Jump to content

Канон за разлучење душе од тела - једно искуство


Препоручена порука

Дуже време сам у дилеми да ли да напишем ово што сам ( очигледно) ипак решио, на крају, да поделим са вама.

Можда је директни повод за ову одлуку то што сам међу објавама видео једну у којој се наш дугогодишњи члан и брат обраћа са молбом да се молимо за његову мајку, да би недуго затим објавио да се жена упокојила.

Главни мотив за писање је преношење искуства које би можда неком некад могло да значи.

Моја мајка се такође упокојила ове године, 11. априла. Дуго је боловала. Пре 15 година појавио се први тумор који је оперисан и уз промену начина живота и максимално ангажовање свих унутрашњих и спољашњих потенцијала, деловало је да је проблем превазиђен. Ипак, после две године опет тумор, на другом месту, срећа врло рано откривен. Опет операција и пролажење кроз оно што знају само Бог и људи који тај крст носе. И сад, опет се све решило позтивно. Вратила се потпуно нормалном животу који је трајао више од 10 година, уз редовне контроле и праћење ситуације. Не знам да ли је она заборавила своју болест, али ја сигурно јесам. Важан детаљ је да нисам био нешто везан за мајку, чак смо у једном периоду имали и доста проблематичан однос. Да неко оно што следи у тексту не би приписао некој великој синовској љубави.

У мају 2019. баш око Ђурђевдана приметимо нешто чудно, нешто што ми је личило на симптоме неког можданог удара. Одемо у болницу и после неуролошког прегледа докторка ме пита да ли знам о чему се ради. Наравно, кажем да не знам. И она ми тада каже да је у питању њена примарна болест. Нисам могао да верујем. Мислио сам да је то прошло. Углавном, можда и претпостављате, тумор је сада био на мозгу без могућности да се оперише.

Да не детаљишем, понела је она опет тај крст и носила га до тог 11. априла кад се и упокојила.

Е, ту је сад оно што сам хтео да напишем.

Тешко је било задњих дана. Мучила се. Изгледало је више пута да је дошао њен час, али прегурала би то. Дође до мене савет да се читају молитве за разлучење душе од тела. Ништа о томе нисам знао, сем да постоје. Назовем једног свештеника и питам га за те молитве, он ми каже да нико од њих баш не воли то да чита. Назовем другог, он ми каже да за више од 20 година службе то никад није читао, а свега су га пар пута питали. Каже читаће за здравље и стварно јесте. После ми је рекао. Али, мислим се ја, нема овде смисла читати за здравље кад жена умире. И, узмем ја 10. априла увече књигу Акатистник, коју имам од раније, никад је нисам ни користио. Сетим се да ту постоје те молитве и одлучим да ја читам. Имао сам дилему да ли да будем код мајке у соби или не. Верујући да чује иако је била јако лоше одлучио сам се да одем у другу собу. Почнем да читам и после пар страна одустанем. Суров текст. Ко је читао зна на шта мислим. У тој ситуацији ја нисам могао да наставим. Сутра одем код трећег свештеника да се распитам за процедуру око гробног места и питам и њега за те молитве, да ли их је некад читао. Он каже да је то урадио само једном кад су га замолили неки људи док је био млад свештеник. Читао је те молитве човеку који месец дана ништа није јео и пио а није могао да умре. Каже свештеник, како је завршио и пришао вратима да изађе, јављају му да је болесник испустио душу. Одмах после тога одем код оца, уђем да погледам мајку и тад сам први пут видео призор да се човек, најбољи је израз- цепа, а нешто кочи. Мучи се. То тренутка нисам више имао дилему. Одем својој кући. Станем пред Христову икону, отворим Акатистник и почнем да читам пазећи на речи. Читао сам верујући да је то неки минимални принос Богу да јој олакша муку. Кад сам стигао до 5-6 стране, а има свега 8. чини ми се, одједном станем са читањем. Нешто из мене почне да вапи „Госшоде! Господе! Христе ! Христе!“ Сузе лију а тај вапај из дубине бића. Да ме не разумете погрешно. Не радим то ја, такав утисак имам, него нешто из мене. На крају свега имао сам утисак да ми је нешто духовно изашло кроз уста која су била отворена у неком грчу. Знам ја својим рационалним делом да је ово тешко разумети, можда је чак и саблажњујуће некима , али тако је било. Кад је то прошло, дођем себи и иако сам мислио да више нема смисла читати, прочитам још те две стране из канона. Седнем на кревет, звони телефон и отац јавља да се мајка упокојила.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Баш сам помињао ту молитву на некој форумској расправи пре пар месеци. Није ни чудно што свештеници неће да је читају -- у принципу то је еутаназија. Након екстремних патњи које сам искусио на сопственој кожи, мој поглед на те (као и многе друге) ствари се дијаметрално променио. Раније бих био категорички против. Хвала на подељеном искуству.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

I moja majka je imala tumor u mozgu (glavi), zločudni b-ćelijski limfom. Ustvari tri tumora. To je prebolela. Koliko toliko, jer neke posledice su ostale, ali mogla je još da radi, da živi. Bilo je 2005. godine. Tada sam pisao o tome na forumu BSN, naš prvi pravoslavni forum, gde se javio i pokojni o. Gavrilo iz Lepavine. Nažalost, nisam imao priliku da ga lično upoznam. I on ode... Majka je bila kod njega, i rak se nije više vratio. Iako su prve tri godine bile strah i trepet, jer dotle važi da rak može u sako vreme da se vrati. Posle tri godine, kao, šansa je relativno mala da se rak vrati, a posle pet godina (ili deset?) važi da je osoba izlečena. 

Ali ta prokleta 2010-a.... Naime, gde su bili tumori, nastalao je prazno mesto, gde se bila skupila voda koja mogla oteći. Došlo je do infekcije mozga i faktički do moždanog udara kod majke. Totalna amnezija, ama sve je zaboravila. Kad sam je video onaku u bolnici, prvi put da sam pomislio da je možda bolje pustiti da umre....

Ali ipak, povratila se. Dobila je kanal od glave do stomaka da je voda mogla da oteče, i majka se vratila. Ali sada su posledice bile velike. Majka je bila znantno oštećena, fizički i psihički. Sa vremenom neurološki ispadi bili su sve češći, i najzad demencija. 2013 pri put sam mislio da u principu u svako doba mogu da dobijem  poziiv da se desila nesreća a majka da je nastradala.

I najzad 2016. Majka je otišla u banju, kliznula je u kupatilu, slomila kuk - operacija i tako, mesec dana bolnica. Posle majka nije bila više ista. I pre je majka bila unakazana, ali sad je bilo definitivno. Poslednja narkoza nju je uništila. Posle se polako gasila, sve više i više... Sve u svemu, šesnaest godina smo se borili, i patili, ona, i mi zajedno sa njom. Brža smrt, onako iznenada, je možda bolja, zar ne..? Majka mi je, na jedan način, davno otišla, a sad u četvrtak konačno. Boga sam onomad u 2005 molio da joj dadne barem pet godina - dobila je šesnaest. Ali.. nije bilo zabadava što je dobila tih šesnaest godina. Morala je da se muči. Na kraju molio bi se Bogu da li nije bolje da je oslobodi muke? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Lepo bi bilo da sam ovo znala kad se moja majka mesecima mučila na sličan način i iz sličnih medicinskih razloga pre skoro 20 godina. Hvala što si podelio ovo, @Broken - i kanon i iskustvo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Broken

Dragoceno iskustvo brate. Hvala sto si podelio. Jos jedna crtica u mnogim zivotoslovima zive Crkve.
Napisi ime majke da i mi ostali mozemo da je pominjemo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 часа, Broken рече

Почнем да читам и после пар страна одустанем. Суров текст. Ко је читао зна на шта мислим

Брате, хвала што си поделио са нама ово драгоцено искуство, тачније сведочанство. Нека Господ подари слушкињи својој Златинки покој у свом Царству љубави. А ово што сам цитирао горе је било оно што се и мени десило скоро када је добра пријатељица била на самрти дуже времена. Управо то, речи канона су ми деловале сурово и морао сам да одустанем од читања. Али очито има нешто у том канону што надилази рационални ниво и треба просто издржати до краја читање, ма како тешко било.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 часа, Broken рече

Почнем да читам и после пар страна одустанем. Суров текст. Ко је читао зна на шта мислим. У тој ситуацији ја нисам могао да наставим.

Брате, хвала што си поделио са нама ово драгоцено искуство, тачније сведочанство. Нека Господ подари слушкињи својој Златинки покој у свом Царству љубави. А ово што сам цитирао горе је било оно што се и мени десило скоро када је добра пријатељица била на самрти дуже времена. Управо то, речи канона су ми деловале сурово и морао сам да одустанем од читања. Али очито има нешто у том канону што надилази рационални ниво и треба просто издржати до краја читање, ма како тешко било. 

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Sta da se radi jednostavno surov tekst jer i smrt moze da bude surova u duhovnom smislu (i ne samo u duhovnom) i valjda treba malo duhovno promrdati coveka.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Да нас Господ укрепи у посту и да нам снаге да сва искушења издржимо и заблагодаримо Му у дан Његовог Рођења!
      Интервју катихете Бранислава Илића за радио "Светигору": Божићни пост је звезда водиља која нас води у сусрет Оваплоћеном Логосу – Богомладенцу Христу!

      Катихета Бранислав Илић: Божићни пост-у сусрет Богомладенцу
      Патријарх Иринеј: Благословени дани божићног поста

      Патријарх Иринеј: Није довољно лишити се мрсне хране, ако се не лишавамо рђавих мисли и дела!

      Патријарх Иринеј: Добро је мало се почастити, али никако то не сме бити главни циљ празника!

      Митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе (Радовић): Пост - промјена философије живота

      Митрополит дабробосански Хризостом: Рођење Богочовјека Христа и тајна спасења

      Митрополит Порфирије: Пост обухвата читаво наше биће и личност!

      Митрополит Порфирије: Смисао и значај поста у хришћанском животу

      Разговор са митрополитом Месогејским и Лавреотикијским Николајем: На прагу Божића

      Епископ жички Стефан (Боца): Беседа о Детињцима, Материцама и Очевима

      Епископ милешевски Атанасије (Ракита): Божић - празник добрих односа

      Божићни пост   Дечанска братија о Божићном посту
      Архимандрит Данило (Љуботина): Рођење Христово у светлости традиције – некад и сад

      Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић: Божићни пост

      Протопрезвитер Мирчета Шљиванчан: Христос се рађа, славите!

      Протопрезвитер Никола Пејовић: У сусрет Богомладенцу - од заповијести до савршене љубави

      Протопрезвитер Никола Пејовић: Радост ишчекивања најљепшег од синова људских

      Протопрезвитер Жељко Латиновић: Пост - две лепте од душе и тела

      Протопрезвитер Иван Цветковић: Божићни пост

      ТВ Храм: Божићни пост - смисао поста

      Радио Светигора: Божићни пост

      Презвитер Велимир Врућинић: Божићни пост је благословен период!

      Презвитер Арсеније Арсенијевић: Православни пост, могућност и нада савременог човека и света

      Радио Беседа: Божићни пост и датум слављења Божића
      Посебне недеље поводом празника Рођења Христовог

      Детињци

      Материце

      Недеља Светих Праотаца

      Недеља пред Рождество Христово - Светих Отаца     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом прве годишњице од упокојења блажене успомене патријарха српског Иринеја (1930-2020), у суботу 20. новембра 2021. године, када савршавамо молитвени спомен на света 33. мученика пострадала у Метилини и Преподобног Лазара Галисијског, Његова Светост Патријарх српски Г Порфирије служио је свету архијерејску Литургију у крипти храма Светог Саве на Врачару.
      Предстојатељу Српске Цркве саслуживали су њихова преосвештенства епископи врањски Пахомије и нишки Арсеније, у молитвеном присуству преосвећене господе епископа аустријско-швајцарског Андреја, ваљевског Исихија, ремезијанског Стефана, топличког Јеротеја, хвостанског Јустина и марчанског Саве. 
      Поред многобројног верног народа и чланова породице блаженопочившег Патријарха Иринеја светој Литургији молитвено су присуствовали господин Никола Селаковић, министар спољних послова у Влади Републике Србије и Господин Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама.
      Лепоти евхаристијског сабрања допринело је милозвучно појање мешовитих хорова храма Светог Саве под уметничким руводством Катарине Станковић.
      После заамвоне молитве, Патријарх Порфирије је служио годишњи парастос свом претходнику на Светосавском трону, блаженопочившем Патријарху Иринеју. 
      Након литургијског отпуста, Патријарх Порфирије је поучио сабране надахнутом беседом чинећи осврт на лик и благословено дело блаженопочившег Патријарха Иринеја, који је мудро и ревносно водио лађу Српске Цркве од јануара 2010. до новембра 2020. године. 
      Помолили смо се за покој душе Патријарха Иринеја који је први поглавар чији су земни остаци положени у крипту храма Светога Саве, рекао је Патријарх Порфирије и наставио: Оно што је Свети Сава утемељио преносило се преко свих патријараха, па све до Патријарха Иринеја. У његовом делу све је било јединствено, један човек, један народ, једна Црква, која тај народ уобличава у словесни народ, нагласио је Његова Светост.
      Патријарх Иринеј је једно био са народом, као што је једно био са Христом, закључио је Патријарх Порфирије говорећи о свом претходнику на Светосавском трону, и додао: Када говоримо о Патријарху Иринеју у његовој личности постају најјасније Спаситељеве речи "По томе ће познати да сте ученици моји, ако будете имали љубави међу собом" (Јн. 13. 35).  
      Молитве за покој душе 45. поглавара Српске Православне Цркве настављене су и на месту његовог погреба, служењем малог помена.
       
      ВЕЧАН ТИ СПОМЕН, ДОСТОЈНИ БЛАЖЕНСТВА И ВЕЧНОГ СПОМЕНА, СВЈАТЈЕЈШИ ВЛАДИКО И ОЧЕ НАШ ИРИНЕЈЕ!

      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У навечерје празника Покрова Пресвете Богородице, 13. октобра 2021, у капели мамастира Буково служено је празнично бденије које је служио Преосвећени Епископ тимочки господин Иларион уз саслужење протосинђела Захарије, настојатељ манастира Свете Тројице и сабрата манастира Буково јерођакона Марка.

       
      У надахнутој беседи након бденија, Епископ Иларион је говорио о разлозима сабирања верника у храмовима, и издвојио два најважнија: први је тежња за стварањем заједнице са свима светима са надом на наслеђивање Царства небеског, и други који се огледа у потреби људи да се удаље од лажи и обмана овога света. Епископ наглашава да једино Црква у овоме свету сведочи Истину, и закључује – Благодат Господња нам дарује да као хришћани, закриљени пуноћом благодати Духа Светога и Светих тајни, можемо у свету да живимо чисто, можемо да у прљавом и лажљивом свету живимо истинито, да у плашљивом свету живимо храбро и достојанствено са свешћу да је Бог тај који дарује здравље душе и тела и који на крају дарује спасење.
       
      Извор: Епархија тимочка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У суботу 9. октобра, када наша света Црква молитвено прославља Светог апостола и јеванђелисту Јована Богослова, Његово Преосвештенство Епископ марчански Господин Сава, викар Патријарха српског и шеф кабинета Његове Светости, служио је свету архијерејску Литургију у параклису Светог Јована Богослова при Богословском факултету у Београду, поводом славе Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

      Епископу Сави саслуживало је свештенство уз молитвено присуство студената ПБФ-а и верног народа. После прочитаног јеванђељског зачала Епископ Сава се архипастирском беседом обратио присутнима. Након свете Литургије Епископ Сава је освештао славске дарове и преломио славски колач.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      „За Микиса Теодоракиса би било нетачно рећи да је био само велики пријатељ српског народа. Он је проневши светом лепоту грчке музике, приказао богатство и лепоту културе и несаломиви дух грчког народа, а за нас је отелотворење братске и срдачне љубави, безрезревног пријатељства и помоћи Грка према српском народу онда када је било најтеже и најпотребније. Сваки Србин треба да прислужи воштаницу за Микиса Теодоракиса. Бог нека душу прости Микису Теодоракису и насели у рајским насељима у којима ће брат Микис наставити да разгаљује душу умилним звуцима бузукија“, поручио је 2. септембра 2021. године на свом званичном Инстаграм налогу Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије поводом упокојења Микиса Теодоракиса и објавио видео запис Теодоракисовог говора на атинском тргу Синтагма којим је 29. априла 1999. године изразио протест против бомбардовања Србије и пружио подршку српском народу.

       
      Извор: Инстаграм налог Патријарха Порфирија
×
×
  • Креирај ново...