Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

  • Добро дошли на Живе Речи Утехе

     Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
    молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

  • александар живаљев
    александар живаљев

    Жан-Клод Ларше: ДУХОВНИ СМИСАО БОЛЕСТИ

        На дан Светих Козме и Дамјана доносимо одломак из књиге Теологија болести, 2008, Центар за црквене студије, Ниш, Ars libri, Београд.

       

    Амбивалентност здравља и болести

    "Међу људским стварима, пише Свети Јован Касијан, ништа не заслужује да се сматра за добро, у пуном смислу речи, осим врлине, која нас води Богу /.../ и непрекидно нас повезује са овим непроменљивим добром. Једино зло је напротив грех који је рђав. У зависности од особина онога ко делује, све може подједнако да буде корисно било добру било злу."

    Тачно је да физичко здравље одговара нормалном стању људске природе, стању његовог рајског живота и да оно, због тога, може да буде сматрано за добро у себи самом. (Максим Исповедник) Међутим, са друге тачке гледишта, здравље човеку ничему не служи, не представља за њега истинско добро, само је привидно добро (Исти Отац), ако није добро употребљено, то јест ако није употребљено за зарад добра, за испуњавање Христових заповести и за величање Бога. Стога Свети Василије пише:"Уколико не чини добрим оне код којих се налази, здравље не спада у ствари које су добре по природи." Оно чак представља зло. Уколико доприноси томе да човек постане незаинтересован за своје спасење, ако човека држи далеко од Бога дајући му варљив утисак да је сам себи довољан и код њега ствара осећај лажног благостања, дајући му ону снагу тела која ослабљује уместо немоћи у којој се Бог показује (2 Кор 12, 10). Оно је још веће зло уколико се употребљава за предавање страстима које тако постају средство греха (Рим 6, 13). "Треба дакле да знамо, саветујеСвети Григорије Назијанзин, да мрзимо бесмислено здравље које води у грех".

    Што се болести тиче, она је зло у себи зато што се појављује као последица Адамовог греха и резултат демонског деловања у паломе свету, негација реда коме је Бог тежио када је стварао свет и човека. Међутим, она је зло само на плану физичке природе и тела. Ако јој се човек сав не препусти, она неће моћи да нашкоди његовој души, па ни да захвати суштаствено биће, његову духовну природу. Према Христовом учењу, човек треба да се плаши онога због чега у паклу може да изгуби истовремено и душу и тело, али не треба да се плашионог што може да погоди његово тело, а да му не убије душу (Мт 10, 28). Болест сама по себи нема моћ да човека одвоји од Бога  и стога, са духовне тачке гледишта, не може да се посматра као зло за човека. "Ако је душа здрава, телесна болест не може човеку да нанесе никакву штету", пише Јован Златоусти. Она је стога привидно зло. Она чак може да представља добро зато што човек може, ако се њом целисходно служи (Петар Дамаскин), из ње да извуче велике духовне користи, стварајући тако, од онога што је првобитно било знак губитка, средство свог спасења. Јован Златоусти овако каже: " Постоји зло које, истину говорећи, није зло, иако се тако зове као болест /.../ и друге такве ствари. Када би оне заиста биле зло, никада за нас не би могле да постану извор многих добара". И Свети Јован Касијан каже:"Како овде видети велика суштаствена зла када су она корисна за добробит великог броја људи и пружају им могућност да стекну велике радости."

    Свети Григорије Назијазин стога на крају саветује: "Не дивим се свакој врсти здравља и не гнушајмо се свих болести".

    Према томе, у неким случајевима и са аспекта оног што је у духовном погледу добро за човека, болест, парадоксално, може да буде сматрана за добро више од здравља и стога њему претпостављена. Циљ лечења се, пише Григорије Назијанзин, "састоји у томе да се опорави здравље или добро стање тела ако се оно поседује или да се поврати, ако је изгубљено. Али није извесно да поседовање ових предности нечему служи. Наиме, често су супротне ситуације корисније онима који због њих пате". Зато и виђамо многе духовнике како се, суочени са својом сопственом или болестима оних о којима се старају, Богу моле не за повратак здравља на првом месту већ за оно што је духовно најкорисније и како се, уместо да тугују због болести, радују благодатима које од ње могу да стекну.

     



    Sign in to follow this  
    Sign in to follow this  


    Повратне информације корисника


    Нема коментара за приказ.



    Креирај налог или се пријави да даш коментар

    Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

    Креирај налог

    Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

    Региструј нови налог

    Пријави се

    Већ имаш налог? Пријави се овде

    Пријави се одмах


×