Jump to content

STRIPOVI

Оцени ову тему


Guest Izida

Препоручена порука

  • 1 month later...
  • 6 months later...

Alan Ford – Hoćemo kruha i čokolade!

 

Kako napuhati drveni kotač

Sa veleposeda izvesnog bogataša jednog je sumornog dana na misteriozan način nestalo jato ptica, prekrasnih primeraka koje je dotični sa mnogo ponosa i ljubavi uzgajao i čuvao. Izbezumljen i očajan, u želji da razreši misteriju nestanka ptičica, bogataš unajmljuje čuvenog detektiva – izuzetnog stručnjaka za ptice i ostalu perad. Došavši na imanje, detektiv započinje dugotrajnu i neverovatno studioznu istragu na rešenju zagonetnog slučaja. Nakon nekoliko meseci napornog stručnog rada, detektiv uspešno rešava misteriju nestanka i sav ushićen je saopštava bogatašu:

Ptice su nestale zato što ih nema, a nema ih zato što su odletele!



Bio je ovo jedan od mnoštva nadrealistično – apsurdnih alanfordovskih fazona, uvrnutih bisera uz koje su odrastale mnoge generacije crnohumornih i drugih otkačenjaka, ljubitelja stripa i bizarnog pogleda na zadati nam svet. Za milione obožavalaca Monty Python’s flying circusa, literature Danila Harmsa, filmova Woodyja Allena i Louisa Bunuela i kazališnih ispada Ionesca, legendarni strip Alan Ford čini već tridesetak godina vrhunsko zadovoljstvo – jedan zaseban svet rafiniranog i suptilnog humora, začinjenog blagom ironijom i sveobuhvatnom kritikom društva, svet koji egzistira nasuprot dešavanjima unutar zvanične istorije i ultimativnih pravila sistema koja ignorišu ljudsku različitost.

ALAN-FORD-1.jpg

Dok pišem ovaj sentimentalno intonirani omaž jednoj od mojih najvećih ljubavi i nanovo iščitavam neke od klasičnih epizoda kultnog stripa, lagano mi naviru suze smehuljice i sećanja na  neka prohujala, hedonistička vremena. Bila su to vremena bez raznih političkih monstruma i njima sličnih turbo folk kreatura, bez rata, socijalnih nemira i svinjske pink shit & happy kulture – vremena kada su se takve pojave nalazile samo u filmovima (Balkanski špijun, Život je lep), kazališnim komadima (Radovan 3, Razvojni put Bore Šnajdera) ili pak unutar stripova tipa Iznogud.

Na žalost, ono čemu smo se tada grohotom smejali iščitavajući do iznemoglosti omiljeni strip (namesto obavezne i neizmerno dosadne školske lektire partizanskog tipa, uglavnom), otelotvorilo se kod nas, ludih devedesetih, do nivoa sarkastičnosti.

Ipak, sve je to samo zvanična istorija – ostavimo je ovom prilikom ad akta i uputimo se u čarobni svet newyorške cvijećarnice.

Kako je nastala grupa TNT

Ideja o nastanku popularnog stripa rađa se krajem šezdesetih godina, u Italiji. Studentski nemiri, antiratni i antirasistički pokreti, čovekov let u kosmos, globalna politička previranja i završna faza modernizma, čudestan su okvir jedne nemirne epohe, unutar koje izvesni dramski pisac – Luciano Secchi, alias Max Bunker, rođen 24. avgusta 1939. u Milanu, dolazi na ideju o stvaranju stripa Alan Ford.

Na početku zamišljen kao satira na serijal filmova o detektivu Jamesu Bondu, strip se nakon niza prerada pojavljuje po prvi put 1969. godine, ali tada već kao žestoka socijalna satira. Drugi ključni čovek, koji će u narednih nekoliko godina (do septembra 1975.) učestvovati u stvaranju prvih 75 epizoda stripa, bio je profesor likovne umetnosti Roberto Raviola, alias Magnus, rođen 30. arila 1939. godine u Bolonji. Strastveni ljubitelj stripa, crtač, stvorio je izuzetno originalan stil koji je vremenom postao jednim od zaštitnih znakova stripa.

A ko su zapravo junaci ove neobične priče, gde su smešteni i o čemu je zapravo reč?

Grupa privatnih detektiva, krajnje neobičnih kvaliteta, okupljena pod veoma eksplozivnim nazivom TNT prikriva svoju pravu ulogu i delatnost unutar jedne od elitnih cvećarnica Pete avenije grada New Yorka. Upadajući iz epizode u epizodu u niz manje više neverovatnih, nadrealnih situacija, grupa  na čudesan kluzoovski način rešava kriminalne i druge probleme, u rasponu od lokalnih do onih globalne prirode, živeći istovremeno  sama na marginama tog istog društva u jednom od mnogih autentičnih geta.

Glavni anti  junak ove čudesne skupine, oličenje naivnosti i dobrote – ALAN FORD je nespretni i rasejani dugajlija u crnom, koji kao bivši reklamni agent i socijalni slučaj, dospeva zabunom u pomenutu grupu. Detektiv iz nužde, uprkos svojoj trapavosti i maleroznosti ubrzo postaje miljenik mnogih, jer su njegova glavna oružja lepota i dobrota. Prisećam se jedne od kultnih scena iz najboljeg stripa svih vremena… Nakon što je uhićen u špijunskoj akciji, Alan Ford biva podvrgnut mučenju radi priznanja na taj način što mora neprestano da sluša Šubertovu ,,Nedovršenu“ simfoniju. Nakon sati iznurivanja, Alana uspeva da oslobodi njegova TNT ekipa. Na pitanje prijatelja kako je podneo pomenutu torturu, Alan u svom neodoljivom stilu saopštava:

Sreća pa je bila ,,nedovršena“!



Drugi u ovom kratkom predstavljanju, legendarna prznica i buntovnik protiv svega, u čuvenoj Šerlok Holms odeždi jeste BOB ROCK. Svojom zajedljivošću, borbenošću i eksplozivnošću Bob daje dinamiku svim bizarnim alanfordovskim situacijama. Njegove sarkastične opaske (videti samo epizodu Idila), sukobi sa okolinom, čudesna veličina nosa i poetski uzleti u stilu: Kiša je padala sa neba, kao voda iz oblaka, bili su i ostali zaštitnim znacima stripa. Legendarna je scena sa početka jedne od urnebesnih epizoda u kojoj učestvuju Bob Rock i Debeli šef… Na putu ka izvršenju zadatka, njima dvojici se pokvari jedan od čuvenih automobila, konstrukcija genija Grunfa. Debeli šef šalje Bob Rocka po pomoć, rekavši mu da pita prvog na koga naiđe da im pomogne. Bob odlazi i nakon dužeg vremena se vraća. Na pitanje Debelog šefa: Da li si našao nekog i da li si ga pitao za pomoć?, Bob odgovara potvrdno. Potom Debeli šef iznova pita: I šta je rekao?, dok Bob odgovara: Ništa… Zbunjen, Debeli šef insistira da ga Bob odvede do stranca kojeg je pitao za pomoć. Oni odlaze i nakon nekog vremena nailaze na pustu poljanu na kojoj stoji samo traktor. Debeli šef, iznerviran, ponovo upita: Pa koga si pitao za pomoć?, dok mu Bob nemoćno i stidljivo pokazuje na traktor, uz reči: Pa rekli ste – prvog, na koga naiđem!!! Na scenu potom stupa volšebni engleski plemić u elegantnom odelu skitnice SIR OLIVER. On je ostao oličenje britanske oholosti, kleptomanskih sklonosti i prilagodljivosti na sve životne situacije. Ovaj krajnje lucidan lik je prototip modernog i neuništivog pojedinca današnjice, kameleona postinduistrijskog doba.

ALAN-FORD-2.jpg

Negde iza pomenute trojice mladića vuku se četiri metuzalema. Prvi od njih, JEREMIJA LEŠINA, dovoljno je rečito predstavljen samim imenom. Nakon što je stigao u grupu kao bivši prodavac limuna, nastanjen u kanalizacionim cevima odbačenim sa gradilišta, Jeremija postaje simbol beskorisnosti, staračke malaksalosti, hipohondrije i stanište svih mogućih i nemogućih bolesti. Zajedno sa Lešinom nastupa simbol letargije, lenjosti, neefikasnosti, pa i telesne i mentalne zapuštenosti DEBELI ŠEF. Jedna od čuvenih scena sa Debelim šefom je sledeća: radeći pri vojsci kao pisar on dobija zadatak da napiše brzojav koji mu diktira oficir. Nakon dugog diktiranja i opširne poruke, oficir proverava kako je Debeli šef napisao brzojav. Na njegovo veliko iznenađenje, od mnoštva izdiktiranog teksta on pronalazi na papiru samo ispisana dva slova: Š i T… Na njegovo besno reagovanje i kritiku, Debeli šef lakonski odgovara: ŠT…zar nisu lijepo napisana!? Sledeći elitni predstavnik skupine je bivši avijatičar i tehnološki genije GRUNF. On je i tvorac legendarnih parola tipa:

 

Tko leti-vrijedi, tko vrijedi-leti, tko ne leti-ne vrijedi!

 

Kao šlag na torti pojavljuje se vrhunski lik NJEGOVE VISOSTI – BROJ JEDAN. Metuzalemski diktator, čiji pogled isijava zlobu i ubitačni cinizam je duhovni vođa ekipe, galantni rasipnik i učesnik svih ključnih povijesnih zbivanja (koja su sve do jednoga, naravno, krivo interpretirana u historijskim udžbenicima). Dominantan u svakom pogledu, Broj 1 zaokružuje ovu kultnu skupinu. Uz famoznu sedmorku kroz strip defiluje niz urnebesnih kreatura, što životinjskog, što ljudskog podrijetla: pas Nosonja, mali krznaš Skviki, papiga Klodovik, Superhik, Trio Fantastikus, Gumifleks, Margot

 

Hoćemo kruha i čokolade!

 

Otkačenim jezičkim stilom i tematskom različitošću u odnosu na ostale ,,obične”stripove Alan Ford nije odmah naišao na veće razumevanje. Ipak, vremenom je njegov satiričan stil počeo ulaziti u pore mladih ljudi. Prepoznavši sebe kao gubitnike unutar izrabljivačkih, licemernih sistema i lako se poistovetivši sa antiherojem Alanom, oni su počeli da furaju alanfordovski fazon, sagledavajući u iskrivljenom ogledalu stvarnosti sasvim novu verziju ,,stvarnih i zvaničnih”događanja.

Političari svih mogućih profila, svakojaki  prevaranti, ubice, alhemičari, bogataši i vojskovođe, vlastodršci, naučnici, umetnici i drugi, obrađeni su satirom, ironijom i parodijom na osebujan način. Kontrast bogatstva i bede, zvanične i nepoželjne verzije istorije, stvara pred očima čitaoca pročišćenu, i od banalnosti i laži oslobođenu sliku sveta koji ga okružuje. Ni likovi iz grčke i rimske mitologije nisu bili pošteđeni lucidne i beskompromisne kritike. Izuzeta je bila jedino religija. Ako i ne siđemo u ove socijalno-psihološke dubine stripa, njegove dosetke, scene i situacije junaka dovoljan su razlog vanvremenskog kvalitete, pogodne za sve ukuse i generacije.

Oštrina kritičkog tona Alan Forda jedan je od mogućih razloga ne baš široke prihvaćenosti stripa u svetu Zapadne civilizacije (izuzeci su, gle čuda, matična Italija i bivša nam SFR Jugoslavija). Ključna ličnost u popularizaciji stripa na ovim našim alanfordovskim prostorima (prostorima gde je Alan Ford zaživeo kao nigde, postavši najcrnjom varijantom svog vizionarskog duha i beznađa ljudske egzistencije) svakako je bio i ostao hrvatski književnik i prevodilac Nenad Brixy. Prevodeći gotovo neprevodive igre reči sa italijanskog originala, on je stvorio jedinstven hrvatski alanfordovski jezik koji se proširio diljem nekadašnje zemlje (tko je čitao, razumjeće).

Bez obzira na kasniji pad kvaliteta stripa, od kojeg je nažalost ostalo samo ime kao tekovina neprocenjivog kvaliteta, zauvek će živeti mnoštvo antologijskih epizoda. Pomenimo samo neke: Zoo simfonija, Ucviljeni diktator, Šuplji zub, Dvanaest umjetnika, Traži se Alex Barry, Idila, Kako je nastala grupa TNT, Udar munje, Cirkus…

Alan Ford je jedan jedini i neponovljiv, kao i decenija u kojoj je nastao. On ostaje mnogo, mnogo više od običnog stripa za mnoge generacije – jedna vrsta načina razmišljana, humora, dosetki i sasvim neobičnog ludila. Za mnoge od nas inficirane ovim stripom, Alan Ford postaje čitava jedna životna filozofija, pogled na svet i elegantna, ironično-sarkastična oporba u odnosu na svu malograđanštinu sveta i sve rigidne sisteme čiji je jedini cilj da što više zaglupe čoveka, obesmisle mu život i iskoriste ga kao roba i eventualnog glinenog goluba na nekom od ,,humanih“ ratišta za sopstvene, bolesne ciljeve… Jer kako se u jednoj od bitnih filozofskih dosjetki u ovom stripu i filozofskom priručniku za neodrasle kaže:

Bolje cijeli život u izobilju, nego li jedan dan u bijedi !!!



za P.U.L.S.E: Dragan Uzelac

http://pulse.rs/alan-ford/#comment-49378

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 months later...
Домаћи православни стрип – Загор и Данило

 

Домаћи православни стрип – Загор и Данило

Пред вама се налази, по нашем сазнању, први домаћи православни стрип. Не знамо ко је аутор, пронашли смо га на интернету пре неколико година.

Стрип је изузетно добро урађен, динамични дијалози, добро осмишљена прича, графика је  верна оригиналним стриповима о Загору.

Уколико неко зна ко је аутор овог стрипа, молимо да нас обавести или да нам се сам аутор јави.

 

 

Православни стрип – о светом Симеону Мироточивом

 

Православни стрип – о светом Симеону Мироточивом

Српски православни стрип – каква необична и добра идеја. Свака част креаторима и издавачима оваквог једног оригиналног пројекта.

Наши православни родитељи који су били на промоцији овог стрипа и купили га, имају само речи хвале. Цена стрипа је 35о дин.

Издавач је издавачка кућа „Чувари“, која поред овог стрипа има и многа друга издања намењена деци и младима по којима се види да су добро промишљали и увидели да нам недостаје оваквих православних садржаја намењених православним нараштајима.

 

 

Вазнесењска црква у Београду и издавачка кућа „Чувари“ обрадовали децу и одрасле            

 

Са благословом протојереја Арсенија Арсенијевића, старешине цркве Вазнсесења Господњег у Београду, уочи великих празника Света Три Јерарха и Сретења Господњег светло дана  угледала је необична књига – илустровани стрип у боји –  на радост деце, а и одраслих. Тема овог првог православног стрипа је извучена из житија Преподобног Симеона Мироточивог.

Покретач ове идеје, отац Арсеније каже да је људима који живе у Србији испуњеним православном вером, потребно да и на овај начин доживе своју веру, дочарају лепоту наше вере и историје, и на тај начин и другима пренесу сведочанство вере и лепоте. Стрип се овде појавио као форма која није далеко од нашег православног доживљавања и преношења јеванђељских истина, истина које имамо у вери и житијима, јер и сами живописи  могу да кроз ликовну причу преносе библијске и светачке догађаје. Стрип о великом српском светитељу Симеону Мироточивом под  насловом „Уздизање“, израз је те вечне Истине о православној вери, о нама и нашем идентитету.

Прота Арсеније казује да имамо силне узоре из наше средњовековне књижевности, али и запажа:  „Наша средњовековна књижевност, која је изузетна по изражају и богословској дубини, по књижевној лепоти, запостављена је у српском народу, што је неправда; не знам колико је та неправда случајна, колико тенденциозна, али када у миру и тишини  ишчитавамо Житије Светог Симеона које је написао Свети Сава или Житије Светог Симеона које је написао Стефан Првовенчани, то је одлична подлога и основа за сценарио за овај стрип. И друга дела, као Теодосијево Житије Светог Саве или Светог Петра Коришког, изучавани су  приликом стварања стрипа, који обједињује неколико уметничких израза и спаја материјално са духовним, иконичним.

Видимо колико је узвишености било у писцима који су то и носили, у ликовима које су они описивали,  колико је узвишеног духовног у човеку оног времена, које данас људи често сматрају за време мрака, време незнања.

Кад се човек дубоко задуби у српску средњовековну књижевност,  пре свега, у житија,  схвати колико је такав суд велика неправда.

И уколико је тај мрак средњег века негде и постојао, он свакако није био присутан у Србији која је сијала светлошћу Христовом, сијала лепотом, духовношћу, моралним узорима за живот…“

Познато је да се у нас мало читају књиге, да је медијска слика врло карактеристична и да мало оставља простора за младог човека, дете. Стрип о Симеону Мироточивом је покушај да се понуди нешто ново код нас и призову млади на даље истраживање о томе ко смо ми Срби.

Небојша Василић, аутор и цртач, говори нам како православна иконографија у себи садржи готово све елементе свих уметничких праваца, да се у њој може наћи подлога за уметничко стваралаштво из разних области, и казује шта је намера овог сочиненија:  „Жеља нам је да приближимо црквену историју, заинтересујемо данашњег човека за узвишену средњовековну културу српскога народа кроз лик праведног аскете, Божјег угодника, св. Симеона“.

Аутор стрипа даље објашњава како се овакав стрип не може цртати по стереотипу, јер, сем ратника и владара Стефан Немања, он садржи дубоку побожност, и требало је изразити  његов већ изображени лик на фрескама, приказати тренутак реалистичног догађаја и осликати тај прелаз у свевремени иконични догађај.

Како казује уредник издања Дејан Павловић, у име издавачке куће „Чувари“,   свако ко је чуо само наслов стрипа, проговорио је, уз захвалност Господу – да, ето,  неко о томе и у нас мисли, јер проговорити и на овај начин о утемељивачу српске државе и нације никад није довољно.

Ово је само још једна прилика за мисионарење, казао је г. Павловић из „Чувара“, чија су дела ушла у светску продајну мрежу књига. Лед је пробила књига Несвети а свети (аутор архимандрит Тихон Шевкунов). Књиге су показале да је свет гладан и жедан Бога, Православља  које приближава човеку суштину живљења по Јеванђељу и Божјим заповестима.

Стрип „Житије Светог Симеона Мироточивог“  је и одличан изазов за неко ново дело;  надамо  се да ће неки нови клинци радити нови и бољи стрип, цртани филм… проговорити о Православљу и кроз друге форме, као што су позоришне представе, краткометражни или већ дугометражни филм…

Стрип је представљен предпремијерно у Вазнесењској цркви, у среду 9. фебруара 2015. године.

Зорица Зец

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 year later...
meta_image.png
WWW.STRIPZONA.COM

Najpoznatiji forum za skenirane stripove koji sadrzi stara i nova izdanja stripova sa Balkana i iz zemalja sirom svijeta. Sadrzaj sajta je besplatan za sve, sajt je namjenjen za sve zaljubljenike u...

 

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, obi-wan рече

@ronin 

Kad vidim ovakve ljude, i kakav trud ulazu na cuvanju npr. te strip kulture, prosto se odusevim. Bukvalno - cuvari blaga za buduce generacije.

Ako si zainteresovan, mozes da nam se pridruzis:) 

  • Зачуђен 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, ronin рече

Ako si zainteresovan, mozes da nam se pridruzis:) 

Aaa, znaci i ti si deo ekipe. Nije da nisam zainteresovan, ali niti imam skener, niti imam neke sacuvane stripove da mogu da doprinesem celom tom trudu. E sad, ako mogu na neki drugi nacin osim toga - vrlo rado stojim na raspolaganju... :naklon:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, obi-wan рече

Aaa, znaci i ti si deo ekipe. Nije da nisam zainteresovan, ali niti imam skener, niti imam neke sacuvane stripove da mogu da doprinesem celom tom trudu. E sad, ako mogu na neki drugi nacin osim toga - vrlo rado stojim na raspolaganju... :naklon:

Imas sve sto treba, a to je photoshop:D, mozes da prelamas stripove, da obradjujes skenirane stripove... Ima dosta mogucnosti. skener nije cak ni poreban. 

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, ronin рече

Imas sve sto treba, a to je photoshop:D, mozes da prelamas stripove, da obradjujes skenirane stripove... Ima dosta mogucnosti. skener nije cak ni poreban. 

To zvuci odlicno! Uskoro bi trebalo da imam malo vise slobodnijeg vremena, ako Bog da, pa cu da se javim. :dobro:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...