Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Све активности

This stream auto-updates     

  1. Последњих сат времена
  2. da zaista neshvatljivo kako je Vlahos mogao ovako nešto i da pomisli....
  3. Драги Саша, Ви имате тако осећајно име. Само због тога морам Вам рећи да ја нисам Владан. Ја сам, уствари, као и Ви, једна нежна, осећајна, усамљена и несхваћена жена заробљена у телу мушкарца. Имам само мог доброг и верног коња Џолија Џампера и верног пса Рантанплана (Бувару) који ме једини разумеју. Молим Вас, разумите ме и Ви, драги Саша. Плизззз...
  4. Сори на упаду и укључењу. Владике су увек мачке....а ви сте први миш кога мачка не може да свари.
  5. Tuga da u tim godinama krece u avanturizam i rusi jedinstvo Crkve. Nas vl. Maksim je bas naivan kad ne vidi da je sve ovo oko Ukrajine cista politika i da je sve rezirano iz jednog centra.
  6. nisam znala, hvala ti. vrlo lepa opservacija, vezivanje za malogradjansko. uplasila sam se da nije nesto opasnije, toliki fan klub agresivnih fanova a predmet obozavanja naivan i to u vrlo bitnim stvarima. imas lepo ime, kako se ja nisam setila
  7. @ana čarnojević мора да се шалиш? па наша малограђанска црквеност и не зна за друго осим за фан клубове
  8. Данас
  9. Не знам ни ја да ли је истина. Али ако јесте, шта ће човеку у деветој деценији живота 25 милиона долара?
  10. Papa emeritus Benedikt XVI. objavio je jučer esej pod nazivom "Crkva i skandal seksualnog zlostavljanja" u kojem je iznio svoje poglede na uzroke i rješenja krize zlostavljanja maloljetnika u Katoličkoj Crkvi. Bitno.net donosi cjeloviti hrvatski prijevod eseja koji je označen kao njegov "najznačajniji istup nakon odreknuća od papinstva. Cijeloviti hrvatski prijevod eseja
  11. Е ако Ава каже, онда иако не припадам, морам да оснујем тај неки клан, да се речи пророчке испуне.
  12. Среда четврта по Васкрсу - Преполовљење Дап. 34 зач. (XIV, 6-18). У дане оне, побјегоше Павле и Варнава у градове ликаонске, Листру и Дерву и у околину њихову, и тамо проповиједаху јеванђеље. А неки човјек у Листри сјеђаше немоћан у ногама, будући хром од утробе матере своје, и никада не бјеше ходио. Овај слушаше Павла гдје говори, који погледавши на њега и видјевши да има вјеру да ће роздравити, Рече снажним гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, усправи се на ноге своје! И он скочи, и хођаше. А кад видје народ шта Павле учини, подиже глас свој говорећи ликаонски: Богови постадоше слични људима и сиђоше к нама. И називаху Варнаву Зевсом а Павла Хермесом, јер он вођаше ријеч. А жрец Зевса што бјеше пред градом њиховим, доведе јунце, и донесе вијенце пред врата, и с народом хтједе да принесе жртву. А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздераше хаљине своје, и ускочише међу народ вичући и говорећи: људи, шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам благовијестимо да се од ових ништавних ствари обратите Богу живоме, који створи небо и земљу и море и све што је у њима; који у прошлим нараштајима бјеше пустио све народе да иду својим путевима; мада ипак не остави себе непосвједочена, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем. И ово говорећи једва умирише народ да им не приноси жртве него да иде сваки својој кући. Јн. 26 зач. (VII, 14-30). У половини Педесетнице дође Исус у храм и учаше. И чуђаху се Јудејци говорећи: Како овај зна књиге а није се учио? Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Онога који ме је послао. Ако хоће ко вољу његову да твори, познаће да ли је ова наука од Бога, или ја сам од себе говорим. Који говори сам од себе, своју славу тражи: а ко тражи славу Онога који га је послао, тај је истинит и нема у њему неправде. Није ли Мојсеј дао вама Закон? И нико од вас не извршава Закон. Зашто тражите да ме убијете? Одговори народ и рече: Демон је у теби; ко тражи да те убије? Одговори Исус и рече им: Једно дјело учиних, и сви се дивите томе. Мојсеј вам је дао обрезање, не што је оно од Мојсеја, него од отаца, и у суботу обрезујете човјека. Ако у суботу човјек прима обрезање, па се тиме не нарушава Закон Мојсејев, зашто се на мене гњевите што цијелога човјека излијечих у суботу? Не судите по изгледу, него праведан суд судите. Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај кога траже да убију? И гле, говори слободно и ништа му не веле. Да стварно не дознаше наши главари да је он заиста Христос? Али овога знамо откуда је; а Христос када дође, нико неће знати откуда је. Тада Исус повика у храму учећи и говорећи: И познајете ме и знате откуда сам; и сам од себе нисам дошао, него је истинит Онај који ме посла, којега ви не знате. Ја га знам, јер од њега јесам, и Он ме посла. Тада тражаху да га ухвате, и нико не метну на њега руку, јер још не бјеше дошао час његов. Среда четврта по Васкрсу - Мисли за сваки дан у години - Св. Теофан Затворник На „Преполовљење“ [Педесетице] чујемо Господа где позива: Ко је жедан нека дође мени и пиje. Ако је тако, онда пођимо сви к Њему. Свако ће код Њега утолити своју жеђ, ма чега да је жедан, наравно, уколико предмет његове жеђи није противан Господњем Духу. Који је жедан знања нека иде ка Господу, јер је Он јединствена светлост која истински просвећује сваког човека. Ко је жедан очишћења од грехова и умирења савести која га пече, нека иде ка Господу, јер је Он подигао све грехе света на Крст и раздрао обвезницу њихову. Жедни мира у срцу – нека иду ка Господу: Он је скривница због које човек заборавља на сва лишавања и презире сва богатства. [Човек је тада спреман све да остави] само да би Њега Јединог стекао. Коме је потребна снага – у Њему је свака сила; ко тражи славу – код Њега је слава надсветска; ко слободу – Он је Дародавац истинске слободе. Он ће да реши све наше недоумице, да растргне окове страсти, да развеје све туге и жалости, да надвлада све препреке, сва искушења и замке вражје, и да управи пут наш ка духовном животу. Пођимо зато сви ка Господу!
  13. I treba da bude strog zakon...
  14. То је, па тек, универзална незнавеност /дебилизам - прим. аут.-/ и не могу да верујем да се неко ко озбиљно гази теолошке стазе (и богазе) позива на исту Шокантно ..(!)
  15. Рекао бих да није сулудо интересовање, него живо интересовање. Ради се о врло опасном времену за једну, свету, саборну и апостолску Цркву! опасно је угрожено црквено јединство! Прича се да је у питању среброљубље и да је Вартоломеј примио доларе из Америке, преко Украјине... 25 милиона долара... Да ли је то истина, ја не знам, Бог зна! Ако је истина онда је једини спас да Господ Вартоломеја позове на истину што пре...
  16. Јуче
  17. лака ноћ теби и свима, запитајмо се само зашто је ова тема изазвала оволико сулудо интересовање?
  18. фантастична тема .... морам да напоменем да ме нема пола дана. прегледао сам само пар пропуштених страница, немам времена и стрпљења сада за све.... општи утисак не рачанајући нова имена. Милојко на висини задатка, никад "луђи" .... идемо даље, пратим вас ...
  19. @Александар Милојков Хајде да узмемо да је брат Александар Милојков у праву. Да в. Максим има ”наивну веру” и да је у интервјуу ”Ако ово буде крај, знаћу да није љубав”, објављеном први пут на сајту Serbica Amerikana (17. јануара 2019. г.), па потом пренешеном на неколико интернет портала, заиста преовладала наивност в. Максима, те да су изречени ставови гледе српске ”аутокефалности”, црквене кризе у Украјини и крста који се налази преп п. Вартоломејом (читај: хвалоспева П. Вартоломеју изречених од стране в. Максима) плод те наивности српског архијереја! Хајде да заиста замислимо да је то тако било! Ако је в. Максим испао наиван, рекавши то што је рекао, онда му можемо опростити ту његову непромишљеност. Али, тај његов интервју појавио се више од два месеца након што је на ванредном Саборском заседању, одржаном у новембру месецу 2018. године (6-7. 11.2018) САССПЦ усвојио и у Саопштењу (http://spc.rs/sr/stav_srpske_pravoslavne_crkve_o_crkvenoj_krizi_u_ukrajini_posle_najnovijih_odluka_carigradske_patrij) изнео званичан став наше помесне цркве по питању Цркве у Украјини. На том Саборском заседању били су присутни готово сви наши архијереји, који су текст Саопштења усвојили па га потом презентовали јавности. Шта то значи? Тиме што од стране в. Максима није било накнадне рекације (=супротног става) поводом тог Саопштења, значи да се и он сложио са тим што у Саопштењу пише. И то је морао да уради - да се сложи са тим што је у Саопштењу стајало - јер је то био став већине српских архијереја. Шта нам то даље казује? Па ништа друго него да в. Максим није смео да се бави питањем Украјине на своју руку (самоиницијативно), нити да даје подршку п. Вароломеју онако како је учинио у поменутом интервјуу. Најмање је смео себи да дозволи да се тај интервју појави након давања Томоса украјинским расколницима (5. јануар 2019. г.). Како су претходно и патријарх Српски г. Иринеј (Гавриловић), као и епископ Бачки Иринеј (Буловић), слали писма п. Вартоломеју у којима су изражавали забринутост поводом најновијих потеза Фанара у Украјини и шире и у тим својим писмима доследно бранили став наше СПЦ, утолико пре в. Максим није смео да буде ”наиван , и у тренуцима када је читав православни свет осудио понашање п. Вартоломеја и већине архијереја Васељенске Патријаршије да брани истог тог п. Вартоломеја. Ту од ”наивности” нема ни слово ”Н”. Ту постоји само једна жеља, нечим изазвана (в. Максим зна најбоље чим!), да се пркоси Саборској одлуци. Понављам, није страшно ако је човек наиван. Свако од нас може да буде наиван у одређеним тренуцима. Од доктора теологије, професора на Богословском факултету, од једног српског архијереја, дугогодишњег монаха и свештенослужитеља, очекује се да уме да расуђује макар толико да може да схвати кад, шта, коме и како сме да каже! А шта, и када, мора нешто да прећути. А ово је управо била та ситуација, када је морао да се уздржи од коментарисања украјинске ситуације, још мање да стаје на страну п. Вартоломеја и тиме да на неки начин пркоси осталој браћи архијерејима. Зашто свој став о украјинској кризи није јавно изнео в. Игњатије (Браничевски)? Зашто то није урадио в. Григорије, који је познат по својој смелости, по молитвеним осминама, ифтарима...? Зар није могао да се огласи и в. Андреј (Аустријско-швајцарски)? Или Иринеј (Добријевић)? Како су они могли да ћуте и прате развој ситуације, а само се в. Максим осмелио да свима нама дели лекције ”о љубави” и о ”квасцу неког дубљег јединства”? Понављам, по мом мишљењу (нека ме в. Максим и његови гласноговорници убеде у супротно) ту није било ”наивности” и случајности. Ту се пројавила једна жеља за самоистицањем, можда и нешто више. Преписка са в. Иринејом (Буловићем) само ме је још више учврстила у мишљењу да код в. Максима постоји исувише јака жеља за самоистицањем (=саморекламирањем), тамо где самоистицања не сме да буде ни у мисаоном зачетку. Чак ни да се десило да је в. Максим то што је изрекао у интервјуу датом новинару сајта Сербика Америкама изрекао на некој од телевизија, у некој од емисија уживо, ни тада то не би могло да се правда наивношћу и несмотреношћу. Чак и тада, у директном ТВ програму, на питање у ситуацији у Украјини, Томосу, п. Вартоломеју, код в. Максима истог тренутка требало би да се у мозгу упали једна црвена лампица, као знак упозорења, и да се на такво неко питање или: избегне директан одговор, то јест новинару се лепо и смирено објасни да се пређе на неко друго питање одговори тако што се у најкраћем пренесе став СПЦ по том питању каже све друго, само се не износи апологија п. Вартоломеја у било каквом погледу. Понављам, в. Максим је доктор теоогије и неко ко је у свом животу одговарао на пуно питања која су му постављали новинари. Било је и разговора са њим на телевизијама (рецимо ТВ Храм-у), тако да се не може рећи да је в. Максим неко ко је неспреман и неспретан у сличним ситуацијама. Све замке које је један такав интервју собом носио, у једном посебном историјском тренутку по васколико Православље, в. Максим могао је да избегне, само да је био мало више (монашки) смирен и послушан Сабору архијереја СПЦ. Да је само мало више водио рачуна о интерсима наше Цркве, о ставу наше Цркве по питању (канонске) Цркве у Украјини, в. Максим би избегао и све потоње реакције, на овом Форуму и шире, као и то да додатно мора да појашњава своје ставове изречене у интервјуу (”Ако ово буде крај, знаћу да није љубав”) пред сабраћом Архијерејима, и да пише ”покајно писмо” на управо завршеном Сабору СПЦ. Владику Максима не мрзим, али имам право да мислим - и још једном на овом Форуму поновим - да је својом отвореном подршком п. Вартоломеју (свеједно је да ли је та подршка можда и плод његове ”наивности”) себи начинио медвеђу услугу, а свима нама - највише страдалној браћи у Украјини, на челу са м. Онуфријем - забио прст у око. Толико од мене!
  1. Учитај још садржаја
×
×
  • Create New...