Jump to content

О ПОСЛЕДЊЕМ ВРЕМЕНУ

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 365
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 45 минута, grigorije22 рече

Pogotovo posle ovoga što se dešava sa Iranom. 

Evo da ostavimo malo rezerve, pa kad bude 8.3.2020 i ne dogodi se ništa...onda se možeš i zvanično skinuti sa apokaliptike. :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...
  • 2 months later...

Јеврејски Синдерион је објавио да ће 9.априла први пут након 2000 године бити прослављен њихов ускрс на храмовној гори где се привремено монтира жртвени олтар где ће бити жртвован јагањац !!! на храмовној гори је муслиманска џамија Ал ака коју су муслимани напустили због одлуке муслиманских власти-разлог корона вирус. На храмовној гори јевреји планирају изградити Трећи храм у којем ће бити устоличен њихов месија, будући председник света-УН-а. за хришћане то ће бити Антихрист. У исто време су затворили Храм гроба Господњег и затварају се православне цркве по читавом свету !!! Сада је јасно да ће догађаји око доласка Антихриста на власт протећи брже него што мислимо. Занимљиво је да у књизи монаха Стефана Каруљског "Крај света" пише да ће Трећи храм у Јерусалиму бити изграђен у року 3 дана !!!! Незаборавите да ће Антихрист чинити многа чудеса да би придобио многе, представља ће се као миротворац итд. Битно је да православни не приме жиг звери и да се припреме за напуштање градова што пре то боље.

https://www.youtube.com/watch?v=pj-FvTdN6Yg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 часа, grigorije22 рече

Јеврејски Синдерион је објавио да ће 9.априла први пут након 2000 године бити прослављен њихов ускрс на храмовној гори где се привремено монтира жртвени олтар где ће бити жртвован јагањац !!! на храмовној гори је муслиманска џамија Ал ака коју су муслимани напустили због одлуке муслиманских власти-разлог корона вирус. На храмовној гори јевреји планирају изградити Трећи храм у којем ће бити устоличен њихов месија, будући председник света-УН-а. за хришћане то ће бити Антихрист. У исто време су затворили Храм гроба Господњег и затварају се православне цркве по читавом свету !!! Сада је јасно да ће догађаји око доласка Антихриста на власт протећи брже него што мислимо. Занимљиво је да у књизи монаха Стефана Каруљског "Крај света" пише да ће Трећи храм у Јерусалиму бити изграђен у року 3 дана !!!! Незаборавите да ће Антихрист чинити многа чудеса да би придобио многе, представља ће се као миротворац итд. Битно је да православни не приме жиг звери и да се припреме за напуштање градова што пре то боље.

https://www.youtube.com/watch?v=pj-FvTdN6Yg

kad ćeš prestati namerno da sablažnjavaš, svi tvoji "izvori" su lažovčine belosvetske

dakle snimak je namerno "izmontiran" najavljujući navodno "prvi put" 09. Aprila a snimak je star dve godine.

pošto to uporno radiš, a očigledno i pored svih upozorenja tebi je milije da sablažnjavaš "jedne od ovih malih", predlažem ti da razmisliš vredi li taj kamen oko vrata ove tvoje strasti.

2018 godina snimak od 01:20

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, dragisa рече

kad ćeš prestati namerno da sablažnjavaš, svi tvoji "izvori" su lažovčine belosvetske

dakle snimak je namerno "izmontiran" najavljujući navodno "prvi put" 09. Aprila a snimak je star dve godine.

pošto to uporno radiš, a očigledno i pored svih upozorenja tebi je milije da sablažnjavaš "jedne od ovih malih", predlažem ti da razmisliš vredi li taj kamen oko vrata ove tvoje strasti.

2018 godina snimak od 01:20

 

Ja se izvinjavam mene nije bila namera da sablažnjavam. Kako se ja mogao da znam da je to od pre dve godine?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 7 months later...

Uzeh da guglam nešto na ovu temu kad ono - medju ponuđenim linkovima na pretragu izadje mi i jedan moj komentar na ovoj temi..molila sam bila uredništvo pouka da mi obrišu taj komentar, jer nešto nisam bila načisto s njim posle, međutim pošto su smatrali da je bolje da ostane, onda ću ovako da kažem - ne želim zaista da se bavim poslednjim vremenima iz bilo kog stručnog ugla jer sam daleko od pozvane osobe za tu temu, link koji sam okačila odnosi se na to da ne treba da paničimo u vezi s tim, pri čemu i dalje stojim, ali mnogo bi mi bilo zao da zbog toga što sam npr tamo napisala neko u gugl pretrazi nekako izmeni svoje mišljenje koje je možda ispravno. I dalje BiH najradije da se taj post izbriše, obzirom da je ozbiljna tema u pitanju, i iako je moja namera bila ta da pomognem na neki način ukazujući na to da se ljudi ponekad ozbiljno psihicki poremete od razmisljanja na te teme, iskreno ne znam kakav je pravi efekat napisanih reči. U svakom slučaju, neka razmišlja svako za sebe..

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 3.4.2020. at 23:57, grigorije22 рече

Ja se izvinjavam mene nije bila namera da sablažnjavam. Kako se ja mogao da znam da je to od pre dve godine?

Da Grigorije, već godinam si više vezan apokaliptičnim glupostima no zdravim duhovnim životom.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Поуздан знак последњих времена је да вере готово неће бити на земљи. Данас то баш и није случај. Има греха, али има и вере и светих људи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ајде мало смањите. Јесте да често поставља разне "саплићуће" ствари које нису од духовне користи, него више изазивају збуњеност и, често, саблажњавају (међу њима су и те апокалиптичне ствари), али факат је да сви налећемо и делимо разне недовољно проверене вести. 

Уосталом, има овде и других који итекако саблажњавају својим нездравим причама, па ником ништа. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, Вукашин рече

Поуздан знак последњих времена је да вере готово неће бити на земљи.

Па није баш да је неће бити, него ће сва бити по принципу "личног" доживљаја, а не, откровењска. Зато ће се антихрист и зацарити с лакоћом, и то баш у цркви, али не као сабору светих, већ као заједници по постојећем протестантском обрасцу тих индивидуалних доживљаја светости. И већ је то један од озбиљнијих проблема, то не разликовање личности од индивидуе, па тако ни откровењске вјере од индивидуалног доживљаја.

Или нам се Бог открива, или сами откривамо топлу воду, па ће нас тако антихрист и загријати, нудећи тачно то што тражимо као индивидуе, сами по себи (по палој природи).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 часа, Дејан рече

Da Grigorije, već godinam si više vezan apokaliptičnim glupostima no zdravim duhovnim životom.

Ovaj komentar je od 3 aprila. Ovo je još jedan od znakova da se vreme ubrzalo kako su prorokovali sveti za naša vremena. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 18 часа, Дејан рече

Da Grigorije, već godinam si više vezan apokaliptičnim glupostima no zdravim duhovnim životom.

Nema boljeg znaka duhovnog zdravlja od priželjkivanja Apokalipse (anihilacije ovog smradnog sveta koji sav u zlu leži).

Hrišćanin svaki dan treba da živi kao da će se već sledećeg momenta predstaviti Gospodu. Svaki dan da sebe raspinje na krst.

Nego, Grigorije je preveliki optimista pa mu se svakih par meseci priviđa da nastupa Apokalipsta, stalno neki znaci, neki starci... neće to tako lako. Ima još da nas mrvi.

"Progres u vodenici smrti" kao što bi rekao ava Justin Ćelijski.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика Ремета на Фрушкој Гори, био је 20. октобра 2020. године гост духовне трибине у Вазнесењском храму у центру Београда, где се са благословом старешине цркве, протојереја Арсенија Арсенијевића, пуних 17 година приређују оваква сабрања.
       
      Звучни запис предавања
       
      Овога пута отац Стефан је говорио на тему “Апостоли у времену и простору“, а драгог госта је у име старешине и управе храма поздравио и најавио ђакон мр Бошко Савић.
       
      Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У оквиру 5. Фестивала хришћанске културе, 11. септембра 2020. после вечерњег богослужења и Акатиста Пресветој Богородици, г. Драгослав Бокан је у порти Саборне зајечарске цркве одржао предавање „Светосавље у нашем времену“.    
       
      Извор: Епархија тимочка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Которски протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић преминуо је јутрос изненада у 76. години. У последњем интервјуу који је дао недавно за Спутњик, говорио је о свом детињству, школовању, војсци, Котору, литијама, оптимизму који га није напуштао до последњег дана.     Архијерејски намесник бококоторски, парох которски Момчило Кривокапић обележио је претходне године пола века служења Цркви и народу.   У његовом поносном држању види се истинитост речи које смо о њему чули — да је младим богословима узор како свештеник треба да изгледа, проповеда и води народ Божји.   О њему сте могли да чујете само речи хвале, а за себе је говорио да је војник Христов, да се увек водио јеванђелским речима да без Господа не можемо чинити ништа. Испуњен је, признао нам је, већ пола века, јер осећа сву љубав народа који долази у Цркву Светог Николе.    Пун ентузијазма, бистрог ума, на дан кад је изгласан контроверзни Закону о слободи вероисповести, морао је да освешта улице Котора...   Са оцем Момчилом разговарали смо у Управној згради и Ризници СПЦ у Котору, чији је и оснивач и којој је тек намеравао да се посвети. Нажалост, објављујемо овај разговор пошто је преминуо.   Шта нам је рекао парох Момчило у последњем интервјуу   На Момчила Кривокапића велики утицај имао је отац који је био војни и парохијски свештеник на Кривошијама, а касније и у Котору и Бијелој. Због неслагања са комунистичким властима 1947. прогнан је у Добој.   „Нас смо четворица браће, а мог оца су имали обичај да питају: Како то да поред три благородна сина баш овог манитог шаљеш у Богословију? Он им је одговарао да ће очигледно бити потребна љута трава на љуту рану. А ја сам одувек знао да ћу бити богослов, нико за мене није лобирао“, присећао се отац Кривокапић.   Нашем саговорнику највећи ударац у младости задала је рана смрт оца, који је био члан Равногорског покрета.    Глава змије је у Котору   И поред притиска да се након Богословије ожени и остане да брине о мајци, браћи и сестрама, на наговор професора, а касније и владике шумадијског Саве Вуковића наставља студије на Теолошком факултету.   „Много тога људског сам доживео у свим нељудским ситуацијама. Увек сам говорио, да нисам одрастао у Босни, био бих много жешћи и бескомпромиснији у непотребним стварима, а БиХ је учинила да се мало заобли она оштрица из мог карактера“, причао нам је.   Током студија отац Момчило добија стипендију за Оксфорд, али је одбија због призвања да буде оно што је остао до краја живота — которски парох.   „Занимљиво је да је мени Котор, као младићу, био мрачан, нисам га волео као Херцег Нови. Међутим, када сам питао зашто сте баш мене изабрали, добио сам одговор који је био својеврстан изазов — глава змије је у Котору“, додаје наш саговорник. У одлуци да пређе у Котор подржао га је и Свети Јустин Ћелијски, код којег је често одлазио у манастир Ћелије.   Описмењавао војнике   Парох которски војску је морао да служи 18 месеци, јер тадашња власт теолозима није признавала факултетску диплому. Послат је у Нови Сад, а додељен му је пушкомитраљез. За првих шест месеци само може да каже: „Не дао бог душману!“ У касарни су били само теолози и криминалци.   „То је био хорор. На уласку су ме питали како је у цивилизацији, а ја сам мислио да они не разликују цивилство од цивилизације. Вредно сам радио на себи, јер сам схватио да ћу бити лузер ако не набијем кондицију, иако сам цео живот био спортиста — лош, али фудбалер са ентузијазном, а не каратиста како многи мисле.“   Поред једног лекара и двојице теолога описмењавао је војнике, држали су аналфабетске течејаве и политичку наставу чије је епизоде често препричавао.     „Један капетан је говорио ’у Сан Франциској‘, а уместо сума сумарум рекао би ’сума сумарак‘. Оно што нико од нас неће заборавити, свакако је завршна вежба на Фрушкој гори, где смо избројали свако ребро, али и где је један официр ражалован, јер је 600 људи његовом кривицом усред фебруара завршило у болници“, причао нам је отац Кривокапић.   Ако Момо не одбрани попа, неће ни бити свештеник   Након војске 1969. отац Момо се са супругом доселио у Котор, где је свако вече требало да прошетају градом како би се знало да је православни свештеник присутан и телом и духом.   „Није то тада било лако, сви погледи су били упрти у нас, пролазили смо кроз топлог зеца, али на сву срећу, није то дуго трајало. Ипак, суочавао сам се са разним провокацијама. На примеру физичког обрачуна са једним ватерполистом желео сам свима да дам до знања да ако Момо не може да одбрани попа, онда неће ни бити свештеник. Тим потезом сам погодио у менталитет овдашњих становника.“   У Котору до краја живота Момо није могао да разувери народ да је у једном тренутку пребио њих петорицу. Уз осмех нам открива како је то заправо било.   „Питао сам једну групу непристојних младића у кафани ко хоће да се бије, а пошто су ми сви били окренути леђима, само сам изашао напоље. Нисам могао ни да наслутим да је после мене у ту исту кафану ушла друга група младића и обрачунала се са онима који су мени отћутали. Сви ти који су добили батине, ’приписани‘ су мени и тако је остало до данас“, присећа се овај свештеник.   Не сечемо главе, али бранимо светиње!   Неко би помислио на основу ове приче да су свештеници неки дивљаци, али је то овде сасвим нормално, јер ако је Свети Петар Цетињски носио јатаган и учествовао директно на Крусима у рату, ако су сви моји преци били ратници, онда ни ово није страшно, каже овај парох.   „Њима је најнормалније било да одсеку Турчину главу, да је ставе у торбицу и искористе је чак и као јастук ако им се успут приспава. Данас је то другачије, али не значи да није остао исти ген — нећемо да сечемо турске главе, али ћемо да бранимо светиње као нико други!“    Комунисти су покушали све то да утуку, каже он и додаје да је сада никла младица са оног здравог корена која нам показује да ће се време рачунати до литија и после литија, ово је историја.   „Ако неко мисли да смо ми добри организатори, вара се. Недавно сам одговарајући на питање како то наш штаб држи ову масу, рекао да нема штаба, он је на небу, ми само радимо техничке ствари, припомажемо“, каже наш саговорник.    Води се суперинтелигентни рат   Иако су због корона вируса литије обустављене, отац Момо сматра да ће спорни Закон о слободи вероисповести морати да буде промењен, јер Закон не би ни стартовао да је Митрополија пристала да препусти Буљарицу. У међувремену се појавио, каже он, и нови купац за Михољску превлаку, неки извесни шеик.   „Због тога нам не дозвољавају да обновимо истоимени манастир. Ова власт је продала све и дужна је као нико. Морају да враћају дугове, а алави су“, изјавио је он.   Целу причу о Закону, према Момчиловом мишљењу, актуелна власт мислила је да ће завршити веома брзо, али нису рачунали да ће се пробудити народ који се до сада понашао као овце које су они само шишали.   „Најпријатније ме је изненадио север Црне Горе који чува невероватну културу, али тамо свештеник до скора у мантији није смео да се појави на улици. Овде се води суперинтелигентни рат, људи се полако ослобађају, што доводи до панике. Мило Ђукановић је због страха од отказивања послушности војске и полиције звао у помоћ РОСУ, јер ге је НАТО испалио“, каже отац Момо.   Кад је земљу погодио „срећотрес“   Као парохијски свештеник отац Момчило Кривокапић учествовао је и у радости и у жалости људи. Оно што грађани неће заборавити, јесте да је његовом упорношћу по узору на заветну Ловћенску капелу саграђена Црква Светог Петра на Прчању.     Многе немиле догађаје знао је, каже, да претвори у победе. Тако је за снажан земљотрес који је погодио Црну Гору 1979. године рекао да је био „срећотрес“, јер је захваљујући њему успео да оформи Ризницу, архив и библиотеку СПЦ-а у Котору и сачува многе историјске и културне вредности. Испред себе, овај свештеник каже да има један циљ — да се након повлачења из службе посвети, заједно са супругом, сређивању те историјске грађе.     Извор: Спутњик
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На празник Благовести у уторак, 7. априла 2020. године у Манастиру Светог Романа прослављена је слава манастирског храма посвећеног Благовестима Пресвете Богородице, Светом Литургијом и резањем славског колача. Благовести су, иначе, друга слава коју Манастир Светог Романа прославља, док је прва слава Свети Роман Ђунишки, кога молитвено прослављамо 29. августа.   Звучни запис разговора   "Прошле године су Благовести пале у недељу, служио је наш Владика Арсеније. Био је велики број људи. Никада до тада није било толико много људи, а ево ове године сходно приликама, никада није било мање људи. Надамо се да ће овај облак пошасти проћи брзо изнад нашег народа и да ћемо следеће године свечано са народом прославити нашу славу", каже отац Дамаскин.   Како је за Радио Глас рекао високопреподобни архимандрит Дамаскин (Грабеж) игуман Светоромански, ове године је ова света обитељ славу прославила на веома скроман начин и то "из разлога што је наш народ, али и читав свет задесила ова пошаст".   "Ими данас који смо имали радост да присуствујемо Светој Литургији, или они који су се молили у својим домовима, можемо да будемо пунога срца јер овим данашњим празником почиње спасење људскога рода, који почиње речима Светог Архангела Гаврила Пресветој Богородици: Радуј се Благодатна Господ је с тобом! И заиста у овим тешким тренуцима ми се сећамо тих речи које је поновио и Апостол Павле у посланици Филипљанима."   Отац Дамаскин нас позива да се и ми, као Пресвета Богородица у тренутку када прима Благу Вест, "не бојимо ако је Бог и благодат Божија са нама"   Баш као и Богородица и ми треба да кажемо "Ево слуге твојега или слушкиње твоје!", подсећа нас отац Дамаскин.   Да говоримо "Господе, нека буде по Речи Твојој, па нека и ово искушење буде и нека прође, а ми на свему да захваљујемо Богу", јер, како каже отац Дамаскин, подсећајући нас на речи једног светогорског монаха "Више вреди једно `Слава ти Боже` у времену искушења, него стотину `Слава ти Боже` када нам иде све добро."    Манастир Светог Романа један је од најстаријих у Србији, а први сачувани записани помен манастира налазимо у Хрисовуљи византијског цара Василија II из 1019. године.    Дивна Светиња Православне Епархије нишке налази се на десној обали Јужне Мораве, поред пута који спаја Ражањ и Крушевац, недалеко до села Ђунис, а ово Свето место вековима представља молитвено уточиште верном народу кроз каква год искушења пролазио.     Извор: Радио Глас
×
×
  • Креирај ново...