Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

  1. Питајте

    1. 16147
      16147 порука
    2. 3830
      3830 порука
  2. Црква

    1. 64792
      64792 порука
    2. 169543
      169543 порука
    3. 30979
      30979 порука
    4. 144973
      144973 порука
    5. 15944
      15944 порука
    6. Најаве, промоције

      Најава догађаја из Цркве

      3615
      3615 порука
    7. Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)

      Све што има интересантно на друштвеним мрежама, а тиче се Цркве...

      3318
      3318 порука
  3. Дијалог Цркве са свима

    1. 16840
      16840 порука
    2. Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)

      "Нека вам речи буду благе а аргументи јаки" - Патријарх Павле

      6703
      6703 порука
    3. 18196
      18196 порука
    4. 1262
      1262 порука
    5. 21662
      21662 порука
    6. Хришћанство ван православља

      Брат је мио које вјере био.

      11085
      11085 порука
    7. Дијалог са атеистима

      "Бог је мртав" - Ниче"Ниче је мртав" - Бог

      40474
      40474 порука
  4. Друштво

    1. 384492
      384492 порука
    2. 48239
      48239 порука
  5. Наука и уметност

    1. 138714
      138714 порука
    2. 120856
      120856 порука
    3. Ваздухопловство

      Све о авијацији...

      5323
      5323 порука
  6. Discussions, Дискусии

    1. Poetry...spelling God in plain English

      for english speaking people, about Othodox view of life

      620
      620 порука
    2. Дискусии на русском языке

      для гостей, говорящих на русском языке

      1166
      1166 порука
  7. Разно

    1. 31802
      31802 порука
    2. 357666
      357666 порука
    3. 16152
      16152 порука
  8. Странице, групе и квизови

    1. 689
      689 порука
    2. 260
      260 порука
    3. 146
      146 порука
    4. 403
      403 порука
    5. 152
      152 порука
    6. 5
      5 порука
  9. Форум вероучитеља

    1. 789
      789 порука
  10. Православна берза

    1. 200
      200 порука
    2. Поклањамо!

      Чланови поклањају књиге и остале корисне ствари!

      300
      300 порука
    3. 243
      243 порука
    4. 433
      433 порука
  11. Православно црквено појање са правилом

    1. Византијско појање

      Све о византијском појању, неуме, гласови, појашњења...

      313
      313 порука
    2. Богослужења, општи појмови, теорија

      Дневни круг богослужења, стални и измењиви делови богослужења (појмови: јектеније, стихире, тропари, кондаци, прокимени - и наравно њихова богослужбена употреба), уопште о гласовима...

      1121
      1121 порука
    3. Литургија(е), учење појања и правило

      Литургија(е), неизмењиви делови (Господи помилуј, Тебје Господи, Амин, Слава...) и измењиви делови (Блажена уопште, васкрсна по гласовима,...)

      131
      131 порука
    4. Вечерње

      Вечерње - неизмењиви (Господи помилуј...) и измењиви делови богослужења (о стихирама уопште, Господи воззвах по гласовима, вечерњи прокимени.

      47
      47 порука
    5. Јутрење

      неизмењиви (Господи помилуј...) и измењиви делови богослужења (о стихирама уопште, тропари, богородични, катавасије, свјетилни, стихире...

      50
      50 порука
    6. Великопосно богослужење

      Све о великопосном богослужењу, појање, јутарња, вечерња, часови, велико повечерје, Литургија Пређеосвећених Дарова

      57
      57 порука
    7. Остала богослужње, молитвословља...

      Све оно што није за одређену категорију...

      136
      136 порука
  12. Поуке.орг пројекти

    1. Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту   (34104 посетиоца овог линка)

      Нови пројекат портала Поуке.орг, а везан је за црквене фотографије

    2. Упозванање ради хришћанског брака   (33168 посетиоца овог линка)

      Можда наш најбољи пројекат :) Преко 2000 чланова, велики број склопљених бракова, погледајте о чему се ради...

    3. Пријавите се на наш Viber приватни chat   (32405 посетиоца овог линка)

      Дружење форумаша на виберу, потребно је да пошаљете ваш број телефона овде

    4. Свето Писмо са преводима и упоредним местима   (36886 посетиоца овог линка)

      Веома поносни на овај изузетан пројекат

    5. Православна друштвена мрежа Црква.нет   (35481 посетиоца овог линка)

      Прва православна друштвена мрежа у Србији

    6. Downloads   (33315 посетиоца овог линка)

      Преузимање и постављање књига и аудио фајлова...

    7. Блогови   (33199 посетиоца овог линка)

      Веома интересантна писања наших драгих чланова, погледајте

    8. Не псуј БОГА!!!   (33737 посетиоца овог линка)

      Наша званична ФБ страница, са око 235,000 људи :)

  • Статистика члановȃ

    23730
    Сви чланови
    8610
    Највише на сајту
    Богомислић
    Најновији члан
    Богомислић
    се придружио
  • Наше препоруке

    • Емисија о богослужбеним особеностима празника Силаска Светог Духа на Апостоле - Свете Педесетнице
      У педесети дан након Празника над празницима, а у десети дан по празнику Вазнесења Господњег, богослужбено се прославља празник силаска Светога Духа на Апостоле – Света Педесетница. После пасхалног богослужења које представља славље над слављима, богослужење Свете Педесетнице обилује посебним благољепијем, дивном и наханутом химнографијом, али и јединственим особеностима, од којих посебно место заузима Педесетничко вечерње. О наведеним особеностима овог пресветлог празника разговарали смо са катихетом Браниславом Илићем, аутором специјалне емисије серијала Богослужбене особености Великих празникâ. Емисију водила: Драгана Машић.

       

       

       

       

      Извор: Радио Беседа
      • 0 нових одговора
    • Катихета Бранислав Илић: Вазнесење Господње – испуњење свих празникâ
      Празник Вазнесења Господа нашег Исуса Христа, прославља се у четрдесети дан по Пасхи. Дан уочи Вазнесења богослужбено се свечано прославља као оданије Пасхе, када се богослужење савршава као да сам дан Васкрса. 

       

      • 1 нови одговор
    • Радио Беседа: Емисија о богослужбеним особеностима празника Вазнесења Господњег - Спасовдана
      Празник Вазнесења Господа нашег Исуса Христа, прославља се у четрдесети дан по Пасхи. У овом пресветлом празнику бивају испуњени и употпуњени сви празници домостроја нашега спасења, почев од Рождества Христовог, па до распећа и Христовог славног Васкрсења. О Празнику Вазнесења Господњег и о његовим богослужбеним особеностима, разговарали смо са катихетом Браниславом Илићем, аутором специјалне емисије серијала Богослужбене особености Великих празникâ. Емисију водила: Драгана Машић.

       

       

       

       

      Извор: Радио Беседа
      • 0 нових одговора
    • Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење Литургије - Целив љубави и Символ вере (педесет осма емисија)
      Педесет осма емисија "Светотајинско богословље" посвећена је теми литургијског целива љубави и саборног исповедања вере. Хришћански етос утемељен је на нелицемерној љубави и непоколебивој вери. Пре сâме молитве Анафоре пред литургијску заједницу износи се исповедање љубави и исповедање вере, као предуслов за учешће у Тајни над тајнама. Љубав на коју смо позвани, своју суштину, свој почетак и крај налази у личности Очовеченог Логоса Божијег који ваистину и јесте једина истинска љубав и извор сваке љубави. Наше учешће у Литургији подразумева одређене припреме, а основна припрема је љубав према Богу и ближњима која је и предуслов за литургијско исповедање вере. Није могуће исповедити веру, ако претходно међусобно не исповедамо хришћанску љубав на коју нас и сâм Спаситељ позива. Искрено исповедање вере никако није могуће ако нисмо испуњени љубављу према Богом и ближњима, јер волети неког значи и веровати у њега. После исповедања свог јединства у љубави, ми у Символу вере изражавамо и јединство у вери. Јединство Цркве није делимично и ограничено, оно је јединство божански откривене Истине. Онај ко ово не прихвата, не може припадати Цркви због тога што нешто друго претпоставља и сматра Истином. Исповедање љубави и вере на Литургији, јесу величање свих дела Божјих и изражавају човекову захвалност и благодарење за сва доброчинства које је Бог учинио нама. 

       

      Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић



       






      • 0 нових одговора
    • Разговор са Епископом др Јованом (Пурићем): Од нашег односа према богослужењу зависи наш мисионарски живот! (АУДИО)
      О острошком чуду и игуманским данима проведеним крај кивота Светог Василија Острошког; о значају богословствовања у Цркви Христовој, као и о својој новој књизи „Богословље празника”, у оквиру специјалног разговора на таласима радија Беседе говорио је Његово Преосвештенство Епископ др Јован (Пурић). 


      „Ми смо непрестано учесници и ученици богослужења, јер учешће подразумева слушање и памћење поруке богослужења. Све што се поје у храму има богословски и духовни смисао. То је препевано Свето Писмо, ту имамо богословље за певницом коме се учимо непрестано. Управо томе нас је учио патријарх Павле који је имао велику љубав према богослужењу и та љубав га је држала до последњега даха”, рекао је Владика Јован. 

      Пред крај разговора Преосвећени Владика је упутио и пастирску поруку: „Није лако бити стваралац и служитељ у нашем народу, али има наде јер има честитих и добрих људи који читају и много знају. За њих вреди живети и жртвовати се. Треба се молити Богу и да ради Васкрсења опростимо једни другима, са очинском жељом, да се сви радујемо и дочекамо Васкрсење живота, као и да се сви спасу и уђу у Царство небеско. То је моја очинска жеља, а верујем да је то благослов и Његове Светости нашег Патријарха, као и благослов драгог владике Иринеја, коме се искрено захваљујем овим путем за све што је учино у мом животу”.

      Са Његовим Преосвештенством Епископом др Јованом (Пурићем) разговарао катихета Бранислав Илић.


      Извор: Радио Беседа
      • 0 нових одговора
    • Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење Литургије - Велики вход (педесет седма емисија)
      Да би литург у својим рукама држао часне Дарове неопходно је да дубоко у себи осећа покајање и да приђе Жртвенику као блудни син. Псалам покајања, који изговара литург док кади, скрушено изговарање тропара, клањање светом Жртвенику и светом Предложењу, тражење опроштаја од Бога и од саслужитеља, као и од народа, све то открива срце скрушено (Пс. 50,19). Велики вход може представљати и последње јављање Христово, кад се нарочито распалила мржња Јевреја према Њему и кад је предузео путовање из земље Својих предака ка Јерусалиму, у којем је требало да поднесе жртву. Тада је ушао у град на магарцу, уз пратњу и појање мноштва народа. За време малог входа литург је покрио лице светим Еванђељем, чиме је требало да символише Христа који је дошао да проповеда. Током Великог входа литург заклања лице Даровима које приноси, што треба да иконизује Христа Који се успиње на Голготу да би се жртвовао. Херувимска песма, свеће, рипиде, као и све остало што приличи свештености Великог входа, помаже нам да доживимо Христов долазак. Открива нам, поред тога и улазак Светих и свих праведника, који улазе заједно са Светим над Светима. О сему наведеном, као и другим питањима о која се тичу Великог входа, говорили смо у педесет седмој емисији "Светотајинско богословље". 

       

      Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић



       






      • 0 нових одговора
    • Катихета Бранислав Илић: Ко саграши, овај или родитељи његови, те се роди слеп? (Јн. 9, 2)
      У еванђелској перикопи овог недељног дана читамо како је Господ наш Исус Христос у потпуности исцелио слепорођеног човека, показујћи и потврђујући тако своју славу. Господ није обновио само његов телесни вид, Он није излечио само један болестан орган, већ подигао потпуно атрофиране очи из ништавила слепила. Господ наш даје светлост човеку који од рођења није знао ни за шта осим за мрак. Син Божји узима блато и меша га са својом пљувачком, и тиме понавља и обнавља чин стварања, како је описан у Старом Завету: „Господ Бог створи човека од праха земаљског“ (1. Мојсијева 2, 7).




      • 0 нових одговора
    • Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење Литургије - Прва и друга молитва верних и Херувимска песма (педесет шеста емисија)
      Наше умно путовање у педесет шестој емисији "Светотајинско богословље" било је усмерено на тумачење прве и друге молитве верних, као и тумачењу Херувимске песме. У првој молитви верних литург благодари Господу што га је удостојио да прибегне милосрђу милости Његове и усрдно Га моли да га учини достојним да принесе евхаристијску Жртву. Сваки пут, када скрушено припадамо ногама Господњим, осећамо да стојимо чврсто, јер се не ослањамо на своје слабе ноге (самопоуздање и сујету), него на Његову благодат, до које нас води смирење. Када опет и много пута припадамо Господу, неосуђено стојимо пред страшним Жртвеником. Падамо, дакле, пред Христове ноге како би очистио наше душе да бисмо могли невино и неосуђено да стојимо пред светим Престолом. На ову велику истину подсећа нас друга молитва верних. У оквиру емисије нагласили смо и да се великим входом назива низ песама, молитви и свештених радњи које врше литург и сабрани народ, а почиње Херувимском песмом и читањем молитве. Црква нас позива да се припремимо за дочек Цара славе, Који улази у свети Град, како би нас ради био распет. Позива нас да заједно са Христом и ми кренемо путем мучеништва и да, заједно са Пресветом Мајком Његовом и љубљеним учеником, и ми станемо уз Крст поред Њега. 

       

      Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић



       






      • 0 нових одговора
    • Митрополит лимасолски Атанасије (Николау):  Бол у нашем животу
      Бол – то је веома озбиљна тема која, засигурно, дотиче и обеспокојава све нас. То је појава која увијек омета човјека, јер бол сама по себи није ништа добро. Нико од нас није сагласан са боли, не прихвата је, и чинимо све да бисмо је избјегли. То осјећање не прихвата ни сама наша природа, јер нас Бог није саздао да бисмо кушали бол. Напротив, из Светог Писма знамо, да нас је Господ створио и смјестио у рај сладости, односно рај наслађивања, среће и радости. Такође, знамо да је Бог човјека саздао бесмртним, као оног који нема никакве везе са трулежношћу и болом, да би живио увијек у радости која се природно рађа из присуства Божијега.


          Међутим, томе је сљедовао слободни избор човјеков, прекид односа са Богом, човјеково одвајање од Љубави Божије. И као исход преступа заповијести Божије, у свијету се појавила бол, коју човјек осјећа како душевно, тако и тјелесно. Због тога је сада, у нашем животу присутна бол у свим својим пројавама. 
          Једна од наших грешака у односу са Богом је лажно полазиште да ће, ако будемо уз Њега, наш живот бити срећан и да ће нам све бити добро. Од Бога тражимо здравље, срећу и све оно што је природно, али не и најважније. Велика је грешка сматрати да нећемо проћи ни кроз какву бол, ако будемо уз Бога. Христос нам није обећао да ће живот са Њим бити лишен боли; напротив, јасно је казао: били далеко или уз Њега, бол ће бити присутна у нашем животу, али уз Њега бол омекшава и слаби. 


          Друга грешка наша у односима са Богом је велико питање: зашто Бог допушта да ми се ово деси? И почињемо да ропћемо на Њега. А ако и не ропћемо, рађа нам се друго: шта Бог дјела у вези са свим што се дешава око нас? Зашто Бог дозвољава злу да пребива у овом свијету? Зашто се зло догађа и како Бог може то да прихвата, зашто све трпи и зашто не истјерује зло, кад Он може све да промијени? Какав је одговор Божији на то велико и тешко пројављивање боли?
          
      • 0 нових одговора
    • Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење Литургије - сугуба јектенија и јектенија за оглашене (педесет пета емисија)
      Сугуба јектенија, представља низ прозби, које произноси ђакон. За разлику од велике јектеније, код сугубе јектеније, ђакон најпре назначава народу одговор и подстиче га на усрдно мољење; затим се ђакон обраћа непосредно Богу низом прозби којима се призива милосрђе Божје. Свака прозба се завршава са три глагола усрдног мољења којима се истиче молитвена приљежност.Након сугубе јектеније, произноси се јектенија за оглашене. Отпуст оглашених је чин љубави Цркве да се заштите они који се још нису родили у Христу. Према речима једног од отаца и учитеља Цркве, оглашени су нерођени замеци мајке Цркве. Они се кроз катихезу развијају и постепено попримају коначни облик све до „божанског порођаја“, до светог Крштења. Свети Принос је царска Гозба. Они који се још нису оденули у свечану сватовску одежду која им се дарива на светом Крштењу, удаљују се из простора у коме се чинодејствује божанствена Евхаристија. Ово су теме о којима смо говорили у оквиру педесет пете емисије "Светотајинско богословље". 

      Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић



       






      • 0 нових одговора
  • Тренутно на сајту   25 чланова, 9 Скривених, 168 Госта (Погледај целу листу)

  • Помозимо Поуке

    Захваљујући Вашим донацијама постоји овај сајт.Хвала Вам
    Donate Sidebar by DevFuse


×
×
  • Create New...