Jump to content

Koliko je uništenih katoličkih manastira husitima bilo za husitskih ratova?

Оцени ову тему


Koliko su husiti uništili katoličkih manastira za husitskih ratova?  

3 члановâ је гласало

  1. 1. Koliko su husiti uništili katoličkih manastira za husitskih ratova?

    • 60
      1
    • 120
      2
    • 170
      0


Препоручена порука

Ti husiti kojima se Papa Ivan Pavao II Wojtila toliko naizvinjavao za Jana Husa, za vrijeme husitskih ratova su uništili, spalili i većinom do temelja razvalili veliko mnoštvo benediktinskih i ostalih katoličkih manastira, klaštera u Češkoj a sve ostale monahe koji nisu stigli ili htjeli pobjeći i napustiti manastir su spalili žive na lomačama.

Šta mislite, koliko biste rekli da je takvih uništenih manastira bilo? 60, 120 ili 170

Glasat možete gore na poolu! Hvala!

Glasanje bude vremenski neograničeno,

koga zanima ispravan rezultat nek mi napiše PM a ja mu pošaljem ispravan odgovor!

Ovaj video je snimljen u razvalinama takve jedne klašterne, manastirske benediktinske crkve spaljene husitima:

св. Адальберт Пражский

https://www.youtube.com/watch?v=tztkp_kFDlQ

Posljedni stup gotičke katedrale u Klašternoj Skalici, Češka uništene husitima

Постављена слика

Постављена слика

Ostaci zida gotičke kapele u Klašternoj Skalici, Češka uništene husitima

Постављена слика

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...
  • 1 year later...

Pokvario se link na video pa preeditujem to još jednom:

св. Адальберт Пражский

Адальберт Пражский (лат. Adalbertus Pragensis), он же Войтех или Войцех

(чеш. Vojtěch, польск. Wojciech) (955, Либице, Чехия - 23 апреля 997,

Пруссия, ныне Калининградская область, Россия) - чешский епископ (982-989, 993),

католический святой. Погиб от рук язычников при проповеди христианства в Пруссии.

Особо почитаем в Богемии, Польше и Венгрии. Ему приписывается авторство

старейших известных чешских и польских духовных песен

"Господи, помилуй ны!" и "Богородицы" (Bogurodzica).

Исполняет Schola Gregoriana Pragensis: www.gregoriana.cz

Информация о Григорианском пении и культуре

древней Западной Церкви: www.frateroleg.name

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ТИ хусити су национални покрет, и борио се против глобалистичких тежњи РКЦ.

то је био социално, верски и национални покрет, због угњетавања.

Аустро угарска је тек половином 19 ст. укинула феудализам.

То довољно говори.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Husiti su postojali i u Poljskoj.

To je 1420. godina i ne može se govoriti o nekakvom nacionalnom pokretu a Hazburgovci tek 100 godina kasnije sedaju na presto a baš u vreme husitskih ratova je Češka bila jedna od značajnijih kraljevina na čelu moćnih Pžemislovaca.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 year later...

Čak je i Despot Stefan Lazarević sa svojim oklopnicima učestvovao u suzbijanju Husitskih jeretika.

Konstantin Filozof,biograf Despota Stefana,kaže da je svojevremeno Rimski Car Žigmund naložio Despotu Srpskom da sa svojom vojskom suzbije jedan iznenadni Husitski prodor,Despot Stefan je krenuo na Husite čija se vojska  jednostavno razbežala čuvši da dolazi lično Despot Srpski-Stefan lazarević i njegovi riteri.

Despot Stefan koji je bio i Ugarski Baron,učestvovao je i na čuvenom saboru u Konstanci,međutim nije poznato da li je bio prisutan prilokm osude Jana Husa.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Драгана Милошевић,
      Grupa humanih ljudi iz Negotina u saradnji sa ovdašnjim Kolom srpskih sestara i Crkvenom opštinom Negotin organizovala je humanitarnu akciju prikupljanja pomoći za štićenice Manastira Sveta Petka Izvorska kod Paraćina.
       
      U akciju su se uključile i lokalne samouprave iz Negotina, Kladova i Majdanpeka, članovi Moto kluba Fri rajder 17 iz Prahova, na desetine pojedinaca, ali i skoro 100 privrednih i trgovinskih objekata iz ove tri opštine.
      - Negotinci, Kladovljani i Majdanpečani su pokazali da su humani i velikog srca pa su se i odazvali apelu da pomognemo i prikupimo neophodne potrepštine za 90 štićenica sa smetnjama u razvoju o kojima brine 10 monahinja Manastira Sveta Petka u Izvoru kod Paraćina. Napunili smo njihovim donacijama kamion od pet tona konzerviranom hranom, zejtinom, brašnom, šećerom, voćem, povrćem, garderobom, pelenama za odrasle, sredstvima za higijenu i svime što će monahinjama olakšati brinu o tim ženama – kaže Saša Mihajlović, uz Danila Petrovića i Ivana Ristića, inicijator ove humanitarne akcije.

      Ovi humani Negotinci su zajedno sa predstavnicama Kola srpskih sestara, sveštenicima Rankom Jovićem, protojerejom-stavroforom i Marjanom Krečuljem, jerejem, kao i prahovskim bajkerima, na Svetog Luku štićenicama i monahinjama uručili prikupljenu pomoć, a one su je dočekale otvorenog srca.
      - Monahinje sa tolikom požrtvovanošću i posvećenošću brinu o svojim štićenicama, da smo bili jako dirnuti, pa je ova akcija bila i najmanje što smo za njih mogli da učinimo – dodaje Mihajlović.
      Manastir Sveta Petka u Izvoru kod Paraćina  u kojem monahinje još od 1946. vode brigu o nemoćnima. One 24 časa dnevno vode konstantnu brigu o svojim štićenicama od kojih je skoro polovina nepokretnih, a da pritom nijedna žena nema dekubit.
      - Uspeli smo da vratimo osmeh bar na kratko svima u Manastiru, preneli smo im pozdrave iz Negotinske krajine, da znaju da nisu sami u svojoj borbi i dali obećanje da nećemo stati na ovome već ćemo pokušati da pokrenemo celu Srbiju da nam se priključi - rekao je Saša Mihajlović.
      HUMANI NEGOTINCI: Dobar odziv za akciju pomoći štićenicama Doma Manastira Svete Petke Izvorske
      WWW.NOVOSTI.RS GRUPA humanih ljudi iz Negotina u saradnji sa ovdašnjim Kolom srpskih sestara i Crkvenom opštinom Negotin organizovala je humanitarnu akciju prikupljanja pomoći za štićenice Manastira...  
    • Од JESSY,
      Uživotu ste neminovno sreli barem jednu ovakvu osobu – tvrdi da je stručnjak, da je vešta i prepuna znanja, ali kada treba to znanje i veštinu da pokaže, isti izostaju. Verovatno vam je prva misao da se svi malo hvale: stvaramo bolju sliku o sebi, „prodajemo se“ bolje ili to jednostavno radimo kako bismo hvaljenjem svojih sposobnosti prikrili nesigurnosti. Ovo su moguća objašnjenja, ali ona podrazumevaju namerno pretvaranje i svest o svojim nedostacima.
      A šta je sa onima koji iskreno veruju da su puni znanja, a to nisu?
      Psihologija nudi odgovor – oni se nose sa takozvanim Daning-Kruger efektom.
    • Од JESSY,
      Ovih dana, kada su novine prepune vesti o prebijenim, silovanim i ubijenim ženama, rasprava o zakonu protiv fizičkog kažnjavanja dece dobija epohalne razmere…
      Mnogo je opasnije kupovanje ljubavi neprestanim poklonima, nego bilo koja strogoća. Kad bi roditelji imali petlju danas da nauče svoju decu da postoji „nema“ i „ne može“, stvari bi danas u ovom društvu izgledale mnogo bolje. Kada bi se u osnovne škole uveo predmet koji se zove „Život nije šoping“, stvari bi možda izgledale drugačije.
      Kada bi ovo društvo smoglo snage da objasni deci da nije najveća vrednost novac, i da momci sa dvadeset i kusur godina ne treba da izigravaju pijane milijardere, i da devojke ne treba da hrle u zagrljaj generaciji svojih očeva jer su bogati i nose skupe satove na rukama, i kada bi mediji to stavili kao projekat od prvorazrednog značaja, ova rasprava bi imala smisla, i zakon bi onda možda trebalo doneti, iako bi bio suvišan.
    • Од Trifke,
      https://portalanalitika.me/clanak/342444/amfilohije-crkva-je-bozija-a-ne-crkva-bilo-koje-drzave-ili-nacije?fbclid=IwAR1JJLEwv0mDdWFaDV1E5pZiTFUDaoRF9TtS2T9IC1oApwG1MmbURxcTtsY
      Poglavar SPC u Crnoj Gori poručio da je Đukanovićeva inicijativa neprihvatljiva
      Amfilohije: Crkva je Božija, a ne crkva bilo koje države ili nacije
      Besmisleno je govoriti „o formiranju pravoslavne crkve u Crnoj Gori“. O tome mogu govoriti samo nekršteni i ljudi za koje je crkva isto što i partija ili nevladina organizacija, poručio je u razgovoru za Pobjedu poglavar Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, mitropolit Amfilohije, komentarišući ideju predsjednika naše zemlje Mila Đukanovića da je put za rješavanje takozvanog crkvenog pitanja kod nasobjedinjavanje pravoslavnih vjernika u jednu crkvu. 


                    Objavljeno: 12. 08. 2019 - 06:52Promjenite veličinu teksta:AAA  
      Autor:  Kaćuša Krsmanović Izvor: Pobjeda Oni koji znaju šta je crkva, ističe naš sagovornik, znaju da pravoslavna Hristova crkva postoji na prostorima današnje Crne Gore još od 4. vijeka.
      AUTOKEFALNA
      - Sa tog razloga živog crkvenog kontinuiteta, naš vikarni episkop Metodije (Durmitorac) nosi titulu dioklijskog episkopa. Kao takva, ona je postojala kao jedinstvena crkva Istoka i Zapada sve do 11. vijeka. Poslije 1054. Godine na našim prostorima postoje dvije latinske, zapadne biskupije (Kotorska i Barska), a već od 9. vijeka ogromna većina vjernika drevne Duklje-Zete i Raške opredjelila se za kirilometodijevsku tradiciju Istoka i crkvenoslovenski jezik, to jest za crkvu novoga Rima - Carigrada i Jerusalima. To klimento-naumovsko opredjeljenje nastavio je, rukopoloženjem od carigradskog patrijarha, prvi arhiepiskop srpski Sveti Sava (1219. godine), koji je prije 800 godina, poslije osnivanja samostalne (autokefalne) Žičke arhiepiskopije, osnovao i Zetsku episkopiju na Miholjskoj prevlaci (današnju pravoslavnu Mitropoliju crnogorsko-primorsku), kao I episkopije Humsku (današnju Zahumsko-hercegovačku), Budimljansku (današnju Budimljansko-nikšićku) i Dabarsku (današnju Mileševsku i Dabrobosansku). To su pravoslavne episkopije (mitropolije=crkve) koje ovdje do danas postoje kroz vijekove, organski vezane za Žičku-Pećku patrijaršiju, bez obzira na sve mijene naziva i promjene – ističe mitropolit Mitropolije crnogorsko-primorske SPC.
      Prema njegovim riječima, „Mitropolija (=crkva) zetska je od ukidanja Pećke patrijaršije (1766. godine), kao čuvarka njene autokefalnosti (zajedno sa Karlovačkom mitropolijom) postojala samostalno“.
      - Zajedno sa ostalim pomjesnim crkvama, djelovima nekadašnje Pećke patrijaršije, ona je bila prva među njima koja je obnovila jedinstvenu Pećku patrijaršiju (1918-1922. godine). Njen poseban značaj je bio u tome što je ona blagodareći crnogorskim mitropolitima i gospodarima Petrovićima stvorila nezavisnu Crnu Goru. Blagodareći toj njenoj ulozi u stvaranju nezavisne Crne Gore ona je (za vrijeme knjaza Nikole) nazivana I autokefalna, iako nije ni od koga tražila ni dobila autokefalnost – naglasio je poglavar SPC u Crnoj Gori.
      PORUKA
      Tražiti osnivanje „crkve pravoslavne“, kako je kazao, „mogu samo ljudi koji ne znaju šta je crkva“.
      - Kad bi znali i kad bi išli u crkvu, oni bi znali da se u njoj ne ispovijeda u simvolu vjere ni Ruska, ni Grčka, ni Srpska, već se ispovijeda „Jedna, Sveta, Saborna (Katoličanska) i Apostolska Crkva“ Hristova. Samo oni koji osnivaju lažne, a time nepravoslavne, nehrišćanske i necrkvene zajednice, poput nekih nevladinih organizacija, mogu reći (kao Miraš Dedeić) da „pravoslavna crkva čije biće nije nacionalno ne postoji u vaseljeni“.
      Ne smije se izgubiti iz vida da su Jevreji poistovjećujući svoje nacionalno biće sa starozavjetnom crkvom, upravo zato što je Hristos pozivao sve ljude i narode u svoju crkvu, razapeli i ubili Hrista. Nazivi pak pravoslavnih pomjesnih crkava po nacionalnom i državnom prefiksu predstavljaju spoljašnje, geografske i po većini vjernika nazive uslovljene istorijskim i spoljašnjim promjenama, a nikako prirodom, smislom i bićem same crkve – poručio je Amfilohije.
      (opširnije u Pobjedi)
    • Од Милан Ракић,
      Kompletna arhiva časopisa s kojim su mnoge generacije odrastale - Politikinog zabavnika - postavljena je online! I to - skroz besplatno!!!

      http://politikin-zabavnik.rs/public/magazini
      Novi brojevi objavljuju se s mesec dana zakašnjenja. Аrhiva od 1939. pa do sadašnjih najnovijih brojeva (s mesec dana zakašnjenja)!
      Pravi poklon za svu decu, i one malo starije koji se tako još uvek osećaju (makar to skrivali i u dubini duše).
      Čestitamo redakciji na ovom potezu!!!
      Čitaćemo se!!!
×
×
  • Креирај ново...