Jump to content

Све активности

This stream auto-updates     

  1. Последњих сат времена
  2. NAVIJAČI OKO VUČIĆA Nabildovani likovi u prstenu ispred Predsedništva | Politika | Direktno DIREKTNO.RS Huligani, demonstranti, građani, privatno obezbeđenje... Ko su oni...
  3. Наслов је мало без везе, а што би па била епидемија? То што смо затварали цркве док је епидемија је била глупост државе, али тако је држава одлучила, а у Грузији није. И Трамп је тражио да се отворе Цкрве јер треба виче молтве, али га гувернери нису слушали. Лукашенко исто није затварао Цркве.
  4. На празник Рођења Светог Јована Претече и Крститеља, 7. јула 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион началствовао је светим литургијским сабрањем у манастиру Буково. Епископу су саслуживали буковски монаси архимандрит Козма, протосинђел Симеон и јерођакон Марко и протонамесник Зоран Голубовић, старешина Саборне цркве у Зајечару. По прочитаном јеванђелском одељку владика Иларион је беседећи окупљеном народу подсетио на речи Светога Јована на Јордану којима нас позива на покајање ради задобијања милости Божје. Позвани смо да се непрестано сећамо својих слабости, својих огреховљених навика и страсти, да их исповедамо на Светој тајни исповести и да се кајемо пред Богом, рекао је Епископ тимочки. Такође, Његово Преосвештенство је подсетио на речи Светог апостола Петра: „И управо на ово уложите сву ревност па пројавите у вјери вашој врлину, а у врлини знање. А у знању уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност. А у побожности братољубље, а у братољубљу љубав. Јер кад ово све имате и умножава се у вама то вас неће учинити нерадним и неплодним за познање Господа нашег Исуса Христа. Јер ко овога нема слијеп је, кратковид је, заборавивши своје очишћење од старих гријеха.“ (2 Пет 1, 5-9) Извор: Епархија тимочка
  5. Sestro, ja imam 35 godina i promenio sam država i vlasti dovoljno za tri života. Nemoj mi molim te soliti pamet.
  6. Државни савет Турске (Виши административни суд) поништио је одлуку из 1934. године о претварању Аја Софије у Истанбулу у музеј. Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган већ је потписао указ којим се Аја Софије може користити за молитве. Шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу изјавио је раније да његова држава има право да промени статус сабора, без узимања у обзир мишљења других држава. https://www.facebook.com/watch/live/?v=598472514424003 View full Странице
  7. Државни савет Турске (Виши административни суд) поништио је одлуку из 1934. године о претварању Аја Софије у Истанбулу у музеј. Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган већ је потписао указ којим се Аја Софије може користити за молитве. Шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу изјавио је раније да његова држава има право да промени статус сабора, без узимања у обзир мишљења других држава. https://www.facebook.com/watch/live/?v=598472514424003
  8. „Господ Христос је срцезналац и познаје дубину људског срца. од рођења нас познаје у мери у којој ни ми сами себе не познајемо… Отуда је и Светом апостолу Петру препознао чврсту веру, иако је знао да ће Га се Петар одрећи три пута у судбоносним тренуцима. Он је био „само“ човек и Христос је то знао“, рекао је протонамесник Филип Јаковљевић, тумачећи одломак из Светог јеванђеља по матеју, зачало 67, који говори о о разговору Господа Христа са рибаром Симоном Јониним, потоњим Светим апостолом Петром. Обећање Спаситеља да ће на њему саградити Цркву „коју ни врата пакла неће надвладати“ символично наговештава бројне прогоне, којима ће кроз двомиленијумску историју Црква бити изложена. Данас, указао је отац Филип Јаковљевић, сведоцимо смо напада на Свету тајну причешћа, на сам смисао хришћанског живота. Христова порука Светом Петру и нама је данас утеха, да се не плашимо прогона и да не очајавамо. Јер, очајање је живо блато из ког нас само Господ може извући, истакао је протонамесник Јаковљевић. Извор: Радио Источник
  9. Неки људи који су били веома строгих начела, понели су се круто према једном мом пријатељу. Последица тога била је да су сасвим погрешно проценили његове особине, због чега се он врло лоше осећао. Старац Порфирије га умири јер је ствари поставио на право место, оцртавајући са успехом душу мога пријатеља. Рекао му је: “Ти си добар, осетљив, миран човек; право си јагње Божије. Али, када се према теби односе са љутњом, ти се повлачиш у себе, реагујеш на унутарњи начин и онда те погрешно схватају. Кад се, међутим, према теби односе на леп начин, ти из себе откриваш тако лепе ствари да сви бивају изненађени. Људи који те нису разумели како ваља и који су те повредили, не знају ону стару причу о ветру и сунцу. Наиме, ветар и сунце се стану препирати ко је од њих двоје снажнији; и тако се и опкладе: ко скине кожух чобанину који се тог трена пео на гору, тај је снажнији. Ветар је дувао и дувао – чобанину је било хладно, те је још више привијао кожух уза се. Тада изађе сунце иза облака, разли се ведрина и топлота, чобан се угреје, те скине кожух са себе. Тада сунце повика ветру: – Видиш ли ко је од нас двоје снажнији?” И старац закључи: “Не можеш човека придобити љутњом, него само добротом”. Тада је мој пријатељ схватио да они људи “строгих начела” представљају оштар и хладан ветар, док је отац Порфирије био добронамерно и топло сунце. Преподобни старац Порфирије Кавсокаливит Извор: Епархија зворничко-тузланска
  10. Манастир Светих апостола Петра и Павла је смјештен у истоименом пољу, седам километара југозападно од Требиња. Археолошка откопавања 2001.године су утврдила да манастирски храмови датирају још из античког периода, али данашњи изглед манастира је формиран у току неколико посљедњих деценија. У овом женском манастиру живе монахиње које су се опредијелиле за интезиван стил хришћанског живота са фокусом на служење Богу и ближњима. Због њихове посвећености и непосредности називају их топло и једноставно – сестрама. Најискуснија међу њима, која организује ритам манастирског живота, је игуманија или мати. Духовна оаза игуманије Павле и њеног сестринства је омиљено одредиште житеља источне Херцеговине али и ходочасника и туриста из најудаљенијих дијелова свијета који се затекну у овом медитеранском крају, прозирно плавог неба и бљештаве свјетлости, нарочито у љетном периоду. Најмногољуднији сабор је управо 12.јула, када се прослављају заштитници ове светиње. Идући у сусрет манастирској слави разговарали смо са игуманијом, мати Павлом Ћузулан. *Мати Павла, након више од двадест година колико живите овдје, шта бисте могли рећи која је мисија Вашег манастира, односно у чему видите његов значај за мјесто у ком се налази? „Сваки манастир има велики утицај на мјесто у ком се налази. Овдје се много тога промијенило откад смо ми дошли. Све је било запуштено, а сад све то другачије изгледа. Људи из околине воле што је код нас све сређено; има зеленила, дрвећа, цвијећа итд. Они су поносни на то и кад имају неке госте прво што ураде јесте да их доведу у манастир. Затим смо посадили виноград на земљи која је била запуштена, па су људи видјели да се од рада на земљи може живјети, те су и они почели да више обрађују своја имања што нам је било веома драго кад смо то примијетили. Тако да овдје сада нема ниједан комад земље који није обрађен. Манастири су увијек били обрасци како треба да живи једно домаћинство, да тако кажем. Са друге стране је и духовна атмосфера је утицала на људе, посебно на младе и дјецу. Ту је школа у којој је, кад смо ми дошли, било преко 200 ученика и сестре су предавале вјеронауку. Дјеца су нам често долазила и усвојила су неке хришћанске вриједности. То најбоље видимо по томе што су та дјеца сад одрасла и већ формирала своје породице, а остала су вјерна манастиру на неки начин. Многи од њих су након студија остали у Београду, Бањалуци или отишли негдје даље, али кад год дођу да посјете родитеље дођу и у манастир. Ово мјесто памте као неко своје уточиште, мјесто гдје су одрастали и за нас их везују лијепе успомене. Тако да манастир сигурно утиче на крај у ком се налази и препороди га на неки начин. Многи су нам рекли да иако се налазимо у граничном појасу који неријетко зна бити сива зона погодна за криминал и друге нелегалне радње да то овдје није случај и да је можда и присуство самог манастира томе допринијело.“ *Познато је да сте Ви и Ваше сестре мајстори разних заната, наиме, обрађујете њиве и производите своју храну, одржавате виноград и беспријекорно цвјетно двориште, шијете црквени инвентар и везете свештеничке одежде, прислужујете и појете у цркви, пишете поезију и уџбенике, сликате иконе те сте фрескописали и један од своја два храма, што је ријеткост у нашој Цркви; па како све то стижете и не клонете духом? „Људи су данас постали робови времена умјесто да сами планирају своје вријеме. Манастир је тако организован да свака сестра има своје послушање, тј. задатак који треба да обави у току тог дана. Једна одржава двориште, друга слика икону, трећа нешто друго итд. Када се нешто континуирано ради много се тога онда може постићи у једном дану. Рећи немам времена је изговор. Међутим, ми смо данас постали прави мајстори у губљењу времена, а да ништа не урадимо, притом да смо стално нечим преоптерећени јер хиљаду неких периферних ствари постају нам битније од оне кључне која нам је посао. У манастиру се зна да је битно послушање и да вријеме које је за њега предвиђено треба у то да се утроши. Не може на пола посла да сестра, рецимо, оде мало на телефон и на интернет. Зато немамо ту растрзаност времена. Данас обично људи сецирају своје вријеме на фрагменте, немају континуитет времена за неку активност и губе осјећај за вријеме и простор и зато се не постижу добри резултати. Осим тога, изгубили смо осјећај за природно протицање времена. Одродили смо се од природе. У вријеме ове пандемије могли смо видјети како је природа одговорила са захвалношћу што се ослободила загађења. Нисмо били ни свјесни колико смо злоупотребљавали сву нашу околину. Када живите у сагласности са временом и простором, кад вам дан почиње са јутарњом, а завршава се са вечерњом молитвом, а у међувремену имате нешто конкретно да радите, онда све то добија једну другу димензију. Данас људи нити имају јутро нити ноћ. Нити на њих имају утицај различита годишња доба. Један виноград има своје прољеће и своју јесен тј. има природни ток протицања времена, а то се данас изгубило, због чега су људи често дезорјентисани, ништа не стижу и никад немају времена.“ *Помажете старима и изнемоглима из оближњих села, а познато ми је да поприлично имате увид и у живот млађих генерација јер омладина често посјећује манастир, а неке од сестара су годинама предавале вјеронауку у оближњој основној школи. Шта мислите, који су то највећи изазови пред којим се може наћи један млади човјек данас и како му треба помоћи? „Утисак ми је да постоји заиста велики јаз између младих људи и нас. Ми више уопште не знамо шта је у њиховим главама и они су у једном свијету који је нама непознат. Видим да родитељи имају много проблема и ту би свакако требало нешто да се уради. Као да су се створила два фронта, чини ми се. Млади људи имају другачији начин живота. Велики проблем код младог човјека данас је што је он немотивисан и незаинтересовани, али не мислим да су за то они криви већ да ће прије бити разлог у томе што су се они, на неки начин, разочарали у нас одрасле. Ми живимо у друштву у којем не можемо ништа да планирамо на дуже стазе и старији су разочарани и оптерећени послом и разним егзистенцијалним несигурностима. Све то ствара миље једног незадовољства и у таквој атмосфери је један млад човјек врло немотивисан. Он постаје мотивисан само да оде одавде јер је сасвим природно да нешто планираш у животу за нпр.20 година, а овдје је скоро немогуће да нађете неког да тако размишља, док у неким другим земљама није. Човјек жели да зна шта хоће, начин на који се то постиже и онда је мотивисан. Међутим, ми смо многе ствари обезвриједили, а прије свега смо обезвриједили образовни систем. Ми имамо један нефункционално школство о ком нико не води рачуна. Затим нема никакве контроле медија. Ми смо, дакле, те младе људе изложили медијима, а школа више нема функциј коју је имала, прије свега васпитну, а образовну има тако да је постала велика траума за младе људе. Имамо гломазно школство са много предмета, а начин на који се ради је често превазиђена метода, па на свим тестовима, као што је рецимо ПИСА тест, се показало да имамо лоше резултате и да омладина скоро неписмена излази из школе. Немамо добру организацију и никако да ухватимо корак са временом у ком живимо по питању иновација у наставном процесу и адекватних технолошких могућности, већ се држимо устаљене праксе и то је дјеци страшно досадно. Треба то издржати; основну, па средњу школу и тад већ они изгубе сваку мотивацију. Са друге стране родитељи имају неке жеље и амбиције за своју дјецу, што је нормално, али млади тад долазе у раскорак да они не могу да одговоре на амбиције својих родитеља јер им је врло тешко и ствaра се велики јаз. Врло је тешко тад допријети до њих и утицати да се отворе и нешто кажу. Треба им помоћи успостављањем стабилног система вриједности у ком би се они осјећали сигурно.“ *Учествовали сте у пројектима у организацији МРВ-а у БиХ. Шта мислите, у којиј мјери међурелигијски дијалог може помоћи у превазилажењу нетрпељивости која је букнула у посљедњем рату, а послије њега се на један изразит начин додатно продубила у држави у којој живимо? „Надовезала бих се на претходно питање, међурелигијски дијалог је потребан јер млади то желе. Они то желе, само им ми не дозвољавамо јер имамо неке своје трауме, неке своје подјеле или интересе. Млади су врло комуникативни и врло лако успостављају односе, тако да су они већ дубоко у међурелигијском дијалогу. Они гдје се год сретну, а видјела сам то у Мостару или код нас кад дођу у манастир, врло брзо успостављају контакт и немају никакав проблем да живе у вишерелигијским заједницама јер је нама и међурелигијски конфликт наметнут од политичара, а не од тога што је то наша потреба. Мени је било врло интересантно видјети како млади без икаквих комплекса разговарају и прихватају једни друге. Постоје и злоупотребе и радикалне групе али оне никад нису изворна потреба младог човјека већ су инструисане са стране од неког ко има неки свој интерес у томе и свакако је то нешто што је младим људима наметнуто. Зато је међурелигијски дијалог најнормалнија ствар и треба да се развија и поред свих потешкоћа јер ако он не може помоћи не знам шта може.“ *Ви се већ увелико спремате за прославу манастирске славе. Обично се много људи окупи и буде свечана и невјероватно радосна атмосфера. Како ће бити ове године, с обзиром на пандемију која је цијели свијет помјерила из лежишта? „Организоваћемо славу тако да смањимо могућност евентуалног преношења заразе на најмању могућу мјеру. До сад нам је познато да се тај вирус најбрже шири у затвореном и климатизованом простору гдје је контакт међу људима близак и гдје људи могу бити изложени великој концетрацији вируса. Оно што ми можемо да урадимо је да људи не буду тако изложени и ако дође неко заражен, што може да се деси. Литургију ћемо служити вани, како сваке године и радимо, јер имамо велики простор испред цркве и много хладовине. Ове године и славску трпезу ћемо поставити вани, у нашој припрати. Тако ће свима бити пријатније, да будемо заједно али уз препоручене мјере опреза. У овом великом искушењу које је погодило човјечанство породиле су се и неке добре ствари. Прије свега смо морали да станемо и размислимо о свом животу и приоритетима. Природа се одморила и никад прије није било толико птица у манастиру као посљедњих мјесеци. Људи су се вратили природи и сваки дан можемо видјети људе који шетају поред манастира или иду горе уз брдо до Павлове пећине. Болест је тешка, али није свако зло за зло, што би рекли, него у њему има и неког добра.“ Разговарала: Миља Тупањанин, секретар ОМС Требиње Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
  11. Pa ako rastu zive su jel su ovo neka trik pitanja ili sta? Neobicna teologija ovde, hm. Vlada nije vise na forumu pa ne moze da odgovori. To je bilo pitanje u odredjenom kontekstu razgovora izmedju Vlade i mene na temi,..... ako imas volje procitaj diskusiju na temi i videces koja je prica oko tih 'zivih biljki'..... to je prica oko biljne hrane kojom su se hranile zivotinje i prvi ljudi u prici iz Postanja (1. i 2.glava) ..... pa je Vlada tu nesto meni oponiro da li biljke daju besmrtni zivot Adamu ako se on hrani njima..... i zato me i pita sarkasticno ,...... da li su biljke zive ili nisu,....tj. da li one daju besmrtni zivot Adamu,....jer je moja prica da je Adam(i Eva) ziveo na pocetku besmrtnim zivotom i dusevnim i telesnim,..... dok Vlada prica da je ziveo besmrtno duhovno i dusevno, ali telesno da je bio smrtan ..... i, onda mi prebacuje krzoz to odredjeno trik pitanje,..... pa da li su biljke zive, tj. da li mogu da daju i besmrtni telesni zivot Adamu. Odgovor je malo kompleksan, ima na temi nesto o tome.
  12. Народ који је веран Богу и својој отаџбини биће чудесно Боогм благословен, рекао је митрополит кјатурски и сахкерски Данило из Грузијске православне цркве у својој недељној проповеди у Саборној цркви Свете Тројице. Чудо је виђено у Грузији, где није дошло до ерупције епидемије вируса короне упркос чињеници да цркве никада нису биле затворене, као у многим другим земљама, нагласио је митрополит Данило. „У питању је на првом месту грузијски етос ". „Неко може питати како је преживео. Преживео је из два разлога: био је посвећен отаџбини и Богу. Онога ко је посвећен Богу и отаџбини, Бог неће напустити и избавиће га Његова велика милост. " „Данас смо видели пример ове милости“, наставио је митрополит. „Ова држава се, упркос многим проблемима, показала много заштићенијом од већих држава, и то се догодило зато што је наш народ дао све од себе, а људи који се до краја боре за земљу, љубав и морал - видеће чудо Божје. " "Видели смо чудо које се догодило у Грузији", нагласио је он. „У упркос томе што богослужења никада нису престала, епидемија није избила у Грузији", митрополит Данило је рекао. „Бог ће учинити чудо народу који је одан Богу и отаџбини. Грузија је имала такве одане патриоте и зато је преживела," напоменуо је архијереј. „Живот без Христа је смрт, а смрт са Христом је живот. То веровање нас је избавило од ове епидемије “, рекао је архијереј. У марту је Грузијска патријаршија изјавила да је затварање цркава "неоправдана увреда Бога". Извор: Orthochristian.com (са енглеског Инфо-служба СПЦ) View full Странице
  13. Народ који је веран Богу и својој отаџбини биће чудесно Боогм благословен, рекао је митрополит кјатурски и сахкерски Данило из Грузијске православне цркве у својој недељној проповеди у Саборној цркви Свете Тројице. Чудо је виђено у Грузији, где није дошло до ерупције епидемије вируса короне упркос чињеници да цркве никада нису биле затворене, као у многим другим земљама, нагласио је митрополит Данило. „У питању је на првом месту грузијски етос ". „Неко може питати како је преживео. Преживео је из два разлога: био је посвећен отаџбини и Богу. Онога ко је посвећен Богу и отаџбини, Бог неће напустити и избавиће га Његова велика милост. " „Данас смо видели пример ове милости“, наставио је митрополит. „Ова држава се, упркос многим проблемима, показала много заштићенијом од већих држава, и то се догодило зато што је наш народ дао све од себе, а људи који се до краја боре за земљу, љубав и морал - видеће чудо Божје. " "Видели смо чудо које се догодило у Грузији", нагласио је он. „У упркос томе што богослужења никада нису престала, епидемија није избила у Грузији", митрополит Данило је рекао. „Бог ће учинити чудо народу који је одан Богу и отаџбини. Грузија је имала такве одане патриоте и зато је преживела," напоменуо је архијереј. „Живот без Христа је смрт, а смрт са Христом је живот. То веровање нас је избавило од ове епидемије “, рекао је архијереј. У марту је Грузијска патријаршија изјавила да је затварање цркава "неоправдана увреда Бога". Извор: Orthochristian.com (са енглеског Инфо-служба СПЦ)
  14. Pobrkao si loncice. Ovde “mi” odlazimo a vlast ostaje i to je bas veliki problem 😉
  15. Zayron

    Da li Amerika klizi u haos

    Ovdje Arnold hoda svaki dan u ovu teretanu Gold Gym a okolo vidite sami kako to sve izgleda! :-o
  16. Док тражимо Бога, око себе откривамо људе. То је прво разочарење које окушамо. Тражимо Христа и када отворимо очи, угледамо људе. И одмах кажемо: нисам тражио тебе, Христа желим. И заборављамо да су странац, сиромах, затвореник, сваки човек, најскромнији и најгрешнији, мој непријатељ, онај ко покушава да ми одруби главу, да је управо он за мене Христос. Окушамо, дакле, прво разочарење, први сукоб са својим ја. Зашто се то догађа? Зашто, иако тражимо Христа, одгонимо људе од себе? Зато што сматрамо да нас Христос поштује, да га имамо у шаци. А човек има уста, има суд, мишљење, уши, вољу, страсти, слабости, захтеве и бојимо се да можда не изгубимо царско височанство свога ја. Затварамо дакле врата и боримо се да дођемо до даха, болни смо, потресамо се, повезујемо своје постојање с Њим с негативним ставом. Резултат је да одмах губимо однос са Христом. Kада превазиђимо овај стадиј и другога почнемо да прихватамо онаквог какав јесте, када га заволимо, када живимо за њега, жртвујемо се за њега, мислимо о њему, погледом разумемо сваку, па и најдубљу његову жељу и хитамо да је испунимо, тада почињемо да осећамо присуство Божије...
  17. 50 ljudi ne mogu da izazovu napade na policiju u talasima, niti da hiljade ljudi umotaju u dim suzavca. Oni mogu da povedu praznoglavu masu, mene ne mogu jer nisam govedo i mislim svojom glavom. Čak i da sam izašao na ulici po bilo kom pitanju pa neću sebi dozvoliti da me ponese ovakva destukcija. I opet ponavljam, vlasti odlaze i dolaze a mi ostajemo i to je problem.
  18. Премијерка Ана Брнабић поручила је да је Србија увек отворена за мирине протесте, јер тиме показује свој демократски капацитет, али сматра да због епидемије коронавируса ово није време за њих. Политика Online - Брнабићева: Мирним протестима показујемо демократски капацитет WWW.POLITIKA.RS Премијерка Ана Брнабић поручила је да је Србија увек отворена за мирине протесте, јер тиме показује свој демократски капацитет, али сматра да због епидемије...
  19. Verovatno i jedno i drugo. Nasilnika uvek ima. Opet kazem, vazno je da vecina policije i vecina demonstranata nece nasilje. To je najbitnije i samo daj Boze da tako i ostane.
  20. Pa to ne bi bilo u redu jer policija prakticno brai "narod" od onih g...a u Beogradu pre neko vece ... Zasto policiju da mlate, oni su dobri i mlate samo ubacene k...e ...
  21. Хоћу да кажем да су увек навијачке групе прве улазиле у сукобе са полицијом на протестима. Могуће је да је и то сада случај јер је то начин на који сматрају да се треба обрачунати са властима. А можда и није тако, можда су провокатори.
  22. A je l imam dozvolu da podrzava sve koji se mlate, da se mlate sto vise mogu? I policiju i demonstrante? Vodim se logikom da ce kad tad da se skonta da batinom nista ne mogu da postignu. Ono tipa, primetis da te boli glava pa se zapitas "cemu to?"
  23. E, samo nesto da se dogovorimo. Kada sledeci put budu nasilne demonstracije i kada oplete policija po njima vi da podrzite policiju jer ce oni da mlate u stvari Vuciceve placenike... Vazi?
  24. Pa sad, kako se uzme. Koje je bilo prvo javno okupljanje posle visemesecnog kucnog zatvora?
  25. Svugde imas nasilnika i to nije sporno. Sporne su dobro organizovane grupe provokatora koje se ponavljaju sa demonstracija na demonstracije. Ono sto je jako vazno i lepo jeste da vecina demonstranata i vecina policajaca NISU za nasilje. Ostaje samo da nadju nacin da se ujedine protiv tih bandita.
  1. Учитај још садржаја

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...