустала и од Српске историје, али ко је нама крив што смо дозволили да нас сви краду, да заборављамо своје јунаке, своју веру, историју. 

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    Управо сада, Данче* рече

    Такође није одустала и од Српске историје, али ко је нама крив што смо дозволили да нас сви краду, да заборављамо своје јунаке, своју веру, историју. 

    Наравно, у праву си. Док други раде на том пољу, ми не радимо ништа. И онда се чудимо стварима које нам се дешавају.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 1 минут, Православни Србин рече
    пре 2 минута, Данче* рече

    Такође није одустала и од Српске историје, али ко је нама крив што смо дозволили да нас сви краду, да заборављамо своје јунаке, своју веру, историју. 

    Наравно, у праву си. Док други раде на том пољу, ми не радимо ништа. И онда се чудимо стварима које нам се дешавају.

    Sasvim se slazem sa Vama! Kakvu paradigmu bismo mogli ponuditi novim generacijama da promene ovakvo stanje? 

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 23 минута, Данче* рече

    Бугаризација македонаца је започела још пре пар година када су масовно давани лични документи (бугарски пасош), наводно да македонци могу ићи у земљама Европске Уније, тако да толико о томе, полако Бугарска удара нож Македонији у леђа као кад је и Србији то урадила 1915. године

    Колико се ја сећам, кад су ти пасоши у питању, мислим да онај ко их узима мора писмено да изјави да се ,,духовно идентификује са Бугарском", што практично значи да каже да је Бугарин.

    Знам да су и по деловима Србије који се граниче са Бугарском, то исто радили.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites
    пре 7 минута, Православни Србин рече

    Колико се ја сећам, кад су ти пасоши у питању, мислим да онај ко их узима мора писмено да изјави да се ,,духовно идентификује са Бугарском", што практично значи да каже да је Бугарин.

    Знам да су и по деловима Србије који се граниче са Бугарском, то исто радили.

    Тако некако!

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites

    Сам договор међу владе Македоније и Бугарске не садржи ништа пробугарско ни антисрпско. Затим, у саопштењу МПЦ, не стоји да је договор добар или није, само да он „може да буде модел за решавање отворених питања у прошлости са циљем да се гради будућност између братских суседних народа“ и да такви договори „могу да помогну и решавању отворених црквених питања“. Значи да тај договор биће добар само и уколико подобри односе избеђу две земље, два народа и две цркве.

    Значи, текст договора је у реду. Дали нешто стоји иза тога – не знам. Не видим разлог да такав или сличан договор не буде потписан међу владе Србије и Македоније. Дали ће се Македонија поново делити као „колач“ - и то не знам. Једино знам да уопште није пријатно кад те посматрају као „колач“. Као да сви имају право на тебе, осим ти на себе.

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites

    @interia.pl  zao mi je sto se nasa braca Makedonci osecaju kao "kolac"! Medjutim, ne bih mogla da se slozim sa Tvojim misljenjem oko MPC saopstenja. Tekst dogovora ne moze biti u redu, jer vise nego implicitno upucuje na promenu direkcije drzave FYROM. Pre svega, da li je potrebno "podobri odnose izmedju dve zemlje"? Zasto? Zar do sada nisu bili dobri odnosi? Dobro si se pitao u nastavku teksta: da li nesto stoji iza toga - ne znam.... vidis... niko od nas smrtnika to ne zna pouzdano, ali da treba zrelo razmisljati I sagledavati politiku, kako na drzavnom planu, tako I na crkvenom, to svakako imamo svi duznost da cinimo.

    Ne bih rekla da je Srbija ikada "polagala" pravo na FYROM sto se tice drzavnih odnosa; razisli smo se Vasom voljom. To sto drzava manipulise Crkvom (I naravno narodom=Crkva) , to je pitanje kojim treba Vi da se bavite, ako zelite sve-pravoslavno priznanje; Iskreno se molim za sveopste pokajanje-preumljenje naseg naroda. Prastaj

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites

    Односи међу људи, народи, државе нису никад толико добри да не би могли да буду и бољи. А сваки искрен и добронамеран корак, који води зближавању људи и народа, треба поздравити. Ако је искрен и добронамеран.

    “Tamo daleko”. Остали коментари говоре да сам, на жалост, ипак у праву. Нисам уопште говорио о државној димензији, већ о менталној, о свести која полаже право да одлучује за другога уместо другога. Проблем је у томе што Црква покушава да поправи оно што је Држава „изгубила“. И не само кад се ради о нашем црковном неспоразуму. Слушао сам пажљиво епископа Баћког Иринеја када говори о Косову. Скоро у свему се слажем са оно шта каже. Не слажем се да он то треба да каже. Некад је Црква, када није било Државе, била једино руководство народа, али данас то више није. Разумем и то да се народ толико навикао да Црква говори о политичким стварима, па ако заћути, онда то значи да се боји или да се нећим прећутно (не)слаже. Ваљда се због тога и огласила „црква у расколу„ у „Фиром“ о том договору. Ако је прећутала, онда би то значило да је против. Државна политика је исузетно тежак терет који само обремењује Цркву и непотребно отежава њену мисију. 

    Share this comment


    Link to comment
    Share on other sites



    Креирај налог или се пријави да даш коментар

    Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

    Креирај налог

    Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

    Региструј нови налог

    Пријави се

    Већ имаш налог? Пријави се овде

    Пријави се одмах

  • Вести са званичних сајтова Српске Православне Цркве



Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×