Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Milan Nikolic

ДОГМАТСКЕ ТЕМЕ - Митрополит пергамски ЈОВАН ЗИЗЈУЛАС

Оцени ову тему

Recommended Posts

Наравно,не би се ја усудио да критикујем патријарха,али сматрам да би требало и саслушати мишљења неких уважених духовника.Више пута је стизала добронамерна критика са Свете Горе упућена васељенском патријарху,али сматрам да престајање помињања патријарха није потребно.

Што се тиче заједничког читања Символа Вере без додатка филиокве сматрам да то треба да буде радосна вест за нас православне,а не саблажњива(мада су вас.патријарх и папа већ читали заједно Символ Вере без филиокве пре 40так година,може се ова информација наћи у  православном мисионару,али није било помака што се тиче папског првенства).

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest о. Агапије

Помака има што се тиче многих ствари али полако, не може се нешто решити за пар деценија што је раније вековома, ево ускоро ће и миленијум, било проблем и било урушавано.

Највеће питање, уједно и најосетљивије, јесте питања примата епископа Рима.

На томе треба пажљиво и у духу Цркве да раде наши епископи и богослови са католицима и да се дође до правог хришћанског решења.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Знаш како брате,

мислим да није у реду нити православно да шириш  скепсу и неповерење према најсветијем патријарху и архипастиру наше Свете Православне Цркве.

Znas kako o. Ljubo, da ne kopiram ceo tvoj post, ovo je ne mala KLEVETA na moj racun, pa te ljubazno molim da se od ovoga odmah ogradis ili objasnis ovakvo pisanje, jer u njemu nema ni zrna istine.

Nista slicno ovome niti sam pomislio a kamoli napisao!

To sto ti i ljudi kao Milan niste navikli da ima nekog ko drukcije misli od vas je sasvim drugo pitanje...

Ja sam lepo srpski kazao - da je ovakav potez, koji trazi niz slojevitog promisljanja od strane cele Crkve - ishitren i jednostran, a ti si to lepo napakovao u nipodastavanje jednog patrijarha!

Za ovakvo podmetanje bi trebalo da se stidis!

I nije i nece nikad biti vaseljenski patrijarh sam predstavnik cele Pravoslavne Crkve, to bi svako trebalo odavno da zna, jer su sve vazne i bitijne odluke u istoriji Crkve donosene Saborno, ucescem apsolutno cele Crkve.

A dijalog sa RMK je vazno i bitijno pitanje, nije dnevnopoliticki trac.

Uostalom, ja sam iskazao svoje misljenje povodom ovako neceg, jer si me pitao, nisam znao da si to uradio da bi me javno dikreditovao i namazao!

I fala Bogu da Crkva nikad nije ni izbliza podrzavala jednoumlje, i sto nikad nije prihvatila partijski jednostran nacin razmisljanja, i da svako moze slobodno da kaze svoje misljenje, koje se svakako uvek samom Crkvom proverava...

I to je bas ono sto fali, po mom licnom misljenju, u ovakvim potezima Vaseljenskog patrijarha - dogovor sa Crkvom, trazenje misljenja cele Crkve, a onda rasudjivanje, pa onda tek postupak...

Budnost je vrlina, tu nema dvoumljenja.

A o tome da se patrijarh kao patrijarh - ma koji, ma kad - apsolutizuje kao titula, a ti upravo to radis - sta reci?

Kako ono bese, ko je nekad doneo sve jeresi i zloucenja u crkvu, ako ne visoki klirici?

Ili mislis da je patrijarh kao veoma iskusan (sto svakako jeste) - imun na grehe? Da ga titula cuva?

Razmisli dobro o ovome sto pises, i citaj nekad malo sa strane, zamislivsi da nisi to ti nego kao obican citalac...

...

A vaseljenskom patrijarhu, kao i svima pravoslavnim patrijarsima sirom vaseljene - aksios!

Share this post


Link to post
Share on other sites

У праву си,оче Агапије,али није ни патријарх непогрешив и према неким његовим поступцима се може критички односити.Наравно,недопустиво је измишљати лажи и неаргументовано критиковати.

....мислим да много критикујемо а премало се бавимо нашом делатношћу.

П.С.   Да, наш патријарх није папа, о његовим евентуалним пропустима треба да просуђује црквени суд, синод, сабора а не ја, ти или неко трећи. Понављавм, то што папа чита Симвој вере без "филиокве", томе треба да се радујемо и славимо Господа а не да се саблажњавамо ....

Својим претходним постом хтео сам да укажем на погрешан и дијаметрално супротан став брата Оби Ванга где се нешто што је успех проглашава за саблазан и тако то...  facenew22222222

Baj d vej, jedan vladika nase Crkve, koji vazi za parekselans novotarca, za ovakve stvari (ja licno cuo!) je rekao kratko: "Cista politika!"

Pa sad eto, ja slusam glas episkopa moje Crkve...

...

I nije Obi Vang, nego Obi Van... 0110_hahaha

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest о. Агапије

То што ја радим није подметање , намазивање ,дискредитовање (и шта још рече...) тебе него сам дужан као православни свештеник и теолог да браним, заступам и следим  првојерарха Цркве, а кога бих друго(?), од нееклисијалне (нецрквене) свести и деловања појединаца унутар Цркве.

То што Ти дозвовљаваш себи да критикујеш поступке његове свесветости говори довољно о твом смирењу и познавању ствари у Цркви ...

Тако си и на оној теми почео и остао само на критизерству богословља митр. Јована, а ништа конкретно ниси рекао ...

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,4672.msg125844.html#msg125844

сада исто то радиш и са васељенским патријархом.

Брате, ако нешто добро не познајеш и ниси довољно читао богословље, немој да се упушташ у нешто у шта ниси довољно кадар...

Ја овде завршавам што се тиче ове теме, посебно више нећу расправљати о озбиљним стварима са људима који су богословски неписмени (и еклисиолошки).

Share this post


Link to post
Share on other sites

To sto ti i ljudi kao Milan niste navikli da ima nekog ko drukcije misli od vas je sasvim drugo pitanje...

Нисмо нас двојица, о.Љуба и ја, некакви индивидуалци који себе сматрају за непогрешивим папама. Колико је мени јасно, и о.Љуба и ја имамо сагласност и заједнички став са целокупном Црквом, која је, на пример, заједнички донела Равенски документ, а још и Св.Арх.Сабор СПЦ потврдио да нема у њему спорних детаља.

И сада погледај, са једне стране имамо целокупно Православље и њену мисао, а са друге, ,,неког ко другачије мисли''.

Морам признати да потпуно разумем твоју скепсу по питању уједињења са Римом на правилан (= православан) начин. Та ствар није ни мало лака. Међутим, није довољно имати само опрезност и ,,будност'', како кажеш, већ треба да будемо и разумни, упућени, једном речју да учествујемо у материји и доживљајно делимо и доприносимо међусобно, колико је у нашој моћи, све што је потребно за резултат екуменског дијалога.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest о. Агапије

I fala Bogu da Crkva nikad nije ni izbliza podrzavala jednoumlje, i sto nikad nije prihvatila partijski jednostran nacin razmisljanja, i da svako moze slobodno da kaze svoje misljenje, koje se svakako uvek samom Crkvom proverava...

To sto ti i ljudi kao Milan niste navikli da ima nekog ko drukcije misli od vas je sasvim drugo pitanje...

Да, у нашој Цркви не влада једноумље, зато свака баба може да критикује Зизјуласа и вас. Патријарха ...

Share this post


Link to post
Share on other sites

@o. Ljuba

Ja, oce, nisam ni rekao da sam smiren, uopste ne spadam u takve.

Ali mi nisi objasnio ovo klevetanje o`zgo...

Nemoj sad da bezis, nego objasni sta je tacno kod mog pisanja neeklesijalno?

To sto ti ili ja nekog ljubimo kao coveka ne znaci da ga smatramo nepogresivim, a ja patrijarha nisam kritikovao prostacki i neosnovano, nego sam izneo obrazlozenje, koje ti uredno zaobilazis.

...............................

Nego, evo ti jedan hint, da razmisljas na temu...

Pre neku godinu, studenti BF protestvuju pred patrijarsijom zbog necega, pocivsi nas Patrijarh Pavle, neobavesten detaljno zasto je doslo do toga, izlazi i kaze ima da se razidju, ne saslusavsi ih... studenti ga izvizde...

O svemu ovome vl. Atanasije prica na jednom predavanju, i kaze (prepricavam, naravno) "i treba da ga izvizde, nije ih uopste saslusao; neka je on patrijarh, nije nepogresiv, duzan je da cuje i druge oko sebe"...

Naravno, studenti verovatno nisu bili u pravu, ali je vl. Atanasije odlicno objasnio eklisijalnu stranu ovoga.

@Milan

Drago mi je da se bar po necemu slazemo, ali ovo "celo Pravoslavlje sa jedne a ja sa druge strane" je isto jedno neosnovano podmetanje... tek da znas toliko...

Share this post


Link to post
Share on other sites

I fala Bogu da Crkva nikad nije ni izbliza podrzavala jednoumlje, i sto nikad nije prihvatila partijski jednostran nacin razmisljanja, i da svako moze slobodno da kaze svoje misljenje, koje se svakako uvek samom Crkvom proverava...

To sto ti i ljudi kao Milan niste navikli da ima nekog ko drukcije misli od vas je sasvim drugo pitanje...

Да, у нашој Цркви не влада једноумље, зато свака баба може да критикује Зизјуласа и вас. Патријарха ...

Hvala za uvredu, velika je plata moja na nebesima.

A ovim postom si svakako potvrdio ono sto sam pisao gore...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest о. Агапије

velika je plata moja na nebesima

Да, то и ја кажем, велика је плата твоје на небесима када овако размишљаш...

(нешто слично овоме артемити говоре за себе када им неко каже истину или рече нешто против великог Аве "плету нам се венци на небу").

Hvala za uvredu

Ово за бабе, сам говорио генерално и реално , што се и дешава у нашој Цркви када канони не раде, овакво понашање (критизирање) епископа било би недопустиво и санкционисано нпр. у 8. веку  ...

Share this post


Link to post
Share on other sites

@o Ljuba

Sto znaci da sam dobro razumeo da me poredis sa babama i artemitima, za to sam ti i zahvalio.

Nego, ne rece mi sta velis o ovome sto napisah o vl. Atanasiju i patrijarhu... kad vec neces da obrazlozis sta je u mom pisanju tacno neeklesijalno...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest о. Агапије

@o Ljuba

Nego, ne rece mi sta velis o ovome sto napisah o vl. Atanasiju i patrijarhu... kad vec neces da obrazlozis sta je u mom pisanju tacno neeklesijalno...

Да не испадне да и ја критизирам, да одговорим и на једно и на друго ..

У својој слободи имам право да се не слажем са ставом уваженог нашег епископа. Сматрам да нико не треба да звижди патријарху,  мислим да треба да будемо верна и смирена чада своме (прово)јерарху јер у супротном можемо лако доћи до овога :

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,4019.msg105084.html#msg105084  

А шта је нееклисијално у твом писању и понашању ?

Шириш на највећем православном сајту на Балкану неповерење према васељенском патријарху а такви коментари "а ла Влада Димитријевић" могу да доведу до овакве богохулне странице и делавања :

http://www.facebook.com/pages/ISTINA-JE-SAMO-JEDNA-VLADIKA-ARTEMIJE/93589526605

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Milan

Идеја је сасвим ОК, мада мислим да тако ЈАКА тема није за форум, са једне стране. Са друге, међутим, изузетно би било корисно да се озбиљни теолози (али не из редова високог клира) огласе јавно, а у том случају је најбоље овде, на православном форуму који има благослов Цркве - и озбиљно се схвата од свих, и од оних који су за и против... Наравно да ће тако постати својеврстан громобран, али - за то су се ваљда припремали и свесно преузимају одговорност...

  Него (то ваљда иде са годинама  ;) ) помало  joooj сам резервисан према овој категорији теолога. Ево и зашто: ако су озбиљни а нису из поменутих редова, онда -у данашње историјски гледано посткомунистичко време- су или:

1. веома начитани и млади, што доноси одређене проблеме опитног (не)проверавања неких (не)научених ствари, а кроз пар година ( или одлазе у манастир-што је ретко, јер већина који су хтели да обуку ризу је то већ на почетку или у току школовања урадила, или ) се жене-породица, деца, парохија, што нас доводи до

2. у свештеничком чину, који ипак одвлачи пуно енергије и времена на парохију и обавезе, тако да теолошко усавршавање почиње да стагнира баш у моменту кад би требало да узме пуни замах. Одмах да напоменем, не мислим да СВИ потпадају под овај клише, али велика већина сигурно. Зато монашка риза толико више погодује теолошком усавршавању...

@ o. Агапије

придужујем се Жикином мишљењу (,,Мислим да нема разлога за препирку,брат Оби није критиковао у стилу артемијеваца и грчких старокалендараца."). Иако Обијева примедба да је то варка за очи прегрубо и исхитрено звучи, и ја се са њом не бих сложио, исто тако не бих ни толико бурно реаговао као Ви, поготово зато што сте свештено лице. Надам се да нећемо имати својеврстан ,,антисемитизам" пренесен на свештенство- знате оно када је некима дозвољена свака критика, а ако неко макар мало и бираним речима критикује њих -тај је антисемита... Помало неизбалансирано звучи и разлика у Вашем тону приликом помињања високог клира са једне, и обичног мирјанина са друге стране. Свака ствар се може рећи на више начина, па и најгрубља истина може бити речена лепим речима. Праштајте и свако добро од Бога свима. (Дал` сам надрљ`о код о.Љубе? :( Оче, ја више волим овако  1000000001010и овако  319.gif па онда седнемо за сто и заједно у љубави се испричамо, ипак смо на истом делу, само проблем сагледавамо из можда мало различитих углова, али и то има своје добре стране...)

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Milan

Идеја је сасвим ОК, мада мислим да тако ЈАКА тема није за форум...

То сам и ја помислио. Тешко је остварити заједнички приступ у блискости и искрености на оваквом транспарентном месту. Мало ко је показао спремност да призна да је погрешно размишљао, итс.

Дакле, када је реч о екуменском дијалогу, он се треба остваривати у непосредним контактима са људима из других заједница. Мислим на директан разговор, пре свега уживо али и писаним (приватним) путем, с обзиром да су теме догматских питања веома захтевне и деликатне.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Светом архијерејском литургијом у Цетињском манастиру и празничном Литијом с иконама која је прошла градским улицама, на Цетињу је данас торжествено прослављена Недјеља православља и свршен спомен на седми васељенски саљбор и побједу православља на иконоборством.
       
      Началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, уз саслужење цетињског свештенства и свештеномонаштва и молитвено учешће многобројних вјерника.
      У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да су све љепоте неба и земље и сва мудрост сабрани у једном обичном људскоме лику.
      „И кроз тај лик открива се љепота и садржај свеукупне Божанске творевине, а у исто вријеме открива се и љепота Онога који је створио и небо и земљу, и све видљиво и невидљиво“, казао је он.
      Додао је да се у лику Христа Богочовјека види сва тајна свих свјетова.
      „А иста та тајна, кроз Њега и преко Њега се огледа у лику човјековом, првога човјека и свакога човјека. Погледајте ову дјецу овдје: ништа љњепше на свијету нема од дјетињега лика. Све љепоте свјетова сабране су у дјечјем лику и у лику свакога човјека“, рекао је Владика Амфилохије.
      Митрополит црногорско-приморски је подсјетио да данас празнујемо тај лик Божји.
      „Празнујемо ту љепоту Божју, икону Божју. Празнујемо иконопоштовање у вријеме када су безбожни људи, попут ових данашњих, порицали и избацивали иконе из цркава Божјих. Многи су пострадали тада због љубави према светим иконама. Међутим, на овај дан су поново свечане враћене иконе у храмове и била је Литија кроз царски град Константинопољ. Ту литију ми настављамо на Цетињу и она се наставља широм васељене, кроз вјекове“, казао је Митрополит Амфилохије.
      Након причешћа вјерних Владика је предводио празничну литију која се од Цетињског манастира кретала према цркви Рождества Пресвете Богородице на Ћипуру, преко трга краља Николе, затим Његошевом улицом, преко Балшића пазара до Влашке цркве и назад до Цетињског манастира.
      На крају је на улазу у манастирску порту прочитан Синодик православља.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
       
    • Од Логос,
      Предавање на тему Свете Иконе и победа Православља одржао је Митрополит загребачко-љубљански гоподин др Порфирије. Митрополит Порфирије се у свом излагању дотакао најважнијих ствари везаних за сам настанак Великог поста, за припремне недеље пред Часни пост, као и о недељама посвећеним посебним догађајима и личностима из живота наше Свете Цркве. Митрополит је, такође, говорио о светим иконама, о њиховом историјском развоју и теологији светих Икона, да би на крају своје предавање завршио са догађајем из 843. године када је Православље донело коначну победу над свим јересима и од тада је установљен празник који се празнује сваке прве Недеље Часнога и Великог поста. Предавање је одржано 05. марта 2017. године, под сводовима свечане сале СКД Просвјета у Загребу.
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос, на Теодорову суботу са свештенством Свету службу Божију у Цетињском манастиру. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља рекао је да Дух Свети, који свуда обитава, посебно обитава у светима. „Зато на Литургији и изговарамо те ријечи: Јеси свет, Боже наш и у светима обитаваш“, казао је Владика.
       
      Објаснио је да Бог обитава у свему, да је у свему присутан својом вјечном Божанском силом.
      „Али посебно је присустан у светима Његовим. И сам Господ је призвао све нас људе, све земаљске народе: Будите свети, као што је свет Отац ваш који је на небесима. То је призвање људско да будемо свети људи, јер је свет Бог – Отац и Син и Дух Свети који је на небесима. Дакле, да постанемо заједничари Божанске светиње“, казао је Владика Амфилохије.
      Казао је да је човјек, да би задобио истинску вјечност и непролазност и тако остварио циљ свога постојања на земљи, призван да буде носилац Божанске свјетлости.
      „Бог није неки самац. Он је љубав, а онда је Бог који сабиора око себе свеукупну творевину своју и посебно – свете Божје људе“, казао је Митрополит Амфилохије.
      Након причешћа вјерних Владика Амфилохије је у спомен на Светог Теодора Тирона благосиљао кољиво.
      На крају је свима сабранима пожелио да им пост и свето причешће буду на здравље и на спасење.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињсњки Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије рекао је синоћ на трибини „Црна Гора у 20. вијеку“ у „Српској кући“ у Подгорици  да црногорски 20. вијек вкарактерише сурово братоубилаштво, које се наставља и данас. Казао је да је остало сачувано предање о Светом Петру Цетињском и његовим плачом над Црном Гором у 20. вијеку. „Он је само својим и божјим сазнањима видио оно што ће се десити у 20. вијеку“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

      Нагласио је да је Црна Гора све до 1918. године у националном погледу била јединствена и да су сви осјећали као Срби, што потврђују и званични уџбеници с почетка двадесетог вијека у којима пише да у Црној Гори живе православни Срби, а да их има нешто мало католичке и мухамеданске вјере.
      „На идеји о уједињењу Српства радио је и велики краљ Никола, чему свједочи и његова химна „Онамо, намо“, гдје он пјева о Призрену, као своме дому“, нагласио је Владика Амфилохије.
      Додао је да након 1918. године долази до подјела, које су у то вријеме биле династичке природе.
      „Краљ Никола је са својим синовима у Првом свјетском рату желио да наметне своју династију као једину у Српству, али његово бјекство из земље умногоме је одредило његову и судбину његове династије. Није у то вријеме било подјела на Србе и Црногорце, већ је до тога дошло звог династичких интереса. Ипак су превладали Карађорђевићи, али дио Црногораца то није прихватио“, рекао је Митрополит Амфилохије.
      Митрополит Амфилохије је рекао да се врхунац братоубилаштва и зла код Срба на Балкану догодио у Другом свјетском рату подјелом на четнике и партизане.
      Владика је нагласио да су и једни и други на почетку рата кренули заједно у борбу против окупатора, али да је до подјела дошло због идеолошких разлика.
      „Комунисти су под плаштом антифашизма кренули и у ликвидацију своје браће, што је изазвало реакцију четника. Познато је да су Бајо Станишић и Павле Ђуришић у тринаестојулском устанку ослободили Даниловград и Беране, али да нијесу пристали на ликвидацију виђених људи, које су почели комунисти. Чудно је да данашња власт гледа на Павла Ђуришића као на издајника, иако је он са 120 пробраних Срба и официра убијен у Јасеновцу. У тој ликвидацији пресудсну улогу је имао Секула Дрљевић, кога данашња власт глорификује и чак пјева његиву химну. А она је први пут изведена у логору Стара Градишка, гдје су убијени Ђуришић и његови официри“, подсјетио је Митрополит Амфилохије.
      Митрополит Амфилохије је поручио да су најопасније, опасније и од династичких и идеолошких,  савремене  националне подјеле.
      „Од једног народа 1918. године данас имамо четири нације и то се није нигдје десило у Европи. Поред тога и ћирилица, на којој је написано све оно што вриједи у Црној Гори, је потиснута и агресивно се намеће латиница. Уз то, враћа се у Подгорицу и Броз који је одговаран за бомбардовање главнога града када је убијено око 2000 становника, а град је скоро сравњен са земљом. Ја то не схватам и није ми јасно зашто се то ради, када Хрвати не траже да им вратимо Броза, а ни на памет им не пада да му подижу споменик. Мислим да савремена Црна Гора болује од тешке болести коју ја називам брозомором“, каже Митрополит Амфилохије.
      Митрополит Амфилохије је закључио да је Свети Петар знао шта чека Црну Гору и да нам након вијека братоубилаштва остаје да и ми данас плачемо над самима собом, како би нас барем суза очистила од братоубиства које је обиљежило. а и даље обиљежава, Црну Гору.
      Трибину је организовао Културно-информативни центар „Свети Сава“.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, уочи празника Светог Теодора Тирона, Свету архијерејску литургију пређеосвећених дарова у Цетињском манастиру, уз саслужење Преосвећеног Епископа диоклијског г. Методија и свештенства и молитвено учешће вјерног народа. У току Литургије, после Заамвоне молитве, прочитан је канон Светом Теодору Тирону, чиј спомен се слави у прву суботу Свете четрдесетнице, након чега је Митрополит Амфилохије освештао кољиво.

      Приношење кољива у част Светога Теодора Тирона установљено у спомен на његово јављање цариградском Архиепископу Евдоксију, у вријеме римског цара Јулијана Апостате, када је скренуо пажњу  хришћанима да не једу храну која била попрскана крвљу многобожачких жртава и благословио да се тога дана хране кољивом,  како би се достојно причестили у Недјељу православља.
      У литургијској бесједи Високопресовећени је подсјетио да се мошти Светог Теодора Тирона налазе у манастиру Ново Хопово на Фрушкој гори а да ће се у Црној Гори, ако Бог да, и њему подигнути храм као и многим другим великомученицима:
      „Ми се клањамо Господу и Светима великомученицима Његовима. У новије вријеме подигли смо Храм Светог Климента Охридског и Светог великомученика Пантелејмона у Морачи а биће и храма Светога Теодора Тирона. Ако Бог да, да подигнемо храм у славу Божију у част светих великих Божијих Христових ратника који су бранили и сачували вјеру и утврдили православне народе у вјерности Христу Богу нашем .“
      Подсјетио је владика да су код нас вјековима биле и мошти Светога Теодора Стратилата које су првобитно чуване у Манастиру Светог апостола и јеванђелисте Марка у Подгорици, па су од оних који су примили ислам и тамо се настанили послије Сеобе Чарнојевића крајем 17. вијека, али који су сачували дубоко поштовање према светињи, предате Митрополији црногорско приморској.
      „Мошти Светог Теодора Стратилата су првобитно чуване у келији Светога Петра Цетињскога а сада се налази у олтару Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици у нади да ће једног дана бити враћене у манастир Светога Марка“, казао је Митрополит и изаразио наду да ће и тај манастир, као што су и многи други широм Митрополије, поново васкрснути.
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да није случајно да су мошти Светог Теодора Стратилата и Св. Теодора Тирона, великих бранитеља вјере праве – тврде Божије вјере, дошле  у наш народ и Свету цркву, оне су нас увијек кроз вјекове и до дана данашњег у тој вјери укријепљивале.
      На крају Литургије вјерници су цјеливали Свети крст у коме је честица моштију Светог Теодора Тирона.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Create New...