Jump to content
marija

О ПОСЛЕДЊЕМ ВРЕМЕНУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

О ПОСЛЕДЊЕМ ВРЕМЕНУСвети Нил МироточивиОд око 1900. године, па до средине XX столећа, људи тога доба постаће такви да ће се једва моћи препознати. Када се приближи време Антихристова доласка, разум људи помрачиће се од плотских страсти и само ће се бесчашће и безакоње разрастати. Свет ће бити непрепознатљив, измениће се изглед људски, захваљујући бестидности у одевању и чешљању неће моћи јасно да се разликују мушкарци од жена. Ти ће људи бити дивљи и зверски сурови због саблазни Антихристових. Неће бити поштовања према родитељима и старијима, љубав ће нестати. А пастири хришћански, епископи и свештеници, постаће људи сујетни који савршено не разликују десни пут од левога. Тада ће се хришћански морал и предање изменити. Међу људима ће нестати скромности и челомудрија, а зацариће се блуд и распуштеност. Лаж и среброљубље превазићи ће сваку меру, а тешко онима који гомилају благо. Друштвом ће загосподарити блуд, прељуба, мужелоштво, тајна дела, крађе и убиства.И у то будуће време, захваљујући сили огромнога злочинства и распуштености, људи ће се лишити благодати Духа Светога коју су добили на Светом Крштењу, а уједно ће изгубити и грижу савести.Цркве Божије остаће без богобојажљивих и благочестивих пастира и тешко онима хришћанима који остају у свету и који ће савршено изгубити веру, пошто ће бити лишени могућности да ма од кога виде светлост познања. Тада ће се они удаљавати од света, тражећи у свештеним прибежиштима олакшање од душевних страдања али свугде ће наилазити на препреке и тегобе. И све ће то бити последица тога што ће Антихрист успети да да господари свима и да постане владар целе васељене и што ће творити чудеса и невероватна знамења. Он ће уз то дати порочну мудрост несрећном човеку, тако да ће овај начинити таква открића да може један човек са другим да разговара са једног краја земље на други. Тада ће људи летети по ваздуху као птице и прошећаће морским дубинама као рибе. И када све то достигну, бедни људи ће у удобности проводити живот, не знајући, несрећници, да је то - обмана Антихристова. А он ће, зликовац, захваљујући човековој сујети тако усавршити науку, да ће то људе скренути са пута и привести у неверовање у постојање Троипостаснога Бога.Тада ће Свеблаги Бог, видећи погибао рода људскога, скратити дане ради оних малобројних који се спашавају, јер ће Антихрист хтети да саблазни, ако је могуће, и изабране... Тада ће се изненада појавити Мач казне и убиће Опсенара и слуге његове. Da li je to vreme počelo?kakvi smo danas u odnosu na juče? 0102_laugh

Share this post


Link to post
Share on other sites

Од кушања до смрти, према светом апостолу Јакову, постоји шест корака (Јаков 1:14-15).Пророчка најава светог апостола Павла доласка антихриста обухвата шест начина његовог деловања: „Јер неће доћи Господ Христос, док не дође најприје отпад и не покаже се човек безакоња (1), син погибли (2), који се противи (3), и подиже више свега што се зове Бог (4), или се поштује, тако да ће он сјести у Цркви Божијој као Бог (5), показајући себе да је Бог (6), каже се у II посланици Солуњанима 2: 3-4

Утростурчен борој шест, 666, симболише грешност највећег степена, која је очигледна у деловању „човека безакоња“, који се изједначава са Богом.

Историја хришћанства сведочи о срдњовековној доминацији папе, који је себе изједначио са Богом, тиме што је себи приписао неке божанске атрибуте, на пример: догма о непогрешивости – обожавање; затим назив свети отац – упркос Исусове Божије забране: „И оцем не зовите никога на земљи“ (Мт.23:9); затим назив латински Pontifex maximus – највиши свештеник, иако је Господ Исус Христос поглавар свештенички (Јевр. 8:1). Даље, латинске титуле папе у свом збиру бројних вредности појединих слова, према већини библијских аналитичара садрже број 666.

Натписи тих папаских титула су следећи:

CARIVS FILII DEI; у преводу: заменик сина Божијега;

LATINVS REX SACERDOS; у преводу латински краљ – свештеник; и

DVX CLARIS; у преводу вођа клера или Првосвештеник, а збир бројних врдности појединих слова су:

за DVX CLERIS: 500, D = 500, V = 5, X = 10, C= 100, L = 50, I =1, укупно 666.Остала слова немају бројну вредност. Ово важи и за друге две титуле. Није зато ништа чудно, што са запада долази поглавито зло.

+++

„Знаш знаке антихриста: сећај их се не само ти, него их свима саопштавај нештедимице.“ (свети Кирил Јерусалимски, Велики отац Цркве, Ivвека), опомиње нас Свети Отац.

Ако хоћемо да антихрист не дође скоро, морамо се кајати, и то много кајати. Само једно може уклонити антихриста, само једно може истребити зло на зељи, само једно може спасити васељену и вратити мир, само једно може ђавола прогнати – а то је искрено и топло покајање и наш повратак у крило Цркве. Од болести греха ћемо се исцелити кад се покајемо, исповедимо и Христом испунимо. Тада ће нечастиви побећи и одложиће се долазак антихриста. Одложиће се испуњење пророштва.Зато, браћо и сестре, да се кајемо искрено и топло, да се Богу молимо: да Га молимо да уклони предстојећа зла, да не затрубе сада свети ангели наговештавајући велике несреће. Кајмо се пре но што ишчезну небо и земља. Пре но што затруби Последња Труба! АМИН.

МОЛИТВА

Пресвета владичице Богородице, Свети Архангели и Ангели, Свечасни Преточо Јоване и Дванаест Апостола, Свети доборпобедни мученци преподобни Оци, који сте се кроз подвиг славом увенчали, молите милостивог Бога да опрости нам грехове наше и да спаси душе наше! (Арихимандрит Нектарије (Мулациотис), превод са грчке касете)

Слава и хвала Оцу и Сину и Светоме Духу

и сада и увек и у векове векова.. Амин

За спасење душе пренео усменим излагањем

Свегрешни слуга Божији Слободан.

Извор: НЕГАТИВНИ ЗНАЦИ У НАШЕ ВРЕМЕ

Издавач:

Српска Православна парохија Храм Преображења Господњег

Београд - Видиковац

Са благословом протонамесника Драгомира Убипариновића

25.5.2001. Веронаука - Духовне вечери

Share this post


Link to post
Share on other sites

mislim da je Ljubav među ljudima zahladnela, skloni smo da poistovećujemo grešnika sa grehom a zaboravljamo da ponekad i dobar čovek može učiniti lošu stavr, što automatski ne znači da je loš čovekzaboravili smo da u čoveku tražimo dobro i to dobro izvučemo sa dna na svetlosta sa nestankom Ljubavi nestaje sve jervera,nada i ljubav a od njih najjača je ljubav 0102_laugh

Share this post


Link to post
Share on other sites

Od kada datira ovo prorocanstvo Sv.Nila?Dovoljno je citati Sveto Pismo pa veoma lako zakljuciti da se ovo vreme u kojem zivimo zaista podudara sa onim opisima iz Novog Zaveta.Rat,glad,bolest,prirodne katastrofe(zemljotresi,cunami)sve je to Gospod naveo kao znake poslednjih vremena.Tehnologija kojom je moguce staviti zig na celo ili na ruku sada postoji (Mikrocipovi)kao i ogromni kompijuteri koji su u stanju da obradjuju brdo podataka i da nadziru celokupnu populaciju.Kazu da u Briselu postoji kompijuter koji se zove zver(best).Prilicno indikativno.O nuklearnom oruzju da i ne pricamo,njime ce se izvrsiti velika zetva iz Svetog Pisma.Svet je svakim danom sve povezanija celina i nije daleko vreme kada ce se formirati jedna svetska vlada koja ce zameniti Ujedinjene Nacije,a na cijem celu ce biti Antihrist.Naime UN nece biti u stanju da spreci 3 svetski rat.Kada ovakva vlada bude formirana,to je to.Iako sve ovo zvuci neverovatno, kao neki Spilbergov film,sve je istina i sto je jako vazno,sve ovo nije uopste daleko.I mnogi Bogom nadahnuti Oci se slazu da zivimo u poslednjim vremenima i upozoravaju na budnost.Iako ne mozemo spreciti ono sto dolazi,mozemo raditi na sebi i spremni docekati iskusenja.Pobediti svoju gresnost,jer kakve nas Gospod nadje takvima ce nam suditi.Ne treba se bojati,jer nas on nikada nece napustiti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sveti Nil Mirotočivi

O POSLEDNjEM VREMENU

Radi ovoga vam govorim...Kakav će se tada načiniti grabež!

Kakvo će mužestrašće (homoseksualizam), preljubništvo, rodoskrvnuće (incest), razvrat biti tada!Do kakvoga će pada sići tada ljudi, do kakvog obeščašćenja bludom!Tada će biti nemiri s velikom željom za svađom, neprestano će se prepirati i neće naći ni početka ni kraja.

Zatim će se sastati Osmi sabor da razabere svađu, i objaviće dobro dobrim i zlo zlim...

Zemljodjelac odvaja pšenicu od pljeve. Pšenica je - za čoveka, pleva pak, za stoku. Kažemo, biće udaljeni, odeljeni dobri od zlih, tj, pravoverni od jeretika, i neko će kratko vreme živeti u miru ljudi.

No potom će opet izmeniti sklonosti svoje, okrenuće se ka zlu zlom pogibelju propadajućih, tako da neće raspoznavati šta je brat i šta sestra, šta otac i mati, i šta mati i sin, neće priznavati ni bračnog venca. Imaće samo pogibelj, jedan opšti pad u pogibelj, kao Sodoma i Gomora, tj, ni pet se pravednika naći neće...

I imaće brat sestru kao ženu, mati će imati sina kao muža, ubijaće sin oca i činiti preljubu s majkom; i druga će mnoštva zala ući u običaj. Ukoliko pak stanu da se ukorenjuju zla dela u ljudima, utoliko će nailaziti na njih nevolje.

Današnji zlatnik ići će tada kao sadašnja fola. Ljudi će pak, što ih više budu stizale nevolje, tim više zala činiti, tj. umest da se kaju , srdiće se na Boga. Zlodela pak koja budu činili ljudi, prevazići će zlodela savremenika potopa. Svi će razgovarati samo o zlu, namere će im biti zle, odobrenje zlo, ortakluci samo zli, delanja kod svih samo zla, sveopšt zao grabež, sveopšt zlo tlačenje, sveopšte zlo izdvajanje, sveopšta zla razjedinjenost.

Pri svemu tome će misliti da se i delatnik zla spasava...

...Kada osiromaši svet u blagodati Svetog Duha, tada će se ovaj oživotvoriti u utrobinečistoće, od najbestidnije i najzlobnije devojke, gore od svih koje su ikad postojale; začeće se od tajnog protivprirodnog bluda plod koji će biti stan svakog zla, nasuprot onome kako je Hristos bio savršenstvo svih vrlina, a Prečista Mati Njebova bila najsavršenija među ženama. Ovaj će plod ugledati svetlost onda kada svet osiromaši u vrlinama.

...No kakvo će to osiromašenje zadesiti svet?

Mnogo je vidova tog siromaštva koje će okruživati i postepeno zahvatiti svet.

Pre svega će osiromašiti svet ljubavlju, jednodušnošću i mudrošću.

Zatim će se osiromašiti svako naselje i grad od podvlašćenosti svoje, glavešine će se udaljiti od grada, sela i okruga, tako da neće biti nikakvog predvodnika ni u gradu,l ni u selu, ni u okrugu. I Crkva će takođe osiromašiti od glavešinstva i vlasti duhovnih.

Posle ovog osiromašenja "Ohladneće ljubav mnogih" (Mt. 24.12), "ukloniće se onaj koji sad zadržava" (2Sol. 2.7) i rodiće se nečisti od utrobe nečistoće.Zatim će se nečisto rođenje ovo stvarati zanmenja i čuda maštanjima bjesovskim.

Svet će uobražavati da je ovaj antihrist krotak i ponizan srcem, a usitinu će srcem biti - lisica, dušom - vuk; obespokojavanje ljudi biće mu hrana. Kada se ljudi budu preobražavali, antihrist će se hraniti.

Pometnja će ljudi biti ova : osuda, zavist, zlopamćenje, mržnja, neprijateljstvo, srebroljublje, mužestrašće (homoseksualizam), zaborav vere, preljuba, razmetanje bludom. To će biti hrana antihristu. Nasuprot tome kako je Hristovo brašno bilo ispunjenje volje Oca Njegovog, tako će brašno antihristovo biti isunjenje volje oca njegovog đavola. Time će se hraniti antihrist.

I postaće antihrist glavešina nad gradovima, nad selima i nad okruzima sela, pošto se neće naći nikakve glave u selima, gradovima i okruzima. Tada će on uzeti vlast nad svijetom, postaće upravitelj sveta, zavladaće takođe i nad osećanjem čovekovim. Ljudi će verovati onome što bude govorio, jer će delovati kao jednodržac i samodržac z auništenje spasenja, tj, ljudi će postavši sasudi đavolski, steći krajnje poverenje prema antihristu, načiniće ga svetskim jednodršcem i samodršcem, pošto će biti oružje đavola u njegovom poslednjem pokušaju da istrebi hrišćanstvo sa lica zemlje.

Nalazeći se u pogibelji, ljudi će misliti da je on Hristos Spasitelj i da će on učiniti spasenje njihovo. Tada će Jevanđelje Crkveno biti zanemareno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mnogi mirjani nisu pročitali Sveto Pismo, možda nisu ni Sv.Oce ali će pročitati forum

već živimo u poslednjim vremenima, to što se ateisti smeju o našem shvatanju vremena je bezumno jer vreme za mrava i vreme za čoveka nije isto, vreme na zemlji i vreme u dalekom kosmosu ne protiče isto

vreme je relativna stvar

Share this post


Link to post
Share on other sites

Заиста, испуниће се речи Откривења Јовановог: „И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, да им даду жиг на десној руци њиховој или на челу њиховом. Да нико не може купити ни продати, осим ко има жиг, име звијери или, број имена њезина“ (Отк.13, 16-17). Али, Господ вели; „Кад видите да се све ово дешава, усправите се, и подигните главе своје, јер се приближи избаљење ваше. (Лк. 21, 28) Господе сила, буди с нама.“ Господе сила, помилуј нас!

Share this post


Link to post
Share on other sites

??? ??? ?? ???? ? ??????? ???? ???? ?? ? ???? ? ???????? ????.?????? ??,??????? ??,??? ????????-???  0442_feel

??????? ????, ??? ? ????? ????? ?? ?? ?????? ? ??????? , ????? ????? ????? ?? ????? ?? ????

??? ????? ?????? ????? ?? ???? ? ??????? ???? ??????????? ???? ?? ?? ??? ??????, ?? ?????? ???? ???? ??????? ????? ? ????? ??? ????????? ? ????????? , ??? ?? ?? ???? ?????? ???? ?? ??????? ????? ?? ???.

???? ??? ?? ?? ????

???- ?????? ?????????????? ???????????

???- ???? ???? ??????????

???- ?????? ?????????? ? ???????

??? ??? ???...?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мислим на оно што је и Свети Петар говорио да ``овај нараштај неће проћи а да не буде други долазак``.

За нас је сваки дан и секунд последњи.На то сам пледирао  0442_feel

А то схватам да последњи дани неће бити ништа другачији од времена Ноевих-као што су у његово вријеме јели и пили,женили се и удавали,тако ће бити и кад други пут дође Син човјечији.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Веле упућени људије да су времена пред потоп била у знаку хедонизма, па јес личи то на ово врме , али опет , која то времена не личе једно на друго?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Глобалне електронске мреже су омогућиле милионима људи који су међусобно удаљени десетинама хиљада километара да на једноставан и економски исплатив начин успоставе комуникацију. Но истовремено се створила једна парадоксална ситуација – упоредо са све већим умрежавањем и повезивањем порастао је и степен отуђења међу људима. Наиме, како то да је решавањем проблема просторних баријера и контаката са онима који су, просторно гледано, удаљени дошло до појаве отуђења од оних који су у нашој непосредној близини?     Размотримо неколико простих примера тог парадокса. Најједноставнији је свакодневна слика у савременим породицама: родитељи који прате омиљене телевизијске емисије, док деца истовремено „сурфују“ на интернету. Ни трага од синергије и блискости директног односа, толико потребних у цивилизацији у којој је због пословних обавеза тако мало времена за окупљање породице. Други пример: популарна друштвена мрежа Facebook многима служи не само за успостављање комуникације са удаљеним личностима, већ и по правилу за контакт са онима који су у релативној близини (улица или кварт). Тако се млади све чешће поздрављају са „видимо се на Фејсу вечерас“ уместо са „видимо се у граду вечерас“. Шта тек рећи за пример наше црквене свакодневице и велики број хришћана који проводе сате на интернет форумима и друштвеним мрежама, окупљајући се око разних црквених тема, а одвајајући притом далеко мање времена за реална црквена сабрања у своме парохијском храму? Или за масовну појаву да се током службе у храму због „потребе“ доступности (која је у исто време одсутност са молитвеног сабрања) држи укључен мобилни телефон у џепу? А шта тек рећи за парадокс када у архиви интернет сајтова приметите да се неки хришћани укључују у елекронске дискусије управо у време када би требало да су на недељној или празничној Литургији?   Не би било добро да на поменуте и сличне проблеме реагујемо бурно и  детерминистички, окривљујући технологију као такву (чак су се и велики умови, попут Хајдегера, спотакли на томе камену). Исто тако не треба да прихватимо ни површне теорије које савремену технологију пореде са ножевима и виљушкама и њиховом употребом/злоупотребом. Савремене информационо-комуникационе технологије се од рудиментарних техничких средстава суштински разликују по могућности креирања виртуелног света који има сопствену логику и тежњу да замени реално окружење и због тога је према њима потребно концептуално одређење. Чини се да је у случају проблема отуђења пројављеног употребом савремених технологија најједноставнији одговор у афирмацији подвига директног општења. За православног хришћанина тај подвиг се очитује у односу према Светој Чаши, тј. према литургијском сабрању као таквом. Тежња ка што приснијем сједињењу са Христом кроз Свету Тајну Причешћа у реалној физичкој и духовној заједници са својим ближњима је најбољи одговор православног хришћанина на проблем отуђења у савременој технолошкој цивилизацији – нигде нема веће блискости од оне која се за вечност успоставља већ овде и сада у Цркви као Телу Христовом и која ће у свој пуноћи заблистати по Другом доласку Господњем, када смрт и свака даљина буду у потпуности надвладани. А такав литургијски етос треба да заблиста и ван храма, тако што ће људи за нас бити пре свега личности са именом и ликом, а не псеудоними са електронском IP адресом.     *Уреднички уводник из Православног мисионара бр 6/2010     Извор: Човек и технологија
    • Од Логос,
      Љубав испуњава срце човека који се труди да Богу угоди!

      Данас видимо да се многи људи мрзе и издају једни друге. У њиховим срцима је охладнела љубав, тако да од ње ни трага није остало. Зато ужас због таквог начина живота, неправди и погажене љубави, који гледамо свакога дана и свакога часа, треба да нас подстакне да у срцима својим распламсавамо љубав Христову. Треба сачувати љубав Христову до Другог доласка Господа Исуса Христа.
       
      Настала су страшна времена, о којима је и Сам Господ говорио, док је указивао на знаке Свог Другог доласка. Тада је, између осталог, и ово рекао: И тада ће се многи саблазнити, и издаће један другога, и омрзнуће један другога... и зато ће се умножити безакоње, охладнеће љубав многих. У ово наше време, управо то и гледамо! То је оно што изазива патњу у нашем срцу, оно због чега нам се срце цепа.
      Данас видимо да се многи људи мрзе и издају једни друге. У њиховим срцима је охладнела љубав, тако да од ње ни трага није остало. Народи живе по законима свеопштег непријатељства, уместо по закону Христове љубави. Онај ко у новинама прати шта се у свету догађа, згрозиће се кад види како сатанска лаж и неправда тријумфују и како велике државе подстичу на политичко насиље, које је заиста за сваку осуду.
      Шта треба да чинимо и како да живимо? Треба сачувати љубав Христову до Другог доласка Господа Исуса Христа. Треба сачувати љубав Христову у срцима малог стада Христовог! Зато ужас због таквог начина живота, неправди и погажене љубави, који гледамо свакога дана и свакога часа, треба да нас подстакне да у срцима својим распламсавамо љубав Христову. Но, како то учинити и коме се уопште љубав дарује? На дар је добија само онај ко испуњава заповести Христове и ко ходи уским путем страдања, не скрећући с тог пута, без обзира на страдања и прогоне који му прете.
      Треба ићи до краја крсним путем, и то без освртања. Треба ићи ка светлости Христовој! А, будемо ли упорно и без стајања ишли ка светлости, онда ћемо до ње и стићи.
      Како је могуће волети људе који нас мрзе? Могуће је, ако не у потпуности, а оно макар у малој мери. Размислите о томе шта је то саосећање. То је један од облика свете љубави. Нисмо ли дужни да свим срцем жалимо људе који су одбацили Христа и који ходе путем погибли? Зар нисмо сви ми дужни да се сажалимо над таквима?!
      Тешко је волети их потпуном и чистом љубављу, али је могуће сажалити се над њима и свим срцем туговати што се ти несрећници налазе на путу погибли. Ако их не будемо презирали и проклињали, самим тим ћемо испунити Христов закон у односу према њима.
      Знате ли да су великог светитеља Серафима Саровског напали разбојници, неколико људи из села које се налазило поред самог манастира? На смрт су га претукли, главу му разбили и ребра поломили, тако да је изгубио свест и неколико месеци провео у манастирској болници, све док Пресвета Богородица није дошла и исцелила га.
       
      А, како се он понео према разбојницима? Њих су похватали и на суд предали, али је преподобни Серафим са сузама молио да их не кажњавају, него да их ослободе. Светитељ Божији је плакао због њих и било му је их је жао, што значи да их је волео. Такво осећање показивали су многи, заиста многи светитељи. Они су се управо на такав начин односили према онима који су им велико зло наносили.
      Управо тако и Сам Бог трпи грешнике. Трпео је чак и тако страшног разбојника какав је био Варвар, разбојника који је три стотине људи убио, а потом се покајао. Богу је принео такво покајање које ми ни замислити не можемо, и Бог му је опростио и тако га силно заволео да му је и дар чудотворења даровао. Будући да је Сам Господ тако дуготрпељив у односу на тешке грешнике, како онда да се ми усудимо да их мрзимо и проклињемо? Треба с њима да саосећамо, а саосећање је један од облика љубави. Ако је могуће сажалити се чак и над убицама и злочинцима, шта онда рећи о онима чији је грех много мањи, о несрећним крадљивцима и о свима онима који су у погибељном греху? Такве треба много више жалити него што је преподобном Серафиму било жао оних који су хтели да га убију.
      И, нека нико од вас не каже: како могу да волим те људе који нам трују живот и који брукају цео народ. Нека их нико од вас не проклиње, него нека их жали, па ће тада љубав Христова сасвим неприметно из дана у дан све више испуњавати ваша срца. Јер, љубав испуњава срце човека који се труди да Богу угоди, који се стално моли и тело своје смирава, човека који се труди да помогне онима око себе. Љубав Христова се улива у срце таквог човека тако да га до краја испуни, а испуни га тако да почне и на друге да се излива, као што се и код преподобног Серафима излила на хиљаде грешника који су код њега долазили. За такву љубав молите се сви речима Светог Јефрема Сирина: Господе и Владико живота мога, дух љубави даруј мени, слуги Твоме! И даће вам Бог дух љубави!
       
      Свети Лука Кримски
       
      Извор: Пријатељ Божији
    • Од Логос,
      Презвитер др Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија Српске православне цркве одржао је у суботу, 22. децембра у крипти Саборног храма Сбветог Јована Владимира у Бару предавање на тему „Црква у времену глобализације“. Отац Оливер се током овог занимљивог предавања дотакао актуелних тема у савременом друштву.
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј учествовао је у уторак, 11. децембра 2018. године, у раду научног скупа: „Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве – Историјско, богословско и културно наслеђе”, који је уприличен у просторијама Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Владика Иринеј је говорио на тему: „Изворна и савремена аутокефалија са посебним освртом на ону коју је издејствовао Свети Сава 1219. године”.
       
       
       
      Епископ бачки је оценио да је наше време – време дубоке кризе наше црквене и канонске самосвести. Теорија и пракса аутокефалије налазе се на клизавој низбрдици. Аутокефалија се више не јавља у улози чиниоца и градитеља јединства у Телу Православне, Католичанске Цркве него све чешће представља камен спотицања, што конкретно значи узрок тешких неспоразума међу Црквама. Штавише, спорови око аутокефалије једне велике аутономне Цркве, довели су до прекида општења међу Црквама, што представља најтрагичнију могућу варијанту. Надајмо се да ће тај прекид бити привременог карактера, навео је владика Иринеј. Владика је истакао да се поставља питање како да појам и систем аутокефалног организовања живота Цркава Божјих у васељени поново постане фактор јединства, а не фактор нејединства и раскола, како је сад у наше дане.Мислим да из историје древне Цркве, из примера Светога Саве који је са толико мудрости, расуђивања и смирења радио, од његовог доба па надаље, у нашој помесној Цркви, хвала Богу, није било пучистичких стицања ранга и статуса, ни у погледу аутокефалије, ни у погледу уздизања на степен патријаршије. Имам утисак да у нашем времену, наша историја, поготово историја Светосавске епохе и његове свете личности, може и нама да буде учитељица живота, поручио је Епископ бачки.   У част јубилеја осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219–2019), под покровитељством Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Православни богословски факултет Универзитета у Београду домаћин је, од 10. до 14. децембра 2018. године, Међународног научног скупа посвећеног догађају самосталности и осмовековном доприносу Српске Православне Цркве историји, теологији и култури српског народа. У раду симпосиона учествује више од стотину истакнутих иностраних и домаћих истраживача.   Сабрање је почело у понедељак, 10. децембра, тропаром Светом Сави и химном Боже правде, које је извео Камерни мушки октет Православног богословског факултета. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј отворио је симпосион, оценивши да је за аутокефалију Српске Цркве заслужан колико Свети Сава, толико и Стефан Немања.    Отварању научног скупа присуствовали су Митрополит загребачко-љубљански Порфирије и Епископи: британско-скандинавски Доситеј, жички Јустин, врањски Пахомије, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Фотије, милешевски Атанасије, ваљевски Милутин, нишки Арсеније, ремезијански Стефан и мохачки Исихије.   Такође, присуствовали су и г. Илија Елиадис, амбасадор Републике Грчке у Србији; др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама, са помоћником др Марком Николићем; ректори богословија у Београду, Призрену и Крагујевцу; професори и студенти Факултета, професори и ученици богословија, представници јавних и друштвених институција, свештенство и монаштво Српске Цркве. Програм је доступан на интернет страници научног скупа   Извор: Епархија бачка
    • Од Danijela,
      Razgovor o percepciji istorije, o Ilirima, Srbima, Hrvatima, nacionalizmu, političkoj korektnosti i drugim temama. Imali smo tehničkih problema, pa razgovor od 19. do 27. minuta ne prati video snimak, nego samo slajdovi, ali taj deo razgovora je nazjanimljiviji  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...